ZAGADJENJE ZVUKOM

 OD SVIH ZAGADJENJA ZAGADJENJE ZVUKOM NAJMANJE PRIMECUJEMO I MISLIMO DA JE NAMAJMANJE STETNO PO NAS. ZAGADJENJE VAZDUHA I OKOLINE KAO I MNOGA DRUGA ZAGADNJENJA ( MEDIJI, RIJALITI PROGRAMI, POLITIKA I OSTALO) SU VRLO VIDLJIVI DOK BUKU I NE PRIMECUJEMO STO JE VRLO ALARMANTNO.

Ljudi na različiti način doživljavaju buku: u bučnoj proslavi kod suseda će jedan gristi jastuk od muke i zvati policiju, a drugi će spavati kao jagnje. Ali kod određeno nivoa buke više niko je ne može prečuti. Jer, odavno je poznato da buka ne škodi samo čoveku, nego i životinjama i biljkama. Ipak, buke je sve više – i u gradovima i izvan njih.

Isto tako je medicinski poznato da ne postoji buka „koju više ne čujemo“. Čak i ako se neko „navikao“ na povišen intenzitet zvuka – bilo od bučne saobraćajnice ili razglasa koji trešti u kafiću, naš mozak to itekako čuje i reaguje uzbunom.Drugim rečima, osoba je u stresu i to se onda odražava na čitav niz telesnih procesa, od povišenog krvnog pritiska pa do dijabetesa ili čak srčanog udara, navodi DW. Procene govore da je 48.000 slučajeva srčanih oboljenja i 12.000 prevremenih smrti godišnje zapravo posledica trajne i velike buke.

Praktično u svim velegradima sveta može se izmeriti ne samo trajna, nego i povremena ekstremno jaka buka. Tako je na primer 90 odsto korisnika javnog prevoza Njujorka izloženo buci koja značajno premašuje granicu gde je verovatno nepovratno oštećenje sluha.

Povrh toga, buka je i oblik socijalne nepravde, kaže nam Tomas Mik koji je nadležan za zagađenje zvukom u nemačkom Zavodu za životnu sredinu: „Ako su stan ili kuća na nekoj glavnoj saobraćajnici, onda je i stanarina niža. To znači da ljudi koji nisu toliko imućni češće žive na bučnim ulicama.“ Tako je to širom sveta: porodice plitkog džepa će živeti u blizini fabrika, odlagališta otpada ili saobraćajnica pa će već zbog toga biti izloženi većoj buci nego imućni građani. A kako je utvrdio izveštaj razvojnog programa Ujedinjenih nacija, ta socijalna razlika je često istovetna i s pripadnošću određenoj etničkoj grupi.

Buka svake vrste je ozbiljno i teško zagađenje jer ne pogađa samo ljude. Sve je više istraživanja koja pokazuju da buka otežava život životinja i katkad ih tera na promenu ponašanja. Neke promene su bizarne: na primer ptice senice koje žive u gradovima Evrope pevaju glasnije nego ptice koje žive u šumi.

Promene glasa se mogu utvrditi i kod insekata ili žaba koji prebivaju u blizini autoputeva. No takav pokušaj sporazumevanja ne razumeju uvek i drugi pripadnici te vrste tako da onda ne nalaze partnera za parenje. Druga opcija je ona koja se može utvrditi kod žaba u Bogoti: one slušaju buku velegrada i kad čuju da je malo tiše, tek onda otvore usta. Bilo kako bilo, za Mika ta buka znači kako je „poremećeno razmnožavanje, a buka ometa i pravovremeno otkrivanje grabljivica. To znači da je čitav njihov životni prostor snažno i negativno uslovljen bukom.“ Tu životinjama ne pomaže čak ni život u nacionalnim parkovima: kako je utvrdilo jedno istraživanje u SAD, u preko pola nacionalnih parkova se u proteklim godinama udvostručio nivo buke. Jedan uzrok su putevi, ali tu je i eksploatacija nafte, gasa i drugih rudnih bogatstava, baš kao i drvna industrija.

Prema pomenutom izveštaju Ujedinjenih nacija, problem buke u gradovima bi se mogao donekle prigušiti s više zelenila, pre svega stabala i grmlja – a ujedno bi to pomoglo boljoj klimi u urbanom području.

Nemački stručnjak za zvučno zagađenje je tu radikalan: da, zelenilo nešto guši i raspršuje zvuk, ali buka i dalje postoji. Za njega, jedino pravo rešenje je ili akustična izolacija životnog prostora i stalno zatvoreni prozori – ili bitno manje saobraćaja u gradovima.

U Francuskoj se trenutno isprobava „zvučni radar“ kojim bi se mogla utvrditi posebno bučna vozila. Ali tu su i automobili iz kojih trešti muzika tako da će u Francuskoj u dogledno doba takav prekršaj značiti kaznu.

Romantična je predstava pre svega urbanih stanovnika da je u prirodi tiho. Nipošto nije: ne samo da grmljavina ili talasi olujnog mora lako mogu premašiti decibele putničkog aviona, nego su i raspevane ptice ili šuma po vetrovitom danu zapravo bitno većeg zvučnog intenziteta nego automobil.

Ali tu je i medicinski fenomen: takva vrsta buke ne samo da ljudima ne smeta, nego ih čak smiruje. 

Svaki nezeljeni zvuk koji intenzitetom, trajanjem ili
na drugi način nanosi štetu ljudima ili zivom svetu.

 Uzletanje aviona (150)     

Pneumatski čekić (120)          prag bola 135

Rok grupa (110)                      neprijatnost 110 
Prelet aviona 300m (100)
Intenzivan saobraćaj (90)        ostecenja pri duzem                                                            izlaganju 88
Veš mašina (78)
Prosečan saobraćaj (70)            smeta vecini ljudi 80
Razgovor (60)
Dnevna soba (45)                    postaje nametljiv 65
Biblioteka (35)
Šapat na 5m (30)
Studio (20)
Padanje lišća (10)

 Neka od istraţivanja:
– oštećenje sluha u SAD - sa 12 godina 5%,
sa 15 14%, sa 18 20%
– fabrički radnici 2 puta veći procenat od
administrativnih
– izlaganje 1h muzici od 92 dB podiţe prag
čujnosti za 10-40dB
Problemi počinju izmeĎu 80 i 90 dB
Oštećenje dlačica koje stimulišu nerv

Zvuk jačine 120-150 dB izaziva teške poremećaje,
ali čak i 70 dB izaziva efekte
Buka i glasni zvuci utiču na simpatički sistem,
koji prigušuje “manje vaţne” telesne funkcije;
smanjenje pulsa, promena ritma srca
Lučenje hormona hipofize:
– povećana osetljivost na adrenalin
– povećanje nivoa šećera u krvi
– prigušenje imunosistema i detoksikacije u jetri.

Buka se meša i utiče na konverzaciju
Dovodi do stresa: radnici u bučnim pogonima
imaju mnogo više društvenih problema
Utiče na san i time posredno na
emocionalnu stabilnost
Ljudi se fiziološki i psihološki
ne mogu prilagoditi buci
Tolerancija prema različitim vrstama zvukova
nije ista.Automobilski transport:
– motor sa izduvnim sistemom
– gume
– otpor vazduha 

Zeljeznica i metro
Avionski transport
Mašine i uredjaji
Gradska i kućna buka

.

Kontrola i smanjenje buke

Troškovi usled smanjenja produktivnosti i
efikasnosti zbog buke 4 mlrd $ (u SAD još 70-ih)
4 načina za smanjenje buke:
– modifikacija procesa koji proizvode buku
– izolacija uredjaja koji stvaraju buku
– izolacija prijemnika
– dislociranje izvora buke
U svetu i kod nas postoje pravilnici koji regulišu
dozvoljeni nivo buke

Pre pola veka Svetska zdravstvena organizacija je buku svrstala u grupu zagađivača, a zagađenje bukom se smatra pretnjom javnom zdravlju.

Svaki treći pojedinac je iznerviran tokom dana, a svaki peti ima poremećen san noću zbog saobraćajne buke, pokazuju rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije. Oni koji su hronično izloženi visokim nivoima buke, posebno na radnom mestu, imaju povećan rizik od narušavanja zdravlja. Gradska buka i život u tim bučnim gradskim sredinama nosi sa sobom povećan rizik od različitih zdravstvenih problema, kako kod dece tako i kod odraslih. Oni se kreću od problema sa učenjem, pažnjom, koncentracijom, mišljenjem i slično, preko problema sa spavanjem, pa sve od nekih efekata koji će se pojaviti u kasnijem životnom dobu, kao što je uticaj na srce i na krvne sudove“, objašnjava prof. dr Katarina Paunović sa Instituta za higijenu sa medicinskom ekologijom, Medicinskog fakultet u Beogradu.

U gradovima, 80 odsto buke stvara saobraćaj.

„Sve ulice i saobraćajnice su peta zona gde je dozvoljeni nivo buke 65 decibela danju, 55 decibela noću. Te granice znaju da budu prekoračene na kritičnim tačkama“, ističe Milan Konatarević, inženjer zaštite životne sredine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.

U Beogradu se nivo buke meri na 40 mesta. Srednja izmerena vrednost u prepodnevnom špicu u jednoj od najprometnijih ulica je 68,3 decibela, tri decibela iznad dozvoljene granice.

Bukom je ugroženo više od 50 odsto evropskog stanovništva, a oko 16 procenata živi u, takozvanim, „crnim akustičkim rupama“. Buka iznad 90 decibela može da dovede do oštećenja sluha. Na 140 decibela prestaje slušna osetljivost i javlja se bol.

„Svaki komercijalni objekat ima obavezu da vrši monitoring svog uticaja na životnu sredinu, a to uključuje i buku. Kada kafić napravi živu svirku, oni su obavezni da pozovu jednu od akreditovanih laboratorija, što uključuju i Gradski zavod za javno zdravlje, koja će izaći na teren i izvršiti evaluaciju tog sistema, i propisati do kog nivoa oni mogu koristiti taj sistem, na toj lokaciji, i u toj situaciji. Ako imate pritužbu na buku, prva i osnovna stvar je da pozovete ekološku inspekciju ili komunalnu policiju“, ističe Konatarević.

Neke od mera predviđenih Zakonom o zaštiti od buke su raspored infrastrukture industrijskih i stambenih zona i objekata, planiranje saobraćaja, kontrola izvora buke i akustičko zoniranje.

„Uvođenje ovih specifičnih mera da se smanji nivo zvuka koji proizvodi određena mašina, aparat, vozilo, da se smanji način izlaganja tom zvuku, uvođenjem zelenih zona, zelenih površina i da se naročito vodi računa o promeni vremena izlaganja tom neželjenom zvuku, odnosno da se smanji to naše izlaganje, naročito u toku noći“, naglašava profesorka Paunović.

Najvise me brine ona buka koju ne cujemo ,a koju proizvode ove silne mreze mobilnih telefona i interneta. Ta buka je mnogo opasnija od one koju cujemo,a o tome niko ne prica.

NE ZNAM KAKO  SE VI BORITE PROTIV BUKE. MOZDA NISTE NI SVESNI NASE IZLOZENOSTI BUCI.MISMO SVESNI ONIH NISKIH FREKVENCIJA IZ NASIH  MOBILNIH TELEFONA. KAKO SE BORITI  PROTIV ZAGADJENOSTI ZVUKOM? ZAISTA NE ZNAM, ALI ME MNOGO BRINE! MISLITE O OVOME. POSTANITE SVESNI NASIH ZIVOTA U OVOM NOVOM SVETU. CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA UZIMA PREVELIKI DANAK COVECANSTVU!