ZBOG CEGA UMIREMO

 NIJE DA OSTOJI ODGOVOR NA PITANJE. MADA POSTOJI NA HILJADE OBJASNJENJA. STO VISE NAPREDUJU NAUKA ITEHNIKA COVEK SVE VISE RAZMISLJA O BESMRTNOSTI.

Da li zaista želimo večni život? U svojoj novoj knjizi „Zašto umiremo: Nova nauka o starenju i potraga za besmrtnošću“, dobitnik Nobelove nagrade, molekularni biolog Venki Ramakrišnan sumira prošla i sadašnja istraživanja kako bi otkrio teorije i praktična ograničenja dugovečnosti i postavlja kritična pitanja o društvenoj, političkoj i etičkoj ceni pokušaja da se živi večno,

Venki Ramakrišnan kaže da je starenje "nagomilavanje hemijskog oštećenja molekula u našim ćelijama, koje oštećuje same ćelije, a samim tim i tkivo i na kraju nas kao organizam".

"Počinjemo da starimo već u materici, iako tada rastemo brže nego što akumuliramo oštećenja. Proces starenja se odvija tokom čitavog našeg života, od samog začeća", kaže nobelovac.

Prema njegovim rečima, telo je razvilo mnoge mehanizme da ispravi oštećenje našeg DNK povezano sa starenjem i proteinima lošeg kvaliteta koje proizvodimo.

"Bez mogućnosti da se isprave ove vrste problema, ne bismo živeli koliko živimo. Ali vremenom, oštećenja počinju da prevazilaze našu sposobnost da ih popravimo. Zamislite telo kao grad sa mnogo sistema koji moraju da rade zajedno. Čim sistem organa koji je važan za naš opstanak zakaže, mi umiremo. Na primer, ako naši mišići postanu toliko slabi da naše srce prestane da kuca, ono više ne može da pumpa krv kiseonikom i hranljivim materijama koje su našim organima potrebne i mi umiremo. Kada kažemo da neko umire, mislimo na smrt same osobe. Kada umremo, naši organi su još uvek živi. Iz tog razloga, organi žrtava nesreće mogu biti donirani primaocima transplantacije", objašnjava Ramakrišnan.

Prema rečima Ramakrišnana, životni vek svih organizama kreće se od nekoliko sati ili dana za insekte do stotina godina za određene vrste kitova, ajkula i džinovskih kornjača.

"Laik bi mogao pretpostaviti da su sva živa bića predodređena da umru kada dostignu određenu starost. Međutim, biolozi ne veruju da su starenje i smrt programirani u smislu da je oplođena jajna ćelija programirana tako da se razvije u ljudsko biće", kaže on. 

Umesto toga, evolucija je uspostavila jednačinu za životni vek i raspodelu resursa koja je optimalna za svaku vrstu.

"Veće životinje imaju tendenciju da žive duže. Ako ste mala životinja – veća je verovatnoća da će vas pojesti veća, ili ćete umreti od gladi ili u poplavi – nema smisla da evolucija troši resurse na popravljanje štete koja je potrebna da biste duže živeli. Umesto toga, evolucija bira da brzo rastete i sazrevate kako biste mogli da se reprodukujete i prenosite svoje gene", navodi Ramakrišnan.

 Najstarija osoba za koju imamo pouzdane podatke bila je Francuskinja po imenu Žan Kalment, koja je umrla 1997. godine u 122. godini, kaže Ramakrišnan.

"Pušila je skoro celog života izuzev poslednjh pet godina i jela je čokoladu svake nedelje. Ali ne bih preporučio ove specifične strategije za dugovečnost, osim možda čokoladu", smatra nobelovac.

Prema njegovim rečima, postoji korelacija između starosti roditelja i njihove dece, ali ona nije savršena.

"Studija na 2.700 danskih blizanaca pokazala je da faktor nasleđa - doprinos gena našoj dugovečnosti - čini samo oko 25 odsto životnog veka. Ipak, istraživači su otkrili da mutacija jednog gena može udvostručiti očekivani životni vek određene vrste crva. Dakle, očigledno postoji genetska komponenta, ali efekti i posledice su složeni", podvlači Ramakrišnan.

Odnos između raka i starenja je komplikovan, dodaje nobelovac.

"Isti geni mogu imati različite efekte tokom vremena. Oni nam pomažu da rastemo kada smo mladi, ali povećavaju rizik od demencije i raka kada smo stariji. Naš rizik od raka raste sa godinama jer akumuliramo oštećenja našeg DNK i genoma, koji ponekad uzrokuju kvarove gena što dovodi do raka. Ali mnogi naši sistemi za popravku ćelija, koji izgledaju dizajnirani da spreče rak u mladosti, takođe dovode do starenja kasnije u životu", objašnjava Ramakrišnan.

Kao primer navodi da ćelije mogu otkriti prekide u našoj DNK koji omogućavaju da se hromozomi spoje na nepravilne načine, što može dovesti do raka.

"Da bi sprečila ovu vezu, ćelija se ili ubija ili ulazi u stanje koje se zove starenje u kome više ne može da se deli. Iz perspektive organizma poput našeg, sastavljenog od triliona ćelija, ovo ima smisla. Čak i ako se na ovaj način unište milioni ćelija, ove mere štite ceo organizam. Ali akumulacija ćelija koje se više ne dele je jedan od načina na koji starimo", ističe nobelovac. Kada je u pitanju način da ljudi žive zdrav u dug život, Ramakrišnan kaže kako je zanimljivo da sve preporuke za to, zasnovane na dokazima, odražavaju zdravorazumske savete koji su se prenosili kroz vekove.

"Dobili smo savet od naših baka: Ne budite proždrljivi. Vežbajte. Izbegavajte stres, koji ima hormonske efekte koji mogu promeniti naš metabolizam i ubrzati proces starenja. Naspavajte se", navodi Ramakrišnan.

Međutim, želja za dužim životom ima i svoju društvenu cenu.

"Već sada, 10 odsto onih koji najviše zarađuju u SAD i u Velikoj Britaniji živi više od deceniju duže nego 10 odsto onih sa najnižim zaradama. Kada pogledamo zdravstveni vek – broj zdravih godina života – ova nejednakost postaje još veća. Siromašniji ljudi žive kraće i manje zdravo", objašnjava nobelovac.

Prema njegovim rečima, mnogi veoma bogati ljudi ulažu ogromne sume novca u istraživanja u nadi da će razviti sofisticirane tehnologije za sprečavanje starenja.

"Ako ovi napori budu uspešni, prvo će imati koristi veoma bogati, zatim ljudi sa veoma dobrim zdravstvenim osiguranjem... Bogate zemlje će verovatno imati pristup tim tehnologijama pre siromašnijih zemalja. I unutar zemlje i globalno, takav napredak ima potencijal da poveća nejednakosti", upozorava nobelovac na važnost praćenja ne samo tehničkog, već i etičkog dela istraživanja načina za produžavanje života. 

KOJA JE POENTA OVE PRICE. DA NIJE SVE U PARAMA. KAD ONO JESTE. STA VISE ONDA DA KAZEM. MI SIROMASNI JEDVA PREZIVLJAVAMO JEDUCI NAJNEKVALITETNIJU HRANU DOK RADIMO DVA POSLA, PUSIMO IZ NERVOZE, PIJEMO ALKOHOL DA UBLAZIMO STRES I NEMAMO MOGUCNOST DA SE LECIMO KAD SE RAZBOLIMO. BESMRTNOST CE IPAK IMATI BOGATI JER ONI TO MOGU I VALJDA ZASLUZUJU. JEDINA SVETLA TACKA U CELOJ PRICI JE MOJA PAKOST- UMRECE OD DOSADE!!!!

NEBINARNI

 TRUDICU  SE DA OVAJ BLOG NE ZVUCI SUVISE KAO"PROZIVKA" MADA CE TO BITI MNOGO TESKO JER JE PORODICA SVAKI DAN SVE VISE NAPADNUTA.  MUSKARAC I ZENA (ADAM I EVA) POSTOJE OD POSTANKA COVEKA I NJIH SVOJE RAZLICITOG POLA OBAVEZNO PRAVE DETE I TAKO SE VRSTA PRODUZAVA. TAKO JE TO FUNKCIONISALO 2000 GODINA, A ONDA PORODICA VISE NIJE VAZNA, POL VISE NIJE VAZAN, DETE MOZE DA SE DOBIJE I BEZ MAJKE I BEZ OCA. UZASNO.

Na ovogodisnjoj Evroviziji koja je bila jos gora od prethodne, a i one pre nje (jos od vremena Koncite) pobedilo je nibinarno bice zvano Nemo. Na izboru mis Univerzum pobedila je devojka koja je bila muskarac. Danas umesto da si musko ili zensko mozes da budes jedno od 100 razlicitih naziva za tvoje seksualno opredeljenje. Mozes da nemas pol, da imas dva, da si transrodan, nebinaran kako god. I to nije u redu. I to mnogo donosi raspadanju porodice koja se vec raspada zbog potrosackog drustva,zbog pada moral i nemanja onih pravih vrednosti koje su oduvek postojale. Sada smo dozvolili da svaka jedinka moze da oformi svoju porodicu na milion bizarnih i neshvatljivih nacina. Sem sto postoje istopolne porodice postoje i gde jedna osoba vencana sama sobom predstvlja porodicu ili vencana sa dvetom, biciklom ili krpenom lutkom ( od koje se skoro razvela jer je vara). Kakav je to svet i kakvo je to drusvo. Takmicenje u muzici nije kao do sada samo ispolitizovano (glasovi prema tome ko je odakle) sto je i moglo da se tolerise jer je sve politika, nego se pretvorilo u paradu nemorala, sablasnih likova i poruka. O seksualnosti na bini (muskarac pobednik ovogodisnje Evrovizije skakuce u roze suknjici) i  potenciranjem da je nebinaran i da mu se obraca u srednjem rodu do ostalih ucesnika koji se nisu libili da pokazu da su gej, satanisti, transrodni ili sta god. U redu ajde da uzmemo u obzir da smo kao drustvo evoluirali i da svako ima prava na  svoju seksualnost. Ajde da prihvatimo da su ljudi razliciti. Ajde da ne diramo u njihova prava ,ali oni direktno diraju nasa prava na musko zensko i porodicu. Direktno nas napadaju i ugrozavaju. Evropa i vecina sveta to podrzava. I Srbija koja prihvata samo lose trendove naravno. A zar nije bilo lepo nekada kada izadju ucesnici Evrovizije  obuceni po "dres kodu" koji su mozda bili i gej i nebinarni i transrodni ali nicim to nisu pokazivali. Nekada smo Evroviziju gledali PORODICNO. Sada deca pbace pogled na telefon da bi videli ko je pobedio cisto dabi bili u toku, a mi matori pogledamo samo proglasenje pobednika iz istog razloga. Sok od neko vece jos ne prolazi!

Nebinarnost termin koji označava ljude čiji je rodni identitet izvan kategorija muškog i ženskog.

„Ako bismo rodne identitete zamislili kao liniju na čijem se jednom kraju nalazi žensko, a na drugom kraju muško, nebinarne osobe funkcionišu negde između ta dva, ili sasvim izvan tih kategorija.

„Nebinarnom spektru pripadaju i ljudi koji ne žele rodno da se odrede, kao i svi koji ne žele da se svrstaju u bilo koju rodnu kategoriju".

U Sjedinjenim Američkim Državama se u proseku 1,2 miliona pripadnika LGBT zajednice identifikuje kao nebinarno, pokazuje istraživanje Instituta Vilijams pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Los Anđelesu iz 2021.

Predstavnik Švajcarske Nemo Metler i predstavnica Irske Bambi Rej Robinson, Bambi Tag su učesnici koji su se na ovogodišnjoj Evroviziji predstavili kao nebinarne osobe, koje se oslovljavaju sa "ono".

Nebinarnost ili genderqueer (dženderkvir, GQ), sveobuhvatna je kategorija za rodne identitete koji nisu isključivo muški ili ženski‍ - identiteti koji su izvan rodne binarnosti.

Nebinarni identiteti nalaze se unutar transrodne kategorije, iako se neke nebinarne osobe ne izjašnjavaju kao transrodne.

Neka društva prepoznaju samo muški i ženski rod, a termin "nebinarno" ljudi koriste za opisivanje roda koji ne spada u jednu od ove dve kategorije.

Nebinarne osobe prihvataju za sebe treći (srednji) rod, identifikuju se sa više od jednog roda ili imaju fluidni, promenljiv rodni identitet.- Drago mi je kada znam da nismo sami ove godine i da smo zajedno u ovome. Imamo toliko toga zajedničkog i shvatamo se i možemo međusobno podeliti naše iskustvo. Jako smo zahvalni na tome. Važno je što nas ove godine možemo predstaviti ljudima jer ima toliko umetnika poput nas - rekao je Nemo na pres konferenciji.Nemo je švajcarski reper, pevač i muzičar koji svira violinu, klavir i bubnjeve, a sinoć, 9. maja na održanoj drugoj polufinalnoj večeri, publika je oduševljeno skakala uz Nemovu numeru, "The Code". Takođe je napravio i vrhunsku atmosferu u Malmo Areni, a sa stajlingom koji je poneo, u roze haljini i flamingo bundi još više je privukao pažnju, pa je tako na kladionicama pri samom vrhu.Bambi je svojom numerom "Doomsday Blue" (Tuga sudnjeg dana), na prvoj polufinalnoj večeri svojim nastupom zgrozila publiku, a mnogi na društvenim mrežama komentarisali su ga kao "sotonistički".Bambi se sakrila ispod jake gotičke šminke i kostima.

U engleskom jeziku, nebinarni ljudi najčešće koriste zamenicu they, odnosno oni/one/ona.

Dok je zbog gramatike engleskog jezika nebinarnim osobama mnogo lakše da ne koriste zamenice on ili ona, u srpskom jeziku je to teže.

Stefanović, koji je ujedno i student srpske književnosti i jezika, navodi da je srpski prilično rodno određen.

„U engleskom se sve završava na zamenicama, ali u srpskom jeziku se toliko različitih vrsta reči menja kroz rod.

„Ako hoćete da složite rečenicu, morate veoma da se pomučite da bude rodno neutralna", navodi.

Ipak, dodaje da jeste izazovno, ali moguće, iako ne postoji idealno rešenje.

„Mnoge nebinarne osobe menjaju rod u kojem govore o sebi, malo u muškom, malo u ženskom, a u skladu sa tim im se obraća i njihovo okruženje", kaže.Nebinarnost je termin koji se vezuje za rodni identitet, bez obzira na seksualnu orijentaciju.

Kaže da nebinarni ljudi, za razliku od transrodnih, nisu prepoznati u procesu pravne i medicinske tranzicije.

„Oni nemaju opciju da u dokumentima promene oznaku pola, koja može da bude samo muško ili žensko", objašnjava.

Vuk kaže da razume da u medicinskoj dokumentaciji mora da stoji pol, ali smatra da bi u dokumentima trebalo da postoji mogućnost da se ljudi izraze rodno nebinarno.

„Jedna mogućnost je da za rod stoji opcija neutralno, a druga da umesto roda stoje preferirane zamenice ili način identifikovanja, odnosno nebinarno umesto samo žensko ili muško", navodi Vuk.

 

Transrodnost je stanje rodnog identiteta ili izražavanja osobe koje nije u skladu s polom određenim pri rođenju. Oznaka je osoba koje lično doživljaju prevazilaženje tradicionalnih binarnih polno-rodnih podela na relaciji muško-žensko. Mnoge transrodne osobe dolaze u iskustvo s rodnom disforijom, koju nastoje ublažiti tranzicijom koja između ostalog može uključivati promenu pola, promenu imena i usvajanje novih ličnih zamenica.

Pored toga, mogu se podvrgnuti terapijama korekcije pola kao što su hormonska terapija i operacija promene pola kako bi što bolje uskladile svoje primarne i sekundarne polne karakteristike sa svojim rodnim identitetom. Oni koji žele medicinski tranzicionirati na drugi pol mogu se identificirati kao transseksualci.

Transrodne osobe mogu imati karakteristike koje su povezane s tradicionalnim rodnim ulogama jednog pola (drukčijeg od onog određenog pri rođenju), zatim karakteristike oba pola, mogu se definisati negde između u rodnom kontinuumu ili mogu biti van tradicionalnih rodnih definicija. Transrodnost je krovni pojam. Osim trans muškaraca i trans žena uključuje i nebinarne ili genderqueer osobe. 

 

Promocija „rodno neutralnog vaspitanja” je povod da ukažemo na opasnosti i moguće negativne posledice koje ono nosi. Pojednostavljeno, ovaj pristup vaspitanju je zasnovan na jednoj tačnoj i dve pogrešne pretpostavke. Prva, tačna, jeste da svako dete ima sposobnost da razvije osobine suprotnog pola, to jest muškog ili ženskog roda. Druga je da će ono samo, kada dođe vreme za to, da „oseti” i opredeli se da bude muško ili žensko. Treća je da roditelji nemaju pravo da se mešaju u taj proces i da „nasilno” uklapaju dete u društvenu ulogu i identitet koji su u skladu sa njegovim biološkim polom i hromozomima.

U skladu s tim neki roditelji, ponosni na svoju naprednost, modernost i nenasilnost, pitaju svoje malo dete kako da ga obuku za vrtić, da li danas želi da bude muško ili žensko.

Iako biologija ima svoj uticaj, precenjuje se ideja da je muški ili ženski identitet stvar biologije. Važniji su psihosocijalni faktori. Dete od najranijeg doba usvaja mušku ili žensku društvenu ulogu i sa njom se poistovećuje. Prvo poistovećenje je biti dečak ili devojčica, to jest biti sin ili kćerka.

Koliki uticaj roditelji imaju na rodno opredeljenje deteta vidimo kod onih roditelja koji su dobili dete koje je, po njima, „pogrešnog” pola. Oni prema detetu razvijaju suptilni psihološki odnos u kojem ga odbacuju jer nije „ispravnog” pola, a pokazuju ljubav i prihvatanje kada se ono ponaša kao dete suprotnog pola. Mnoga deca iz ovakvog odnosa izrastaju u više ili manje „ženskaste muškarce” ili „muške žene”. To može, ali ne mora da bude povezano sa njihovom istopolnom orijentacijom. Neka od njih razvijaju rodnu disforiju jer osećaju da je njihova duša zarobljena u telu pogrešnog pola.

Osim porodice, važan je i uticaj šire zajednice. Još je pre 100 godina Alfred Adler, poznati švajcarski psihoanalitičar, upozoravao na „muški protest” kod devojčica, koje žele da budu iste kao muškarci kada shvate da su u odraslom društvu muškarci privilegovana kategorija.

Kao što roditelji svojim odnosom i porukama utiču na dete da svoj identitet prilagodi svom biološkom polu, tako i rodno neutralno vaspitanje utiče na decu da postanu rodno zbunjena i neopredeljena. Možemo pretpostaviti da će ono doprineti mnogo većoj zastupljenosti transrodnih osoba kada odrastu generacije tako vaspitane dece. Sadašnja istraživanja pokazuju da je odrasli život takvih osoba veoma težak i nesrećan, zbog čega je među njima ekstremno visoka stopa samoubistava.

Glavni zadatak roditelja jeste da prihvate i vole svoje dete bez obzira na to kojeg su pola – da ga ne zbunjuju i da mu ne osporavaju pravo da izgrađuje svoj identitet u skladu sa svojim hromozomima. Ravnopravnost brata i sestre je podloga društva ravnopravnih žena i muškaraca, pri čemu ravnopravnost ne znači brisanje razlika između muškog i ženskog.

 

ZAKLJUCICU ISTO KAO STO SAM IZAPOCELA. SVAKO IMA PRAVO DA MISLI O SEBI STA HOCE I KAKO HOCE SVE DOK NE UGROZAVA PRAVA DRUGIH OSOBA. DIREKTNIM INSISTIRANJEM DA JE BITI BESPOLAN ILI IMATI OBA POLA NORMALNO I DA TREBA DA SE PRIHVATI NAPADA SE TRADICIONALNO NORMALNA PORODICA OTAC MUSKO MAJKA ZENSKO A DETE SREDNJI POL (MADA SVI MI KAD SE DETE RODI ODMAH KAZEMO DOBIO SINA ILI CERKU. SADA HOCE DA NAM TO UKINU I DA DAJU DETETU PRAVO DA SA 3 GODINE SAMO BIRA DAL JE MUSKO ILI ZENSKO A DOTLE NE SMEMO DA MU PRICAMO TI SI MUSKO ILI ZENSKO. UZAS!

MATURSKE VECERI

 MOZDA NIKAD NISTE CULI ZA FILM ' KERI' PO ISTOIMENOJ KNJIZI STIVENA KINGA. A ONA JE PROSLAVILA 50 RODJENDAN I AKTUELNA JE KAO I FILM 'KOSA '. 50 GODINA SE NISTA NIJE PROMENILO STO SE TICE TINEJDERA, BUNTA MATURSKIH VECERI. A OPET SVE SE PROMENILO OD TIH ZLATNIH SEDAMDESETIH GODINA. KAKO JE SAD SEZONA MATURSKIH VECERI I KAKO JE MAJ NAJLEPSI MESEC U GODINI ,A TINEJDZERSKO JE DOBA USPRKOS SVIM PROBLEMIMA NAJLEPSE  ZIVOTNO DOBA OVAJ POST NEK BUDE SECANJE I UPOZORENJE.

U vreme kada je King pisao “Keri” svašta se dešavalo u Americi. Predsednik Ričard Nikson je podneo ostavku zbog afere “Votergejt”, inflacija je rasla, a Muhamed Ali je pobedio Džordža Formana. Feminizam je bio u usponu ’70-ih godina prošlog veka. Prvi Odsek za ženske studije otvoren je na Univerzitetu u San Dijegu. Vrhovni sud je slučajem Rid protiv Rida proglasio polnu diskriminaciju kršenjem 14. amandmana i time postavio presedan za jednakost polova. A presudom u slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, Vrhovni sud priznao je pravo žena na abortus. Današnje Sjedinjene Države su malo bolje, ali ne dovoljno da bi se “Keri” stavila među klasike američke literature, jer je i dalje i te kako relevantna. Donald Tramp je kao predsednik bio umešan u nekoliko afera zbog kojih mu se danas sudi, kao i Nikson. Opet raste inflacija. Umesto Muhameda Alija, imamo američki fudbal i, čini se, nezaustavljive Čifse. A 2022. Vrhovni sud je poništio presudu u postupku Rou protiv Vejda. Vršnjačko nasilje, nekad i sa krvavim posledicama, i dalje vlada Amerikom, čak više nego tih (veselih) ’70-ih.

Zato “Keri” i dan-danas, od 5. aprila 1974, služi kao priča koja opominje na to šta može da se desi ako se ne pozabavimo problemom vršnjačkog nasilja, rodne neravnopravnosti i nedostatka empatije koji polako prerasta u pandemiju.

NE MOGU DA ODLUCIM TACNO KOJI ASPEKT ISCEKIVANJA MATURSKE VECERI JE VAZNIJI MALIM ILI VELIKIM MATURANTIMA. GDE, S KIM ,KAKO SE OBUCI ,STA NAS TO OCEKUJE JE ZA NJIH VELIKI IZAZOV. NARAVNO ZADNJIH GODINA VELIKA FINANSIJSKA KRIZA I  PANDEMIJA SVETSKIH RAZMERA TE RATOVI KOJI PRETE GLOBALNOM UNISTENJU IMAJU VELIKI ZNACAJ IZA DECU  I ZA  DECU IZA RODITELJE.

Deca danas zele vise nego ikad da se utope u autfit vrsnjaka. Roditeljski novcanici to bas i ne mogu da izdrze, a decija surovost prelazi sve granice decijih carki. To su ozbiljni sukobi koji ne retko zavrsavaju samoubistvom. Danas roditelji ne znaju kako da se postave. Ako ispunjavaju sve sto deca traze upasce u strasne dugove, a ako ne ispunjavaju deca ce trpeti vrsnjacko nasilje. Vrlo teska zavrlzama koja dostize kulminaciju pred matursko vece. Ovaj put pricam o punoletnim tinejdzerima koji su napunili 18 19 godina i krecu na to "posebno vece" sa mozda i prevelikim ocekivanjima.

Vraticu se na cas na film "Keri".

Tako je King nastavio priču o Karijeti Vajt, devojci iz malog grada Čembrlejn u američkoj državi Mejn koju ceo život maltretira majka – verski fanatik i žena ispunjena mržnjom – Margaret Vajt, a potom i svi ostali u njenom okruženju. Keri je usamljena šesnaestogodišnja devojka koja nema prijatelje. Skoro svakog dana, ostali učenici je ismevaju zbog njene težine, bubuljica i neurednog izgleda. Jednog dana, tokom tuširanja nakon časa fizičkog, Keri dobija prvu menstruaciju, a kako ne razume šta joj se dešava, prestravljena na prizor krvi, počinje da paniči. Ostale devojke umesto da joj pomognu bacaju tampone i uloške na nju, maliciozno se naslađujući njenom reakcijom.

Međutim, ono što niko tu ne zna je da Keri Vajt ima telekinetičke sposobnosti – može da pomera stvari svojim umom. I kako priča napreduje ka maturskoj večeri na koju je vodi popularni Tomi Ros pod nagovorom svoje devojke Su Snel (iz potpuno dobrih namera), čitaocima je jasno da se sprema veliki okršaj – poput onih iz vesterna koje King obožava – sa antagonistima Kristinom Hargensen i Bilijem Nolanom. Samo nekoliko stranica ranije, Kris i Bili su smislili savršen način da napakoste Keri – baciće joj kofu krvi na glavu kad Tomi i ona budu proglašeni za kralja i kraljicu maturske večeri (što je takođe Kris namestila).

Keri Vajt je miks dve devojke koje je poznavao tokom srednje škole, koje su bile podjednako usamljene i društveno prognane. Jedna, koju zove Sondra, je živela sa majkom koja je bila verski fanatik, a druga, Dodi, je svaki dan dolazila u školu u istoj odeći. Obe su vršnjaci ismejavali i nikada se nisu uklopileZahvaljujući odlomcima iz novina, knjiga i saslušanja nakon tragedije maturske večeri, i brojnim unutrašnjim monolozima vešto napisanih likova, čitalac i sam postaje svedok događaja. Navijate za Keri. Nadate se da će sve koji je muče da stigne kazna, uključujući i njenu majku. Radujete se što ima lepu crvenu haljinu, što je Tomiju zaista draga i što se ljudi na maturskoj večeri po prvi put lepo ponašaju prema njoj. A onda kad kazna stigne, shvatate da je gora i nemilosrdnija od one koju ste zamislili. Kako ono kažu u Spajdermenu: “Velika moć dolazi sa velikom odgovornošću.”

Da je Keri Vajt osetila ljubav i pažnju tokom svog života, možda bi i imala neku odgovornost prema onome što želi da uradi. Ovako je svojim telekinetičkim moćima uništila dobar deo Čembrlejna i ubila preko 400 ljudi, uključujući svoju majku, Kris i Bilija. King je milosrdan prema Keri na kraju svog romana. Ona umire od rane koju joj je majka nanela istim nožem kojim je presekla pupčanu vrpcu kada se rodila. Samo tad, doneta na svet mržnjom, na kraju umire na rukama Su Snel okružena iskrenom saosećajnošću. Brutalno realističan čak i na svojim spisateljskim počecima, King zna da, da je ostavio Keri živu, ona bi nastavila da pati u nekoj instituciji gde bi na njoj eksperimentisali i mučenje bi se nastavilo.

Možda ta Kingova samilost dolazi iz same inspiracije za priču o Keri Vajt. U knjizi “O pisanju” (2000), King priča o svom životu i okolnostima koje su obeležile njegovo pisanje, od perioda kad je kao klinac pisao kratke priče i objavljivao ih u izmišljenom časopisu svog brata Dejva do vremena kad je jedva sastavljao kraj sa krajem radeći u perionici veša. Tokom studija, za vreme letnjeg raspusta, radio je i kao domar u srednjoj školi. Tada je prvi put ušao u žensku svlačionicu i video koliko je drugačija od muške. Tuševi su imali zavese da bi devojke imale privatnost tokom tuširanja a na zidovima su bili aparati sa ulošcima i tamponima. Godinama kasnije na poslu u vešernici, setio se tog dana i počeo da razmišlja šta bi se desilo da tuševi u ženskoj svlačionici nemaju zavese i da devojka dok se tušira dobija menstruaciju. Samo, ona ne zna šta se dešava a ostale devojke su zgađene i gađaju je ulošcima.

No, šta dalje? Devojka mora nekako da reaguje, da im uzvrati što su pakosne. I tu se setio članka o telekinezi koji je pročitao u magazinu “Lajf”, gde je autor izneo stav da mlade osobe mogu da imaju tu sposobnost, posebno mlade devojke na pragu adolescencije.

REALNO SVE KULTNE SERIJE I SVI SUPER FILMOVI KORISTE MATURSKO VECE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN STO UTVRDJUJE NJIHOV ZNACAJ. I ZATO MATURANTI UCINITE DA VAM TA OSTANE ZAUVEK U PAMCENJU PO NECEM ZAISTA LEPOM, PO NECEMU STO VAS JE TE NOCI POSEBNO USRECILO. NIJE VAZNA HALJINA, ODELO, LITRE ALKOHOLA ILI DROGE KOJA CE VAS VINUTI U NEBO DA BI VAS NAJOKRUTNIJE BAZCILA NA ZEMLJU. UZIVAJTE OTVORENIH OCIJU, UDISITE PUNIM PLUCIMA, BUDITE SRECNI STO STE DOSLI DO MATURSKE VECERI I SKORISTITE JE ZA SECANJA KOJA TRAJU CEO ZIVOT.

UPOZORENJE, POD UTICAJEM ALKOHOLA I DROGE MOZETE UGROZITI SVOJ ILI TUDJ ZIVOT! 

ZIVETI

AKO SHVATIMO DA JE ZIVOT USTVARI VREME OD RODJENJA DO SMRTI ONDA MORAMO DA SHVATIMO DA TO VREME NIJE PREDVIDIVO I DA MORAMO DA GA ISKORISTIMO NA NAJBOLJI MOGUCI NACIN. STA TO ZNACI? BUKVALNO ZIVOT JE SAMO JEDAN I NE TREBA GA ULUDO PROTRACITI. A DA BI BIO SRECAN I ZADOVOLJAN MORAS DA POSEDUJES I BAR MALO MUDROSTI.

Ovih dana bio je Uskrs - najveci Hriscanski praznik uz Bozic.Evo kako bi to trebalo da izgleda, proslava Uskrsa. PORUKA- VERUJ PRE NEGO STO SE MOLIS!

Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju najveći hrišćanski praznik - Vaskrs, na kojem se temelji celo hrišćanstvo, a koji slavi to što je Isus Hrist svojim vaskrsenjem pobedio smrt."Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje", poručuje se u Vaskršnjoj poslanici SPC.

Svedoci smo, ističe se, sveopšteg otuđenja i razdora, najpre u samoj porodici, gde je zajednica među supružnicima sve nestabilnija, a međusobno nepoštovanje roditeljâ ostavlja neizbrisivu ranu na dečjim dušama.

SPC je pozvala svoju duhovnu decu da poštuju i čuvaju svetinju braka, jer je on, poručuju, temelj zdrave i nerazorive porodice.

"Čuvajte u ljubavi tajnu života koju je osvetio sam Bog. Iskrena vernost i uzajamno praštanje neka krase svaku našu porodicu koja je domaća Crkva", poručio je patrijarh.

"Mi na celom vaskrsenju Hristovom i temeljimo hrišćanstvo, jer ako Isus Hristos nije bio sin Božiji, koji je pobedio smrt i vaskrsao, cela njegova propoved možda bi nam bila samo jedno moralno uputstvo, etički kodeks, moralni imperativ, možda filozofija kako treba živeti, ali ne bi imala spasonosnu delatnost da pobedi smrt", ispričao je za Tanjug protođakon Sava Milin, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Protođakon Milin poručuje da je Vaskrs važan, jer je na taj način Gospod Isus Hristos pobedio smrt, dodaje, međutim, da ljudi umiru i dalje i da je smrt prisutna još na ovom svetu, ali da je konačna pobeda ostvarena onda kada je Hristos vaskrsao, upravo zato što je "savladao vrata groba".

"Vaskrs je važan i da bi čovek postavio prave temelje života. Mi živimo sada u svetu gde smo mnogo smeteni raznim političkim događajima, raznim ekonomskim krizama, problemima u ličnom životu i to nam često porobljava duh i unosi neku tamnu brigu da maltene zagospodari našim bićem", kazao je Milin.

Zato je, smatra, važno makar jednom godišnje podsetiti se da, kako kaže, "ljudi učestvuju u trci i bici koja je već pobeđena", te da je najvažnije da čovek zna da je njemu spasenje dostupno.

"I da je spasenje u Bogu i da Bog želi ljudima dobro. Želi da da raj, a odvojeno je pitanje koliko čovek želi da se raduje zajedno sa Bogom i da učestvuje u toj radosti. Ali, upravo takvu jednu poruku mira, poruku pobede, neophodno je dati čovečanstvu", kazao je.

Naveo je da budući da je Vaskrs crkveni praznik najnormalnije bi bilo ujutru ga proslaviti u Crkvi, a kasnije u toku dana da se cele porodice okupe oko slavljeničke trpeze i na taj način, kako navodi, posvedoče da su "one istinske, tradicionalne, hrišćanske vrednosti, zaista važne u današnjem društvu koje dosta luta".

Govoreći o obeležavanju Vaskrsa, Milin je naveo da je Crkva preporučila da se taj praznik proslavlja najpre ličnom pripremom svakog čoveka - sedmonedeljnim postom koji mu prethodi, a koji je najduži i najstrožiji post u crkvenoj godini i koji za cilj ima da se čovek očisti od spoljašnjih telesnih potreba, da izbegava sve strasti, grešne poroke, da očisti svoje misli.

"Pošto se čovek na taj način približava onda on i može na neki način da se udostoji blagodaću Božijom - da se tajanstveno, mistično sjedini sa Bogom, pričešćem", kazao je.

Nezaobilazan običaj za proslavu Vaskrsa je farbanje jaja, prvenstveno u crvenu boju, a protođakon Milin kaže da se taj običaj zadržao od samih početaka proslave vaskrsenja Isusa Hrista.

"Samo jaje ima jednu tajanstvenu poruku i razlog zašto se farba. Prva poruka je da kao što je Isus Hristos pobedio smrt i razbio okove smrti, razvalio kamen groba i ustao i vaskrsao, tako i pile iz jajeta mora da probije ljusku i onda se pojavljuje jedan novi život", ispričao je Milin.

Naveo je da postoji i drugo predanje, koje govori da je Marija Magdalina propovedajući hrišćanstvo otišla i do rimskog cara Tiberija, kako bi mu ispričala o vaskrsenju i tom prilikom kao dar ponela celu korpu jaja.

"Car nije poverovao u to i rekao je da je vaskrsenje nemoguće isto kao kada bi ta bela jaja sada odjednom pocrvenela. Na to je Marija Magdalina kazala da Hristos jeste vaskrsao i ta jaja postaše u tom momentu crvena", ispričao je Milin.

DRUGA PORUKA ZA SRECAN ZIVOT SLUSAJ PRE NEGO STO TI GOVORIS

Ljudi uglavnom ne slusaju ono sto im pricate. Podjite samo od pozdrava"Zdravo,kako si?" Niko nikadane saceka odgovor . Tako i u razgovoru ljudi sve manje slusaju jedni druge, i pokazuju sve manje empatije. Na prvom mestu im je samo ono sto oni hoce da kazu, sta oni misle i zele. Bilo bi jako lepo kad bi saslusali i druge ljude, tada bi bili ispunjeniji . Radost empatije je ogromna. Probajte da ucinite nesto lepo nekom drugom, a ako nista bar saslusajte ono sto vam ljudi pricaju.

TRECA PORUKA JE PRVO ZARADI PRE NEGO STO POCNES DA TROSIS

Ne znam kako sam uspela materijalno da ubacim u ovu moralno-duhovnu pricu ,medjutim mislim da je poruka jako vazna. Do onog momenta  dok ne osetis kako je tesko zaraditi ne mozes da imas osecaj za trosenje novca. Svi znamo kako je lako trositi tudj novac. Za onaj koji smo zaradili mnogo vise vodimo  racuna. Na kraju dana ipak budemo zadovoljni sto smo ga pregurali svojom zaslugom i svojim novcem. To se ne moze dogoditi ako ste neciji novac potrosili. Zadovoljstvo mozda jeste trenutno,ali praznina u dusi ne moze se kupiti. Ispunjava je samo tvoj trud u borbi za opstanak.

CETVRTA PORUKA MOZE I NA MENE DA SE ODNOSI - PISI  TEK KAD DOSBRO RAZMISLIS STA CES NAPISATI

Brzopletost cesto moze dovesti do sukoba velikih razmera. Rec ubija jace i brze nego bilo koje oruzje. Recima mozete povrediti nekoga toliko da se nikad ne oporavi. Fejsbuk i ostale drustvene mreze dale su mogucnost ljudima da pisu sta god im padne napamet. Svi znate kakvih sve "prica" na drustvenim mrezama ima. Gde je tim ljudima bila pamet ,i sta ih je navelo da to napisu? takodje imam zamerku i medijima, sto stampanim sto ostalim. Novinari danas traze samo senzacije ,nesto SKANDALOZNO u cemu ne retko nema ni mrvica istine. Brzopletost ce nam doci glave. Toliko informacija koje izlecu iz ljudskih glava i iskacu pred nas u pisanoj formi mnogo su opasnije od onih  koje cujemo (ili ne) u prolazu. Pisana rec je tu i ne moze se povuci. Najbesmisleniji naslovi privlace najvise paznje. Price najcesce nemaju veze sa naslovom i tu su da nas skandalizuju,uplase  i pokolobaju nase misljenje, PAZITE SE I STA CITATE I STA PISETE. 

PETA PORUKA JE DA NIKAD NE TREBA ODUSTATI

Ovo je vrlo vredna poruka. Nikad posle pada ne treba odustati. Zivot je skup mnogo padova i uspona. Zato i jeste zanimljiviji od ravne crte. Kome bi se svideli samo padovi ili samo uspesi? I kad nam se cini da nam je zivot upravo takav ili potpuno uspesan ili skroz neuspesan gresimo jer ako nam zivot i bude u nekom periodu ravna linija mora doci do pada ili uspona. Drugacije zivot ne funkcionise. Tako 

da ne smemo da budemo iznenadjeni preokretima koji nam se dogadjaju nego da ih spremno prihvatimo i ponasamo se u skladu sa promenom.

AKO USPEMO DA VREME IZMEDJU RODJENJA I SMRTI PROVEDEMO PRIHVATAJUCI  GA KAO NEMINOVNOST, AKO ZAISTA ZIVIMO A NE ZIVOTARIMO, AKO SVAKU SVOJU SRECU I NESRECU PRIGRLIMO KAO NESTO STO MORA DA SE DESI ZIVOT CE NAM BITI MNOGO LAGODNIJI,IZBECICEMO GOMILU STRESA ( NE I SAV STRES DANAS JE TO NEMOGUCE) I NA KRAJU ZIVOTA ZNACEMO DA SMO ZAISTA ZIVELI. TO JE POENTA,

 

STIVEN HOKING I PARALELNI SVETOVI

 DEFINITIVNO ZIVIMO U MULTIUNIVERZUMU. PARALELNI SVETOVI SU REALNOST. A AKO JE ISTIVEN HOKING TAKO MISLIO DILEME NEMA. STA ZAPRAVO STOJI IZA TE PRICE O PARALELNIM UNIVERZUMIMA TESKO JE RECI. MENE NAJVISE  ASOCIRA NA TO DANEGDE NEKO KAO JA ZIVI U DRUGOM PROSTORU I VREMENU I NA TO DA COVEK KAD UMRENIJE UMRO NEGO ZIVI NEGDE DRUGDE.

Две недеље пре него што је преминуо, чувени енглески физичар, аутор и директор истраживања у Центру за теоријску космологију на Универзитету у Кембриџу Стивен Хокинг, написао је рад о паралелним световима и томе како их је могуће открити.

Прво пре-принт издање студије, објављено пре пет година, под називом ”Глатки излаз из вечите инфлације“ Хокинг је написао са Томасом Хертогом са Универзитета Левен из Белгије.

Студија се бави идејом да живимо у мултиуниверзуму, тако да је наш универзум само један од многих који постоје, а које је могуће детектовати у позадини радијације коју испуштају.

Ова Хокингова студија ослања се на теорију Великог праска, а њен коаутор је написао:

- У питању је верзија оригиналног Хокиновог модела Великог праска „без граница”, који су он и Џејмс Хартл разрађивали 1983. годин.

Ова теорија сугерише да је Велики прасак нашег универзума настао истовремено уз Велике праскове других универзума.

- Временом смо схватили да се описани модел односи на неограничен број универзума. Космолози ово називају мултиуниверзумом - групом универзума који постоје паралелно - објаснио је Хертог.

Према студији Стивена Хокинга, могуће је детектовати остатке Великог праска осталих универзума у гравитационим таласима које је емитовао наш Велики прасак. Док је теорија о мултиуниверзуму често оспоравана, Хокингов и Хертогов модел сугерише да ипак постоје јаки докази да се негде налазе и други универзуми као што је наш.

Рад се и даље проучава, па изношење комплетне анализе није доступно.

Уколико се покаже да је ово истина и уколико се пронађу докази, биће то откриће вредно Нобелове награде

U moru nemanifestovanog božanskog Izvora, postoji potencijal bezkonačnih mogućnosti. Tu vreme ne postoji a mogućnosti postoje sve istovremeno. Šta ćemo manifestovati u svom iskustvu zavisi od nas.

• To more bzkrajnih mogućnosti je statično.
• To je poput kolekcije bezbrojnih gotovih sličica u moru bezkraja mogućnosti.
• One sve već postoje istovremeno i to bez pokreta.

Iluzija kretanja i protoka vremena nastane kada zaplovimo u iskusvo jedne vremenske linije – pa imamo utisak kretanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Mi počinjemo spajati pojedine sličice i stičemo utisak da je to kretanje u vremenu; isto kao kada projektujemo film na platnu iz niza odvojenih, mirnih sličica. Utisak trčanja nastaje kada spajamo sličice osobe koja ima minimalne promene u položaju ekstremiteta.

• Svaka sličica već unapred postoji istovremeno, ali pokret trčanja nastaje kao iluzorni utisak, kada ih spojimo u linearnom nizu.

Kada smo u vremenu onda podležemo određenim zakonitostima. Kreacija se odvija na osnovu zamišljenih umnih pravila i odnosa. Na određenoj vremenskoj liniji deluje Zakon uzroka i posledice i unutar te vremenske linije to se ne može izbeći.

• Ako uskočimo na drugu vremensku liniju – paralelnu realnost, koja se razlikuje minimalno od sadašnje, onda mi automatski menjamo i svoju prošlost i budućnost.

Pošto je razlika minimalna skok neće biti drastičan i sve će izgledati skoro isto ili slično. Istorija napisana u udžbenicima će ostati ista. U koju liniju ćemo uskočiti zavisi od našeg izbora!

Ako uskočimo u liniju gde smo odlučili da popijemo čašu vode, naše celokupno buduće iskustvo neće drastično biti drukčije, u odnosu na paralelnu realnost u kojoj smo odlučili da ne popijemo tu vodu ili je taj tren nestalo vode u kući.

• Svaka odluka i paralelna realnost ima svoj scenario i određeno kretanje u vremenu.

Čudesna isceljenja ili drastične promene u nečijem životu, rezultat su naglijeg skoka u sasvim drukčiju paralelnu realnost. Sve te realnosti i vremenske linije postoje istovremeno.

Tako smo mi koji ovde živimo sada, za vreme Černobilske katastrofe svi zajedno, kolektivno uskočili u vremensku liniju gde nije došlo do nuklearne kataklizme cele planete.

I sada postoji vremenska linija gde je došlo u tom trenu do nuklearne katastrofe i masovnog uništenja na planeti. Neki žive u vremenskoj liniji gde je još živ Prisli (Presly) ili gde još nije pronađen točak itd, itd.
Pošto smo vezani za kolektivno nesvesno i zajedničku kolektivnu vremensku liniju, teže su naše drastičnije individualne promene ili uskakanje na sasvim drukčiju vremensku liniju. Ogromna energija je vezana uz te kolektivne zajedničke programe.

Kažemo da smo zarobljeni u kolektivnom matriksu. Postajemo robovi društvenog sistema i pravila koja tu vladaju. Klatno dualnosti tu snažno deluje i kad god želimo uskočiti na pozitivni pol klatna, onda smo time izazvali još snažnije vraćanje u negativni pol klatna. Vrtimo se u začarnom krugu zatvora i neminovnih cikličkih ponavljanja.

• Zato je važno prekinuti svoju vezanost za kolektivnu svest stada i za njegovo odobravanje.

Tako vraćamo sebi svoju energiju i imamo je više za izbore drukčijih vremenskih linija, drukčijih realnost i drukčije scenarije božanske kreacje.To je prvi značajniji korak u evolucijskom duhovnom napredovanju.
Alternativne paralelne realnosti mogu biti neprirodna (izveštačena) kreacija nižeg ja sa suženom vizijom i za njih kažemo da nisu realne odnosno da su iluzorne. Razlog je taj što one nisu povezane sa jednom božanskom voljom i one su samo nepovezan san nižeg ja.

Pri tome se niže ja koristi sličicama iz bezkrajnog mora božanskih mogućnosti, no on ih samo zamišlja i projektuje kao svoju zamišljenu realnost. Te sličice nisu realne, žive ili stvarne, jer nisu ispunjene jedinstvenom i celovitom energijom božanskog.
Ako se nalazimo u vibraciji bezuslovne ljubavi, nećemo izabrati mogućnost hroničnog opijanja i nastaviti tako i u budućnosti. Kreiraćemo neku zdraviju kreaciju.

Ako smo na visokoj vibraciji bezuslovne ljubavi, koju možemo dugo zadržati, onda smo spremni da uskočimo u onu vremensku liniju gde je prosečna kolektivna svesnost na višem nivou. To zovemo dimenzionalni skok ili početak življenja na paralelnoj planeti Zemlji na kojoj postoji naprednije i humanije čovečanstvo.

To možemo posmatrati i ovako. Kada se na planeti nađe dovoljan broj pojedinaca koji su podigli svoju vibraciju, onda cela planeta skače na svoju višu vibraciju, odnosno svi se prebacuju u drugi paralelni svet ili višu dimenziju. Zbog svega toga bezsmislena je ideja aktivističkih borbi za promenu i poboljšanja za spas planete.

Nalazimo se na onakvoj planeti Zemlji, jednoj od bezbroj mogućnosti, kakvo je dominantno stanje naše vibracije.Trenutno, kolektivno živimo na toj vibraciji koja je dovoljno visoka da se izbegne apokaliptična priča o nuklearnom samouništenju i III svetskom ratu.

Naravno, svako od nas bira svojom vibracijom gde će biti. Ne biramo željama i dobrim delima nego visinom vibracije svoje dominantne nsvesnosti.

Poznat nam je stav da je sadašnjost satkana od elemenata prošlosti. Pogledajmo to iz drukčijeg ugla. „Ti, i samo ti, kreiraš svoju PROŠLOST na osnovu vibracije sadašnjosti.

• Svaka vremenska linija ima drukčiju prošlost i budućnost.
• Mi ništa ne menjamo, samo se prebacujemo u paralelni svet, u realnost gde to već postoji kao drukčija varijanta.

Onu vibraciju koju odaberemo sada, samo je jedna od mogućih paralelnih svetova.
Svaka linija paralelnih realnosti ima svoja sećanja, koja su rezultirala baš takvom sadašnjošću.

Iz materijala prošlosti kreiramo budućnost.

To je drukčije u svakoj vremenskoj liniji paralelne realnosti. U jednoj liniji imamo određena sećanja i ako ostanemo u toj liniji, onda će i naša budućnost biti satkana od istih elemenata odnosno programa i uverenja.

• Ako preskočimo u drugu paralelnu realnost, onda ulazimo u područje sa drukčijim sećanjem na prošlost, imamo drukčiju prošlost koja nas je dovela do sadašnjeg ishoda.

Ako su odstupanja između dve paralelne realnosti velika, onda su i prošli događaji drastično drukčiji.

Tako u našem sećanju više nema nekih osoba, jer njih zaista ni nema više u vremenskoj liniji u kojoj smo sada. Ako skok nije drastičan, onda će iste osobe iz naše prošlosti postojati i dalje, samo ćemo imati drukčija sećanja.

Kada se nađemo na godišnjici mature imaćemo sasvim različita sećanja na iste zajedno doživljene situacije. Sada više nismo na istoj vremenskoj liniji i nemamo više istu zajedničku prošlost i ista sećanja.

• Svaka odluka u sadašnjem trenutku menja i prošlost i budućnost.

Ako od svojih roditelja u nasleđu nosimo mogućnost da obolimo od dijabetesa, možemo uskočiti u vremensku paralelnu realnost, gde se ta mogućnost nije manifestovala ili u liniju gde naši isti roditelji nemaju dijabetes. Mi smo tada dete zdravih roditelja i u našoj prošlosti nema sećanja da je, na primer, mama bolovala od dijabetesa.    

Znači, nema više sećanja na bolest majke jer je naša prošlost drukčija sada kada smo u paralelnoj realnosti gde smo zdravi. Ako smo vezani za određena uverenja i programe, onda ćemo teško moći uskočiti u paralelni svet gde nema tih uverenja.

• Senke prošlosti će biti zalepljene za nas i one nam onda određuju i budućnost.

Zato nije dovoljna želja da budemo zdravi, da se prebacimo u paralelnu realnost gde smo zdravi. To nije lako dok smo zarobljeni u određenom matriksu uverenja i uslovljenosti.

No, ako možemo prihvatiti sva sećanja iz svoje prošlosti sa bezuslovnom ljubavlju, to znači da smo sada u bezuslovnoj ljubavi.

• Kada smo sada u bezuslovnoj ljubavi, onda možemo izabrati bilo koju vremensku liniju i budući ishod i tako smo automatski promenili i iluzornu prošlost i budućnost.

Kada kažemo da duhovnom ili isceliteljskom tehnikom brišemo traumatska sećanja i sve ono što je iluzija, to nije doslovno tako da mi to zaista brišemo. Sve to ostaje i dalje u svom vremenskom nizu u staroj vremenskoj liniji. Mi samo uskačemo u drugu paralelnu realnost gde više nema traumatičnog događaja, pa ni sećanja na njega.Multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti i svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije nas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.ostoji li još nešto izvan našeg univerzuma je pitanje na koje ne znamo odgovor, ali mnogi fizičari veruju da je to moguće.

Prema nekim istraživačima, ne samo da postoji mogućnost da je "tamo negde" neki drugi svemir, već postoji beskonačan broj drugih kosmosa.

Kako piše BBC, ideja o bezbrojnim univerzumima , odnosno "multiverzumima", nije samo fantazija koju su iz dosade smislili fizičari, već je proizašla iz naučno dobro potkovanih teorija. Skorija otkrića koja podržavaju tu ideju dospela su na naslovne strane.

Pitanje je kako bismo uopšte ikada mogli da proverimo teoriju "multiverzuma"?

- Mislim da je nemoguće naći čvrste dokaze o bilo čemu izvan našeg univerzuma - kaže Entoni Agvajer, fizičar sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu.

Ali, to što nijedan naučnik nikad zapravo nije video ili u ruci držao jedan atom, nije sprečilo naučnu potvrdu da atom postoji.

Možda je najverodostojnija vrsta "multiverzuma" prirodna posledica kosmičke inflacije, koja prema teoriji Velikog praska predstavlja prvu fazu u kojoj se svemir širio eksponencijalno.

Svemir se, navodno, brzo proširio posle Velikog praska i to širenje nastavlja se i danas. Prema teoriji kosmičke inflacije, univerzum se eksponencijalno povećao u prvim trenucima svog postojanja brzinom svetlosti.

Fizičar Alan Gut je 1980. godine predstavio tu radikalnu ideju da bi objasnio nekoliko karakteristika svemira, na primer činjenicu da u svim pravcima kosmos izgleda isto. Fizičari su nastavili da razvijaju tu teoriju, koju potkrepljuju i posmatranja mikrotalasne pozadine kosmosa, koja je ostatak Velikog praska koji popunjava nebo.

Pre nekoliko nedelja, naučnici iz Harvarda obelodanili su spektakularno otkriće, dokaze o širenju svemira koje se dogodilo samo delić sekunde nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina. Dokazi su pronađeni baš u pozadinskom zračenju kosmičkih mikrotalasa.

Gravitacioni talasi, o kojima je govorio i Albert Anštajn u teoriji relativiteta, pre više od 100 godina, veruje se da su potekli od Velikog praska i nakon toga se pojačali zahvaljujući inflaciji svemira.

Pronađen je dokaz prvih gravitacionih talasa, mreškanja u prostoru i vremenu koja su nastala u ranom periodu svemira. Otisak koji su oni ostavili kad je svemir nastao daće nam uvid u to kakav je bio tek nakon Velikog praska.

Koristeći poseban teleskop nazvan Bicep, "Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarizatio", na Južnom polu, naučnici su otkrili i radijaciju i polarizujuće signale koji su puno jači od očekivanih.

KAKVE TO VEZE IMA SA MULTIVERZUMOM?

Niko ne zna sigurno kako je inflacija započela, ali jedna od najjednostavnijih i najrazumnijih ideja sugeriše da su nasumične kvantne fluktuacije, tj. privremene promene u količini energije u jednoj tački svemira, u ranom Univerzumu izazvale da se inflacija u nekim regionima zaustavi, a u drugima ne. To bi značilo da je inflacija, širenje svemira, večna.

Na mestima gde je inflacija prestala, "džepni" univerzumi mogli bi okupiti atome, zvezde, čak i planete. Naš Univerzum bi, prema toj teoriji, bio samo jedan od bezbroj tih "malih" univerzuma.

Iako naučni svet danas široko prihvata teoriju inflacije, upitnija je pretpostavka o večnom širenju svemira.

- Lično sam skeptičan povodom te priče - kaže za BBC Šon Kerol sa Kalifornijskog tehnološkog instituta.

Prema nekim teorijama, svaki "džepni univerzum" mogao bi da ima oblik mehura, a "multiverzum" bi bio nepregledna pena i u svakom "mehuriću" važili bi različiti zakoni fizike.

Ovi mehurići-univerzumi su međusobno povezani, ali između njih je večna inflacija, širenje svemira, koja još uvek rasteže svemirsko vreme brže od brzine svetlosti. Tako da, osim ako ne uspemo da se pokrenemo brže od svetlosti, što je još Ajnštajn tvrdio da je nemoguće, nećemo uspeti da "skoknemo" iz jednog "mehurića" u drugi.

Čak i da možemo, to bi bilo teško putovanje.

- Morali biste da preživite inflaciju u međuprostoru, koja bi težila da raširi svaki atom u vašem telu - kaže Agvajer. To zvuči kao loša ideja.

On smatra da možda najbolji način da vidimo drugi univerzum u mehuriću jeste da nam se univerzumi  sudare, što bi ostavilo trag na mikrotalasnoj svemirskoj pozadini. Koliko je to moguće zavisi od prave prirode inflacije, koju još ne znamo izvesno.

Kerol, međutim, misli da je sudar sa drugim univerzumom teško moguć.

Druga zamisao "multiverzuma" proistekla je iz takozvane interpretacije mnogo svetova kvantne fizike. Prema toj teoriji, svaki mogući ishod u Univerzumu postoji istovremeno u drugom univerzumu. Na primer, možete da pogledate i zaključite da je vaša radna lampa uključena. Ali, u isto vreme, postoji posebna, paralelna stvarnost gde pronalazite da je lampa isključena.

Prema toj zastrašujućoj teoriji, multiverzum prema teoriji svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije vas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.

Kao i multiverzum koji možda postoji zahvaljujući kosmičkoj inflaciji i sadrži naizmenične realnosti. Velika je razlika što multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti.

Teško da ćemo ikad uspeti da proverimo ove teorije, ali koliko zanimljivo zvuči ideja da postojimo "paralelni mi u paralelnim svetovima", i to beskonačnim?

Naučnici su u ledenim oblastima Antartika u nekoliko navrata uspeli da registruju izuzetno čudne čestice čija priroda im je za sada potpuno nepoznata, a koje bi mogle potpuno da uzdrmaju sve postojeće zakone fizike.

Najpre su Nasini stručnjaci još 2006. godine, a zatim i 2014. na Antartiku pomoću balona sa detektorom čestica (Antarctic Impulsive Transient Antenna, ANITA) uočili neobične signale. Vremenom su shvatili da se radi o visokoenergetskim česticama koje su se kretale pod uglom koji pokazuje da su nesmetano jurile kroz našu planetu.

Poslednja analiza tih čudnovatih čestica isključila je sva moguća objašnjenja njihove pojave standardnim modelom, to jest teorijom u fizici elementarnih čestica koja uspešno opisuje tri od četiri fundamentalne interakcije između elementarnih čestica od kojih se sastoji sva poznata materija – elektromagnetizam, jaka i slaba nuklearna interakcija.

Prema dosadašnjim saznanjima, novootkrivene čestice mogu se objasniti jedino izvan principa standardnog modela, što znači da je za njihovo razumevanje potrebna neka sasvim nova fizika.

Da li se radi o neutrinima?

Naučnici su najpre razmatrali ideju da se radi o neutrinima, vrlo neobičnim česticama bez električnog naboja minimalno utiču na materiju, odnosno, za koje se zna da bez problema prolaze kroz druge tvari. Međutim, nove čestice su otkrivene na vrlo visokim frekvencijama, te da se radi o neutrinima, oni bi pri takvim frekvencijama ipak reagovali sa česticama unutar Zemlje, a ne bi tako s lakoćom klizili kroz hiljade kilometara tla.
Pojedini naučnici smatraju da se možda ipak radi o visokoenergetskim neutrinima koji su došli iz svemira, možda iz neke daleke galaksije koja ih je pogurala i ubrzala na putu ka nama.

Zato je grupa naučnika odlučila da proveri ovu hipotezu, a posla su se prihvatili fizičar Aleks Picuto sa Univerziteta u Viskonsinu i njegov kolega koji koji radi u opservatoriji "IceCube Neutrino", posebnom projektu na Antarktiku unutar koga se mogu otkriti široki spektri neutrina, uključujući i one nižih energija.

Takvi niskoenergetski neutrini bi trebalo da su iz istog izvora stigli na Zemlju i u isto vreme kao i visokoenergetski koje je registrovala ANITA, ukoliko je početna hipoteza tačna.
Istraživački tim je u januaru završio višegodišnje analize svih prikupljenih podataka tražeći dokaze o postojanju takvih signala, no nisu uspeli da otkriju nikakve tragove.

„Šta god da je uzrok tim česticama, bilo da je reč o novoj fizici ili nekom procesu koji nam je za sada nepoznat, ovo je izuzetno zanimljivo razdoblje“, kaže fizičar Stefan Soldner-Rembold sa Univerziteta u Mančesteru.

Dokaz supersimetrije

U naučnoj zajednici pojavile su se nove teorije o tome šta bi moge biti ove zagonetne čestice, ako zaista dovode u pitanje standardni model.

Astrofizičar Derek Foks sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji smatra da se možda radi o „stau“ neutrinima, odnosno težem obliku „tau“ neutrina. Takav scenario bi odgovarao teoriji supersimetrije – teoriji da sve elementarne čestice imaju svoje mnogo masivnije supersimetrične partnere.

Problem je u tome što drugi eksperimenti osmišljeni za otkrivanje supersimetričnih čestica, poput Velikog hadronskog sudarača čestica u Cernu nisu uspeli da uoče takve čestice.

Važna je SRT simetrija

Za naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem razdoblja neposredno posle velikog praska, veoma je važan pojam simertije, ideja da fizički zakoni opstaju uprkos nekoj transformaciji u fizičkom sistemu. Takve se transformacije nazivaju simetričnim i na primer, rezultati eksperimenata ne bi smeli da zavise od pozicije laboratorije ili o trenutku u vremenu u kome se izvode.

Ove simetrije se označavaju znacima – S je oznaka za promenu koja menja česticu antičesticom, a da pri tom ne utiče na njeno ponašanje. P označava simetriju transformacije pariteta, pri čemu se fizika u jednom scenariju ne razlikuje od one u odrazu, odnosno u prostornom odrazu. T predstavlja simetriju preokreta vremena, što znači da postupak izveden unazad u vremenu ne kriši nikakve fizičke zakone.

Poznato je samo nekoliko procesa u koje su uključene standardne čestice koje krše S, R ili T simetriju. No u svim slučajevima kao kompenzacija krše se i ostale dve simetrije, tako da u celini gledajući, nikada se ne narušava SRT simetrija, piše New Scientist.

Nil Turk sa Instituta za teorijsku fiziku u Kanadi i njegovi saradnici Latam Bojl i Kiran Fin pokušali su još 2018. godine da otkriju kako bi izgledala SRT simetrija u prvim trenucima našeg svemira. Po njihovom proračunu u Velikom prasku je postojao strogo ograničen broj i vrsta čestica. Među njima se našla hipotetska čestica desnog neutrina koja je bila kandidat za tamnu materijutojeće zakone fizike.

Najpre su Nasini stručnjaci još 2006. godine, a zatim i 2014. na Antartiku pomoću balona sa detektorom čestica (Antarctic Impulsive Transient Antenna, ANITA) uočili neobične signale. Vremenom su shvatili da se radi o visokoenergetskim česticama koje su se kretale pod uglom koji pokazuje da su nesmetano jurile kroz našu planetu.

Постоје ли два паралелна универзума

Poslednja analiza tih čudnovatih čestica isključila je sva moguća objašnjenja njihove pojave standardnim modelom, to jest teorijom u fizici elementarnih čestica koja uspešno opisuje tri od četiri fundamentalne interakcije između elementarnih čestica od kojih se sastoji sva poznata materija – elektromagnetizam, jaka i slaba nuklearna interakcija.

Prema dosadašnjim saznanjima, novootkrivene čestice mogu se objasniti jedino izvan principa standardnog modela, što znači da je za njihovo razumevanje potrebna neka sasvim nova fizika.

Da li se radi o neutrinima?

Naučnici su najpre razmatrali ideju da se radi o neutrinima, vrlo neobičnim česticama bez električnog naboja minimalno utiču na materiju, odnosno, za koje se zna da bez problema prolaze kroz druge tvari. Međutim, nove čestice su otkrivene na vrlo visokim frekvencijama, te da se radi o neutrinima, oni bi pri takvim frekvencijama ipak reagovali sa česticama unutar Zemlje, a ne bi tako s lakoćom klizili kroz hiljade kilometara tla.
Pojedini naučnici smatraju da se možda ipak radi o visokoenergetskim neutrinima koji su došli iz svemira, možda iz neke daleke galaksije koja ih je pogurala i ubrzala na putu ka nama.

Zato je grupa naučnika odlučila da proveri ovu hipotezu, a posla su se prihvatili fizičar Aleks Picuto sa Univerziteta u Viskonsinu i njegov kolega koji koji radi u opservatoriji "IceCube Neutrino", posebnom projektu na Antarktiku unutar koga se mogu otkriti široki spektri neutrina, uključujući i one nižih energija.

Takvi niskoenergetski neutrini bi trebalo da su iz istog izvora stigli na Zemlju i u isto vreme kao i visokoenergetski koje je registrovala ANITA, ukoliko je početna hipoteza tačna.
Istraživački tim je u januaru završio višegodišnje analize svih prikupljenih podataka tražeći dokaze o postojanju takvih signala, no nisu uspeli da otkriju nikakve tragove.

„Šta god da je uzrok tim česticama, bilo da je reč o novoj fizici ili nekom procesu koji nam je za sada nepoznat, ovo je izuzetno zanimljivo razdoblje“, kaže fizičar Stefan Soldner-Rembold sa Univerziteta u Mančesteru.

Dokaz supersimetrije

U naučnoj zajednici pojavile su se nove teorije o tome šta bi moge biti ove zagonetne čestice, ako zaista dovode u pitanje standardni model.

Astrofizičar Derek Foks sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji smatra da se možda radi o „stau“ neutrinima, odnosno težem obliku „tau“ neutrina. Takav scenario bi odgovarao teoriji supersimetrije – teoriji da sve elementarne čestice imaju svoje mnogo masivnije supersimetrične partnere.

  Основна претпоставка теорије струна је да електрони и кваркови у атому нису бездимензионе честице

Problem je u tome što drugi eksperimenti osmišljeni za otkrivanje supersimetričnih čestica, poput Velikog hadronskog sudarača čestica u Cernu nisu uspeli da uoče takve čestice.

Važna je SRT simetrija

Za naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem razdoblja neposredno posle velikog praska, veoma je važan pojam simertije, ideja da fizički zakoni opstaju uprkos nekoj transformaciji u fizičkom sistemu. Takve se transformacije nazivaju simetričnim i na primer, rezultati eksperimenata ne bi smeli da zavise od pozicije laboratorije ili o trenutku u vremenu u kome se izvode.

Ove simetrije se označavaju znacima – S je oznaka za promenu koja menja česticu antičesticom, a da pri tom ne utiče na njeno ponašanje. P označava simetriju transformacije pariteta, pri čemu se fizika u jednom scenariju ne razlikuje od one u odrazu, odnosno u prostornom odrazu. T predstavlja simetriju preokreta vremena, što znači da postupak izveden unazad u vremenu ne kriši nikakve fizičke zakone.

Poznato je samo nekoliko procesa u koje su uključene standardne čestice koje krše S, R ili T simetriju. No u svim slučajevima kao kompenzacija krše se i ostale dve simetrije, tako da u celini gledajući, nikada se ne narušava SRT simetrija, piše New Scientist.

Nil Turk sa Instituta za teorijsku fiziku u Kanadi i njegovi saradnici Latam Bojl i Kiran Fin pokušali su još 2018. godine da otkriju kako bi izgledala SRT simetrija u prvim trenucima našeg svemira. Po njihovom proračunu u Velikom prasku je postojao strogo ograničen broj i vrsta čestica. Među njima se našla hipotetska čestica desnog neutrina koja je bila kandidat za tamnu materiju.

Kandidata za tamnu materiju ima dosta, međutim, ovaj desni neutrino imao je masu od 500 miliona milijardi elektrovolta, odnosno, ono što Turk u to vreme nije znao, istu masu kao čestice koje je zabeležio balon ANITA.

Paralelni svemir

Ako je ova pretpostavka istinita i ako se u prvim trenucima stvaranja svemira održala SRT simetrija, onda je naš svemir sadržavao jednake količine materije i antimaterije. Ove dve tvari se međusobno ne podnose i kada bi se sudarile, odmah bi se uništile ostavljajući za sobom samo energiju.

S obzirom na to da u današnjem svemiru ima mnogo više materije nego antimaterije, mnogi kosmolozi smatraju da simetrija SRT nije u potopunosti postojala na početku stvaranja svemira.

Zato su se Turk i njegove kolege ponovo zapitali – kako to da uopšte postoji naš svemir? A odgovor izgleda opet leži u pomenutoj simetriji. Tako Turk pretpostavlja da su se tokom Velikog praska stvorila dva paralelna svemira, s tim da je većina završila u našem svemiru, a većina antimaterije u drugom, paralelnom svemiru.

U tom drugom svemiru sve bi trebalo da se odvija u suprotnom smeru, a zvezde ili planete bile bi sačinjene od antimaterije, a ne od materije. Što je još zanimljivije, ovaj bi se svemir vremenom vratio unazad ka Velikom prasku, a ne bi se širio od njega kao naš svemir.

Potrebni su dodatni dokazi

Ideja o ovakvom paralelnom svemiru radakalan je pomak od važeće kosmologije, ali Turk veruje da će on i kolege uspeti da razreše sve poteškoće bez uvođenja još jedne nove čestice.

Ako je ANITA zaista uhvatila desni neutrino koji pretpostavlja teorija anti-svemira, onda bi morale da ga otkriju i druge neutrinske opservatorije.

S druge strane, teorijski fizičar Luj Ančordagi sa Univerziteta u Njujorku smatra da se visokoenergetski „tau“ neutrino može zameniti s „muon“ neutrinima niže energije, koji je uočen u "IceCube" opservatoriji, što bi značilo da su na oba mesta otkriveni dokazi o postojanju paralelnog svemira. Ideja o paralelnim univerzumima, nekada svrstavana u oblast naučne fantastike, danas je sve prihvaćenija među naučnicima, naročito fizičarima, koji su skloni da svoje ideje pomeraju do granica zamisliv

Fizičari su predložili nekoliko oblika “multiverzuma”, a svaki od njih omogućava neki drugi aspekt zakona fizike.

Nevolja je u tome što praktično po definiciji ne možemo da posetimo bilo koji od njih kako bismo potvrdili da zaista postoje. Prema tome, postavlja se pitanje ima li drugih načina da proverimo postojanje čitavih univerzuma koje ne možemo da vidimo ili dodirnemo?

Pačvork univerzum

Najjednostavniji multiverzum je posledica neograničenih dimenzija našeg univerzuma. Mi zapravo ne znamo da li je univerzum beskonačan, ali ne možemo isključiti tu mogućnost. Ukoliko jeste, onda mora biti podeljen na pačvork oblasti koje ne mogu da vide jedna drugu.

Fizičari su predložili nekoliko oblika “multiverzuma”, a svaki od njih omogućava neki drugi aspekt zakona fizike.

Nevolja je u tome što praktično po definiciji ne možemo da posetimo bilo koji od njih kako bismo potvrdili da zaista postoje. Prema tome, postavlja se pitanje ima li drugih načina da proverimo postojanje čitavih univerzuma koje ne možemo da vidimo ili dodirnemo?

Naučnici su postulisali više načina na koje bi multiverzumi mogli da postoje, a ovo su neki od nj

Pačvork univerzum

Najjednostavniji multiverzum je posledica neograničenih dimenzija našeg univerzuma. Mi zapravo ne znamo da li je univerzum beskonačan, ali ne možemo isključiti tu mogućnost. Ukoliko jeste, onda mora biti podeljen na pačvork oblasti koje ne mogu da vide jedna drugu.

Razlog je u tome što su te oblasti previše udaljene jedna od drugih da bi svetlost mogla da pređe tu razdaljinu. Naš univerzum je star svega 13,8 milijardi godina, prema tome svaka oblast udaljenija od 13,8 milijardi godina potpuno je odsečena od nas.

Sve u svemu, te oblasti su odvojeni univerzumi, ali neće tako i ostati: na kraju će svetlost premostiti jaz i univerzumi će se spojiti.

Ako naša vasiona zaista sadrži beskonačan broj “vasiona-ostrva” poput našeg, s materijom, zvezdama i planetama, negde u njoj moraju postojati i svetovi identični Zemlji, a tako i bića identična nama.

Po istoj logici, još dalje postoji čitav jedan univerzum identičan našem.

Moguće je da uopšte nije tako. Možda univerzum nije beskonačan ili, čak i ako jeste, možda je sva materija koncentrisana u delu u kome smo mi, a u tom slučaju bi drugi univerzumi mogli da budu i prazni. Međutim, ne postoj očigledan razlog zašto bi bilo tako i do sada nema znakova da se materija smanjuje što dalje gledamo.

Naučnici su postulisali više načina na koje bi multiverzumi mogli da postoje, a ovo su neki od njih.

Fizičari su predložili nekoliko oblika “multiverzuma”, a svaki od njih omogućava neki drugi aspekt zakona fizike.

Nevolja je u tome što praktično po definiciji ne možemo da posetimo bilo koji od njih kako bismo potvrdili da zaista postoje. Prema tome, postavlja se pitanje ima li drugih načina da proverimo postojanje čitavih univerzuma koje ne možemo da vidimo ili dodirnemo?

Naučnici su postulisali više načina na koje bi multiverzumi mogli da postoje, a ovo su neki od njih.

Foto: NASA / Promo

Pačvork univerzum

Najjednostavniji multiverzum je posledica neograničenih dimenzija našeg univerzuma. Mi zapravo ne znamo da li je univerzum beskonačan, ali ne možemo isključiti tu mogućnost. Ukoliko jeste, onda mora biti podeljen na pačvork oblasti koje ne mogu da vide jedna drugu.

Razlog je u tome što su te oblasti previše udaljene jedna od drugih da bi svetlost mogla da pređe tu razdaljinu. Naš univerzum je star svega 13,8 milijardi godina, prema tome svaka oblast udaljenija od 13,8 milijardi godina potpuno je odsečena od nas.

Sve u svemu, te oblasti su odvojeni univerzumi, ali neće tako i ostati: na kraju će svetlost premostiti jaz i univerzumi će se spojiti.

Ako naša vasiona zaista sadrži beskonačan broj “vasiona-ostrva” poput našeg, s materijom, zvezdama i planetama, negde u njoj moraju postojati i svetovi identični Zemlji, a tako i bića identična nama.

Po istoj logici, još dalje postoji čitav jedan univerzum identičan našem.

Moguće je da uopšte nije tako. Možda univerzum nije beskonačan ili, čak i ako jeste, možda je sva materija koncentrisana u delu u kome smo mi, a u tom slučaju bi drugi univerzumi mogli da budu i prazni. Međutim, ne postoj očigledan razlog zašto bi bilo tako i do sada nema znakova da se materija smanjuje što dalje gledamo.

Inflacijski svemir

Druga teorija multiverzuma zasnovana je na najboljim teorijama o nastanku našeg univerzuma.

Prema preovladavajućoj teoriji o Velikom prasku, univerzum je počeo da se stvara u sićušnoj tački da bi se zatim neverovatno brzo proširio u supervrelu vatrenu loptu. U deliću sekunde nakon što je širenje počelo, ono se ubrzavalo munjevitom brzinom, mnogo većom od brzine svetlosti. Ta ekstremno brza ekspanzija univerzuma, za koju se veruje da se odigrala neposredno nakon Velikog praska naziva se “inflacija”.

Teorija o inflaciji svemira objašnjava zašto je svemir relativno jednako raspoređen kuda god da pogledamo. Inflacija je razbila vatrenu loptu do kosmičkih razmera, onemogućivši joj da se previše “zgrudva”.

Prema aktuelnim tumačenjima, Veliki prasak se dogodio kada se deo običnog prostora, koji nije sadržao materiju, ali je bio ispunjen energijom, pojavio unutar druge vrste prostora nazvanog “lažni vakuum” i počeo da raste poput mehura.

Međutim, prema toj teoriji, lažni vakkum bi takođe trebalo da iskusi neku vrstu inflacije, zbog čega bi se širio neverovatnom brzinom. Za to vreme, unutar njega mogli bi da se pojave drugi univerzumi “pravog vakuma”, i to ne samo pre 13,8 milijardi godina, kao naš univerzum, već neprekidno.

Takav scenario je poznat kao “večna inflacija” i tvrdi da sve vreme nastaje beskrajno mnoštvo univerzuma koji se šire. Međutim, mi nikada ne možemo stići do njih, čak i ako budemo putovali brzinom svetlosti zato što oni prebrzo uzmiču.

Prirodna kosmička selekcija

Ovu teoriju je formulisao Li Smolin sa Perimeter instituta za teorijsku fiziku u Voterlou (Kanada). Godine 1992. on je izneo hipotezu da se univerzumi razmnožavaju i razvijaju poput živih bića.

On veruje da “majka univerzum” rađa “bebe univerzume”, koje se formiraju u njenoj utrobi. Majka univerzum sposobna je za tako nešto ako sadrži crni rupe.

Crna rupa nastaje kada džinovska zvezda kolabira usled sopstvene sile gravitacije, pri čemu se svi atomi sudaraju sve dok ne dostignu beskonačnu gustinu.

Stiven Hoking i Rodžer Penrouz uporedili su 1960-tih godina kolabiranje zvezda s malim Velikim praskom u obrnutom smeru. Na osnovu toga Smolin je zaključio da bi crna rupa mogla da preraste u Veliki prasak, u kome bi nastao čitav jedan novi univerzum.

Ako je tako, onda bi novi univerzum mogao da ima malo drugačije fizičke osobine od onoga koji je stvorio crnu rupu, što se može uporediti sa slučajnim genetskim mutacijama zbog kojih se novi organizmi razlikuju od svojih roditelja.

Ako “beba univerzum” ima fizičke zakone koji dozvoljavaju stvaranje atoma, zvezda i života, ona će sasvim sigurno sadržati i crne rupe. To bi značilo da može imati više sopstvenih “beba univerzuma”. Tokom vremena, univerzumi poput ovih postaće češći od onih bez crnih rupa, koji ne mogudimenziji”, koju je Ajnštajn navodno prelagao. Šta se zapravo nalazi u njoj? Možda skriveni univerzum? da se reprodukuju.

Branski multiverzum

Kada je Opšta teorija relativiteta Alberta Ajnštajna dvadesetih godina prošlog veka počela da privlači pažnju, mnogi ljudi su spekulisali o “četvrtoj dimenziji”, koju je Ajnštajn navodno prelagao. Šta se zapravo nalazi u njoj? Možda skriveni univerzum?

Ajnštajn zapravo nije predlagao novu dimenziju, već je ukazivao na to da je i vreme dimenzija, na sličan način kao i tri prostorne dimenzije. Sve četiri su utkane u tvorevinu nazvanu “prostor-vreme”, koja se zakrivljuje pod uticajem gravitacije.

Uprkos tome, drugi fizičari su već počeli da spekulišu o potpuno novim dimenzijama u prostoru.

Kada je 1980-tih godina razvijena Teorija struna, ispostavilo se da ona može da funkcioniše jedino ako postoje dodatne dimenzije. U savremenoj verziji Teorije struna, poznatoj kao M-teorija, postoji čak sedam skrivenih dimenzija.

Štaviše, te dimenzije uopšte ne moraju da budu kompaktne. One mogu biti proširena područja - zagovornici teorije ih nazivaju “branama” (“brana” je skraćeni oblik reči “membrana”), koja mogu da budu multidimenzionalna.

“Brana” bi mogla biti savršeno mesto da se u njemu sakrije ceo jedan univerzum. M-teorija polazi od pretpostavke o multiverzumu brana različitih dimenzija, koje koegzistiraju nalik na listove hartije na gomili.

Te brane trebalo bi da budu prilično različite i odvojene jedna od drugih, zato što sile kao što je gravitacija ne prolaze između njih. Ali, ako se brane sudare, rezultati mogu biti monumentalni. Takva kolizija je mogla da izazove i naš Veliki prasak.

Kvantni multiverzum

Teorija kvantne mehanike objašnjava ponašanje malih objekata, poput atoma i njihovih sastavnih čestica. Ona može da predvidi sve vrste fenomena, od oblika molekula do načina na koji svetlost i materija dolaze u interakciju, sa začuđujućom preciznošću.

Kvantna mehanika posmatra čestice kao talase i opisuje ih matematičkim pojmom “talasna funkcija”.

Možda najneobičnija karakteristika talasne funkcije je što omogućava kvantnoj čestici da postoji u nekoliko stanja istovremeno. Tu osobinu nazivamo superpozicijom.

Međutim, superpozicija se po pravilu uništava kada pokušavamo da izmerimo objekat na bilo koji način. Posmatranje “prisiljava” objekat da se “odluči” za jedno stanje.

Ovaj prelazak iz superpozicije u jedno stanje, izazvano merenjem, nazivamo “kolapsom talasne funkcije”.

U svojoj doktorskoj tezi 1957. godine, američki fizičar Hju Everet tvrdio je, međutim, da objekti ne prelaze iz više stanja u pojedinačno stanje kade se mere ili posmatraju. Umesto toga, sve skrivene mogućnosti u talasnoj funkciji su jednako stvarne. Prilikom merenja mi samo vidimo jednu od tih stvarnosti, ali i ostale postoje.

Ova interpretacija je poznata kao interpretacija “mnogo svetova” interpretacija kvantne mehanike. 

U STVARI  AKO NE VERUJETE STIVENU HOKINGU, AJNSTAJNU I OSTALIM NAUCNICIMA, VERUJTE SELDONU KUPERU!

.