RODICU TI SINA

OVDE NIJE BAS REC O JEDNOM SINU I NE RADJA SAMO NJEMU. OVDE JE REC O NEVIDJENOJ LJUDSKOJ GLUPOSTI. DA JE JEDINA NA SVETU PA DA SE I NE OSVRNEM NA NJENE GLUPE IZJAVE, NAZALOST IMA IH JOS TAKVIH. MORATE PRVO DA PROCITATE STA JE DOTICNA 'BUDUCA MAJKA' REKLA.

Bivša učiteljica Ejmi Kups (33) iz Severne Karoline nedavno je šokirala javnost kada je otkrila da je ostala u drugom stanju sa bivšim učenikom. Inače, Ejmi je dobila otkaz zato što je počela da objavljuje svoje slike i snimke na "OnlyFans-u".

Ona detalje o svojoj trudnoći objavljuje na društvenim mrežama, a pre nekoliko dana je otkrila da joj je želja da "masovno rađa decu strancima".

- Muškraci su mi tražili da im rađam decu zato što sam lepa. Onda sam pomislila zašto ne bih to uradila. Svet bi bio mnogo lepše mesto kada bi ljudi bili lepši - rekla je Ejmi i dodala da joj je cilj da rodi 25 dece.Kako kaže, nada se da će bar roditi blizance, a pomoću veštačke oplodnje čak i četvorke. Onaj ko plati najviše u tom trenuku dobiće moji dete. Nisam sigurna koliko bih zaradila, ali ne radi se o finansijskom aspektu, samo želim da učinim da svet bude bolje mesto - ističe ona.

Ejmi čvrsto veruje da nije važno kako otac izgleda, jer su njeni geni i lepota jači od svakog muškarca.

- Ako sam mu ja majka, garantujem da će dete biti lepo. Imaće moje lepe oči, kosu, snažne crte lica i ono najvažnije, inteligenciju. Želim da svoje gene podelim sa svetom - naglašava bivša učiteljica.

Ona je takođe sebe nazvala "rasturačicom brakova", jer često ima afere s oženjenim muškarcima, ali i ženama. Ejmi je istakla da sada, zbog trudnoće, miruje kada je ljubavni život u pitanju i da jedva čeka da postane majka.

- Porodica od oca mog deteta ne zna da sam trudna s njim, jer je on još mlad i život je pred njim. Ja to apsolutno razumem, ali ako bude hteo da upozna svoje dete, ja ću uvek biti tu - zaključila je ona.

Evo prica o jos jednoj neobicnoj mami.

 Samo pre godinu dana, Kristina je bila mama jednog deteta. Sada ih ima 20, a na putu je još jedno. Sva su njena biološka deca, ističe ona. Kristina Ozturk (23) je Ruskinja koja je u braku sa gruzijskim milionerom Galipom Ozturkom(56). Galip je vlasnik hotela u primorskom gradu Batumi, a u ovom trenutku njih dvoje imaju 20 dece, od kojih je Kristina jedno rodila prirodnim putem. Ostalu decu dobili su surogat majčinstvom koji je u Gruziji legalan, a Kristina kaže da se nada da će imati nekoliko desetina više dece, takođe uz pomoć surogat majki.Kristina, inače poreklom Ruskinja iz Moskve, ističe da sve potencijalne surogat majke prolaze kroz savetovanje i da je sve pravno gledano potpuno čisto pre nego što će zatrudneti sa decom koja genetski potiču od Kristine i Galipa.

Dobro ima razlike u ovoj prici jer jedna zeli da ih sve rodi sama ,a druga zeli da svima bude majka.  

Kako god bilo ne mislim da su ove prave idobre majke. Nesto tu debelo ne stima. Jer jedno je ljubav prema deca, a drugo prema sebi . Bilo da se radi o narcisodnisti iz prve price, bilo o toksicnoj majci iz druge price koja hoce da zapanji svet "brigom" o mnogo dece.

I mislim da ceo ovaj tekst i te kako ima veze sa tekstom od pre neki dan u kome sam pisala kako roditelji unistavaju svoje devojcice.

Treca se prica potpuno uklapa iako je ova mama to postala na silu (pod uticajem roditelja svakako..

Žena po imenu Mariam Nabatanzi dobila je nadimak Mama Uganda. Do svoje 40. godine rodila je 44 dece.

Naime, Mariam je pet puta dobila trojke, četiri puta blizance i pet puta četvorke. Šestoro dece je preminulo, a suprug ju je napustio i ostavio da sama brine o 38 dece, odnevši svu njihovu ušteđevinu sa sobom.

Žena je sada samohrana majka. Njen tužan životni put počinje onog trenutka kada su je roditelji udali, odnosno prodali sa samo 12 godina. Sa 13 godina je već ostala u drugom stanju i rodila prvo dete.Nakon što je počela rađati blizance, trojke i četvorke, Mariem je shvatila da nije kao prosečne žene. Tim povodom odlučila je posetiti lekara. Lekari joj saopštavaju da ima abnormalno velike jajnike koji su doveli do stanja, poznatog kao hiperovulacija. Takođe joj je rečeno da sredstva za kontracepciju, u njenom slučaju ne funkcionišu, te da joj mogu naneti ozbiljne zdravstvene probleme.Mariem danas ima 43. godine i kaže da je prestala rađati decu pre tri godine , te da su joj doktori “prerezali maternicu iznutra”.

Strasno! 

Ovo je pak za verovali ili ne.

VALENTINA JE RODILA ČAK 69 DECE: Preživela je 27 porođaja, bila glavna priča u selu. To nije kraj, njen muž je imao 87 dece!

I ovo takodje.

 

Katarina Mostovi iz Indijanapolisa rodila je 17 beba za 29 sati i samim tim oborila svetski rekord za rađanje beba. Bilo je ovo neverovatno iskustvo, kako za nju, tako i za ceo lekarski tim. Ovakvo čudo još niko nije video.

- Bebe su stalno dolazile i dolazile! Mislim da ću imati noćne more o ovom danu, duži vremenski period - rekao je lekar koji ju je porodio dr Džek Morov.

Katarina Mostovi i njen suprug su se odlučili za veštačku oplodnju kao na klinici na Rodosu, kao poslednju nadu da postanu roditelji.

Proces oplodnje je, bez sumnje, bio uspešan, jer je ona rodila sedamnaest identičnih dečaka.

Njihova imena su Džejms, Džekson, Džerod, Džervis, Džeson, Džeremi, Džes, Džerom, Džimi, Joakim, Džonatan, Džon, Džozef, Džulijan, Džimbo i Det Porkinus. 

ZAPRAVO POENTA CELE PRICE JE SAMO JEDNA RECENICA. DECA SE RADJAJU ZBOG LJUBAVI PREMA DECI I POTOMSTVU. TA LJUBAV TREBA BITI OGRANICENA NA NEKOLIKO DECE. DECA SE NE RADJAJU ZBOG GINISOVE KNJIGE REKORDA ILI DA BI VAM NEKO REKAO KAKO STE SUPER MAJKA JER SU VAM ZENE RODILE 21 DETE SA VASIM GENIMA ILI DA ZELITE DA RODITE 25 DECE KOJA CE BITI LEPA KAO VI.  DAKLE ZLATNO PRAVILO RODITELJSTVA BI BILO: RADJAJTE ONOLIKO DECE KOLIKO MOZETE DA ZADOVOLJITE  KOMPLETNO I EMOCIONALNO I MATERIJALNO .

GENERACIJA ZLATNIH 60.70.80-TIH

 VISE PUTA SAM POMISLILA KAKO JE ZAISTA POSTOJALO ZLATNO DOBA TOLIKO DRUGACIJE OD DANASNJEG. I PISALA SAM O TOME U RAZNIM OBLASTIMA . MEDJUTIM ,PORED OPUSTENIJEG TO JE BIO DALEKO ZDRAVIJI ZIVOT. KAKVA OGROMNA RAZLIKA IZMEDJU VITKIH I RASPOLOZENIH LJUDI I DECE I DANASNIH GOJAZNIH I NAMRSTENIH LICA, MOZDA IMAM ODGOVOR.

– Generacija koja je išla u školu i vraćala se iz škole pešice.

– Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igramo.

– Generacija u kojoj su se dečaci igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš. – Generacija koja je sve slobodno vreme provodila na ulici.

– Generacija koja je igrala skrivača kad bi se smračilo

– Generacija koja je pravila kolače od blata i gacala po barama.

– Generacija koja je skupljala figurice iz kinder jaja.

– Generacija koja je volela lizalice sa zviždaljkom i pravila grimase kad bi došlo do kiselog praha u sredini lizalice.

– Generacija koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira.

– Generacija walkmana, vhs kaseta, disketa…

– Generacija koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare.

– Generacija koja je gledala tatu kako popravlja televizor ili mu pomagala dok namešta antenu.

– Generacija koja je imala roditelje, a ne starce.

– Generacija koja se prije spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da smo još uvek budni.

– Generacija koja je pila iz iste flaše i davala griz svoje školske užine.

– Generacija koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom.

– Generacija koja je kod prijatelja dolazila nenajavljenja i po 10-tak u grupi.

– Generacija koja se bez mobitela sastajala svaki dan na tačno određenom mestu.

– Generacija kojoj su autortet bili roditelji, kako vlastiti tako i od prijatelja. – Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala se u autobusu i pomagala starijima.

– Generacija koja se pela na drvo i krišom brala voćke koje su rasle u komšiluku.

–Generacija kojoj su bitna osećanja, a ne novac ili kola.

–Generacija koja je naučila da se snalazi u svako doba i u bilo kojim uslovima kroz svoju snagu

–Generacija kojom se više ne može manipulisati..

–Generacija koja je učena da voli svoju zemlju..

–Generacija koja čita knjige, pored lampe ispod ćebeta..

–Generacija koja prođe i nažalost nikad se neće vratiti!

Generacija koja nije imala izobilje slatkiša već "životinjsko carstvo" čokoladice i bila srećna;

Koja je išla u školu i vraćala se kilometrima peške bez mame, bake ili deke;

Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašla napolje da se igra s'drugarima;

U kojoj su se dečaci igrali s' klikerima, a devojčice lastiš i školice;

Koja je svo slobodno vreme provodila na ulici u druženju i igri;

Koja je skupljala figurice iz kinder jaja;

Koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira;

Generacija vhs kaseta;

Koja je uživala u jednostavnim stvarima;

Generacija školske uniforme pLave bije...(svi su bili isti);

Generacija koja je imala čiste emicoje i volela bez interesa;

Generacija živih svirki, jedva čekala subitu i nedelju, jer zna da ce joj srce udarati ko' ludo uz neku sentiš pesmu dok(Ona) pleše sa dugokosim mladićem;

Koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare;

Generacija koja je kad je otac pogleda zna šta on misli;

Koja je pred punoletstvo imala samo simpatije a ne i svoje dete;

Koja je odrastala uz roditelje i radila barabar neke poslove iako mali;

Generacija koja se pre spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da su još uvek budni;

Koja je pila iz iste flaše i davala griz svoje školske užine;

Koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom;

Generacija koja je kod drugara dolazila nenajavljenja i po 10-tak u grupi;

Koja se bez mobilnog tel. sastajala svaki dan na tačno određenom mestu;

Kojoj su autortet bili roditelji, kako vlastiti tako i od drugara;

Kojoj je komšiluk bio jedna kuća a danas se ne poznaju;

Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala starijim u autobusu i pomagala im;

Koja se pela na drvo i krišom brala voćke koje su rasle u komšiluku;

Kojoj su bila bitna osećanja, a ne prestiž u bilo čemu. I ono što je imala cenila je;

Generacija koja je naučila da se snalazi u raznim sutuacijama zahvaljujući vaspitanju svojih roditelja;

Generacija koja je znala za stid, a danas ne znaju šta je to;

Generacija kojom se nije moglo manipulisati;

Koja je učena da voli svoju zemlju;

Generacija koja prođe i nažalost nikada se takva neće ponoviti...!!!

GENERACIJA KOJA NIJE IMALA "NIŠTA" A IMALA SVE...!!!!

Fotografija plaže iz sedamdesetih godina prošlog veka, objavljena na Fejsbuk grupi „Nostalgija“ bio je mnogima povod da se prisete „lepših vremena“. Mnogima je zapala za oko linija tadašnjih kupača,

Gotovo svi na toj fotografiji deluju vitko – kako žene, tako i muškarci.

– Nekad su svi jeli sve i bili mršavi. Danas većina jede zdravo, a svi debeli. Može li iko to da  razume? – jedan je od komentara ispod fotografije.

– Na slici kao manekeni, a danas vepar do vepra, pametnom dosta – navodi se u drugom.

I svi postavljaju isto pitanje – zašto je to tako?

Doktorka medicine i klinički nutricionista, Olga Ličina, svojevremeno je ispričala šta je uslovilo da se životne navike promene i da li je tačno da se danas mnogo više ljudi bori sa kilogramima.

– Batut nema najažurnije podatke, ali prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom. Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma. Razlog zbog kojeg nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane, jer sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Danas vam je na svakom koraku dostupna neka vrsta hrane – od restorana, preko pekara, pa do brze hrane – objašnjava nutricionistkinja.

Ona navodi da je poražavajuće što sve više dece pati od gojaznosti.

– Problem počinje već u trudnoći, a nastavlja se po rođenju deteta. Istraživanja su pokazala da majke koje ne doje decu najčešće pate od gojaznosti. Takođe, treba voditi računa kojim redom se uvodi hrana deci i izgebavati da se u najranijem dobu dodaju šećer i so – dodaje dr Olga Ličina.

Jedna od tema koju su pokrenuli u komentarima na Tviteru je da li je promovisanje plus-sajz manekenki i oblina, ujedno dalo legitimitet da se veći broj kilograma smatra zdravim.

– Prihvatanje sebe po strani, mi ne možemo svi da izgledamo isto, zbog različite građe i konstitucije tela. Ali ako kilogrami dovode do zdravstvenih smetnji, onda je to problem. Postoji i druga krajnost, osobe koje preterano idu u teretanu i koriste praškaste proteine koji mogu delovati kao trenutno dobro rešenje, ali pitanje je šta će biti sa bubrezima i jetrom u budućnosti

Dobra stvar je što je u poslednjih desetak godina sve veći broj ljudi zainteresovan za zdraviji način ishrane i što traže alternativu za nezdrave navike, zaključuje dr Olga Ličina.

 

Pripadnik sam te generacije i jako mi je zao sto moja deca to nisu mogla osetiti.Pokusala sam da im pricam i pokazujem slike (znate fotografije na papiru ,a ne na mobilnom telefonu),ali ih to nije zanimalo. A onda sam shvatila da ne treba da im zameram.Pa nisu oni stvorili ovo hladno i otudjeno doba nego MI !

I STA BI SAD HTELI  OD NJIH? VISE EMOCIJA , VISE POSTOVANJA, VISE PREPOZNAVANJA PRAVIH VREDNOSTI? E PA NE MOZE. NEMA VISE-UNISTENO. I MNOGO MI JE ZAO ZBOG TOGA.ALI IZGLEDA TEHNOLOGIJA I ZDRAV I SRECAN ZIVOT NE IDU ZAJEDNO!

KONTROLA BESA

BES JE VELIKI SMRTNI GREH I TO NE BEZ RAZLOGA. KONTROLA BESA JE SKORO NEMOGUCA. NITI JE DOBRO'GUTATI' BES NITI JE DOBRO USMERAVATI NA NEKOG DRUGOG ILI CAK SEBE. ZLATNA SREDINA I OVDE JE NEOPHODNA, A KAKO JE POSTICI POKUSACU DA  NAPPISEM U OVOM BLOGU. 

Bes (ljutnja) spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga besa povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema “bori se ili beži”. Konkretno, bes je povezan sa rekacijom “bori se” koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti i proceni da može da savlada tu opasnost.

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, bes se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Ljudi su bića usmerena ka cilju, oni uvek imaju želje i ciljeve koje tokom života teže da ostvare. Bes se javlja kada dođe do osujećenja njihovih ciljeva ili pojave različitih prepreka.

Osim toga, čovek je tokom odrastanja izložen različitim uticajima i iskustvima i na osnovu toga gradi svoj sistem vrednosti. Bes se zato javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda.nstinktivan način ispoljavanja besa je putem agresivnog ponašanja. Agresivno ponašanje može da se manifestuje fizičkim ili verbalnim putem.

• Fizička agresivnost je uglavnom prva asocijacija kada govorimo o agresivnosti. Ono podrazumeva fizičke napade na druge ljude (udaranje, šamaranje, guranje, davljenje i slično) ili uništavanje materijalnih stvari (bacanje ili lomljenje različitih predmeta).
• Verbalna agresivnost je takođe česta posledica besa i ona kao i fizičko nasilje može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Pod tim pojmom se podrazumevaju vređanje, psovanje, vikanje, omalovažavanje i slično.

Neki ljudi svoje agresivne tendencije ispoljavaju otvoreno, kroz svađu, vikanje, fizičke napade ili na bilo koji drugi očigledan i direktan način, dok neki ljudi agresiju ispoljavaju na pasivan način. Pasivna agresija podrazumeva da osoba ne pokazuje ljutnju otvoreno, već da je ispoljava na indirektne načine sa ciljem da povredi ili osujeti drugu osobu. Ovaj oblik agresivnog ponašanja se ispoljava kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima, pri čemu osoba svoje nezadovoljstvo ispoljava najčešće putem namernog izbegavanja odgovornosti u odnosu na osobu prema kojoj oseća bes.

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je potpuno normalna reakcija. Problem kontrole besa se javlja kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožava interpersonalne odnose i efikasnost u radu, kada dovodi osobu u probleme sa zakonom i kada ugrožava njeno mentalno zdravlje.

Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem i to na nesrazmerno intenzivan način.

Osoba koja ima problema sa kontrolom besa i agresije, kada se nađe u situaciji frustracije biva zaslepljena svojim iracionalnim uverenjem da nešto “nije smelo da se desi” ili da neko “nije smeo nešto da uradi” i slično. Iz takvog, rigidnog načina gledanja na stvari, bez sagledavanja šireg konteksta i pokušaja konstruktivnog rešenja problema, sledi osećanje besa koje osoba pušta da “ovlada” njom i njenim ponašanjem.

Reagovanje besom kao navika

Kao i mnoga druga ponašanja i reakcije, bes i agresivno ponašanje kod ljudi kod kojih se javljaju učestalo, predstavljaju neku vrstu navike. Osoba koja nije znala na koji drugi način da reaguje na frustraciju, reagovala je agresijom i to se ustalilo kao obrazac ponašanja koji se stalno ponavlja, izazvan novim frustracijama.

Nemogućnost kontrole sopstvenog osećanja besa može dovesti do različtih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih hroničnih bolesti.

Osim toga, osobe koje ispoljavaju agresivno ponašanje, često dolaze u sukob sa zakonom, završavaju u zatvoru ili bivaju na drugi način sankcionisane.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge negativne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole.Često je uverenje da će odgovor na pitanje kako izbaciti bes iz sebe rešiti probleme. Međutim, suprotno tome, naučnici su pokazali da "izbacivanje" besa iz sebe, tako što osoba dopušta sebi da se ponaša na agresivan način prema drugima, ne dovodi do stvarnog olakšanja, već naprotiv, posledično dolazi do eskalacije besa i agresije.

Govoreći o kontroli vlastitog besa, važno je naglasiti da nije pitanje samo kako obuzdati bes, već je ključno da se uverenja osobe koja dovode do toga da ona u određenim situacijama oseti bes osveste i modifikuju.

Neke od strategija kontrole besa koje su se pokazale veoma korisnim i praktičnim, potiču iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT):

Najbolji način regulisanja sopstvenog besa je putem obraćanja pažnje na to šta dovodi do naše besne reakcije i razmišljanja o tome koliko je ta reakcija zaista adekvatna, kao i da li će nama doneti više koristi ili štete.

Ljudi kada su besni često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u situaciji frustracije osoba sebi kaže: “Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: “Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti “stop” tehniku u situacijama frustracije. Kada osoba oseti bes, koji prethodi agresivnom ispadu, ona može zastati za trenutak i reći sebi: “U redu, ovako sam reagovao već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”.

U svrhe poboljšanja interpersonalnih odnosa, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, ali pritom poštujući prava i osećanja drugih: “Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i voleo bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Još jedan način izlaženja na kraj sa besom je humor. Humor je odlika mentalnog zdravlja i u ovom slučaju, on može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačije perspektive i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Naravno, ukoliko postoje konstantni izvori stresa i frustracije u životu osobe, veća je verovatnoća da će ona često doživljavati bes. Tada je korisno zaista naći način da se izbegnu okidači i kada je potrebno i moguće, da se nađu alternative.

Za sve prethodne tehnike je važno biti uporan i strpljiv. S obzirom na to da je navika učestali i gotovo automatski obrazac ponašanja, potrebno je uložiti napor i volju kako bi se ona iskorenila.

Deca agresivnih roditelja su i sama češće agresivna.
Deca agresivnih roditelja imaju manje empatije.
Deca agresivnih roditelja se lošije prilagođavaju.
Nađena je jaka korelacija između agresije roditelja i delinkvencije njihove dece.
Agresija roditelja utiče na decu i kada ona porastu - povećava depresiju i nasilje u porodici.

Šta je bes?

1. Bes ili ljutnja –  osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost/pravilo.
2. Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe/situacije ili samog sebe.
3. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivno ponašanje

Bes nije:

1. refleks
2. automatska reakcija
3. izazvan ponašanjem drugih ili nepovoljnim situacijama

   Šta su ciljevi  besa i agresivnog ponašanja?

4. očuvanje lične vrednosti
5. očuvanje osnovnih potreba
6. očuvanje osnovnih ubeđenja

Pojedini ljudi ispoljavaju svoj bes na prepoznatljiv način – svađom sa supružnikom ili vikanjem na kolege – drugi prikrivaju svoja negativna osećanja. Međutim, i kamufliran bes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, ogovoranja, neprijatnih i sarkastičnih opaski, ignorisanja ili prekidanja komunikacije sa pojedinim ljudima, bez ikakvog objašnjenja. Prekomerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osećanja i borbe protiv prigušenog besa.

Svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa. Ove šeme ponašanja uče se u najranijem detinjstvu, ili posmatranjem reakcija roditelja na bes, ili kroz samodobrambenu reakciju na način na koji su nas tretirali. Bolje razumevanje načina na koji se borite s besom – ili se ne borite – pomoći će vam da izmenite bilo koju destruktivnu ulogu koju imate u emotivnim i poslovnim odnosima. Konstruktivno ispoljavanje besa znači da ostajete pri svojim ubeđenjima, ali to morate da uradite na svesnom nivou, planski i poštujući dostojanstvo drugih ljudi. Oni, koji izražavaju svoj bes na zdrav način su sigurne osobe koje autoritativno iznose svoje argumente, bez uvreda i omalovažavanja suprotne strane, što je, razumljivo, pravi način da se izbegne odbrambeni stav suprotne strane. Takođe, one se ne plaše konflikata, jer znaju da su sukobi mišljenja sastavni deo svakog odnosa. Njihovo ponašanje omogućava da različitosti i sukobi budu razrešeni na razuman, konstruktivan način.

Bes postaje problem kada ga osećamo intenzivno, ponavljano i dugo i kada ga ispoljavamo na neprikladan način. Veoma često ili intenzivno osećanje besa dovodi do ekstremnih fizičkih napora. Tokom produženih i učestalih epizoda besa, određeni delovi nervnog sistema postaju jako aktivirani, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i pojačanog lupanja srca tokom dužeg perioda. Ovaj telesni stres može izazvati mnogobrojne zdravstvene smetnje, poput hipertenzije, bolesti srca, sniženja efikasnosti  imunog sistema. Sa zdravstvene tačke gledišta, to su dovoljni razlozi za učenje načina kontrolisanja besa. Sledeći dobar razlog za menadžment besa su negativne psledice do kojih besno ponašanje može da dovede. U ekstremnim slučajevima, bes vodi fizičkom nasilju koje koje često prate mnoge posledice loše po agresivnu osobu i njenu okolinu (zatvor, fizičke povrede i osveta su samo neki od problema do kojih agresivno ponašanje može da dovede). Emocionalne posledice izliva besa su, u nekim slučajevima, i značajnije od svega drugog. Osoba nesposobna da kontroliše sopstvene “napade besa” često biva uvučena u začarani krug sastavljen od miksa različitih nezdravih emocija. Nakon izliva besa,  ljudi neretko osećaju potištenost, depresivnost, stid, krivicu ili još veći bes povodom činjenice da su „izgubili kontrolu“.

Čak i kada bes ne uključuje fizičko, već samo verbalno nasilje, mogu se doživeti gotovo sve gorenavedene posledice. U najboljem slučaju, osoba koja ima problem sa izražavanjem besa će postati vrlo neomiljena u svojoj okolini, što će često pojačati njenu besnu reakciju, praćenu drugim nezdravim emocijama.

Izlivi besa su vrsta navike – ne samo da bes nije nasleđen, već naučen, nego je i veoma predvidiv, jer predstavlja vrstu navike. Osoba koja besno reaguje u određenim situacijama, postaje predvidiva okolini, koja uči koje situacije okidaju agresivne reakcije kod ove osobe. Navike su, po definiciji, ponašanja koje se iznova i iznova ponavljaju bez razmišljanja. Ljudi koji dolaze na kurs «menadžment besa» često koriste svoje agresivno ponašanje za rešavanje problema. To uglavnom rade bez razmišljanja o negativnim posledicama koje takvo ponašanje može imati po njih i po druge ljude.

Odvikavanje:

1. osvešćivanje besa – da biste porazili svoju naviku, morate je prvo postati svesni. Morate postati svesni situacija, okolnosti i ponašanja koje okidaju vaš besan odgovor. Ovo uključuje i razumevanje negativnih posledica  agresivnog ponašanja
2. strategije za kontrolu besa – da biste prevazišli bes, potrebno je da razvijete veštine za to. Ove veštine ili strategije se mogu koristiti da zaustave eskalaciju besa pre nego što izgubite kontrolu i doživite negativne posledice. Efektivan komplet strategija uključuje i preventivne mere i strategije savladavanja besa na licu mesta.
3. postavljanje ciljeva – svakom ko želi savladati bes, cilje je isti – savladavanje besa. Ciljevi su lični utoliko što pojedini ljudi žele da savladaju bes u određenim situacijama u kojima su izlivi besa za njih najpogubniji.
4. metar za bes –  jedna od osnovnih strategija samopomoći i prvi korak za samostalno uviđanje intenziteta besa, te samim tim i prvi korak u savladavanju besnih reakcija. Strategija koja pomaže da izmerimo količinu besa i efikasnije postavimo ciljeve za promenu. Metar za bes služi za osvešćivanje besnog načina reagovanja i učenje kako da ga kontrolišemo.

 

1_________________________________________________________10

 

Metar za bes možemo prikazati skalom sa deset podeoka. Broj 1 predstavlja situaciju u kojoj uopšte ne bismo osetili bes, a broj 10 predstavlja tačku pucanja, situaciju u kojoj bismo uvek osetili bes. Između je prazan prostor na kom svako ponaosob  određuje događjaje povodom kojih bi ispoljio bes u različitom stepenu. Povodom čega osećate manji, a povodom čega veći intenzitet besa? Skalirajte situacije koje su okidači za vaše besne odgovore i već ćete se naći na putu osvešćivanja i moći da pravite dalje planoveza kontrolu besa.

Napomena: tačka 10 na metru besa označava situaciju u kojoj osoba doživljala najneprijatnije lične posledice od izliva besa (na primer, biva uhapšena, ili se nađe u još goroj situaciji)

Napomena 2: situacije u kojima se osećamo besno variraju. Ono što bi jednu osobu podstaklo da reaguje besom, drugoj ne bi predstavljalo nikakav problem. Od izuzetne važnosti je da metar za bes personalizujete i odredite situacije u kojima Vi lično reagujete besom.

Isplativost besa:

Neprikladno ispoljavanje besa može imati neke koristi, u suprotnom ga ljudi ne bi ni ispoljavali . Uvek se ponašamo na način koji nam donosi neku vrstu koristi. Pitanje je samo da li smo sposobni da relano procenimo koje su i koristi i štete od određenih ponašanja i da izračunamo stvarnu isplativost i realne gubitke koje nam  to ponašanje donosi.

Razmislite koje su koristi od nezdravog ispoljavanja besa? Evo nekih mogućnosti, koje možete dopuniti koristima iz ličnog iskustva:

–         sposobnost da manipulišemo i kontrolišemo druge ljude (korist li šteta? Na vama je da odlučite, posmatranjem isplativosti u ostvarivanju kratkoročnih i dugoričnih ciljeva)

–         oslobađanje telesne tenzije koja nastaje kada se iznerviramo (korist ili šteta? Trenutačno ispoljavanje besa kad kod ga osetimo može prerasti u naviku stalnog reagovanja na istovetan način. Na vama je da procenite da li vam to odgovara?)

–         __________________________________________________________________

Međutim, dugoročno gledano, nezdravo ispoljavanje besa nije od koristi ni po vas ni po druge. Vi stvarate neprijatelje, pod rizikom ste od oboljevanja od raznih bolesti i dobijanja kazni, a drugi ljudi ostaju uplašeni, često menjaju stav prema vama, i joše češće se povlače i okreću vam leđa.

Vežba: izlivi besa su vaše trenutno izabrano ponašanje. Ukoliko želite da ga promenite,  nudimo vam strategije promene.  Pokušajmo da zajedno pronađemo alternativu besnom ponašanju koja bi dovela do ostvarenja vaših ciljeva, i umanjila negativne posledice koje bes donosi. Sledeći formular služi za računanje dobiti i štete od besnog i alternativnog (smirenijeg, asertivnijeg, odlučnijeg, i takođe cilju usmerenog) načina ponašanja. Ukoliko ga popunite na iskren i realističan način, računica će biti čista i potvrditi da se bes ne isplati!.pravljanje besom u dvanaest tačaka. Čuveni psiholog profesor na Harvardu Redford Viliams je tvorac ove recepture za upravljanje besom u dvanaest koraka:

Korak 1 – Sačinite svoj dnevnik neprijateljstava ili stvari koje vas ugrožavaju. Taj dnevnik će vam pomoći da nadgledate sve okidače vašeg besa kao i frekvenciju i nivo vaše ljutite reakcije. Kada znate šta vas ljuti bićete u boljoj poziciji da razvijete strategije za efikasno preusmeravanje besa u konstruktivnu reakciju.

Korak 2 – Priznajte da imate problem u kontroli besa. Poznato je da ne možete promeniti ništa što ne priznajete za problem. Važno je zato identifikovati i priznati problem besa i tako ukloniti prvu prepreku ka uspehu.

Korak 3 – Koristite mrežu za podršku. Neka najvažniji ljudi iz vašeg okruženja znaju da pokušavate da ovladate besom. Oni mogu da budu važan izvor motivacije kao velika pomoć u vašoj koncentraciji da izbegnete stare načine ponašanja i reagovanja.

Korak 4 – Koristite tehnike upravljanja besom da biste prekinuli krug besa.

• Pauza pre reakcije ili izbrojite do deset
• Duboko disanje
• Recite sebi da možete da upravljate tom situacijom bez problema
• Zaustavite negativne misli

Korak 5 – Koristite empatiju. Ako je druga osoba uzrok besa pokušajte da vidite situaciju iz njene perspektive. Podsetite sebe da objektivno analizirate situaciju i shvatite da svi prave greške i da je to jedini način da ljudi nauče nešto novo.

Korak 6- Humor je često najbolji lek. Naučite da se nasmejete sebi i ne uzimajte sve zdravo za gotovo i previše ozbiljno.

Korak 7 – Opustite se malo. Ljutiti ljudi se uznemiravaju zbog sitnica. Ako naučite da živite malo opuštenije manje će vas sitnica uznemiravati i dovoditi do besmislenog besa.

Korak 8 – Izgradite poverenje u ljude. Besni ljudi su cinični i veruju da drugi ljudi žele da im naude pre nego se bilo šta dogodi. Ako možete da povećate poverenje u ljude manje su šanse da ćete se ljutiti na njih, sve ćete pripisivati problematičnoj situaciji a ne zlonamernosti.

Korak 9 – Slušajte. Loša komunikacija je najčešći uzrok besnih reakcija. Što bolje slušate ljude to će blaža biti vaša reakcija.

Korak 10 – Budite jasniji i odlučniji. Odlučan ne znači agresivan. Kada ste besni niste mnogima razumljivi. Ako naučite da budete konkretniji u onome što želite ljudi će vam pre izaći u susret i smanjiće mogućnost daljnjeg izliva vašeg besa.

Korak 11 –  Živite svaki dan kao da vam je poslednji. Život je kratak i verujem da biste ga radije potoršili na pozitivne emocije nego na negativne. Ako ste ljuti ne možete istovremeno i uživati u životu. Bes je najsigurniji način da uništite svoju i sreću ljudi koje volite.

Korak 12 – Praštajte. Da biste što trajnije proterali bes iz sebe naučite da oprostite ljudima koji su vas naljutili. Na taj način prekidate kontakt sa starom reakcijom i ranama koje su česti uzročnici ponovljenog ljutitog ponašanja.

Bes i stres su izuzetno dobri i nerazdvojni drugari i ako želite da ublažite posledice stresa na vaš rad i zdravlje upravljanje besom je najbolji put.

Onda kada poželite da se zaštitite svoje zdravlje od stresa i kada vam bude potreban čitav kapacitet mozga a ne samo polovina.

Dokazano je da bes, zbog lučenja određenih hormona i njihovog uticaja na mozak, trenutno spušta inteligenciju osobi koja besno reaguje.Kada ste besni i ljuti vaša inteligencija radi sa 50% kapaciteta.Naučna činjenica.

NE ZNAM KOLIKO SAM POMOGLA SEBI I DRUGIMA OVIM TEKSTOM. MENI JE DANAS TREBALO MNOGO DA SE 'ISKULIRAM' JER I DALJE SMATRAM DA NIJE BILO U REDU OVO STO MI SE DOGODILO. USPELA SAM ,ALI SE NE OSECAM DOBRO ZBOG TOGA. TAKO NEZNAM STA DA VAM KAZE. SVAKO JE OSOBA ZA SEBE POSEBNA I JEDINSTVENA, SHODNO TOME SAMI MORATE NAUCITI KONTROLU BESA, OVO JE SAMO JEDNA OD MOGUCNOSTI KOJOM SAM POKUSALA DA POMOGNEM.

 

 

 

 

 

 

DECA SLAVNIH LICNOSTI

 POMINJALA SAM PRICU DECE KOJA SE RODE POD KROVOM SLAVNIH LICNOSTI. TERET SLAVE RODITELJA I BOGATSTVO KOJE NIJE ZASLUZENO SVOJIM RADOM CESTO OD TE DECE PRAVI KRIMINALCE ILI ZAVISNIKE ILI OBA ZAJEDNO. MEDJUTIM, OPRAVDANJE ZA DECU POSTOJI JER RODITELJI PRAVE GRESKE OD SAMOG POCETKA. OVDE CU POCETI RECIMO SA NACINOM OBLACENJA ,PA CU SE OSVRNUTI I NA DRUGE NACINE EKSPONIRANJA DECE SLAVNIH LICNOSTI. OVO STO PISEM O HOLIVUDSKIM ZVEZDAMA NAZALOST NORMALNA JE POJAVA I U SRBIJI GDE SE SLAVNE LICNOSTI ODUVEK POISTOVECUJU SA SVETSKIM POZNATIM LICNOSTIMA  U LOSIM HOLIVUDSKIM MANIRIMA.

Poznato je da kada slavne ličnosti dobiju dete, svi, kako mediji tako i fanovi, pomno prate njihovo odrastanje – od izlaska iz porodilišta, preko pojavljivanja u javnosti pa do prvih koraka i modnih kombinacija.

Pod lupom javnosti, deca slavnih teško da imaju normalno detinjstvo, jer im je sve dostupno i žive u luksuzu od rođenja. Stalno su pod budnim okom paparaca i susreću se za raznim komentarima i kritikama. Nije tako redak slučaj da deca poznatih kroz način oblačenja ili ponašanja žele da iskažu svoj stav ili da budu primećena. Zbog toga smo imali prilike da vidimo da su ćerke slavnih roditelja bile i više nego neprimereno obučene u javnosti, što je izazvalo raspavu u celom svetu: Da li je zaista u redu da devojčice nose dekoltirane haljine ili visoke potpetice?Rasprava je ponovo nedavno pokrenuta na nedavno održanoj Nedelji mode u Parizu, a mi vas u nastavktu teksta podsećamo na izdanja ćerki slavnih ličnosti koja su šokirala svet.

Viktorija je na ovogodišnjoj Nedelji mode u Parizu predstavila svoju novu kolekciju, a društvo joj je, očekivano, pravila i porodica. Međutim, pažnju svih ukrala je Harper koja je prošetala u haljini sa čipkanim bretelama i dubokim dekolteom, a look je upotpunila patikama . Viktorija je optužena je od strane pojedinaca na internetu da je loša majka, jer je ćerki dozvolila da obuče po mnogima provokativnu haljinu.

"Degutantno", "Pusti dete da bude dete", "Ovo tako nije za devojčicu od 11 godina", "Ovo je tako pogrešno na mnogo nivoa", samo je delić onoga što se moglo pročitati na mrežama.

Kim Kardasijan  je jednom prilikom otkrila kako je njenoj najstarijoj ćerki apsolutno sve dopušteno. Takođe, je nedavno ispričala i da Nort prolazi kroz gotik fazu, te da sluša stari rok i metal, nosi crnu šminku i odeću i lepi privremene tetovaže po licu. Ipak, malo ko je bio spreman za izdanje u kojem se Nort pojavila na ovogodišnjoj Nedelji mode u Parizu. Naime, 9-godišnjakinja se pojavila u neobičnim pantalonama sa zvezdicama i majcom sa natpisom, a look je upotpunila zastrašujućom kožnom maskom koja je u potpunosti prekrivala njeno lice i koja je imala dva roga na zadnjem delu. S obzirom da smo u prošlosti i Kim i Kanjea videli sa ovakvim maskama na licu, jasno je da je ovo samo logičan sled događaja. Mnogi su ove poteze okarakterisali kao morbidne, te isto mišljenje dele i za malu Nort koja biva sve ekstremija u svom ponašanju.

 Cerka Toma Kruza i Kejti Holms, Suri Kruz, od samog rođenja je tema tabloida širom sveta. "Kejti Holms dozvolila ćerki da obuje štikle". Ovakvi naslovi su bili jako popularni 2009. godine, kada je Suri imala svega tri godine i, zaista, obožavala je dečje štiklice. Tih dana smo po medijima mogli da vidimo slike na kojima devojčica iz vrtića izlazi sa cipelama koje, po mišljenju mnogih, njena mama ni slučajno ne bi smela da joj dozvoli da nosi.

 Ćerka Anđeline Džoli i Breda Pita, Šajlo Džoli Pit, definitivno važi za dete slavnih koje izaziva najviše interesovanja. Prethodnih godina Anđelininu i Bredovu ćerku mogli smo da vidimo samo u muškoj garderobi i sa kratkom frizurom, dok je situacija danas dosta drugačija. Slavni par izjavio je da je njihova ćerka imala samo dve godine kada je prvi put rekla da želi da se oblači kao dečak. Tako je Šajlo, dok je još uvek bila dete tražila da je šišaju na kratkoi da je zovu Džon. Krišom je krala odeću svoje braće i nosila, jer joj se njena nije sviđala. Onda ju je majka samo pustila da nosi šta želi. Mnogi su komentarisali kako je ovo potpuno pogrešno i da deci ne treba dozvoljavati da rade baš sve što požele, već ih treba usmeravati.

Prica o Fibi Gejts vam moze najbolje docarati o cemu pricam. Fibi je rođena 14. septembra 2002. godine u Vašingtonu, a trenutno živi u eko vili svojih roditelja na jezeru, vrednoj 124 miliona dolara.Gejtsova deca su odrasla u kući koja je imala trampoline, veštačku plažu napravljenu od karipskog peska. Imanje je okruživala veštačka reka u kojoj su plivale ribe, a imali su i otvoreni i zatvoreni bazen.Fibi je osnovno obrazovanje stekla u baletskoj školi, a kasnije je pohađala školu specijalizovanu za glumu i ples. Studirala je u Školi američkog baleta u čuvenom Linkoln centru u prestižnoj školi Džulijard.

Ovako pocinju skoro sve price dece rodjene u luksuzu i dece koja nisu dozivela nikakva ogranicenja ni u novcu ni u ponasanju. Kakve je posledice to ostavilo na njih citamo svakodnevno u tabloidima. Ponavljam da su deca najmanje kriva za to.

Mame u Srbiji, prateći svetske trendove, rešile su da svojoj deci farbaju kosu da bi na društvenim mrežama bila simpatičnija! Naravno, sa simpatijama ide i više lajkova, a samim tim i veća popularnost za roditelje. Doktori kažu: To je opasno!

I frizeri i lekari upozoravaju da je blajhanje kose tako male dece opasno.Naime, ova tema dospela je u žižu javnosti kada je Demi Luci, koja sebe naziva „najkul mamom“, na društvenoj mreži Tiktok objavila snimke u kojima pokazuje svoju petogodišnju ćerku kod frizera, i to tokom blajhanja.a neupućene, blajhanje podrazumeva izbeljivanje kose uz pomoć hidrogena i blanša, supstanci koje mogu lako da dovedu do opekotina, alergija i drugih reakcija na koži.

Mama Demi je onima koji nisu podržali nju i njenu ćerku odgovorila krajnje detinjasto:

- Ona je, kao i svaka devojčica opčinjena jednorozima i barbikama koje imaju roze i plavu kosu, te je želela da izgleda poput njih. Kupile smo privremeni roze šampon, ali ona nije bila zadovoljna. Odlučila sam da je odvedem kod profesionalca i da sve bude u redu. Uostalom, ona je moje dete i uvek ću odgovarati na njene želje - rekla je Demi.

"Trebalo bi da joj objasniš da je lepa takva kakva jeste. Isto je meni uradila majka kada sam imala šest godina, pa mi je posle trebalo 18 godina da ponovo zavolim sebe i svoju prirodnu kosu“, napisala je jedna devojka.

Treba naglasiti i da se to može desiti ne samo greškom frizera, već i kod onih kod kojih ranije nisu pokazivali osetljivost.

Frizerka Milica Jović kaže da nije često, ali da i u Srbiji ima roditelja koji dovode i tako malu decu na farbanje.

- Pre neki dan je mama dovela dečaka koji je hteo šatiranje, da bi ličio na nekog sportistu, ali smo došli do toga da ipak nije za njega jer je čuo da mora dugo da sedi sa kapom u salonu - rekla je ona za Alo!

Ljiljana Bajčetić ima dugogodišnje i bogato iskustvo, iz kog zna da želja za farbanjem dolazi kod svakog deteta kad-tad.

- Uglavnom su to starija deca, sedmi ili osmi razred. Posavetujem ih da je možda bolje da sačekaju sa farbanjem, a ako baš to žele, predložim nešto mirnije, neprimetnije. Kada bi došlo dete od pet godina sa tom idejom, ja bih odbila. Mislim da roditelj mora u to vreme da odlučuje po savesti i zdravom razumu, a ne po idejama deteta - kaže Ljiljana i dodaje:

- Imamo sprejeve u boji, pa ako dete želi neku interesantnu frizuru, to može da se odradi da bude bezbedno i da se skine pri prvom pranju.Prema rečima dr Olge Osipov, dermatovenerologa, bilo koja farba, a pogotovo ona trajna, može ozbiljno da ošteti kožu i kosu deteta i da stvori trajne alergije, koje ostaju do kraja života!

- Dečja koža i kosa su tanje nego kod odraslih i samim tim i osetljivije, posebno koža glave, tako da se lako ošteti. Kosa je finija i sve što ulazi u dlaku je opasno po nju. Čak ni one farbe koje se odmah ispiraju nisu preporučljive za decu ispod osme godine. Kada su u pitanju one privremene, među koje spada na premer kana, takođe mogu da izazovu burne reakcije poput opekotina - kaže doktorka, i upozorava:

- Kod trajnih farbi su i sva neželjena dejstva mnogo izraženija, posebno jer u njihov sastav ulaze hemikalije koje su opasne i za odrasle. Oštećuju folikul dlake, a onda izazivaju i različite stepene iritacije kože, tako da se one nikako ne bi smele primenjivati kod dece mlađe od 16 godina - zaključila je dr Osipov.Znaci ovo zvuci potpuno neverovatno.

IAKO JE NORMALNO DA SE 'ZVEZDE' PONASAJU DRUGACIJE OD OSTALIH LJUDI IPAK BI TREBALA DA POSTOJE OGRANICENJA KAD SU U PITANJU DECA. JER DECA MORAJU BITI ZASTICENA PA MAKAR I OD SOPSTVENIH RODITELJA KOJA JE SLAVA NARAVNO PROMENILA I KOJI SU I SAMI IZGUBILI 'KOMPAS'. DECI SU RODITELJI UZORI. A ZAMISLITE DETE KOJE JE OKRUZENO POZNATIM LICNOSTIMA I PAPARACIMA, KOJE ZIVI U LUKSUZU I DOBIJA SVE STO POZELI. A STA SE DESAVA KAD NEMA VISE STA DA POZELI A IMA TEK 21  GODINU ILI JE TEK PUNOLETNO ( MISLIM NA NASU DECU)? DOSADA DOVODI DO ZAVISNOSTI I ODAVANJA KRIMINALU ILI TOTALNOM PADU MORALA. OBICNA DECA GLEDAJUCI PUTEM INTERNETA TAJ DIVNI SVET U KOME JE SVE GLAMUROZNO ZELE ISTO TO I  POSEZU ZA SVIM I SVACIM NE BI LI DOSEGLI DO  TAKVOG ZIVOTA.  PONAVLJAM,ZASTITIMO DECU PRE NEGO STO BUDE KASNO. SVE SU TO NASA DECA.

 

MONSTRUMI

 OKTOBAR JE MESEC ZA KNJIGE,MISTERIJE, MONSTROUZNOSTI,NOC VESTICA.STETA STO OVI MONSTRUMI NISU IZ KNJIGE, FILMA ILI BAJKE.  ONI SU STVARNI I PITAM SE KAKO JE MOGUCE DA POSTOJE?! OVO NIJE PRICA ZBOG POVECANJA PUBLICITETA. NAPROTIV- UZASNO JE STO UOPSTE POSTOJE OVAKVI MONSTRUMI. PISEM OVO ZA TO STO RODITELJI TREBA DA RADE SAMO ZA DOBROBIT SVOJE DECE. I TO OBA RODITELJA NARAVNO. SVOJE NESUGLASICE PREKO DECE NE BI SMELI DA RESAVAJU. TO JE ZLOCIN!

Pored Marka B., koji je udavio ćerku, još četvorica očeva u Srbiji izvršila su porodični masakr - Marko Nikolić, Dejan Krstičić, Arpad Sabo i Borislav Zornić

Kada otac ubije svoje dete, kao što je to 4. oktobra uradio Marko B. (35) iz Vršca, kada je zverski udavio svoju ćerku Petru B. (2) u posudi za vodu, ledi se krv u žilama! Nažalost, ovo nije usamljen slučaj proteklih godina, jer je bilo očeva koj su svojevremeno klali svoju decu, lomili im lobanju i bacali ih kroz prozor.

Marko Nikolić, Dejan Krstičić, Arpad Sabo, Borislav Zornić - to su očevi koji su bez trunke ljudskosti ubili svoju decu! Nema opravdanja i razloga koji bi mogao normalnu osobu da natera na ovako svirep zločin. Da su ove ubice mogle biti sprečene, da je nešto ukazivalo da će počiniti ovakav zverski zločin - jeste, jer su njihove supruge prethodno nadležnima prijavljivale da postoji nasilje nad njima, pa se od 4. oktobra opet postavlja pitanje: Da li su očevi spremni da ubiju svoje dete kako bi napakostili svojoj ženi?

Planirani zločini

- Kada je roditelj spreman da ubije svoje dete, to je ozbiljan i dubinski psihički problem. Svi ovi zločini su isplanirani i mahom su se dogodili jer se roditelji tog deteta nisu slagali. Naime, ova ubistva su slična i po tome što su očevi patili od neke psihičke bolesti i što su bili nasilni prema ženama - kaže naš sagovornik i dodaje: Kada žena odluči da pobegne od nasilnog supruga, tada dolazi do "buđenja zveri". Muškarac tada na sve načine želi da povrati ženu, a kada ga ona iznova i iznova odbija, on kuje plan i sveti joj se ubistvom njihovog deteta.

Nažalost, upravo tako je bilo i pre šest dana, kada je Marko B., samo sedam dana pre zločina, osuđen zbog nasilja u porodici. Podsetimo, sumnja se da je Marko B. ubio ćerku jer ga je žena prijavila za nasilje i što je pokrenula brakorazvodnu parnicu. Kobnog dana on je uzeo slobodan dan na poslu i doveo ćerku Petru kod sebe u iznajmljeni stan. Inače, Suzana se žalila na odluku Centra za socijalni rad, koji je dodelio i njemu starateljstvo i dozvolu za samostalno viđanje, s obzirom na to da je on osuđen, ali i psihički bolestan, čovek koji ima čak dve dijagnoze.

Nema male Petre

- Na dan ubistva malena Petra je više puta zvala majku na video-poziv i govorila joj: "Mamice, dođi, dođi kod nas, mnogo nam je lepo ovde". Ispostavilo se da je on terao dete da to priča kako bi namamio Suzanu. Ona nam je posle rekla: "Imala sam loš osećaj, mislila sam da je preko deteta planirao da me dovuče u kuću i da me ubije" - podseća sagovornik. Suzana je najavila za četvrtak susret s novinarima kako bi, kako je rekla, otkrila ko je kriv za smrt njene ćerke.

Marko Nikolić Jedno od najmonstruoznijih ubistava desilo se 12. jula 2017, kada je Marko Nikolić (43) ispred Centra za socijalni rad u Rakovici pred svoju bivšu partnerku Maju Đorđević (38) bacio njihovo četvorogodišnje dete Mihaila, koga je prethodno ubio, a potom izvadio nož i nju iskasapio. Nikolić je kobnog dana detetu dao tablete za smirenje, a potom udavio mališana. Ovaj zločin je počinio jer bivša nije želela da mu se vrati, a trpela je dugogodišnje maltretiranje. Ubica nije dočekao presudu za zločin jer je izvršio samoubistvo u zatvoru 30. decembra 2017.

Profesor fizičkog vaspitanja u Štrpcu Dejan Krstičić počinio je jeziv zločin 2017. godine, kada je naočigled supruge Ane kuhinjskim nožem ubio njihovog sina Nemanju, starog dva meseca, a sigurne smrti nesrećna žena spasla je drugog sina Danila, inače blizanca, jer se rvala s mužem. Dečak je preminuo na putu do bolnice, a njegov brat je imao teške povrede i jedva je spasen u Kliničkom centru u Nišu. Kasnije se ispostavilo da je ubica bolovao od šizofrenije.

 U novosadskom naselju Veternik 16. avgusta 2016. Arpad Sabo zaklao je prvo svoju suprugu Slavicu, a zatim ubio njihovu ćerku Nikolinu, staru svega četiri meseca, tako što joj je bacio sto na glavu. Monstrum je iskasapio i dete i ženu, a nakon toga se hladnokrvno okupao, presvukao i krenuo da pobegne. Bebi je presudio rezanjem grkljana, ali je krvnik pre toga snažnim stiskom ruke detetu polomio obe temene kosti glave. Osuđen je na 40 godina zatvora.

 Monstruozan zločin dogodio se 9. januara 2015, kada je Borislav Zornić u ranu zoru izbacio kroz prozor stana u centru Beograda svoju tek rođenu ćerku, staru 15 dana. Zločinu je prethodila svađa među roditeljima bebe, a Zornić je hladnokrvno otvorio prozor i bacio bebu s visine na beton. Nesrećna žena uzela je drugo dvoje dece i pobegla iz stana. Posle zločina je histerisao i vrištao, a nakon toga je zaspao na saslušanju. Zornić je bio psihički bolestan, ali nije uzimao terapiju.

Kurteš Kurteši (28) ubio je od batina svog sina Darka Milanovića (14 meseci) jer mu je smetao njegov plač!

Monstrum je zgrabio dete za noge i tresnuo ga desetak puta o sto! Potom ga je bacio na zemlju i krvnički išutirao, da bi ga na kraju onesvešćenog od udaraca stavio u krevetac, pokrio i mirno legao u krevet!

Beba je prebačena u bolnicu tek nekoliko sati kasnije kada se kući vratila majka Gorjana Milanović (35). Lekari, nažalost, nisu uspeli da spasu malog Darka, i on je preminuo u Urgentnom centru.

Doktori su tada rekli da je nesrećna beba imala "jezive povrede" - višestruke prelome lobanje i strašne povrede unutrašnjih organa.

 Borislav Zornić iz Beograda posle svađe sa suprugom sa trećeg sprata zgrade u Beogradu bacio bebu staru 15 dana.  Nesrećna beba je sa visine od nekoliko metara pala na beton, u Drinčićevoj ulici broj 9, i na mestu ostala mrtva. Zločin je počinio u trenucima nervnog rastrojstva, a ustanovljena mu je klinička dijagnoza paranoidne šizofrenije. Ekipa Hitne pomoći nije mogla samostalno da obuzda razjarenog Borislava Zornića, pa joj je u pomoć priteklo nekoliko policajaca. Svi zajedno, jedva su savladali čoveka koji, kako saznajemo, ima oko 120 kilograma i visok je više od dva metra..

Nakon što je ubio svoju ćerkicu i dalje je bio vidno agresivan i kao u stanju bunila. Komšije kažu da je neprekidno ponavljao “Bebo, bebo”. Data mu je injekcija za smirenje, posle čega je vozilom Hitne pomoći i u pratnji policije prevezen u Kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Nakon ukazane pomoći smešten je u zatvorsku bolnicu.

Borisav je ubrzo osuđen, a odmah je priznao da je bebu ubio "jer mu vera ne dozvoljava da ima troje dece".

 Aleksandar Azirović (20) iz Bora je u novembru te godine pretukao i udavio ćerkicu od 19 meseci. Kobnog dana Azirović je zaustavio policijsku patrolu u Ulici internacionalnih brigada, u centru Beograda i zatražio da pozovu Hitnu pomoć, jer mu "dete ne diše".Kada je policija primetila da devojčica ima povrede, otac je rekao da je "pala sa kreveta". Posle obavljene obdukcije utvrđeno je, međutim, da je devojčica pretučena tupim predmetom na smrt. Beba u bolnicu primljena sa povredana jetre i slezine, prelomom čeone kosti i obostrane prelome slepoočnih kostiju i da je tamo preminula. Na njoj su bili čak i tragovi davljenja.

 

Svi ovi zlocini ukazuju koliko su psihicke bolesti prikrivene i koliko malo znamo o njima. Svakako da su zene bile upucenije u psiholosko stanje oceva svoje dece ,mozda bi se ove tragedije i izbegle. Mozda? Ali kazem da je jako tesko znati sta se deseva u glavama psihopata i monstruma. 

Psihijatrija objašnjava da je ubistvo deteta uvek pokazatelj ozbiljne psihopatologije, jer je roditeljski instinkt urođen, a ljubav prema deci bezuslovna.

Bilo da je u pitanju bolesna ljubomora pa se jezivim cinom ubistva zajednickog deteta muz sveti zeni, bilo da samo nevino dete svojim placem ili bukom izazove bes u ocu opravdanja nema! 

UOPSTE NE MOGU DA ZAMISLIM NACIN OSVETE ZENI KOJA TE OSTAVILA. BOLESNA LJUBOMORA JE ZAISTA TESKA BOLEST. ZENE BI MORALE DA JE PREPOZNAJU I NA VREME SPASU ZIVOTE DECE I SVOJE. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD IMALI SU VEC NEKOLIKO PROPUSTA. A PROPUSTAU OVIM SLUCAJEVIMA NE SME DA BUDE. NISTA MANJE STRASNO JE UBITI BEBU JER NE PRESTAJE DA PLACE. BOZE KAKVA TEMA. KAZNA ZA OVA DELA NE POSTOJI. KAKO  KAZNITI BICE KOJE CINI OVA MONSTROUZNA DELA? ZAISTA SE NADAM DA SAMO BOLESNI LJUDI TO RADE I ONDA NE MOGU NI DA RAZUMEJU BILO KAKVU KAZNU. KAKO JE ZENAMA KOJE OSTANU BEZ DETETA, A UBIO IH JE OTAC COVEK KOG SU VOLELE I VEROVALE MU!!!

ODLAZAK VEOMA POSEBNE OSOBE

 ISTINA JE  DA SE NIKADA NE MOGU NACI PRAVE RECI KADA UMRE OSOBA KOJA NAM JE DRAGA. IPAK PROBACU DA SAKUPIM NEKE EMOCIJE OD NAS KOJI SMO JE POSTOVALI I VOLELI JER ONA JE BILA 'ZENSKI DUSKO RADOVIC' ILI DUSA BEOGRADA, GORICA NESOVIC NIJE BILA OBICNA VODITELJKA (OD NEKIH VODITELJKI DANAS MENE JE SRAMOTA UMESTO NIH) ONA JE UNOSILA SVOJOM TOPLINOM RADOST U TMURNA JUTRA SADASNJICE. UMRLA JE DAN PRE SVETSKOG DANA OSMEHA ZENA PRELEPOG ISKRENOG OSMEHA KOJA BI I NAMA UVEK IZMAMILA OSMEH. VELIKA TUGA U MOM  SRCU I VELIKA PRAZNINA NA MEDIJSKOM PROSTORU,

Svetski dan Osmeha ustanovio ga je Harvi Bol, grafički umetnik iz Masačusetsa koji je i autor čuvenog smajlija.

On je pomislio kako bi bilo lepo da postoji dan, kada će ljudi jedni drugima činiti samo dobre stvari i kada će se potruditi da obraduju jedni druge.

Početkom oktobra 1999. godine, rođen je „praznik“ osmeha koji se obeležava prvog petka u oktobru.

„Nikad nemojte žaliti zbog nečega što vam je jednom izmamilo osmeh.“ kineska poslovica

EVO MALO INTERVJUA, PRICA, SECANJA KOJI MOGU DA DOCARAJU SAMO DELIC VTLOPOSEBNE GORICE NESOVIC - ZELIM DA ZADRZIM SECANJE NA NJU.

- Htela sam da budem učiteljica. To je najromantičnije zanimanje. Ali, upisala sam 8. gimnaziju, prevodilački smer. U moje vreme se dosta čitalo, nije bilo ni kompjutera, ni bilo kojih drugih tehnologija. Radio, TV i knjiga. Promenila sam nekoliko fakulteta. Najpre sam studirala spoljnu trgovinu, ostalo još malo, pa sam odustala. Posle gimnazije sam počela da radim u Omladinskoj emisiji na Studiju B “Ritam srca”. Iako o novinarstvu nisam razmišljala, nekako se desilo. Toliko sam se zaljubila u radio, da je sve drugo bilo manje inspirativno. Onda sam upisala pedagogiju, ali pošto je bio samo test znanja bez najavljenih tzv.psiho testova... Demonstrativno sam podigla dokumenta. To je bilo doba kad smo svi mislili da možemo i moramo da menjamo svet "možda među upisanima ima psihopata, latentnih ubica...a to niko ne proverava, već samo traže definicije..." Onda sam upisala poljski jezik i književnost.Bilo je divno, nas petoro, profesori fenomenalni... U svom tom traženju sebe, radila sam sve više. Dobijala sam i klasične smene u Studiju B. Bilo je perioda kada sam u sedam radnih dana imala osam smena na radiju. Takav tempo je morao nešto da žrtvuje, a ja Radio nisam ni po koju cenu htela da žrtvujem. Ali, gotovo svi u mojoj, toj radijskoj generaciji, su prošli kao ja. Svi smo studirali, menjali fakultete ne bi li mogli da uskladimo obe stvari...nemoguće. Na Studiju B sam počela 1982. U “Ritmu srca” smo učili osnovne novinarske forme, dobijali zadatke ali ih i sami smišljali. Prvi urednik bio nam je Vladislav Bajac, muzički je bio Petar Janjatović...Bilo je fino društvo. Onda su nas urednici Studija B angažovali i za "pravi radio". Trema me je razbijala u početku, ali što je sigurnost rasla, to se trema pretvara u prijatne žmarce.Svi su nas učili i mi smo učili od svih. Spontanost i neposrednost od Dragana Jelića, provokaciju od Marka Jankovića, perfekcionizam od Slobe Konjovića, muziku od Fakija i Vučka, da je važnije šta pričaš nego kako pričaš od Đoke Vještice, da nije teško rano ustajati od čika Duška Radovića. Dobri duh i večita mladost Velje Pavlovića, pomogla nam je da se ne osećamo kao "klinci" koji nemaju pravo na reč. Na Studiju B sam bila do 1989. godine, a onda smo mi iz “Ritma srca” i ekipa iz Indexa 202 napravili B92. Tako smo svi prirodno prešli. '92. sam otišla iz zemlje, bila 3,5 godine na Kipru, a onda se '95. ponovo našla u Studiju. B. Osnivanje nove gradske radio stanice bio je izazov, zato sam presla na City radio i tamo bila 3 godine, a onda se opet vratila na B92. Kad sam se vratila na B92, radila sam vikendom Jutarnji program. Moj sin je bio mali i bilo je zgodno što je sve moglo da se uskladi. Dragana sam upoznala kada sam se vratila u B92. Trebalo je da se nađu dva voditelja koja će svakog jutra da rade. Nije bilo nekog raspoloženja za rano buđenje, ali mi koji smo imali malu decu, znamo da to nije najstrašnija stvar, tj. da je jutro najlepše doba dana. Dragan i ja smo se prepoznali po energiji, po sličnim modelima vaspitanja kojih se sa radošću sećamo, kao i svih "gluposti" iz prošlosti koje nekako više u našim glavama.Sami smo sebe predložili i u prvom razmatranju te ideje smo odbijeni kao "matori". Međutim, naš koncept je ipak pobedio i evo, deset godina kako radimo punom parom. - U 92-jci sam provela najlepše dane svoje rane i kasne mladosti, kao i dobar deo zrelog doba. To je kao kad živite u stanu, lepo ga sređujete, renovirate po više puta, prekrajate sobe i zidove i shvatite da je vreme za novi stan, pa sve ponovo. To je ekstra adrenalin koji pokreće ceo organizam. Mi smo napravili svoju malu produkciju i odlučili da probamo. Više puta sam rekla, da mi koji radimo u elektronskim medijima, često ostajemo sami sebi nedorečeni. Sve je brzo, kratko, jasno...

KOLUMNA NAPISANA 2 DANA PRE PRERANE SMRTI 06.10.2022.

Želim da imam i trošim prilike. Ako se ne dese same od sebe, ja ću da ih proglasim. Ne mora svaka da bude specijalna. Uostalom, tih specijalnih u životu ima jako malo.

Kad otvorim ormar, pun kʼo oko. Po dve-tri stvari na jednoj vešalici, nema mesta ni za šta. Kad treba da se obučem i izađem, po petnaest minuta razbijam glavu, ne znam (nemam) šta da obučem.

Lep, novi sako, kupljen pre više od petnaest godina u L. Ashley, nežan cvetni dezen… ccc… nije mi to za dan, to čuvam za neku priliku.

Pantalone, tri puta obučene, nove… i njih čuvam za neku priliku.

Od tuceta belih košulja, dve su mi velike, tri imaju preveliki dekolte, jedna se malo ofucala, tri su mi već dosadile, a tri čuvam za neku priliku. Majice ispadaju na sve strane… Ormar mi je krcat stvarima koje ne nosim, već ih čuvam za neku specijalnu priliku.

Šta u Srbiji znači prilika?

Nekada se za mladog, zgodnog, situiranog momka govorilo da je „dobra prilika”. Sad je ta prilika uglavnom u besnom automobilu, stariji, ne mora da bude zgodan… 

Prilika je bila kad sam išla u banku da potpisujem ugovor o kreditu za stan, kad slavim svoj ili detetov rođendan (ali tada obučem farmerke i nešto komotno da mogu da jurcam, da mi bude udobno kad imam goste), razgovor za novi posao, Nova godina, pa godišnjica firme… Svega nekoliko prilika u jednoj godini.

Kad pričam s prijateljima, onako dnevno – šta se radi, šta ima i tako to… svi se žale na „male gluposti koje zagorčavaju život i dan”. Te svekrva zove tri puta dnevno da pita da li se dete sprema za maturu, te komšija se stalno parkira na „mom mestu” , „u pošti gužva do ulaznih vrata, da poludiš”, „gužva u saobraćaju petkom”… Realno, kad pogledam – sve same sitnice. Na svu sreću.

Često se pitam zašto lepe sitnice manje primećujemo od onih loših. Zašto pamtimo loše sitnice, a ne one lepe? A ima tih dnevnih sitnica napretek. Prva jutarnja kafa vikendom – kad osetim miris, već mi lepo. Dok se kuva, uzmem kašičicu maminog slatkog od višanja. Poslednja tegla, pa ga štedim. Uz popodnevnu kafu ide ratluk od ruže, mekan kao duša (od Bosiljčića).

Kuća mi je puna nekih sitnica-uspomena. Čuvam čak i karte sa koncerata kad sam bila devojka. Imam i kolekciju „sakupljača prašine” koje sam dobijala u raznim prilikama. 

Nešto sam stavila u kutije, a nešto mi stoji na policama. Znače mi i ako su male i bezvredne, ali svaka ima pričicu – gde i od koga sam dobila, u kojoj prilici…

Želim da imam i trošim prilike. Ako se ne dese same od sebe, ja ću da ih proglasim. Ne mora svaka da bude specijalna. Uostalom, tih specijalnih u životu ima jako malo. Svadba, krštenje, slava… Čekajući te velike, one male, lepe prilike prolaze više puta pored nas, samo što ih i ne vidimo. Mislimo da su sitnice. Prilika je i kad sa drugaricama idem na kafu, kad mi drugovi dođu na gibanicu i pivo, kad iznenada otputujem na dva dana van grada.

U ovih mojih pedeset i kusur godina, stalo je dosta toga, krupnog i sitnog, lepog i ružnog, radosnog i tužnog. Kao kod svakog.

U životu ima nekoliko krupnih stvari koje podrazumevaju radost – diplomiranje, svadba, prva plata, rođenje dece, novi stan… a ostalo su valjda sitnice.

U svakom danu postoje sitnice koje izmame sjaj u očima.

Taj sjaj – to je život.

PRVI DAN BEZ NJE- KOLEGA DRAGAN ILIC

 Novinarka i voditeljka Gorica Nešović je sa kolegom Draganom Ilićem vodila jutarnji program Buđenje, a prvu emisiju nakon njene smrti, njen kolega je posvetio njoj. Dragan je odlučio da tokom cele emisije pušta pesme koje je Gorica volela, ali i da priča brojne anegdote koje su doživeli radeći godinama zajedno. On je podelo zanimljve situacije slušaocima koje su se desile sa Dadom Topićem i Radetom Šerbedžijom.

da li ste znali?

Umela je da izmami osmeh i u nezgodnim trenucima: Goricu Nešović nijedan gost nije odbio, ali su ONI napravili pometnju

07.10.2022. 10:13h

Podeli:

• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  

Radijska voditeljka Gorica Nešović preminula je u 59. godini, a vest o njenoj smrti pogodila je mnoge.

 

foto: Youtube Printscreen

Novinarka i voditeljka Gorica Nešović je sa kolegom Draganom Ilićem vodila jutarnji program Buđenje, a prvu emisiju nakon njene smrti, njen kolega je posvetio njoj.

 

Dragan je odlučio da tokom cele emisije pušta pesme koje je Gorica volela, ali i da priča brojne anegdote koje su doživeli radeći godinama zajedno. On je podelo zanimljve situacije slušaocima koje su se desile sa Dadom Topićem i Radetom Šerbedžijom

- Jednog vikenda je Gorica pozvala u emisiju "Zagrej stolicu" Dada Topića. I sad sve u redu, on je obećao da će da dođe, međutim, pred emisiju vidim ja njega nema, uzvrtela se Gorica, zove ga, ne javlja se, pa se onda javi, kaže da traži parking. Nama je tu bio upaljen TV, pogledamo ide na njemu "Žikina šarenica". Kad u jednom trenutku vidimo Dado Topić izvodi svoju pesmu, a iza njega folklor igra. Gorici je vilica pala! Posle smo se stalno zezali, pričali kako ju je Dado Topić ispalio zbog "Žike seljaka", je l' treba da obučemo nošnje kad dođe Dado - ispričao je Dragan, a potom otkrio i još jednu sitaciju sa slavnim Šerbedžijom.  Rade Šerbedžija je bio najavljeni gost, sve to u redu, međutim, njega nema, ne možeš da ga dobiješ na telefon, ne javlja se. U jednom trenutku se pojavljuje na ulazu B92, pošto je prilično zakasnio, kaže mu Gorica "Gde ste, Rade, kasnite?!, a on joj odgovara "Ma pustimo sad to!". I to je bio smeh, posle smo svi samo ponavljali "Ma pustimo sad to" - zaključio je voditelj.

Gorica Nešović preminula je juče u 59. godini, a njen dugogodišnji kolega Dragan Ilić obećao je da će doći na posao i da će puna četiri sata pričati o njom, puštati njene omiljene pesme i prisećati se zajedničkih trenutaka. "Jutro za Goricu i one koji prisluškuju".

Gorica Nešović preminula je juče u 59. godini, a njen dugogodišnji kolega Dragan Ilić obećao je da će doći na posao i da će puna četiri sata pričati o njom, puštati njene omiljene pesme i prisećati se zajedničkih trenutaka. "Jutro za Goricu i one koji prisluškuju".

Blic preporučuje

POSLEDNJU KOLUMNU NAPISALA JE DVA DANA PRED SMRT Gorica Nešović nazvala ju je "ŽIVOT": "Želim da imam i trošim prilike"

Umrla novinarka Gorica Nešović

  Foto: Zoran Lončarević / Ringier

.

I mogli smo da se nasmejemo mnogo puta danas u emisiji, jer smo čuli razne anegdote vezane za Goricu kojih se Dragan seća kroz osmeh.

- Kad postoji sličnost onda se rađa rivalitet. Gorica i Madona su bile slične, u nekom trenutku su bile kao dvojnice, mnogo su ličile jedna na drugu. U tom periodu je Gorica i bila na njenom koncertu. Gorica je često kroz šalu volela da kaže da je visoka plavooka žena od 185 centimetara. A verujte bila je visočija od Madone, pa barem pet centimetara - prisetio se Ilić i prikladno priči pustio Madoninu stvar.

Nadalje, iz njenog života je otkriveno da je volela Kita Ričardsa i Gerija Oldmana. Takođe, nije previše volela svoje ime pa je maštala da ga promeni u Nina. To je bio njen alter-ego.

Gotovo cela emisija je bila setna, ali i lepa. Mnogo dobrog zvuka i zanimljivih anegdota iz života voditeljke. Do kraja. Odjava je ta koja je odjeknula Srbijom.

- Ovo će sada biti najteže. Treba da odjavim emisiju. Gorica je dosta pisala, ja sada ovo ne bih mogao da pročitam, poslednja njena priča se zove "Život". Jako je teško da kažete kako da se završi program i sa kojom pesmom da ispratim Goricu. Jedan takav rastanak smo imali sa Vladom Divljanom. Ni on, ni Gorica nikad nisu hteli da pokazuju da im nije dobro, uvek su govorili da se dobro osećaju, a kada ih pitaš zašto neće da kažu istinu, uvek je bilo isto: "Da ne smaram".

Znam da nas sluša i sa ovom pesmom završavam današnje buđenje. Ništa Goco, čujemo se u ponedeljak u šest - završio je drhtavim glasom Ilić.

Emisija je završena numerom Vlada Divljana "Odnesi me".

 

Podsetimo, Gorica Nešović se dugo borila sa dijabetesom koji je bio prekasno otkriven, a u jednom trenutku je čak bila potpuno slepa tri meseca. Iza sebe je ostavila sina Marka. Čitaćete svuda o tome gde je sve radila, na kojim televizijama, radijima, u kojim novinama, za koga je sve pisala, koje je knjige objavila. Biće danima na svim tim televizijama, radijima i novinama. Ali ovo nigde nećete pročitati.Volela je da sadi cveće. Na najmanjoj prozorskoj polici koju je imala. U saksije po stanu. Naročito ono cveće bez cveta, ono nezapamtljivog imena koje je samo ona pamtila, ono što raste i u mraku. I ponosno mi pokazivala svaki novi santimetar dotičnog, izrastao u senci nekog ćoška njenog stana.

Jednog od mnogih stanova koje je dugo, kao podstanarka, menjala. I od svakog od njih, u roku od treptaja, uspevala da napravi dom, ušuškanu kuću punu sitnica.

Kako je volela sitnice. Svakojake. Od majušnih činija, tacnica na sitno cveće, šolja za čaj na ptice i držača za sveće na tufne.

Volela je tufne. Tačke velike i male. Sve na njih kad bi moglo. Od šerpi i činija do bluza i ešarpi.

Ešarpe je tako volela i tako su joj lepo stajale. I kad god sam probala da ih jednostavno samo obmotam oko vrata, kao ona, nikada mi nije uspelo. Sa mene su sa otporom klizile, a na njoj stajale kao izvajane, slagale joj se sa osmehom.

Imala je tako lep, dobar, pravi osmeh. Osmeh koji nikada ne laže, ne pretvara se, srećan, iskren i topao.

Kako je bila topla kada je celi svoj mali stan zatrpavala nama, jer zaboga ja sam njena najbolja drugarica i kada dođem u Beograd moram da spavam kod nje. Zajedno sa svom ostalom pripadajućom porodicom. Zbog čega je ona insistirala da mi odrasli par zauzmemo kauč i krevet, a da ona na dušecima spava na podu sa četvoro dece jedno drugom do uveta. Jednim njenim i troje mojih. Tako da je ujutru pogled na njenu i glave četvoro dece ličio na prizor zaspale prodavačice lubenica na pijaci.

Pijace je volela taman onoliko kao majušne radnje, one veličine veće kartonske kutije. U njih me je vodila kao kad srećni arheolog povede kolege da vide šta je iskopao i pronašao. Od korpi i cegera, čajnika, kičastih šustikli i goblena do trouglastih šalova na rese, onih za ogrtanje baba.Poslednjih godina smo se oslovljavale sa »baba«. Pre toga smo jedna drugu zvale »mala«, to je bila šifra. Ona je bila mala, a ja sam se solidarno prilagođavala. Ali jednog dana se pojavio vic na temu kako se, u sadašnja moderna vremena, javlja na fiksni telefon. Nekada je bilo sa »daaa«, »mooolim«, a sada se na fiksni javlja sa »reci, baba«. Jer samo babe koriste fiksni, kao nas dve što smo ga zlostavljale satima. »Baba« je bila lozinka, tako smo se prepoznavale, a onda kada sam se ja obabila i stekla pravo na korišćenje tog naziva, Gorica je punopravno zahtevala da ga podeli, jer nije valjda džabe spavala na patosu sa mojom decom, i njeno je unuče, zar ne? I to i ono kasnije pristiglo, ono žensko, kom smo se obe obradovale kao da smo se opet rodile.

Tada kada je rodila Marka je bila najsrećnija na svetu. Nije tada bilo mobilnih telefona, ona je bila na Kipru, ja u Sloveniji. Zato smo jedna drugoj pisale pisma. U njenima je svaki Makijev pokret bio zapisan kao osmo čudo ovog sveta, svaki njegov glas i pogled. Rastao je Marko brže od vremena, pa smo razmenjivale vapaje o pubertetu, zvale jedna drugu tetka Goricom i tetka Jelicom, zasmejavale našu decu. Zatvarala me je u sobu sa Markom da savladamo »Početak bune protiv dahija«, jer »ti si to pročitala, znaš napamet, ti mu objasni, analiziraj, ti si štreber«.

Ja sam za nju bila i ostala štreber. Sa najvećim zadovoljstvom je mojoj deci postavljala pitanje: » Je l vi znate da vam je majka bila štreber?« Jer smo bile u istom razredu, trećem i četvrtom gimnazijskom, Osme beogradske gimnazije koja je sad Treća, jer je pre Osme i bila Treća. Nikada mi nije oprostila višak poena na upisu, koji je mogao da je spusti ispod liste primljenih po Šuvarovom sistemu usmerenom. Ona je bila ostatak hipi pokreta, a ja šminker-štreber. Što nije nimalo smetalo tome da jedna drugoj pričamo sve.

Da pričamo sve, do kasno u noć, ali subotom jer je ona radnim danima morala da ustaje pre rudara i ide na radio. Taj petak na subotu i subota na nedelju su bile najlepše večeri i noći, kada smo zamotane u njenu ćebad na cveće, rupe, rese, jelenove i slučajne prolaznike, pričale, pričale i pričale...Vas dve pričate kao kiša«, rekao nam je jednom moj Žmu. Što jes jes, pričale smo, i bez džingla i bez reklame, mogle smo da pričamo bez kraja i konca i da zaspimo u priči, jer Priči nikad kraja.

Ni sada. Nema je. Za sve druge je nema, ali za mene će biti tu dok me ima. I pričaću sa njom bez kraja, makar to drugima izgledalo kao da pričam sama sa sobom.

Oni neće znati, ali ja znam – pričam i pričaću sa Najboljom.

 

 Voditeljka je početkom ove godine gostujući u RTS Ordinaciji ispričala da je često pitaju zašto stalno koristi priliku da priča o dijabetesu, s obzirom na to da u Srbiji nije naročito popularno da pričaš "kako ti nešto fali", a pogotovo da si bolestan.

"Ja sam pre tačno tri godine osećala neki blagi umor, al' ko velim, ustajem svako jutro u 4, nemam više ni 25 godina, je l', pa nekako je i logično da sam umorna. To je bio jedini simptom koji sam ja osećala. Nisam imala predstavu da to može da ima veze sa dijabetesom", počela je tada voju priču Gorica.

Gorica je u emisiji istakla da uopšte nije imala one klasične simptome dijabetesa. Međutim, desilo joj se nešto drugo: "I onda krenu da mi otiču noge, ali ne samo stopala dole, nego cele noge i donji deo stomaka. I to je bilo kao da neko pumpa dušek leti za more. Tom brzinom se nekako (sve dešavalo), u par dana bilo mi je loše, jedva sam hodala, al` to pripisujem tim otocima. I odem u laboratoriju i zovu me, kažu: 'Gospođo, vi pod hitno u bolnicu, vama je šećer skoro 30".

Nekoliko godina pre toga imala je i polineuropatiju, što je takođe posledica šećera, ali ne mora da bude samo posledica šećera. Seća se da su je još tada pitali da li je šećeraš, na šta je ona odgovorila: "Ne, da ja znam".

Krenula je na fizioterapiju, jogu, promenila režim ishrane i osećala se odlično. „U stvari, dijabetes se sakrio“, objasnila je ona.

Tom prilikom je objasnila i kako izgleda sama neuropatija. "Ne osećate prste na rukama i na nogama, kao da su utrnuli. Zapravo osećaj je kao kad promrznu šake zimi pa vi osećate, to nije trnjenje klasično, nego kao da su malo tuđe ruke, jagodice, i tako je i na rukama i na nogama. A pre toga me je zabolela neka tačka na leđima i kao to se upalila brahijalna tačka. Nisam ja to sama sebe lečila, ali niko da me pošalje da izmerim šećer. Pitaju me da li ste vi dijabetičar, a ja kažem – ne da ja znam", rekla je Gorica još jednom. Jasno je, ipak, da u tom trenutku jeste bila dijabetičar, navodi RTS.

Polineuropatije je imala pre šest-sedam godina, a posle nekoliko godina su počeli otoci. Da je znala da ima dijabetes, za te tri godine je mogla već da počne sa tretmanima, ali se on "krio", sve dok nije bilo kasno.ok je bila u bolnici i saznala kakva je njena bolest, Gorica se uplašila i trgla, jer je shvatila da nije znala na vreme dovoljno o tome kada je trebalo.

"Spadam u onu grupu koja kad (na TV-u) naiđe nešto vezano za bolesti, menjam kanal. To je neki strah od bolesti. Umesto da pobeđujemo taj strah tako što ćemo naučiti, saznati nešto pa onda samim tim i prepoznati kod sebe ili kod drugih neke naznake, ili, ako ništa drugo, prepoznati kad se ide kod lekara i zbog čega dizati paniku ili ne. Ja sam okretala glavu, zato što sam znala da nezdravo živim, da malo spavam i da može nešto od svega toga da mi se desi. To je u podsvesti. Ali kao, 'neće to meni da se desi' sto posto, ja ću da to popravim", ispričala je kako nije htela da "čačka mečku".

Gorica Nešović je bila potpuno slepa nekoliko meseci. "Tri meseca ništa nisam videla. Mrak totalni. I to je stvarno jedan mučan period".

Ona je i dočarala sa kakvim problemima se susretala.

"Neko vam donese pun tanjir hrane i kaže: 'Izvoli, jedi', a ti kažeš: 'A šta imam na tanjiru?'. A onda mi kažu: 'Imaš OVDE piletinu, OVDE ti je boranijica, OVDE ti je salata'. A ja pitam: 'A gde je to OVDE?', jer ja ne znam šta znači to OVDE. Kaži mi – ispred tebe je piletina, pa mi uzmir ruku i pokaži (mojom rukom) OVDE ti je to, a OVDE ti je to", dala je konkretno i tačno uputstvo koje će svima olakšati komunikaciju sa slabovidim i slepim ljudima

Tada je otkrila da su bubrezi u problemu, odnosno da ne rade kako treba, znala je već da ima polineuropatiju, a otkrila je i povišen krvni pritisak, iako je pre toga uvek imala nizak.

"Odemo na Očnu kliniku. Na jedno oko vidim 100 posto, drugo oko – 80 posto. Znači, soko mi nije ravan. Vidim super! Ali objasne mi tu da šećer mnogo utiče na te krvne sudove u očima, da su oni uopšte nežni, krhki i da treba da idem na još jedan pregled da vidimo nivo ošteđenja. Mislim se 'ma ja da izađem samo iz ove bolnice, kakvi pregledi, malo da se odmorim'. Dobijem insulin – ja srećna, ima rešenja za mene", opisala je svoje prvo iskustvo.

Pošto je od starta imala insulin zavisni dijabet, odnosno nije bilo uvođenja lekova već je odmah dobila insulin.

"To je ono penkalce, toliko nežna, tanka igla da ne osećate ništa. Izbrojim do 10 u sebi, izvadim iglicu, lepo sednem, jedem i idemo dalje. Znači, super i super se osećam. I šta je tu teško? Meni je teže neki put da uzmem tabletu nego ovo da uradim, tako da je insulin stvarno moja najbolja drugarica", bila je jasna Gorica.

Pošto joj je televizor uključen uvek, i danju i noću, kada se jednom probudila usred noći i ugledala crven ekran, pomislila je da joj se pokvario televizor. Uspela je nekako da zaspi ponovo, a kada se ujutru probudila, shvatila je da na jedno oko ne vidi.

Na lekarskom pregledu je ustanovljeno da joj je zbog povišenog šećera u krvi pukao krvni sud u oku. Dobila je injekciju u oko i trebalo je posle mesec dana da dođe do oporavka. Međutim, u međuvremenu joj je pukao krvni sud i u drugom oku, a pošto nije htela da prihvati operaciju, nastavila je da prima injekcije. Kada je primila treću injekciju, oko se inficiralo i morala je hitno na operaciju.

"Stvarno, ta jedna ljudskost koju osetite od strane lekara vam zapravo nahrani dušu i da vam energiju. Ja sam sto puta rekla – meni dr Kovač ne samo što je spasio oko, spasao mi je život, pogled moj. Ne mislim bukvalno život u smislu da bih umrla, ali pogled na život i na odnos prema sebi i prema drugima", podelila je tada svoje iskustvo.

Zatim je operisala i drugo oko.Kad sam poslednji put bila na kontroli kažu da ovo što sada vidim je spektakl, a vidim tako da mi je sve u magli. Vidim obrise, vidim i oči, frizuru, ali... Sad vidim 50 posto. Tako kažu. E, sad, da li će biti i koliko bolje od ovoga, to je individualno, ali ja se nadam", bila je iskrenapoznata voditeljka.

Ceo problem sa vidom trajao je godinu i po dana, a potpuno slepilo trajalo je tri meseca.

"Sticajem okolnosti, pre dve godine se preselim, sa sestrom živim, imamo porodičnu kuću sa velikim dvorištem, pa smo malo renovirali. Sad, ona je na poslu pre podne, recimo, i ja sam sama sve vreme. Ne mogu da telefoniram, zato što su aparati na tač (dodir), a ja ne vidim ništa. Da su oni reljefni telefoni mogla bih da pipnem. Onda, recimo, daljinski. Stavljala sam gumice za tegle tamo gde je plus i minus, da mogu da napipam gde menjam program i gde se pojačava i utišava. To je jedino što sam mogla. I sedim u fotelji. Na svu sreću znam gde mi u kući šta stoji i onda lako napipavaš, napipavaš pa onda dođem do kuhinje. Znači, jedna totalna pasiva, sam sa sobom u glavi i slušam TV. Nisam htela da se predam nekakvom očaju, mada povremeno jesam bila – a šta ako mi ovo ostane ovako do kraja života?

Onda razmišljam koliko ima slepih ljudi, pa kako se snalaze... Ništa, ima audio knjige, pa sam neke audio knjige našla na Jutjubu, pa sam malo slušala. Tako, prilagođavaš se. Postoje stvari na koje možemo da utičemo, a postoje stvari koje ne možemo da promenimo i onda čovek mora da im se prilagodi, napravi sebi nekakav mali kosmos, novi, u kome će takođe da mu bude i prijatno i da može da se oseća dobro", zaključila je Nešović pre smrti. 

 Budimo realni, Gorica je bila pravi naslednik Duška Radovića, samo što je još bila i jedna šarmantna i neodoljiva žena. Baš ono kako je on video tipičnu Beograđanku.

Pokoj duše, našem najpoznatijem glasu na

radijskom nebu. Gorice, kako je

bilo divno

slušati tvoj glas, kojim si umela da pričaš o svemu i svačemu, a da pritom nikada ne narušiš pesmu koja je počinjala "u pozadini"

Nije trebalo da odeš tako mlada, nisi ni dodirnula 60-tu godinu života

Tvoj glas je značio "Beograd", kao i Duška Radovića.

 

Radio-voditeljka Gorica Nešović koja nas je iznenada napustila u 59. godini, deceniju je provela u braku sa Slobodanom Nešovićem Lokom, koga mnogi znaju kao jednog od učesnika emisije „Četiri i po muškarca“.

Posle razvoda, nastavila je da živi sa njihovim sinom Markom, suočavajući se sa epitetima „samohrana majka“ i „raspuštenica“. O tome je, svojevremeno, pisala na svom blogu. Kad sam se razvela, upala sam u status „samohrane majke“. Kako to glupo zvuči, kao – hrani se sama. Ima i gora varijanta – raspuštenica. Raspuštena, radi šta hoće. Ponizavajuce rekla je, za muskarce koji zive sami sa detetom se kaze samohrani roditelj,dok zene u istom polozaju "sazaljevaju"-sta ce one jadne same?

Alimentacija govorila je- kakva ruzna rec.Asocira na nesto mucno nemoguce,na bol u stomaku ,na nepravdu, na sistem koji ne funkcionise.Vise zvuci kao bolest nego pravda za decu.Alimentacija kao demencija - napisala je uz opasku - da se razumemo ne duguju oni te pare svojim bivsim zenama,vec svojoj zauvek deci.

NIKAD SE ZAPRAVO NISMO OPROSTILI NI OD DUSKA RADOVICA, NI OD NEKADASNJEG STUDIJA B, PA NECEMO NI OD GORICE NESOVIC. ZAUVEK CE BITI U NASIM SRCIMA KAO DUH SLOBODARSKOG BEOGRADA!