EVO OVIH DANA GLEDAMO PO KO ZNA KOJI PUT RELATIVIZACIJU ZLA. SVE SE PREBACUJE U RIJALITI, U TEORIJE ZAVERE I PAZITE SAD OVO - ONI TO RADE DA BI NAS ZASTITILI. SAD MOZDA I JESTE BOLJE DA MISLIMO DA SVO TO ZLO ZAISTA NE POSTOJI I DA TEORETICARI ZAVERA 24\7 SMISLJAJU CIME DA NAS 'BONBARDUJU' I SOKIRAJU . TOLIKO SMO PREPLAVLJENI INFORMACIJAMA DA IH JE ZAISTA NEMOGUCE 'OBRADITI; A DA NE SKRENES SA PUTA ISTINE. CEO OVAJ TEKST JE NASTAO ZAPRAVO ZBOG DOGADJANJA U SRBIJI A NE EPSTAINA I DUBOKE DRZAVE, KABALE I ADRENOHROMA. AL DA IMA VEZE SA SVIM TIM IMA. NACIN JE ISTI. EVO NEKIH OBJASNJENJA KAKO SVET FUNKCIONISE ( PA I NASI 'MOCNICI').
I stvarno, istorija jeste pokazala da su neke stvari koje su se nekad zvale zaverama kasnije ispale tačne. To nije sporno.Ali tu je bitna jedna nijansa (i tu ljudi često promaše jedni druge):
nije problem u postavljanju sumnje, nego u kako razlikujemo:šta je osnovana sumnja potkrepljena dokazima,a šta je narativ koji zvuči smisleno, ali se ne može proveriti ili se širi jer “objašnjava sve”
Kad kažeš “duboka država”, ljudi često čuju ,mreža interesa, birokratije, lobija i moći koja nadživi vlade (što je realna i ozbiljna tema) ,sveobuhvatna tajna sila koja kontroliše sve i uvek je korak ispred (što brzo klizi u neproverivo).Problem nastaje jer se te dve stvari stalno mešaju.Ne mislim da “ne prihvatam” da zavere mogu postojati — nego sam alergičan na trenutak kad neka ideja postane neoboriva (šta god da se desi, to je dokaz da je istinita). Tu diskusija umre. Relativizacija postoji. Često se uradi trik gde se dokazana zlodela ubace u isti koš sa neproverenim ili fantastičnim tvrdnjama, pa se onda sve zajedno odbaci kao “teorija zavere”. To jeste realan problem.Ali hajde da budemo brutalno precizni, jer tu se lome koplja.
Epstein
Ovo nije teorija zavere Postoje presude, svedoci, dokumentI, Postoji mreža moćnih ljudi koji su zaštićenI. Postoji očigledno zataškavanje i čudne okolnosti smrti
Tu nema rasprave. To je primer elite + institucije + zaštita moći. Tačka.
Duboka država / elita
Ako pod tim misliš: trajne strukture moći,lobije, bezbednosne službe, finansijske interese, ljude koji ne odgovaraju biračima to je politička realnost, ne SF..Ako se kaže “duboka država” = sve je kontrolisano do poslednjeg događaja, tu se gubi tlo.
Adrenohrom, kabala (u tom narativnom smislu)
E, ovde nastaje lom.Ne zato što su “nezamislive stvari” (istorija je puna horora), nego zato što:nema proverljivih dokaza.izvori se zatvaraju u krug (“oni su sve sakrili”), simbolika i mitologija počnu da zamenjuju istragu.I onda se desi sledeće:Epstein, koji je stvaran zločin, biva gurnut u isti folder sa pričama koje se ne mogu dokazati.Sistem opere ruke i kaže: “vidite, sve su to teorije”.To nije slučajno — ali ni sve tvrdnje nisu iste težine.
Moj stav (i tu sam vrlo čvrst):sumnja je zdrava.moć se sistemski zloupotrebljava,elita se štiti.Ali:ako hoćeš da razvališ sistem, moraš ostati na terenu dokaza, jer čim pređeš u mit, daješ im savršeno oružje da te diskredituju.To “zlo koje se dešava svaki dan” nije spektakularno, nije ritualno, nije filmsko — i baš zato je opasnije.
I tačno je: čim kreneš da ga imenuješ, dobiješ etiketu “teoretičara zavere”. Ne zato što grešiš, nego zato što diraš u normalizovano nasilje sistema.
Evo gde je kvaka .Postoje tri nivoa zla, a ljudi ih stalno brkaju:
-
Ekstremno, šokantno zlo
(Epstein, ratni zločini, logori)
– ljudi mogu da ga prepoznaju jer je očigledno -
Sistemsko zlo
– eksploatacija
– psihološko iscrpljivanje
– dug, pritisak, nesigurnost
– medijska manipulacija
– rad bez dostojanstva
Ovo je svakodnevno, ali se prodaje kao “tako svet funkcioniše” -
Zlo koje se ne sme imenovati
– jer kad ga imenuješ, razotkrivaš pravila igre
– a pravila moraju izgledati “neutralno”, “normalno”, “razumno”
Kad kažeš:“ovo nije slučajno, ovo nas melje”sistem ne može da kaže:“da, u pravu si”nego kaže:“aha, teorija zavere”To je mehanizam odbrane, ne argument. I tu je ključna stvar koju malo ko kaže naglas:nije potrebno da postoji centralni zli genije da bi zlo funkcionisalo
Dovoljno je:interes,inercija,strah,ljudi koji “samo rade svoj posao”Zato ljudi lakše odbace sve kao “zaveru” nego da prihvate da:učestvuju.ćute,prilagođavaju se imaju koristi od nepravdeJer to boli više nego priča o tajnim elitama.Ti, u stvari, ne govoriš:“sve je namešteno”nego:“nešto duboko nije u redu i stalno se maskira kao normalno”I to nije teorija zavere.To je egzistencijalna dijagnoza društva.
Kako prepoznati sistemsko zlo (a ostati na čvrstom tlu)
1. Gledaj obrasce, ne tajne
Sistemsko zlo se ne krije u “tajnim sastancima”, nego u ponavljanju:isti ljudi uvek snose teret,iste grupe uvek profitiraju,iste “greške sistema” se nikad ne ispravljaju.Ako je nešto uvek greška, onda više nije greška.
2. Pitaj: kome je ovo normalno?
Kad nešto izgleda besmisleno ili okrutno, pitanje nije:“ko stoji iza ovoga?”nego:“ko od ovoga ima koristi dok svi ostali trpe?”To te drži u zoni racionalnog, a ne spekulativnog.
3. Obrati pažnju na jezik
Zlo se često skriva u administrativnom jeziku:optimizacija” = otkazi,“fleksibilnost” = nesigurnost,“lična odgovornost” = sistem pere ruke.Kad vidiš da se patnja preimenuje u neutralne reči — tu si na tragu nečega stvarnog.
4. Razlika između namere i efekta
Ovo je ključ:Nije bitno da li je neko hteo zlo — ako je efekat sistematska šteta, sistem je problem.Ovim izbegavaš priču o “zlim ljudima” i ostaješ fokusiran na realne posledice.
5. Normalizacija je najveći alarm
Kad čuješ:“tako je svima,“ćuti, može gore”“budi srećan što imaš posao”to nije mudrost — to je trenirana nemoć. Sistemi koji su zdravi ne traže da se ljudi stalno prilagođavaju nepravdi.
6. Kad te etiketiraju Ako kažeš:“ovo je zaverа”zvoni alarm.Ako kažeš:“ovo je strukturalni problem sa predvidivim posledicama”priča ostaje živa.Ne zato što si “ublažio istinu”, nego zato što govoriš jezik koji se ne može lako odbaciti.
Mini-kompas ,nije paranoja ako je ponovljivo,nije teorija ako ima posledice,nije slabost videti, slabost je naviknuti se.
Kad ljudi kažu duboka država, oni često intuitivno misle na nešto vrlo stvarno, ali rečima koje su već kompromitovane. Postoje trajne strukture moći koje ne biramo, koje ne nestaju sa promenom vlasti i koje imaju interes da se stvari ne menjaju.To uključuje: bezbednosne i administrativne aparate,krupni kapital i lobije,medijske i narativne filtre,pravne i birokratske mehanizme koji štite same sebe.To jeste no što ljudi zovu “duboka država.Ono gde se ja zaustavljam nije postojanje tih struktura, nego trenutak kad:postanu svemoćne, postanu svesno koordinisana monolitna volja i kad se svaka protivteza ili haos tumači kao “još jedan dokaz”Ne zato što je to nemoguće u teoriji, nego zato što u praksi to slabi ono što želiš da razotkriješ.I još nešto važno, možda najvažnije:ti nisi pitao “da li postoji duboka država”ti si zapravo rekao:“Zašto kad prepoznam zlo koje je svuda oko nas, bivam diskvalifikovan?”
I na to si već dobio odgovor — etiketiranje nije odgovor, nego odbrana sistema.Ako ti je sad jasnije kako svet funkcioniše, to nije zato što si “odustao od istine”, nego zato što si:odvojio stvarno od neprobojnog,naučio gde sistem puca, a gde se samo pravi da je nedodirljiv I iskreno: ne zvučiš mi kao neko ko traži mitove. Zvučiš kao neko ko vidi previše i pokušava da to složi a da ne poludi.
EVO JOS MALO VIDJENJA OVE TEME
Ono što je za fizičare nekada bila „božanska čestica", materija u čije su postojanje decenijama verovali ne uspevajući da ga dokažu, za današnje politikologe je „duboka država".
Ovaj pojam se vezivao za različite političke događaje: od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, preko afere Susurluk u Turskoj kojom je 1996. godine otkrivena sprega između politike i kriminala, do mandata američkog predsednika Donalda Trampa, koji ga je značajno popularizovao, optužujući različite državne organe za opstrukciju.
Oko definicije „duboke države" nema konsenzusa stručnjaka, pa postoje „različita značenja u različitim vremenima i državama", kaže Vinston Berg, doktorand političkih nauka Univerziteta u Čikagu, za BBC na srpskom.
Berg strah od postojanja „duboke države" definiše kao „bojazan da su neformalne veze vladinih službenika i spoljnih grupa, koje imaju kriminalni ili ideološki karakter, politički važnije od zvanične vlade izabrane na izborima".
„Najekstremniji stavovi su da postoji tajna, drugostepena vlada, koja sve kontroliše iza kulisa, a zvanična vlada joj služi kao paravan i tu možemo da prepoznamo stereotipne teorije zavere.
„Drugi, izbalansiraniji pogledi, odbacuju takve malo verovatne teorije, ali iznose zabrinutosti o korumpiranosti vlade i potčinjavanju regulatornih tela različitim spoljnim interesima", objašnjava američki stručnjak koji istražuje teorije zavere i političke ideologije, u pisanom odgovoru.
Neformalnost i tajnovitost u obavljanju određenih državnih poslova postoje i u demokratskim sistemima i ne moraju nužno da ukazuju na postojanje „duboke države", ukazuje Sonja Stojanović Gajić, članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Neka delovanja bezbednosnih struktura i ne treba da budu poznata građanima, ali tu postoji korektivni mehanizam unutar demokratskog sistema, poput nadzora Zaštitnika građana ili skupštinskih odbora - kada nema kontrole, kažnjivosti i kada su postupci protiv javnog interesa, onda možemo da govorimo od 'dubokoj državi'", kaže za BBC na srpskom.
Nekada duboka država deluje kao loše opravdanje i teorija zavere, a ponekad se čini kako je upravo taj uticaj iz senke presudio političkim ličnostima i u to retko ko sumnja.Vladanje iz senke koje diskredituje državnike i političare koji ne igraju "po pravilima" ili duboka država. "Duboku drzavu čine oni elementi političkog sistema koji se ne menjaju dugo vremena i koji funkcionišu bez obzira na promene vlasti u vrhu to je jedno, i drugo to su oni centri moći koji suštinski vladaju.
ADRENOHROM
Adrenohrom je hemijsko jedinjenje koje nastaje oksidacijom adrenalina (epinefrina), hormona koji se luči kada je tijelo pod stresom. Ovo jedinjenje je bilo predmet ograničenog istraživanja od 1950-ih do 1970-ih godina kao potencijalni uzročnik šizofrenije.
Adrenohrom je postao popularan u teorijama zavjere, kao droga koju koristi elita za podmlađivanje i produženje života, a koja se dobija iz krvi ubijene djece, nestale u pedofilskim lancima širom svijeta.
U romanu „Strah i prezir u Las Vegasu” (1971) Hantera S. Tompsona, adrenohrom se pominje kao halucinogena droga koja se dobija iz krvi žrtava satanističkih rituala. U filmu „A Clockwork Orange” (1971) Stenlija Kjubrika, adrenohrom se pominje kao droga koja se koristi za pojačavanje nasilja.
Najpoznatijih teorija zavjere o adrenohromu iz krvi ubijene djece, povezana je sa pokretom QAnon, koji vjeruje da postoji globalna mreža pedofila koju predvode američke demokrate, holivudske zvijezde i drugi moćnici.
Za ovu teoriju, međutim, nema nikakvih dokaza, niti postoji naučna osnova da adrenohrom ima bilo kakve pozitivne efekte na zdravlje ili izgled. Naprotiv, adrenohrom je nestabilno i toksično jedinjenje koje može izazvati psihoze, halucinacije, oštećenje mozga i smrt.
Kako navodi najveća svjetska medicinska biblioteka „National Library of Medicine”, glavna primjena adrenohroma u medicini je zaustavljanje krvarenja, tako što ovo jedinjenje prouzrokuje zgrušavanje krvi u otvorenim ranama, pošto spada u grupu antihemoragika. U laboratorijama se sintetiše uz pomoć srebro oksida koji se koristi kao oksidaciono sredstvo. Nema nikakvih pisanih dokaza da ova supstanca može da se koristi za podmlađivanje, kao ni da su je navedeni poznati ljudi koristili.
Picagejt
Priča
o zlostavljanu i ubijanju djece kako bi se dobila „droga za
podmlađivanje” vodi porijeklo iz 2016. godine kada se raširila teorija
zavjere poznata kao „Pizzagate”, nastala nakon što je „Vikiliks” objavio
mejlove visokih funkcionera Demokratske partije SAD. Na osnovu sadržaja
mejlova funkcionera partije, na društvenim mrežama se razvila teorija
da se u podrumu picerije „Komet Ping Pong” u Vašingtonu, nalaze zatočena
djeca. Na društvenim mrežama fabrikovane su teorije o sobama za
ubijanje, podzemnim tunelima, pa čak i satanizmu i kanibalizmu.
Priča je eskalirala krajem 2016. godine kada je Edgar Velč, dvadesetosmogodišnjak iz Sjeverne Karoline, u „Komet Ping Pong” ušao sa automatskom puškom kako bi spasao „zatočenu djecu”. U podrumu picerije nije pronašao nikoga, ali je ubrzo uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora.
Teorija o drogi koja se, navodno, dobija iz krvi djece koja su preplašena prije smrti kako bi izlučila što veće količine adrenalina, iako je razotkrivena više puta, vremenom je evoluirala i prilagođavala se specifičnostima različitih sredina u kojima je razvijana.
Adrenohrom među poznatim ličnostima
Kao
korisnici adrenohroma, hemikalije koja na crnom tržištu, navodno, košta
stotine hiljada dolara, u teorijama zavjere, između ostalih, navedeni
su i pokojna kraljica Elizabeta Druga, bivši američki predsjednik Barak
Obama, Hilari Klinton, bivša državna sekretarka SAD i kandidatkinja za
američku predsjednicu 2016. godine (ona je bila meta teorije zavjere
Picagejt, kada se tvrdilo da je ona dio globalne mreže pedofila koja se
bavi trgovinom djecom i proizvodnjom adrenohroma), zatim Tom Henks,
poznati holivudski glumac i dobitnik Oskara, koji je bio optužen da je
koristio adrenohrom i da je učestvovao u zlostavljanju djece, nakon što
je objavio da je zaražen korona virusom u Australiji 2020. godine;
Džefri Epstajn, bogati finansijer i osuđeni seksualni prestupnik, koji
je bio optužen da je koristio adrenohrom i da je organizovao elitnu
mrežu pedofilije i trgovine ljudima, koja je uključivala mnoge moćne
ljude, kao što su Bil Klinton, Donald Tramp, britanski Princ Endrju i
drugi. On je umro u zatvoru 2019. godine, pod sumnjivim okolnostima, što
je podstaklo mnoge teorije zavere o njegovoj smrti i njegovim vezama.
Klub „šljive na oku“
Black
eye club je teorija zavjere koja tvrdi da su poznate ličnosti i
političari koji su viđeni sa crnom modricom na oku (često samo lijevom,
kao na primjer Kanje Vest i Papa Franja), dobili te povrede od članova
tajnog elitnog društva iz nepoznatog razloga.
Teoretičari zavjere su spekulisali da bi „šljive” na oku možda bile upozorenje da se ti ljudi drže pod kontrolom, da su rezultat inicijacijskog rituala Iluminata, dobijanja injekcije adrenohroma ili da su posljedica „skalpiranja duše” od strane reptilskog humanoidnog roda – „reptilijanaca“.
Ova teorija je navodno počela na Jutjubu 2017. godine i proširila se narednih godina, popularizovana od strane sajta "Feniks enigma"
Nova epoha počinje onda kada zlo prestane da se poriče i počne da se pravda.
Ne negira se više da postoji — samo se objašnjava zašto je „neizbežno“. Tako prestaje da bude problem i postaje okolnost.
U ovoj epohi niko nije odgovoran. Postoje samo sistemi, procedure, tržišta, bezlične odluke. Krivica je raspršena toliko da je više nema gde uhvatiti. Kad svi učestvuju, niko ne odgovara.
Relativizacija je ključni mehanizam vlasti. Ako kažeš da je nešto pogrešno, proglašavaju te simplifikatorom. Ako tražiš jasnu liniju između dobra i zla, kažu ti da svet nije crno-beo. Tako se svaka granica briše, a svaka savest diskvalifikuje kao naivna.
Najveća teorija zavere nije da neko upravlja, već da niko ne upravlja. Da moć nema nosioca. Da se odluke same donose. To je savršena konstrukcija: sistem koji vlada, a ne može da se optuži.
Patokratija u ovoj epohi ne izgleda bolesno — izgleda funkcionalno. Najbezosjećajniji su najefikasniji. Najhladniji su najstabilniji. Empatija se proglašava slabošću, a savest smetnjom u upravljanju.
Autokratija ne dolazi nasilno. Ona nastaje kada ljudi prestanu da traže objašnjenja i počnu da traže mir. Kada slobodu doživljavaju kao teret, a odgovornost kao nepotrebni stres. Tada vlast više ne mora da pritiska — dovoljna je ravnodušnost.
„Možemo i mi kod njih“ nije želja za boljim društvom, već spremnost na odustajanje. To znači: neka neko drugi odlučuje, neka neko drugi snosi krivicu, samo da mi ne moramo da mislimo. To je tačka u kojoj se društvo predaje bez poraza.
Teorije zavere služe kao dimna zavesa. Dok se ljudi raspravljaju o izmišljenim gospodarima, stvarni mehanizmi ostaju netaknuti. Najopasnija moć je ona koja se ne mora braniti.
Ako bi vanzemaljci posmatrali ovu civilizaciju, ne bi videli represiju. Videli bi saglasnost. Videli bi društvo koje zna šta se dešava, ali je odlučilo da mu je lakše da se pravi da ne zna. To nije kolonizacija — to je samopristanak.
Nova epoha se ne raspada. Ona funkcioniše savršeno za one koji nemaju savest i za one koji su je utišali. Kriza nije greška sistema, već njegov proizvod.
I jedina opasnost po ovu epohu nije pobuna, nego jasnoća. Trenutak kada neko odbije da relativizuje. Kada kaže da nisu svi procesi neutralni, da nisu sve odluke nužne, da nisu svi učesnici jednako nevini.
To je jedina stvar koju sistem ne može da integriše.Jer u epohi gde je sve objašnjivo,jasno imenovanje postaje subverzija.
NASE TEORIJE ZAVERE NE SMEM DA SPOMENEM IZ RAZUMLJIVIH RAZLOGA. I KAO STO UVEK KAZEM JA VERUJEM DA SU NAVODNE TEORIJE ZAVERE ISTINA. SVI NASI POLITICARI USPELI SU TOKOM GODINA DA TOLIKO RELATIVIZUJU SVA ZLA KOJA NAM CINE DA JE SVAKI POKUSAJ OTKRIVANJA ISTINE ILI SANKCIONISAN ILI PREBACEN U TEORIJU ZAVERE ILI JE OD TOGA NAPRAVLJEN RIJALITI SOU. MISLIM DA NIKADA U SRBIJI NIJE BILO TEZE ZIVETI. I MENE NE TESI STO TRENUTNO CEO SVET FUNKCIONISE NA OVAJ NACIN NEDOSTOJAN COVEKA. MENE BRINE MOJA SRBIJA JER OVDE ZIVIM OVDE SU MI DECA, UNUCI, KORENI I KAKO DA BI BUDE DOBRO KAD VIDIM STA SE DOGADJA.
