ZNAM DA SE NAPAD SAD NA IRAN ZOVE 'EPSKI BES' ALI NEKAKO MI SE CINI DA JE I METAFORA SA 'CRNIM LABUDOM' I TE KAKO U OVOJ PRICI.
Metafora o "crnom labudu" korene zapravo vuče u davnoj prošlosti. Za postojanje crnog labuda čovečanstvo dugo nije znalo, sve dok nije otkrivena Australija. Do tada su ljudi bili ubeđeni da su svi labudovi bele boje, a možete onda zamisliti iznenađenje prvih istraživača kada su ugledali ovu pticu crne boje. Iz te priče ovaj termin najpre opisuje nešto što se nikako ne očekuje, ali je i potpuno nepredvidivo.
Tako ga čuveni naučnik i esejista Nasim Nikolas Taleb, opisuje kao redak, izuzetno značajan i nepredvidiv događaj. Taleb tvrdi da mali broj "crnih labudova" objašnjava gotovo sve u našem svetu, od uspona ideja i religija, preko dinamike istorijskih događanja, do važnih dešavanja u našim privatnim životima.
"Uticaj crnih labudova se vremenom povećavao. Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetnički pravci i škole - sve to sledi dinamiku crnih labudova. Crni labud predstavlja veliku zagonetku upravo zbog te kombinacije male predvidljivosti i ogromnog uticaja", objašnjava Taleb u svojoj knjizi "Crni labud".
Veliki broj američkih ozbiljnih ekonomista, koji nisu zombirani idioti korporacija, najavili su svoje prognoze za 2024. godinu i otvoreno govore da očekuju godinu – Crnog labuda! Čak i mejnstrim mediji sve više o tome pišu i govore. Ako je prošla 2023. godina bila na ivici katastrofe, kako pišu, očekuje se da će ova 2024. godina biti zaista katastrofalna. Kada znamo da se u novembru održavaju predsednički izbori, da kampanje kreću već od sledećeg meseca, da je politička javnost podeljena do toga da se međusobno negiraju, onda se zaista Amerika nalazi pred velikim političkim, ekonomskim i socijalnim izazovom.
Metafora – Crni labud – najviše se koristi za ekonomsko-finansijska predviđanja, prognoze, trendove, procene tržišta, očekivanja, analize, strategije i planove, koji smatraju da će doći do velikih finansijskih lomova, da će biti mnogo neočekivanog i neplaniranog, iznenađujućeg i turbulentnog propadanja kako na samom tržištu, tako i u društvu koje se raspada. Pre više tri decenije, otvarajući kompanije na naduvanom američkom tržištu, boraveći na Vol Stritu i upoznavajući američku industriju na terenu, obilazio sam fabrike i poljoprivredne kompanije, posećivao farme i prerađivačku industriju, uočio sam da Amerika srlja u svoj sigurnu finansijsku propast, bankrot i ekonomski krah, jer su izmestili svoju proizvodnju iz Amerike u Kinu, preko 78% BDP je pravljen u tercijalnim delatnostima, dok je finansijsko-bankarska industrija iz godine u godinu naduvavala zaduženost države, da sam, nastupajući u javnosti, Ameriku nazvao – Imperijom u rastrojstvu.
Parafraziraću ovde Marksa, radi boljeg razumevanja problema u kome se našla Zapadna civilizacija, tesni neoliberalni odnosi u totalitarno ustrojenom društvu više ne mogu da obuzdaju narastajuće proizvodno-robovske snage, koje traže, koje su primorane da se bore, za bolju, pravedniju i humaniju raspodelu društvene moći. Familija ne želi nikome da preda svoju političku moć i stečeno bogatsvo na miran način. Spremna je da čitavu planetu lobotomira, vakciniše, ubije sedam milijardi ljudi, robotizuje, čipuje, zombira i postavi u digitalni koncentracioni logor samo da zadrži postojeće društvene odnose. To, naravno, više nije moguće. Otuda ova prognoza da sleće – Crni labud! Ulazimo u godinu velikih previranja, sukoba i okršaja.
Šizofrena Familija nije spremna da popusti i neće nikakav kompromis. Proizvodne snage nemaju izbora. Moraju da se izbore za svoj opstanak. Nasiljem se mora da odgovori na nasilje Familije. Oni jedino razumeju govor Sile. Dokaz, tragedija u Ukrajini i sigurna pobeda Rusije je primorala Familiju da prizna poraz. Ali, bitku još nisu izgubili. Pred nama je početak organizovanog nasilnog otpora porobljenih građana protiv nasilja Familije.
Ako vam je ovo što sam ovde izneo jasno, ako čuvate drevnu srbsku pamet i razmišljate svojom glavom, onda vam je jasno da isti scenario čeka Srbiju, koja je prenela sve negativnosti iz ekonomija Zapadnih zemalja. Ukupni dugovi, kako spoljni dug, dug banaka, kompanija i građana, prešao je sto milijardi evra i taj dug je 250% veći od realnog BDP-a. Samo na kamate će morati da se izdvaja preko 3,3 milijarde evra, dok realan prirast BDP-a nije ni trećina tog iznosa. Kada znamo da je spoljno-trgovinski deficit u 2022. godini bio najveći u istoriji Srbiji-11,4 milijarde evra, da će deficit spoljne trgovine u 2023. godine da bude preko 8,1 milijarde evra, da je poslednje četiri godine budžetski deficit kumulativno iznosio 10 milijardi evra, onda svi ovi podaci, koji se kriju od javnosti i koje možete da nađete u zvaničnim bilansima, ako znate da čitate finansijske izveštaje, jasno pokazuje u kakvoj nevolji se mi nalazimo. Ali, manipulcijom Uzurpatora i njegove korumpirane opozicije, kojoj pripadaju u prodane HAPPY patriJote za zamajavanje porobljenog naroda, niko o ovom problemu ne govori, osim stručnjaci iz POKRETA MOBA. Građani će skupo da plate svoju naivnost, povodljivost i lakovernost. Dugove uvek plaćaju samo građani.
Potpuno je sumanuto kada neko, ko je potrošački zombiran, kaže da on lično nije zadužen i da njega nije briga za dugove države. Da li je zadužena tvoja kompanija? Nije! Odlično! Ali, zadužena je država, koja će da bankrotira. Pa, šta to mene briga? Kada država bankrotira nastaju socijalni nemiri, revolucije i građanski ratovi. Nesrećna Jugoslavija je najbolji primer te naše gluposti. Nikoga nije bilo briga što se Jugoslavija zadužuje. Živelo se od zaduživanja i uzetih kredita. Životni standard je bio lažan, jer nismo zaradili i stvorili taj životni standard, nego smo se zadužili da živimo na tuđi račun. Jugoslavija se raspala jer više nije mogla da otplaćuje narasle dugove, koji su bili sakrivani i koje niko nije smeo da iznese u javnost. Neko je morao da vraća te dugove. Tako je počeo građanski rat za nasledstvo. Račun je došao na naplatu. Stradali su i oni koji nisu bili lično zaduženi i čije su firme odlično radile. Pametan čovek hoće to da izbegne. Plaši se rata, nasilja, revolucija i socijalnih nemira. Plaši se nekog masakra u bolesnom društvu.
Gospodo drugovi, niko od nas nije siguran u društvu koje se raspada. Za one koji hoće da pobegnu iz Srbije i da tako izbegnu svoju odgovornost za spas Srbije, sve manje će imati mesta gde će moći da se sakriju i sačekaju da Crni labud odleti. Na TITANIKU koji tone nema sigurne kabine. Otuda vas pozivam, kao pametne i odgovorne ljude, kao rodoljube koji vole svoju državu i narod, kao porodične ljude koji brinu za budućnost našeg potomstva, da se uozbiljimo, organizujemo i delamo, jer to je naša istorijska obaveza. To traži od nas doba u kome živimo.
Ako hoćemo da se spasimo, moramo da prestanemo da se lažemo. Zato je moj javni nastup otvoren, pošten i bez zadnje misli. Svi na javnoj sceni moraju da prođu kritiku slobodne javnosti. Niko više ne zaslužuje naše poverenje da mu ustupamo naš suverenitet birača, da bi nas on predstavljao i odlučivao umesto nas. To vreme je umrlo. Građani traže da odlučuju i kontrolišu direktno izvršnu vlast. Ne trebaju nam više nikakvi posrednici. Politički ološ je zastarela tehnologija upravljanja državom. Moramo da ih bacimo na smetlište istorije kao staro gvožđe. Građani moraju da odlučuju o našem zaduživanju. Sve je vrlo jednostavno.
Kada naši stručnjaci naprave presek stanja bankrotirane Srbije, onda građani moraju da se upoznaju sa svim nagomilanim dugovima i moraju da glasaju kako će se i ko će te dugove da vraća. Matematička analiza će da pokaže koliko je zadužen svaki građanin. Nema nezaduženih u bankrotiranoj Srbiji. Visina duga po svakom građaninu će otrezniti trenutno uspaljene političke šarlatane. Kada ne budu znali kako da vrate tolike dugove, građani će potražiti sposobne stručnjake koji imaju rešenja. Kriza je suočavanje sa realnim svetom. Crnog labuda možemo da oteramo, ako smo sposobni da radimo, štedimo, planiramo i ako branimo naše državne i nacionalne interese.
U se i u svoje kljuse! To je poklič za buđenje bankrotirane Srbije. Ima rešenja! Nudimo rešenja! Ako građani hoće. Ako neće, Crni labud sigurno doleće.
Ono na šta su mnogi upozoravali, sada se dogodilo.Izrael i SAD su započeli napade na Iran.Ova početna situacija je SASVIM drugačija od prethodnih napada.Ovo nije jednokratni udar.
Ovo je vrsta operacije koja bi mogla trajati danima, a Reuters je izvestio da se američka vojska već priprema za dugotrajnu, višenedeljnu operaciju protiv Irana.Ova jedna činjenica objašnjava dosta toga.
Jer kada sukob prestane da bude samo naslov, i pretvori se u višednevnu operaciju, tržište prestaje da "ceni šok" i počinje da ceni TRAJANJE.I sa trajanjem počinje prava šteta.Postoji samo nekoliko načina na koje će se ovo dalje razvijati, i oni NISU svi jednaki.
• LAKI ŠOK: Obe strane razmenjuju udarce, obe tvrde da su pobedile, i tržišta se polako stabilizuju nakon početne panike.
• OZBILJNIJI SCENARIO: SAD se dublje uvlače, operacija se produžava, i nesigurnost pogađa naftu, brodarstvo, inflaciju i vojnu potrošnju odjednom.
• NAJGORI SCENARIO: Iran ometa pomorski saobraćaj u Hormuškom moreuzu, i cela makroekonomska slika se menja u roku od nekoliko sati.Ovo poslednje je PRAVA opasnost.
Otprilike petina svetske ponude nafte prolazi kroz Hormuški moreuz, i Reuters je više puta isticao da svako ometanje tamo može snažno da podigne cenu nafte.Sada izvuci prave zaključke.Ako cena nafte skoči, rizik od inflacije se BRZO vraća.Ako se rizik od inflacije vrati, prinosi mogu naglo da porastu.Ako prinosi porastu, likvidnost opada. I ako likvidnost opadne, rizična ulaganja će biti ODBAČENA!Tako počinju da padaju domine.I tržište je već nervozno.Reuters je izvestio da je Brent sirova nafta već porasla na najviši nivo od kraja jula pre najnovije eskalacije, dok su troškovi tankera na bliskoistočnim rutama dostigli šestogodišnji maksimum zbog rastućeg ratnog rizika.Ovo NIJE normalno.Ovo je tržište koje ti govori da se premija za rizik već gradi, čak i pre nego što se puna lančana reakcija uopšte pokrene.Dakle, stvar je vrlo jednostavna.Sve ovo još uvek može da se završi kao kratki šok.Ali ako se oduži ili ako Hormuš bude pogođen, dobićemo potpuno drugačije tržište.
Nema malog pada (dip).Nema lažne panike.PRAVA promena režima u nafti, inflaciji i riziku.
Zato moraš da budeš spreman na različite puteve, a ne samo na onaj koji se nadaš.I da, trenuci poput ovih mogu da stvore PRILIKE.Ali prvo stvaraju HAOS.
Zbog toga se u medijima i analizama ponekad kaže da bi neka država mogla doživeti “crnog labuda” – npr. iznenadni pad vlasti ili unutrašnji haos.Dakle, to nije konkretna zvanična vojna operacija, nego analitički izraz koji se koristi za nepredviđene događaje.
Neki analitičari ili teorije na internetu govore da bi rat sa Iranom mogao biti “crni labud” za svet – tj. događaj koji naglo promeni geopolitiku (cena nafte, rat na Bliskom istoku, sukob velikih sila).Ali to je metafora, ne ime operacije.
Iran je važan partner za Kinu. Kina kupuje iransku naftu, razvija infrastrukturu kroz projekat,vidi Iran kao ključnu tačku u energetskom snabdevanju. Ako bi Iran bio oslabljen ili destabilizovan Kina bi izgubila važan energetski oslonac.SAD bi zadržale veći uticaj nad energetskim tokovima.
Zbog toga neki analitičari govore da bi veliki rat sa Iranom bio “crni labud” za svet, jer bi mogao izazvati:nagli skok cena nafte,irenje rata na Bliskom istoku,sukob velikih sila kroz posrednike,globalnu ekonomsku krizu.Vojni analitičari ponekad koriste scenarije brzog sukoba koji bi trajao oko 90 dana između United States i Iran. Ideja je da bi početna faza bila vrlo intenzivna i fokusirana na ključne ciljeve. Ali većina stručnjaka smatra da bi prava realnost verovatno bila mnogo duža i komplikovanija.Čak i ako bi Iran izgubio deo infrastrukture, država ima:veliku teritoriju,mnogo podzemnih baza,snažnu ideološku mobilizaciju stanovništva.Zbog toga bi sukob mogao preći u dugotrajan regionalni rat ili gerilski konflikt, slično onome što se desilo u Iraq posle 2003 invasion of Iraq.
Balkan generalno nije među primarnim nuklearnim ciljevima, jer nema mnogo velikih strateških baza.Ipak, u vojnim analizama ponekad se pominju mesta poput:Camp Bondsteel na Kosovo – velika američka baza.Belgrade kao politički i infrastrukturni centar.Ali čak i u tim modelima Balkan ima mnogo manji strateški značaj nego centralna Evropa.
ZAISTA NE ZNAM DA LI SE OVAJ RAT SAD U IRANU DESIO KAO OPERACIJA 'CRNI LABUD' ,ALI NEKE TEORIJE ZAVERE PODUPIRU IDEJU DA JE OVAJ IPAK IZNENADNI RAT POCEO SAMO ZBOG TRAMPOVIH PROBLEMA (LICNIH) ALI I CELOKUPNE FINANSIJSKE SITUACIJE U AMERICI. TAKO DA NEK NAM JE BOG U POMOCI!
