PATOKRATIJA I AUTOKRATIJA

 MISLIM POVEZANE SU, PRAKTICNO JEDNA PROIZILAZI IZ DRUGE. I ETO. POSLE TOLIKO GODINA DOBILA SAM DEFINICIJU U KAKVOM DRUSTVU ZIVIM. I DA LI MI JE LAKSE ZATO? NAPROTIV. TEK SE SADA OSECAM  BESPOMOCNO. I ONDA CU PROBATI DA NAPISEM PRICU  KROZ KOJU CEMO MOZDA DOCI DO RESENJA A MOZDA I NE. ALI KAKO JE OVO DEO MOJE KNJIGE "DNEVNIK MISTERIOZNOG PATISPANJA" U PERIODU OD 2014 DO DANASNJIH DANA  SVAKAKO CE OSTATI KAO ZAPIS.

Ključne karakteristike patokracije:

- Moralna izopačenost: Na vlast dolaze ljudi s poremećenim moralnim kompasom, često bezosjećajni i manipulativni.

- Dehumanizacija: Građani se tretiraju kao sredstva, a ne kao ciljevi – gubi se poštovanje prema osnovnim ljudskim pravima.

- Laž i propaganda: Istina se sistematski iskrivljuje, a laži postaju temelj političkog diskursa.

- Represija i kontrola: Kritičko mišljenje se guši, a represivni aparat koristi se za održavanje moći.

- Kult ličnosti: Vođe se uzdižu do statusa nepogrešivih figura, često uz pomoć medija i ideološke indoktrinacije.

Pojam u kontekstu:

Poljski psihijatar Andrzej Łobaczewski popularizirao je ovaj termin u svom djelu "Political Ponerology", gdje je tvrdio da se patokracija razvija kada psihopatske ličnosti infiltriraju i preuzmu ključne pozicije u društvu – u politici, vojsci, pravosuđu i obrazovanju – čime se stvara sistem koji reflektira njihove poremećene vrijednosti.

Patokratija (vlast poremećenih) nastaje kada psihopate i poremećeni pojedinci preuzmu vlast i nameću svoj sistem vrednosti. Normalni ljudi su marginalizovani, dok vlast funkcioniše po logici poremećenih umova, kroz strah, laž i propagandu. Društvo tada postaje nesposobano za empatiju ili pravdu.

Ponerologija od grčke reči poneros (zlo, pokvarenost), nauka o zlu u društvenim i političkim sistemima.

Ideologije (nacionalna, verska) tada služe samo kao paravan za lične poremećaje i želju za kontrolom. Psihopate ih koriste da opravdaju nasilje i prikriju svoju pokvarenost (kad nas zovu ustašama).

Kolektivna kontaminacija se dešava kada je društvo dugo pod patokratijom i ljudi nesvesno usvajaju psihopatske obrasce, moralne vrednosti se izvrću, jezik gubi smisao (laž postaje „istina“, okrutnost „nužnost“) pa dolazimo do masovnih manipulacija i totalitarizma. Ovo se naziva psihološkom inverzijom - kriterijumi dobra i zla se obrću.

Poremećene psihopate su obično mali % društva, ali su idealni saradnici spoljnom faktoru za zavođenje hibridnog/posredničkog (neo)kolonijalizma kakav je u Srbiji i zato su njega odabrali i pomogli ga u dolasku na vlast. Hulja koristi tuđe slabosti, ideologiju koristi za moć, ljude tretira kao alat, nameće strah i propagandu, i sistem počinje da odražava njegove unutrašnje osobine: psihopatiju, surovost i represiju. Tada obični ljudi prilagođavaju svoje ponašanje da prežive postajući „pseudopsihopate“ koje usvajaju laž, poslušnost, bezosećajnost kao obrasce ponašanja.

Nijedan drugi političar u Srbiji ne bi svesno radio da večno zatruje zemlju i vodu domovine, da preda sve institucije na Kosmetu i aktivno radi na iseljavanju stanovništva iz pokrajine, da napravi manjak od milion ljudi u Srbiji za vreme svog mandata, što belom kugom, što odlivom stanovništva koji su posledice pre svega loših uslova života u patokratiji, i td.

Oporavak društva je moguć tek kad se zlo prepozna kao psihološki fenomen, a ne ideološko/politički, i kada se ojača moralna i emocionalna pismenost, razvije psihološka imunologija i ograniči uticaj patoloških pojedinaca. Razviti mehanizme da na vlast nikad više ne dođe psihopata podržan i zavistan od spoljnog faktora.

AUTOKRATIJA

 

Autokratija (samovlada) je oblik vladavine u kojem je moć koncentrisana u rukama pojedinca ili uskog kruga ljudi, uz minimalan uticaj građana i sužene demokratske institucije

. Karakterišu je aparat prinude, ograničene slobode i donošenje odluka po volji vođe, često uključujući saradnju sa kriminalnim strukturama. 

Ključne karakteristike autokratije uključuju:

Samovlada: Pojedinac ili mala grupa drži apsolutnu vlast, često uz podršku elite.Formalizam institucija: Postoje parlament, vlada i sudovi, ali oni funkcionišu pod direktnim uticajem vođe, čime se demokratija svodi na formu.Harizmatska vlast: Vođa se često postavlja kao vrhunski autoritet, naročito u doba kriza

 

. KAKO JA VIDIM PATOKRATIJU  

 

Ovo nije knjiga o tome kako je sve propalo u jednom trenutku.

Jer nije.Ništa se ovdje nije slomilo naglo.Nije bilo jednog dana kada smo ustali i rekli: od danas živimo u laži.Bilo je samo mnogo malih pomjeranja, gotovo neprimjetnih,kao kad se namještaj u sobi pomjeri za par centimetara svake noći i tek poslije godina shvatiš da više ne znaš gdje su vrata.U početku smo mislili da je problem u pojedincima.U lošim ljudima, pogrešnim izborima, nesrećnim okolnostima.Vjerovali smo da će se stvari same vratiti na mjesto,ako budemo dovoljno strpljivi, razumni, tolerantni.Onda smo počeli da primjećujemo nešto čudno:da se ne nagrađuje istina, nego poslušnost.Ne znanje, nego lojalnost.Ne odgovornost, nego sposobnost da se ne postavi pitanje.Najtiši među nama su odlazili.Najglasniji su se ponavljali.A oni koji su pokušavali da ostanu normalni,počeli su da sumnjaju u sebe.To je bio trenutak kada se desilo ono najopasnije:kad smo umor zamijenili za realizam,a prilagođavanje za mudrost.Sistem nije tražio da vjerujemo.Tražio je samo da se ne bunimo previše.Da prihvatimo kontradikcije.Da se naviknemo na to da se istina mijenja bez objašnjenja.Da prestanemo da očekujemo smisao.Vremenom su ljudi s najmanje savjesti,postajali najotporniji.Ne zato što su bili pametniji,nego zato što ih ništa nije boljelo.I tako je nastao poredak u kojem su,empatija i sumnja postale slabosti,a cinizam i hladnoća vrline preživljavanja.Oni koji su to osjećali najranije, često su mislili da s njima nešto nije u redu.Da su preosjetljivi.Da dramatizuju.Da „luduju“.A zapravo su samo još uvijek reagovali, na ono na šta se većina već bila navikla.Danas, gledajući unazad, jasno je da ovo nije bila samo politička priča.Ovo je bila psihološka promjena društva.Tiha zamjena vrijednosti.Spor proces u kojem su najgori obrasci postajali norma,a normalnost izuzetak.Ova knjiga ne završava rješenjem.Jer ga nema jednostavno.Završava se svjedočenjem:da smo vidjeli,da smo zapisivali,da nismo svi zaboravili kako izgleda istina dok se gubi.Ako postoji ikakva nada u ovom zapisu,onda je to samo ova:da će neko, čitajući ove redove,prepoznati sebei shvatiti da nije bio lud,nego budan u vrijeme koje je tražilo da se spava.Pisala sam ovo da zadržim sebe među redovima onoga što nije smjelo da nestane.

---

---

---

STA BI MOZDA MOGLO DA SRUSI PATOKRATIJU

 

Na Balkanu se autokratije skoro nikad ne ruše moralnim buđenjem naroda. To je važno prihvatiti da se čovjek ne samouništi očekivanjima. Šta ih NE ruši jedan veliki protest,nova „savršena“ opozicija, međunarodni apel, istina sama po sebi Sve to može pomoći, ali nikad nije okidac.

---

Unutrašnji raspad elite

Ovo je najčešći scenario.

Dešava se kad: resursa ima sve manje, lojalnost više ne garantuje sigurnost,frakcije počnu da se međusobno potkopavaju .Patokratski sistem ne poznaje povjerenje. Kad krene glad, oni se prvi okreću jedni protiv drugih.

To spolja izgleda kao „ništa se ne dešava“, a iznutra kao panika.

---

Autokratije mogu da lažu narativ, ali ne mogu trajno da lažu realnost.

Tipični okidači:i nfrastrukturni kolaps, zdravstveni sistem,obrazovanje,bezbjednosni incident Ne jedan događaj — nego niz dogadjaja koji se ne mogu objasniti Tada čak i apolitični ljudi kažu: „Ovo više nije ideologija. Ovo ne radi.“

---

Ovo je sporo, ali moćno.ljudi prestaju da se boje,prestaju da se svađaju oko propagande,prestaju da reaguju na zapaljive teme Najopasnija stvar za autokratu nije bunt — nego ravnodušnost prema njegovoj priči.

---

Ne „neko će nas spasiti“, nego promjena interesa,gubitak koristi,prevelik trošak podrške .Kad sistem postane teret, podrška se hladi.

---

Autokratije se najčešće ne pobjeđuju, nego se istroše.To je loše za dostojanstvo, ali realno.

---

MLADI NAJBOLJE VIDE OVAJ SISTEM i zašto nisu kukavice)Ovo je čisto psihološki, ne politički.

---

Mladi ne traže savršen sistem. Traže:pravila,red,minimum smisla

Kad vidiš da: trud ≠ rezultat,znanje ≠ napredovanje,poštenje ≠ sigurnost, mozak kaže:

Ovo nije okruženje za život.“To je evoluciona reakcija, ne slabost.

U zdravim društvima postoji nepisano pravilo:„Ako se trudiš, sistem te neće gaziti.“

Na Balkanu poruka često glasi:„Snađi se ili nestani.“ To ubija lojalnost državi.

---

Ovo je najvažnije:Za mnoge mlade, odlazak nije potraga za luksuzom,nego za normalnošću.Za:tišinu,odsustvo drame,osjećaj da te sistem ne mrzi

---

Masovno iseljavanje nije poraz pojedinca,nego dijagnoza sistema.

SVI STE SE VEC PROBUDILI I TO MI JE DRAGO. NECU DA MISLIM DA I DALJE POSTOJI PODELA NA DVE SRBIJE. NASU I NJIHOVU. SRBIJA JE ZEMLJA SLOBODNIH LJUDI. SRBIJA JE JEDNA. NAROD JE JEDAN. A NA NAM JESTE SAD TAJ TEZAK ZADATAK DA TAKO ZAISTA IBUDE.

---

 

KANALIZACIJA, HAMAM I BIBLIOTEKA

 POSLE KAZU DA JE NA NAS LOSE UTICALO STO SMO BILI POD TURCIMA  500 GODINA (FAKTICKI IZMEDJU 450 I 500 )GODINA.A JOS SULTAN MEHMET KAN ZNAO JE STA SVAKI GRAD MORA DA IMA.TO SU KANALIZACIJA ,DA ODNOSI PRLJAVSTINU, HAMAM DA SE OPERE TELO I BIBLIOTEKA DA SE OPERE DUSA. BEOGRAD NIJE VISE GRAD A VEC VEKOVIMA NISMO POD TURCIMA.

JEDAN EKSPERIMENT KOJI JE OVIH DANA TOTALNO DOSAO DO IZRAZAJA 

KALHUNOV EKSPERIMENT 

UNIVERSE 25: KADA DRUŠTVO UMIRE IAKO IMA SVE

Kalhun, naučnik je sredinom XX veka želeo da vidi šta se dešava kada društvo ima sve. Hranu. Vodu. Bezbednost. Prostor. Bez bolesti. Bez predatora. Bez gladi. Bez spoljne pretnje. Stvorio je idealan svet za miševe – raj bez napora.

Eksperiment je počeo sa četiri para. Sve je išlo kako bismo očekivali: populacija je rasla brzo, organizacija se spontano formirala, uloge su bile jasne. Mužjaci su se borili za teritoriju. Ženke su rađale i brinule o mladima. Društvo je funkcionisalo.

A onda – polako, gotovo neprimetno – počelo je da se raspada.

Kako je broj rastao, prostor je i dalje bio tu, ali smisao kretanja kroz prostor je nestajao. Nije više bilo potrebe za osvajanjem. Nije bilo potrebe za borbom. Nije bilo potrebe za inicijacijom. Hijerarhije su postale nasilne ili besmislene. Slabiji mužjaci su se povlačili. Jači su postajali agresivni bez razloga.

Ženke su ostajale nezaštićene. Počele su da odbacuju mlade. Da ih zanemaruju. Da ih napadaju. Majčinski instinkt – ono najdublje biološko ponašanje – počeo je da se gasi.

U tom trenutku pojavljuje se fenomen koji je Calhoun nazvao „lepi miševi“.

To nisu bili slabi miševi. Naprotiv. Bili su zdravi, fizički očuvani, savršeno negovani. Nisu se borili. Nisu se parili. Nisu preuzimali nikakvu ulogu. Povukli su se u unutrašnje zone kolonije i živeli od hrane i sna. Postojali su – ali nisu učestvovali.

Istovremeno, ženke su se povlačile u izolaciju. Reprodukcija je padala. Mortalitet mladih rastao. Na kraju – natalitet je pao na nulu. Iako je hrane bilo u izobilju. Iako je voda tekla. Iako je „sistem“ bio savršen.

Poslednji miš je umro u svetu u kome nikada nije nedostajalo resursa.

I tu dolazimo do ključne tačke koju ljudi koji čitaju o ivom eksperimentu stalno promaše.

Ovo nije proročanstvo kraja sveta.

Ovo je studija o gubitku smisla.

Calhoun je govorio o behavioral sink-u – bihevioralnom ponoru. Trenutku kada društvo ne kolabira zbog gladi, već zbog toga što više nema razloga da se odraste, da se rizikuje, da se preuzme odgovornost.

Kada se sve dobija bez napora, ponašanje se prvo raspada. Biologija tek kasnije.

U Universe 25 nije umrla populacija. Umrla je uloga. Umrla je inicijacija. Umrla je svrha.

I to je razlog zašto je ovaj eksperiment danas toliko neprijatan.

Jer nikada u istoriji ljudi nisu imali više hrane, više udobnosti, više bezbednosti i manje jasnoće ko su, za šta su i šta se od njih traži. Nikada nije bilo više „lepih ljudi“ – fizički očuvanih, emotivno pasivnih, socijalno povučenih. Nikada nije bilo više života bez borbe i više borbe bez smisla.

Universe 25 nas ne upozorava da ćemo izumreti.

Upozorava nas na nešto gore:

da možemo nastaviti da postojimo – bez života.

A to je kolaps koji se ne vidi spolja.

Ali se oseća iznutra.

PS Kalhun je ponovio eksperiment više od 20 puta. Rezultat je bio isto. SVAKI PUT.

I zato vas pitam - koji je VAŠ SMISAO

 

PROJEKAT PLAVA ZRAKA ILI BLUE BEAM

 

Projekt Plava zraka: Tajni plan za porobljavanje cijelog čovječanstva pod jednom religijom.

Spremaju se izvesti najveći trik u povijesti. Projekt Plava zraka je stvaran. Plan u četiri koraka za lažiranje Isusa, lažiranje izvanzemaljaca i nametanje jedne svjetske religije. NASA, CIA i UN su to zapisali 90-ih. Svjetla će se uskoro ugasiti. Kad nebo počne govoriti, znat ćete da je počelo.

Korak 1: Srušiti sve. Nestanci struje, zamrznute banke, mrtvi telefoni. Već krive Iran i kibernetičke napade. Dok vi paničarite u mraku, oni iznose "Šokantna otkrića", drevne ploče ispod Antarktike, ruševine koje kažu da je svaka religija bila laž. To nisu pravi nalazi. To je podmetnuto smeće kako biste posumnjali u sve u što vjerujete.

Korak 2: Nebo postaje filmsko platno. Divovski hologrami Isusa, Bude, Krišne, što god obožavate, pojavit će se iznad gradova. Svaka zemlja vidi svog Boga. Tada svi bogovi progovore odjednom i spoje se u jednog novog Spasitelja. Sateliti i tajni laseri već su testirani u pustinjama. Pomislit ćete da je kraj vremena, to su samo specijalni efekti.

Korak 3: Bog govori u vašoj glavi. Nisu potrebne slušalice. Voice to Skull Tech (Pravo vojno oružje) će slati riječi ravno u vaš mozak. Svi čuju svog Boga kako im govori da poslušaju novog svjetskog vođu. Milijarde će pasti na koljena misleći da je to stvarno. To je radio trik, a ne raj.

Korak 4: Lažna invazija vanzemaljaca + Lažno uznesenje. Laseri pucaju na NLO-e, gradovi se tresu, ljudi nestaju u svjetlosnim zrakama. Tada se pojavljuje novi spasitelj i kaže "slijedi me ili umri". Jedna vlada. Jedna religija. Totalno ropstvo. Prikazuju vam film već 30 godina pa plješćete kad se dogodi. Nemojte gledati gore.

Pogledajte kroz laž.

 

 I SADA NEKI SU 'PROGLEDALI' NEKI JOS NISU PA CEMO NAPRAVITI VERZIJU PRAVOG STANJA I KAKO GA VIDI VLAST I KAKO GA SAOPSTAVA NARODU. 

SLUŽBENO SAOPŠTENJE O TZV. „ARHIVI GRADA“

(odobreno za obrazovne i kulturne svrhe)

U posljednje vrijeme uočena je pojava neautorizovanih tekstova koji kruže mrežama i podzemnim prostorima grada, a koji se pogrešno predstavljaju kao „arhiva“ ili „svjedočanstva nakon Zrake“.

Stručne komisije su utvrdile sljedeće:

1. Ne postoji dokaz da je ikada postojala „Plava zraka“ u metafizičkom ili manipulativnom smislu.
   Termin se koristi isključivo kao poetska figura za period tehnološke tranzicije.

2. Tekstovi koji govore o „glasovima ispod grada“ predstavljaju:

   • 
     

---

Ranije simboličke interpretacije infrastrukture grada (kanali, kupatila, biblioteke) danas se smatraju

zastarjelim.Savremena nauka pokazuje da:kanalizacija ima isključivo tehničku funkciju,higijena je individualna odgovornost,znanje je efikasno samo kada je brzo dostupno.Svaki pokušaj da se ovim pojmovima pridaje „unutrašnje značenje“smatra se romantizacijom prošlosti.

---

Tvrdnje da neka djeca „nikada nisu vidjela pravo nebo“rezultat su pogrešne interpretacije obrazovnih programa.Vizuelni prikazi neba su: precizniji, sigurniji emocionalno neutralniji .Time se sprječava razvoj iracionalnih strahova i pitanja bez praktične vrijednosti.

---

Grafiti koji se povremeno pojavljuju u gradu,ne predstavljaju organizovani otpor.Analize pokazuju da se radi o: imitativnom ponašanju,adolescentskoj potrebi za pripadanjem,estetskoj konfuziji.Građanima se savjetuje da ovakve poruke ne tumace licno.

---

REVIDIRANI IZVOD IZ „MANIFESTA“ (ODOBRENA VERZIJA)Grad napreduje kad odbaci suvišnu složenost.Preispitivanje je zdravo dok ne ometa stabilnost.Značenje je korisno samo ako je zajedničko.Red nije suprotan slobodi on je njen preduslov.

---

Važno je razumjeti da svako društvo prolazi kroz faze prilagođavanja.

Pojava alternativnih narativa je očekivana, ali prolazna.

Građani se ohrabruju da:koriste zvanične izvore,izbjegavaju neprovjerene tekstove,veruju provjerenim tumačenjima.Ako osjetite nelagodu pri čitanju određenih sadržaja,to nije znak istine,nego

---

(rukom dopisano na dnu jednog primjerka, jedva vidljivo)„Ako ti ovo zvuči smirujuće,a nešto u tebi se povlači —to nije napredak.To je brisanje.“U redu.Ovo je,Ne pobuna, ne poruka —samo jedan red koji je prošao filtere jer nije djelovao opasno.

---

(prilog uz Službeno saopštenje, verzija 12.1)

U svrhu unapređenja jasnoće informacija, sistem za automatsku obradu sadržaja koristi model unutrašnje koherencije značenja (UKZ).

UKZ funkcioniše prema sljedećem principu:značenje se smatra stabilnim ako se ponavlja, odstupanja se klasifikuju kao šum,šum se uklanja radi dobrobiti korisnika

Tokom rutinske evaluacije sistema
zabilježena je sljedeća pojava:U rijetkim slučajevima, korisnici prijavljuju osjećaj „težine“ ili „tišine“ nakon čitanja standardizovanih tekstova, iako sadržaj ne,sadrži,kontradiktorne,informacije.

Ovaj efekat je ocijenjen kao nefunkcionalan,ali ne zahtijeva korekciju.„Značenje koje se ne nudi,nego se pojavi kasnije,ne može se pouzdano ukloniti.

Status:Status: neklasifikovano
Razlog: nije pronađena namjena

---

Ako se kod pojedinih korisnika javi: potreba za usporavanjem, neobjašnjiva nelagoda bez straha, želja da se tišina ne popuni, Ako se sistem ponaša savršeno,ali korisnik osjeća da nešto nedostaje —nedostaje sistemu.

 Suština NIJE u Zraci.Zraka je simptom, ne uzrok.Prava tema je ovo: šta se dešava sa ljudima i značenjem kad im se ukloni unutrašnja struktura, a spolja im se ponudi savršen red.

 

---

ARHIVA GRADA NAKON ZRAKE

Prvi put sam vidio nebo na ekranu.Rekli su da je to isto.U školi su nas učili da je prije bilo haotično.
Da su ljudi mislili previše.Da je znak došao da nas smiri.Nisam znao da se nešto može izgubiti, a da niko ne viče.Jednom sam pitao učiteljicu,zašto snovi nemaju simbol.Rekla je da simboli više nisu potrebni.Tada sam prvi put osjetio strah bez slike.

---

II. GRAFITI KOJI SE VRAĆAJU

❌ NE GLEDAJ GORE AKO NE ZNAŠ ŠTA NOSIŠ UNUTRA

❌ ZNAK NIJE NEBO

❌ AKO JE ISTINA JEDNOSTAVNA — NEKO JE SKRAĆIVAO

❌ SIĐI PRIJE NEGO POVJERUJEŠ

Vlast ih briše svako jutro.Do podneva su opet tu.Neki kažu da ih pišu djeca.Neki kažu — voda.

---

III. ZAKONI UVEDENI POSLIJE

Zakon o jasnoći:
Zabranjuje se dvosmislenost u javnom govoru.

Zakon o smirenju:
Prekomjerno razmišljanje smatra se oblikom uznemiravanja.

Zakon o svjetlu:
Svaki znak koji dolazi odozdo,mora biti objašnjen znakom odozgo.Ovaj zakon nikada nije objašnjen.

---

IV. MANIFEST (BEZ NASLOVA)

Ne traži istinu tamo gdje je već zapakovana.Ako ti nude značenje bez napora —uzimaju ti nešto zauzvrat.Grad ne umire kad padne.Umire kad prestane da sumnja.Biblioteka nije zgrada.Hamam nije voda. Kanalizacija nije otpad.To su funkcije svijesti.

---

Jednog dana zraka se možda vrati.Možda neće.To više nije važno.Važno je da neko još zna,da grad može postojati,bez znaka iznad sebe.Ako si stigao dovde,nisi čitalac.Ti si čuvar.

 

STVARNOST KOJA SE UPRAVO DESAVA

---

---

NAJVECA TEORIJA ZAVERE

 

NAJVECA TEORIJA ZAVERE KOJA TO VEROVATNO I NIJE IMA SA PRICOM O MIGRANTIMA I NEVEROVATNIM MIGRACIJAMA KOJE SE ODVIJAJU ZADNJIH GODINA. SMISLJEN PROJEKAT - TO MISLI I TRAMP. EVROPA CE NESTATI ,BAR STO SE TICE IZMESANOG STANOVNISTVA . U NEMACKOJ SE VEC ODAVNO RADJAJU STRANCI, A I SRBIJA NE ZAOSTAJE.  

Najveća zavjera nikad nije bila u onome što se događa,

najveća zavjera je kad to vidiš svojim očima, a ipak odlučiš ne priznati.

Ljudi danas ne bježe od istine zato što nemaju pristup informacijama, nego zato što ih je lakše ignorirati nego prihvatiti.

Ovdje ne govorimo o “teorijama”, nego o sustavima koji stvarno postoje i utječu na živote milijuna: trgovina ljudima, manipulacija medijima, modifikacija hrane, subliminalne poruke, prediktivno programiranje, inscenirani ratovi i masovna cenzura činjenica.

To nije “skriveno”. To je pred našim očima svaki dan.

Prava ironija?

Nisi teoretičar zavjere zato što vjeruješ da se ovo događa, teoretičar si ako se praviš da nije stvarno… ili da “nije toliko bitno da bi uzrokovalo probleme koje danas vidimo”.

Jer upravo je to cilj svakog oblika programiranja:

učiniti te ravnodušnim.

Današnje programiranje nema veze s računalima i videoigrama.

Radi se o programiranju percepcije.

O tome što smiješ vidjeti, što smiješ znati i što ti je dozvoljeno vjerovati.

Ako želiš biti slobodan, prvi korak je brutalno iskren:

prestani ignorirati ono što je očito.

 KAKVA JE POLITIKA JEDNE DRZAVE ( SRBIJE),KOJA U ISTO VREME UVOZI MIGRANTE, A KUKA NA BELU KUGU I IMA  SEDAM AGENCIJA ZA PRODAJU DECE U INOSTRANSTVO?

TRAMPOVO OBRACANJE EVROPI

EVROPA JE U OZBILJNOJ NEVOLJI

NAPALA IH JE SILA  ILEGALNIH IMIGRANATA KAKVU SVET JOS NIJE VIDEO 

KAD SU VAM ZATVORI PUNI TRAZILACA AZILA KOJI SU NA VASU LJUBAZNOST UZVRATILI ZLOCINOM .VREME JE DA SE OKONCA NEUSPELI EKSPERIMENT OTVORENIH GRANICA. VASE ZEMLJE IDU K VRAGU!.

Београд све пунији странаца, са свих страна света.

Преко ноћи постало ''нормално'' да делиш животни простор са Пакистанцима, Сиријцима, Непалцима, Турцима, али није мали број ни Европљана. Пре неки дан ме у мом крају зауставио Италијан да пита за неку локацију, а дају се чути и немачки, шпански на нимало ексклузивним градским локацијама, да не помињемо мноштво Руса, Украјинаца...

''Мелтинг пот'' ради пуном паром, убрзано се претварамо у мешавину нација, раса, вера по америчком и западноевропском обрасцу. Београд све више наликује америчким мегалополисима, а то вероватно чека и друге веће градове у Србији и ван Србије. Исто се дешава у окружењу, па и у Русији, где је пре десет година у сред Москве отворена највећа европска џамија, са минаретом од 72 метра.

И нема то везе са ''потребом за радном снагом'', него је и та ''потреба'' вештачки изазвана упумпавањем енормних количина новца и у Србију и у друге земље, из неког од западних глобалистичких центара, да би се покренуле термитске најезде са свих страна света, које треба ухлебити на што већем броју радних места. Зато се зида у небеса и у бескрај, зато се копа и прекопава уздуж и попреко, зато гигантски пројекти попут Експа и Београда на води, зато хипертрофија услужних делатности. До пре коју годину било сасвим нормално да сам слетиш из стана по пљескавицу, а сада то одједном не може без ''Волта'' и ''Глова'', патентираних и инсталираних само ради ухљебљења хиљада азијата. Поред других сличних изума.

Не мрзим друге народе и културе, баш напротив, али ово и није негодовање против њих, већ против још једног подмуклог глобалистичког пројекта који злоставља и нас и њих.

Против уништавања оригиналних и самониклих идентитета!

Против кварења лица света!

Гледам јуче две тамнопуте у 706-ици, на путу за Земун. Убрађене, у дугим хаљинама, ваљда Пакистанке, Авганистанке. Показују нешто једна другој на телефону, смеју се, чаврљају. Обичне жене, домаћице, али некако нестварне, неприличне, створене за други амбијент и друго поднебље. Мислим се, куд сте се и вас две, јадне не биле, дигле толико далеко од Авганистана. Шта вам треба да се тумбате и вилените по Србији, која са вама никакве везе нема нити ви са њом, за коју до јуче нисте ни знале да постоји? Да се пребијате по Зеленом венцу и 706-ицама, нагурани с мужевима у радничке бараке и монтажне контејнере, по блатњавим периферијама далеке и непознате земље? Је ли то тај ''бољи живот'' због кога је вредело отићи хиљаде километара од родног и рођеног, тамо где не припадаш?

Слушаш статистике о десетинама хиљада Срба који одлазе, па о десетинама хиљада Несрба који долазе, први убеђени да се такозвани ''бољи живот'' налази свуда осим у Србији, док други очигледно не мисле тако и по ''бољи живот'' долазе баш у Србију. И једни и други без по муке и икакве гриже напуштају сопство да би се помешали са туђством, као да су читавог живота само то и чекали - да се ишчупају из рођеног тла и пресаде било где.

''Цијели свијет се дао у гурбетлук'', говорио је тим поводом мој покојни отац.

Збиља, зашто се људски род толико проскитао и какав је то свраб ушао у људе, па више нико није задовољан местом где га је Бог посадио?

Шта има да тражи кактус на врх Дурмитора или четинар у Аризони?

Зашто више никоме ништа не значе отаџбина, заједница, гробови предака - ништа родно и рођено - него по речима професорке Невенке Миличић ''свако тражи себе тамо где га нема нити га може бити''?

 Oduvek sam mislila da je normalno da se ljudi razlikuju i da njihove nacionalne i verske razlike pa cak i boja koze zavise od podneblja gde zive. ZASTO? ONDA ZASTO SE TEZI DA SE LJUDI NASILNO IZMESTAJU?

KAKO CE SADA LJUDI IZ AFRIKE DA ZIVE U SRBIJI? IZ PAKISTANA ILI RUSIJE, IZ BRAZILA I  SA SEJSALA I TAJLANDA? NE ZNAM? I NE RAZUMEM? 

GROKIPEDIJA

 DA LI   KORISTITE VIKIPEDIJU ILI GROKIPEDIJU?  KOME VEROVATI? LJUDIMA ILI MASINI? HAJDE DA VIDIMO CIME ILON MASK  OPRAVDAVA GROKIPEDIJU?

GROKIPEDIJA  je mrežna enciklopedija generisana veštačkom inteligencijom. Pokrenuta je 27. oktobra 2025. širom sveta. Naziv je dobila po istoimenom čet-botu Grok kog je napravio Ilon Mask.^[1] Trenutno je u beta-fazi.on Mask, osnivač kompanije xAI, predstavio je Grokipediju kao alternativu Vikipediji koja bi „uklonila propagandu” prisutnu u njoj. Ubrzo nakon pokretanja, više izvora opisalo je članke kao one koji promovišu desničarske perspektive, teorije zavere i lične stavove Ilona Maska.xAI je američka kompanija za veštačku inteligenciju koja je osnovana 2023. godine od strane Ilona Maska. Njegov vodeći proizvod je grupa velikih jezičkih modela pod nazivom Grok.U septembru 2025. Mask je gostovao na podkastu "All-In" zajedno sa Dejvidom O. Saksom, savetnikom Bele kuće za veštačku inteligenciju i kriptovalute, o tome kako je Grok koristio podatke sa Vikipedije i drugih izvora da bi stekao potpunije znanje o svetu. Saks je predložio da se njegova enciklopedija nazove kao „Grokipedija”Nakon tog razgovora, Mask je najavio da kopmpanija xAI gradi novu enciklopediju generisanu veštačkom inteligencijom pod nazivom Grokipedija.  Prema Maskovoj najavi, to je baza znanja podržana veštačkom inteligencijom, dizajnirana kao konkurencija Vikipediji koja se bavi njenim percipiranim pristrasnostima, greškama i navodnim ideološkim sklonostima.

 Ako biraš između Grokipedije i Vikipedija, u većini slučajeva bolji izbor je Vikipedija.

Zašto Vikipedija:ogroman broj članaka na gotovo svaku temu,uređuju je hiljade urednika širom sveta,postoje pravila o izvorima i proverljivosti,redovno se ažurira i ima verzije na mnogim jezicima (uključujući srpski)

Grokipedija obično:ima mnogo manje sadržaja,nema toliko stroga pravila i kontrolu kvaliteta,može biti specijalizovana ili manje pouzdana, zavisno od izvora.

Ukratko:za opšte znanje i pouzdane informacije — Vikipedija,  za  zabavne ili alternativne sadržaje — može poslužiti i Grokipedija

Tema: Nikola Tesla 

Vikipedija

Na Vikipediji članak o Nikola Tesla obično ima:

• detaljnu biografiju (detinjstvo, školovanje, rad u Americi)

• objašnjenja njegovih izuma (naizmenična struja, transformator, radio…)

• reference i izvore (knjige, naučni radovi, arhivska građa)

• slike, vremensku liniju, dodatne linkove

• neutralan, enciklopedijski stil pisanja

Cilj: tačne i proverljive informacije

---

Grokipedija 

 članak o Tesli često izgleda ovako:

• kraći tekst ili pojednostavljena priča

• manje izvora ili bez njih

• ponekad lična tumačenja ili zanimljivosti

• može imati humor, teorije ili neproverene tvrdnje

Cilj: zabava, brz pregled ili specifična perspektiva

---

Osobina	Vikipedija	Grokipedija
Količina informacija	veoma velika	ograničena
Provera izvora	da	retko
Stil	neutralan	često opušten ili subjektivan

---

Zaključak

Ako ti treba pouzdano znanje za školu, referat ili opšte informisanje — Vikipedija je bolji izbor.
Ako želiš brzu, zabavnu ili alternativnu verziju — Grokipedija može biti ok kao dopuna, ali ne kao glavni izvor.

Na Vikipediji

Ko može da piše ?Tehnički: bilo ko sa internetom može da klikne “uredi” i doda ili promeni tekst Ne moraš ni nalog da imaš (mada je bolje da ga imaš) Ali postoje pravila.

Iako svako može da piše, nije dozvoljeno pisati bilo šta. Postoje stroga pravila:

• informacije moraju biti proverljive i potkrepljene izvorima

• članci moraju biti neutralni (bez ličnog mišljenja)

• zabranjeno je izmišljanje ili reklamiranje

• svaka izmena može da bude vraćena (revertovana) ako nije dobra

---

Ko to kontroliše?

• hiljade volontera stalno prate izmene

• iskusni urednici i administratori proveravaju sporne stvari

• postoje i automatski botovi koji hvataju vandalizam

Ako neko napiše glupost ili neistinu, često bude ispravljena za par minuta ili sati

Šta to znači u praksi?

• Vikipedija nije savršena, ali je često prilično pouzdana jer se stalno proverava

• može se desiti greška — zato je dobro pogledati izvore na dnu članka

 svako može da piše,ali ne može da zadrži netačne stvari dugo

---

---

Ko kontroliše Grokipediju?Ako je Grokipedija neka manja ili nezavisna wiki-stranica:

• obično je uređuje mali broj ljudi ili jedna zajednica

• nema toliko urednika i administratora kao Vikipedija

• pravila mogu postojati, ali često nisu stroga ili se ne sprovode dosledno

---

Razlika u kontroli

Vikipedija:hiljade aktivnih urednika,stalno praćenje izmena.pravila o izvorima i neutralnosti

Grokipedija:mali broj urednika.ređe se proverava sadržaj.može biti više subjektivnog ili neproverenog teksta

SVE U  SVEMU.  JEDNA STVAR JE  POTPUNO JASNA. VESTACKA INTELIGENCIJA JOS NIJE POKORILA LJUDSKU VRSTU. LJUDI RADE I GRESE, ALI GRESKE SE ISPRAVLJAJU. VESTACKA INTELIGENCIJA ISTO RADI  I GRESI ALI GRESKE MORAJU DA ISPRAVLJAJU LJUDI.

---

---

EGREGOR

 NE ZNAM DA LI ZNATE UOPSTE STA JE EGREGOR? JA NISAM ZNALA. A OD KAD SAM SAZNALA SVE VISE MISLIM O NJEMU. NEKAKO SU MI SE TOTALNO POSLOZILE KOCKICE U VEZI NASE ZAVISNOSTI OD SISTEMA. PA AKO VAS ZANIMA EVO DVE PRICE O ZAVISNOSTI OD SISTEMA I O EGREGORU,

ZAVISNOST OD SISTEMA

 

Današnja škola postala je ključni dio parazitnog egregora ( živi nefizički entitet ). Ona ne uči djecu kako razmišljati kroz svijest, nego ih uči 'što i kako misliti'.

Škola proizvodi 'izvršitelje' koji su odlični u ispunjavanju tuđih naloga, ali su bespomoćni pred pravim životnim problemima.

Diploma je samo papir koji potvrđuje da je netko bio sposoban sjediti u klupi i ponavljati ono što je već naučeno.

Kroz krivi sustav vrijednosti, ti koji su poslušni bivaju nagrađeni višim upravljačkim pozicijama u društvenim institucijama. Oni, zatim, zbog manjka pravog životnog iskustva stvaraju zakone i odredbe koje su štetne za čovjeka i njegovu istinsku slobodu.

Istinska inteligencija je sposobnost da razumiješ svijet oko sebe, tako da ga možeš 'popraviti', promjeniti ili unaprijediti, i u njemu preživjeti bez ovisnosti o sistemu.

Svako društvo ima neki sistem (zakone, ekonomiju, obrazovanje, tehnologiju). Od njega zavisimo jer:koristimo infrastrukturu (novac, zdravstvo, internet),živimo među drugim ljudima koji igraju po tim pravilima,sistem utiče na naše šanse i ograničenja.

Ali ne moramo biti potpuno podređeni sistemu:možemo birati kako učestvujemo (šta radimo, koje vrednosti sledimo),možemo razvijati ličnu autonomiju (znanje, veštine, finansijsku nezavisnost),možemo kritikovati i menjati sistem – pasivno ili aktivno,možemo graditi „paralelne mini-sisteme“ (zajednice, sopstveni način života).Drugim rečima:Sistem utiče na nas, ali ne mora da nas definiše.

Sistem nije neutralan. On je napravljen tako da:favorizuje poslušnost i zavisnost (kredit, plata, birokratija),nagrađuje uklapanje, a kažnjava odstupanje,održava stabilnost čak i kad je nepravedan.

Ali:sistem opstaje samo dok ljudi učestvuju,promene dolaze kad se pojavi kritična masa (protesti, alternative, pritisak),nijedan sistem nije večan (istorija to stalno pokazuje).

Bitno: sistem se ne menja iznutra bez pritiska spolja, a pritisak dolazi od ljudi koji više nisu potpuno zavisni Zato vlasti, korporacije i elite ne vole:samostalne ljude,paralelne ekonomije,nezavisne izvore informacija.

---

Suština

 Potpuna zavisnost = lako upravljiv čovek .Delimična nezavisnost = težak za kontrolu, ali funkcionalan u svetu  Izolacija počinje tamo gde prekidaš veze koje ti daju snagu .Izolacija izgleda ovako:„Ne treba mi niko“,odbacivanje svih institucija bez alternativesumnja u sve → poverenje ni u kogaosećaj moralne ili intelektualne nadmoći,život u stalnom otporu i besu.Rezultat: usamljenost, slabiji uticaj, lakše slamanje Paradoks: izolovan čovek je lakša meta od umreženog.

---

Slobodan čovek ima izbore.Izolovan čovek ima samo odbijanje.Zapitaj se:Ako sutra ostanem bez sistem  imam li ljude? Ako se sistem promeni —mogu li se prilagoditi bez gubitka sebe?Da li biram povlačenje iz snage ili iz razočaranja/straha?

---

Zdrava pozicija, kritičan, ali ne ciničan,nezavisan, ali povezan svestan sistema, ali ne opsednut njime To je najteža pozicija — ali i jedina održiva dugoročno.

Razmišljanje Pratiš vesti, ali ne živiš u njima.Imaš svoje mišljenje, ali umeš da slušaš i one s kojima se ne slažeš.Ne moraš svakoga da „razbudiš“ ili ubediš. Sloboda = mirna glava, ne stalna borba.

---

Radiš u sistemu, ali ne gradiš identitet samo na tome.Imaš makar jednu dodatnu veštinu ili prihod sa strane. Ne  uzimaš obavez koje te čine zarobljenim (preveliki kredit, status po svaku cenu).Ako posao pukne — ti ne pucaš.

---

Ljudi. Održavaš odnose i sa „sistemskim“ i sa „antisistemskim“ ljudima.Ne prekidaš veze samo zato što neko „ne vidi kao ti“.Znaš kome možeš da se obratiš kad zagusti.

---

Tehnologija.Koristiš mreže, ali ne meriš sebe lajkovima.Znaš kad da se isključiš bez osećaja krivice.Ne deliš sve, ne reaguješ na sve.Ti koristiš alat — alat ne koristi tebe.

---

Unutrašnji život .Imaš rutinu koja ne zavisi od sistema (šetnja, čitanje, trening).Ne definiše te stalno „protiv čega si“.Imaš nešto što te puni, ne samo ono što te nervira.

---

Kako znaš da si na dobroj strani granice ?Nisi ogorčen.Nisi uplašen.Možeš da se smeješ sistemu bez da ti on upravlja emocijama.Ako treba — umeš da igraš po pravilima

---

Najslobodniji ljudi ne viču da su slobodni — prepoznaješ ih po tome što mogu da biraju.

Jedan običan, slobodan dan 

Probudio se bez alarma. Ne zato što nema obaveze, nego zato što je sinoć legao na vreme. Telefon je ostao na stolu, nije ga prvo uzeo u ruku. Prozor je bio otvoren — grad je već brujao, sistem se već okretao, ali njemu se nije žurilo da mu se odmah priključi.Skuvao je kafu. Dok je voda ključala, istegao se i pogledao u dvorište. Nije razmišljao „kako da pobegnem od svega“, nego „šta je danas moje“.Na poslu je bio korektan. Radio je ono što treba, ništa više, ništa manje. Znao je pravila igre i igrao ih je dovoljno dobro da ga ne stisnu. U pauzi je zapisao ideju za mali posao koji već neko vreme gradi sa strane. Nije ga spasavao tog trenutka — ali mu je davao mir.Kolega je pričao o vestima, nervozno, glasno. Klimnuo je glavom, saslušao. Nije se raspravljao. Nije morao da dokazuje da vidi dalje. Neke bitke je odavno prestao da vodi.Posle posla nije otišao pravo kući. Našao se sa prijateljem. Različito su razmišljali o svemu — politici, novcu, svetu — ali su se razumeli u jednoj stvari: nisu bili sami. Smeh je trajao duže od svake rasprave.Popodne je odradio sat vremena na svojoj veštini. Bez pritiska. Bez publike. Znao je da se sloboda ne gradi u jednom potezu, nego tiho, iz dana u dan.Uveče je ugasio telefon ranije nego inače. Pročitao nekoliko stranica knjige. Nije to bila knjiga o sistemu, kontroli, propasti. Bila je samo dobra.Pre nego što je zaspao, pomislio je:

---

---

Čovek koji je ostao slobodan

Jutro je počelo tiho. Ne zato što je svet bio miran, nego zato što on nije žurio da ga pusti unutra. Telefon je zazvonio jednom. Pogledao je poruku kasnije. Znao je da ništa važno neće pobeći ako sačeka deset minuta.Kafa je imala isti ukus kao juče. To mu se dopadalo. Rutine su bile njegove, ne nametnute. Dok je pio, razmišljao je o poslu koji ga čeka — ne sa oduševljenjem, ali ni sa otporom. Posao je bio sredstvo, ne identitet.U prevozu je slušao ljude. Nije ih prezirao. Video je strah, potrebu, naviku. Video je i sebe među njima. Razlika je bila samo u tome što je znao gde su mu granice.Na poslu je rekao „da“ jednoj stvari i „ne“ drugoj. Obe bez objašnjenja. Imao je luksuz tog izbora jer nije sve u životu držao u jednoj ruci.Popodne je nazvao majku. Nisu pričali o velikim temama. Pričali su o vremenu, o hrani, o sitnicama. Znao je da se sloboda ne vidi spolja, ali se održava iznutra — vezama koje nisu uslovljene.Uveče je radio na nečemu što niko nije tražio od njega. Nešto malo, njegovo. Bez publike. Bez aplauza. Samo trag koji ostavlja sebi.Kad je legao, nije razmišljao o sistemu. Razmišljao je o sutra.Ne sa strahom. Sa prostorom.

---

Čovek koji je prešao u izolaciju

Probudio se ljut. Ne na nešto konkretno — nego na sve. Telefon je već bio u ruci. Vesti, komentari, teorije. Sve je potvrđivalo ono što je već znao: svet je glup, ljudi slepi, sistem truo.Nije pio kafu zbog ukusa, nego zbog nervoze. Svaki zvuk ga je smetao. Svaki čovek napolju bio je dokaz da je u pravu.Nije išao na posao redovno. Govorio je da ne želi da „hrani sistem“. U stvari, sistem mu više nije bio potreban — bar je tako govorio sebi — ali mu je sve više falilo nešto drugo: osećaj da pripada i da ima uticaj.Ljudi su prestali da ga zovu. Ne zato što su bili neprijatelji, nego zato što je svaka priča s njim postajala presuda. Ili si „svestan“, ili si izgubljen.Popodne je proveo sam, skrolujući. Svaka nova informacija bila je još jedan zid. Bio je pun znanja, ali prazan od dodira.Uveče je rekao sebi da mu niko ne treba.Ali soba je bila tiša nego što je planirao.Ležeći u mraku, pomislio je da je slobodan jer nikome ne odgovara.Nije primetio da više nema kome ni da se obrati.

Prvi je video sistem kao okolnost.Drugi kao neprijatelja.Prvi je čuvao veze i zato imao snagu.Drugi je čuvao stav i zato ostao sam.

 

EGREGOR

 

Egregor

je višeznačan pojam koji, u esoteriji, označava nematerijalno biće ili misao-formu nastalu iz zajedničkih misli i emocija grupe ljudi; u savremenoj pop kulturi i IT-u, može označavati opasni ransomware koji šifruje fajlove, kao i naziv srpskog rock albuma (bend Smak) i vina ("Bela Kula Egregor"). U suštini, to je kolektivna energija koja se hrani verovanjima i emocijama, a može se manifestovati na različitim nivoima, od porodice do nacije.

Egregor (kako ga ja razumem, bez mistifikacije) je:

kolektivna mentalno-emocionalna struktura
koja nastaje kada veliki broj ljudi dugo vremena
deli ista uverenja, strahove, rituale i pažnju.

On nije biće, ali se ponaša kao da jeste.

---

Kako egregor zapravo nastaje?  Ljudi veruju u nešto (naciju, novac, bogove, ideologiju, tržište).To verovanje se ponavlja (mediji, simboli, rituali, jezik).Emocije se vezuju za to (strah, ponos, krivica, nada).Vremenom nastaje samoodrživa dinamika.Posle toga: ljudi više ne održavaju egregor, nego egregor koristi ljude da bi opstao.

Primeri egregora  Novac → svi se ponašamo kao da je „realan“, i zato jeste.Nacija → simboli izazivaju emociju jaču od ličnog iskustva.Korporacija → ima „ličnost“, iako je samo pravni konstrukt.Ideologija → brani se čak i kad šteti pojedincu.To su psihosocijalni egregori.

---

Kako egregor deluje na čoveka ?,nagrađuje uklapanje (pripadnost, sigurnost),kažnjava odstupanje (sram, strah, isključenje) živi od pažnje i emocionalne reakcije. Zato:ravnodušnost ga slabi,slepa borba ga često hrani,svesno učestvovanje ga drži pod kontrolom.

---

Slobodan čovek :vidi egregor,koristi ga kad mora, ne identifikuje se potpuno s njim. Zarobljen čovek:misli da je egregor,brani ga kao lični identitet, 

---

Najmoćniji egregori danas nisu religiozni.Oni su:strah, hitnost, identitet,„budi u pravu“. 

U početku nije znao da ima ime za to. Samo je osećao pritisak — kao buku u pozadini. Svaki put kad bi otvorio telefon, nešto je tražilo njegovu pažnju. Svaki put kad bi ćutao, činilo se kao da greši.Govorio je sebi da mora da bude informisan. Da mora da ima stav. Da mora da reaguje.Nije primetio kada je „mora“ zamenilo „želim“.U jednom trenutku shvatio je razliku. Ne dramatično. Nije se probudio „prosvetljen“. Samo je jednog jutra odložio telefon i ostao da sedi u tišini duže nego inače.Tišina ga nije pitala ništa.Počeo je da bira. Ne da beži — nego da ne hrani.Nije se raspravljao kad je znao da razgovor ne vodi nigde.Nije reagovao na svaku provokaciju.Nije morao da dokaže da vidi.Ljudi su mislili da se povlači.U stvari, vraćao se sebi.

---

On je to osetio.Ne kao bol, nego kao pad pritiska. Kao kada se publika raziđe, a svetla ostanu upaljena. Nije mu smetalo ćutanje — smetala mu je

---

Čovek je i dalje koristio sistem.Radio je. Plaćao. Pričao sa ljudima.Nije postao pustinjak.Razlika je bila suptilna: više ništa nije radio da bi pripadao.Egregor je i dalje postojao.Ali više nije imao njegov glas.Niti njegovo vreme.Niti njegov strah.I to je bila granica koju je prešao —ne između sistema i slobode,nego između nesvesnog hranjenja i svesnog učestvovanja.

---

Egregori ne nestaju kad ih napadneš.

Nestaju kad ih prestaneš da doživljavaš kao sebe.A čovek ne postaje slobodan kad ode.
Postaje slobodan kad ostane — ali ne pripada po automatizmu.Dugo je verovao da je problem u sistemu.Ne zato što mu je neko to rekao, nego zato što je to imalo smisla. Sve je bilo ubrzano, bučno, zahtevno. Kao da stalno kasni, čak i kad stoji u mestu.Učio je pravila igre rano. Škola, posao, mišljenja. Naučio je i kako se govori, a da se ništa ne kaže. Kako se klima glavom, a da ostaneš unutra. Kako se buniš, a da nikog stvarno ne ugroziš.Ipak, nešto je stalno vuklo pažnju.Kao magnet.Vesti. Rasprave. Stavovi. Hitnost.Uvek je postojalo nešto na šta mora da reaguje.U početku je mislio da je to savest.Kasnije je shvatio da je to navika.Prvi lom nije bio spoljašnji. Nije dao otkaz, nije nestao, nije zapalio mostove. Samo je jedne večeri shvatio da je umorniji posle „informisanja“ nego posle rada.

Telefon mu je bio topao u ruci.Glava puna, ali prazna.Počeo je da primećuje obrazac:šta god da pogleda — traži reakciju.Bes. Strah. Identitet.Kao da nešto govori kroz sve to, ali nikad direktno.Nije to zvao imenom.Ali ime je postojalo.

---

Egregor nije imao oblik.Imao je ritam.Živeo je u ponavljanju, u sloganu, u podeli.U „mi“ i „oni“.U osećaju da si važan samo ako reaguješ.Nije mu smetalo što ga ljudi kritikuju.Kritika je bila energija.Borba je bila potvrda postojanja.Najviše je voleo kad se čovek poistoveti.Kad kaže: ovo sam ja.Čovek nije izašao iz toga odjednom.Samo je počeo da pravi pauze.Nije odgovorio odmah.Nije podelio sve što ga je pogodilo.Nije objašnjavao svoje ćutanje.U pauzama se pojavljivala tišina.Ne prazna — nego neiskorišćena.Počeo je da radi stvari koje nisu imale publiku.Da razgovara bez namere da ubedi.Da ostane u kontaktu s ljudima koji nisu mislili isto.

Egregor je slao signale:„Postaješ nebitan.“„Izdaćeš istinu.“„Bićeš sam.“Ali te poruke su gubile oštrinu.
Kao reklame koje vidiš, ali ne pamtiš.Najveća promena nije bila u mišljenju, nego u identitetu.Prestao je da govori „ja sam protiv“.Počeo je da živi „ja biram“.Sistem je i dalje bio tu.Radio je u njemu.Koristio ga.Ponekad se i nervirao.Ali više nije davao sebe u celosti.

---

Egregor to nije mogao da spreči.Bez drame, bez sukoba, bez odlaska —ostajao je bez goriva.Ne zato što je nestajao.Nego zato što je ovaj čovek prestao da bude njegov produžetak.

---

Jedne večeri, sedeo je sam, ali ne usamljen.Grad je bio isti.Svet je bio isti.Buka je bila ista.Razlika je bila unutra.Shvatio je nešto jednostavno:Sloboda nije odsustvo sistema.Sloboda je odsustvo automatskog pripadanja.Egregori će uvek postojati.Sistemi će se menjati, ali neće nestati.Ali čovek koji zna gde prestaje on,a gde počinje ono što traži njegovu pažnju —takvog je teško povući nazad.I u toj tišini, koja nije bila beg nego izbor,počeo je njegov stvarni život.

 

SADA KAD SMO NAJZAD SHVATILI STA JE MATRIX, KAKV JE SISTEM U KOME ZIVIMO ,MOZEMO I EGREGOR DA STAVIMO POD KONTROLU. VIRTUALNA REALNOST,VESTACKA INTELIGENCIJA SVE NAM SE VISE NAMECE JER SMO 'PROVALILI; STA SE TRAZI OD NAS- SLEPA POSLUSNOST SISTEMU. REALNO MI TO VISE NE ZELIMO. KO CE U OVOJ BORBI IZACI KAO POBEDNIK: SISTEM, EGREGOR ILI COVEK KAO POJEDINAC OSTAJE DA SE VIDI. BORBA CE BITI DUGA I BESPOSTEDNA,ALI SVAKAKO VRLO DOBRA ZA COVEKA AKO USPE U NJOJ. PA LJUDSKA VRSTO POTRUDI SE MALO! 

KAD SE ZLO RELATIVIZUJE

 EVO OVIH DANA GLEDAMO PO KO ZNA KOJI PUT RELATIVIZACIJU ZLA. SVE SE PREBACUJE U RIJALITI, U TEORIJE ZAVERE I PAZITE SAD OVO - ONI TO RADE DA BI NAS ZASTITILI. SAD MOZDA I JESTE BOLJE DA MISLIMO DA SVO TO ZLO ZAISTA NE POSTOJI I DA TEORETICARI ZAVERA 24\7 SMISLJAJU CIME DA NAS 'BONBARDUJU' I SOKIRAJU . TOLIKO  SMO PREPLAVLJENI INFORMACIJAMA DA IH JE ZAISTA NEMOGUCE 'OBRADITI; A DA NE SKRENES SA PUTA ISTINE.  CEO OVAJ TEKST JE NASTAO ZAPRAVO ZBOG DOGADJANJA U SRBIJI A NE EPSTAINA I DUBOKE DRZAVE, KABALE I ADRENOHROMA. AL DA IMA VEZE SA SVIM TIM IMA. NACIN JE ISTI. EVO NEKIH OBJASNJENJA KAKO SVET FUNKCIONISE ( PA I NASI 'MOCNICI').

 

I stvarno, istorija jeste pokazala da su neke stvari koje su se nekad zvale zaverama kasnije ispale tačne. To nije sporno.Ali tu je bitna jedna nijansa (i tu ljudi često promaše jedni druge):
nije problem u postavljanju sumnje, nego u kako razlikujemo:šta je osnovana sumnja potkrepljena dokazima,a šta je narativ koji zvuči smisleno, ali se ne može proveriti ili se širi jer “objašnjava sve”

Kad kažeš “duboka država”, ljudi često čuju ,mreža interesa, birokratije, lobija i moći koja nadživi vlade (što je realna i ozbiljna tema) ,sveobuhvatna tajna sila koja kontroliše sve i uvek je korak ispred (što brzo klizi u neproverivo).Problem nastaje jer se te dve stvari stalno mešaju.Ne mislim da “ne prihvatam” da zavere mogu postojati — nego sam alergičan na trenutak kad neka ideja postane neoboriva (šta god da se desi, to je dokaz da je istinita). Tu diskusija umre. Relativizacija postoji. Često se uradi trik gde se dokazana zlodela ubace u isti koš sa neproverenim ili fantastičnim tvrdnjama, pa se onda sve zajedno odbaci kao “teorija zavere”. To jeste realan problem.Ali hajde da budemo brutalno precizni, jer tu se lome koplja.

Epstein
Ovo nije teorija zavere Postoje presude, svedoci, dokumentI, Postoji mreža moćnih ljudi koji su zaštićenI. Postoji očigledno zataškavanje i čudne okolnosti smrti
Tu nema rasprave. To je primer elite + institucije + zaštita moći. Tačka.

Duboka država / elita
Ako pod tim misliš: trajne strukture moći,lobije, bezbednosne službe, finansijske interese, ljude koji ne odgovaraju biračima to je politička realnost, ne SF..Ako se kaže “duboka država” = sve je kontrolisano do poslednjeg događaja, tu se gubi tlo.

Adrenohrom, kabala (u tom narativnom smislu)
E, ovde nastaje lom.Ne zato što su “nezamislive stvari” (istorija je puna horora), nego zato što:nema proverljivih dokaza.izvori se zatvaraju u krug (“oni su sve sakrili”), simbolika i mitologija počnu da zamenjuju istragu.I onda se desi sledeće:Epstein, koji je stvaran zločin, biva gurnut u isti folder sa pričama koje se ne mogu dokazati.Sistem opere ruke i kaže: “vidite, sve su to teorije”.To nije slučajno — ali ni sve tvrdnje nisu iste težine.

Moj stav (i tu sam vrlo čvrst):sumnja je zdrava.moć se sistemski zloupotrebljava,elita se štiti.Ali:ako hoćeš da razvališ sistem, moraš ostati na terenu dokaza, jer čim pređeš u mit, daješ im savršeno oružje da te diskredituju.To “zlo koje se dešava svaki dan” nije spektakularno, nije ritualno, nije filmsko — i baš zato je opasnije.

I tačno je: čim kreneš da ga imenuješ, dobiješ etiketu “teoretičara zavere”. Ne zato što grešiš, nego zato što diraš u normalizovano nasilje sistema.

Evo gde je kvaka .Postoje tri nivoa zla, a ljudi ih stalno brkaju:

1. Ekstremno, šokantno zlo
   (Epstein, ratni zločini, logori)
   – ljudi mogu da ga prepoznaju jer je očigledno

2. Sistemsko zlo
   – eksploatacija
   – psihološko iscrpljivanje
   – dug, pritisak, nesigurnost
   – medijska manipulacija
   – rad bez dostojanstva
   Ovo je svakodnevno, ali se prodaje kao “tako svet funkcioniše”

3. Zlo koje se ne sme imenovati
   – jer kad ga imenuješ, razotkrivaš pravila igre
   – a pravila moraju izgledati “neutralno”, “normalno”, “razumno”

Kad kažeš:“ovo nije slučajno, ovo nas melje”sistem ne može da kaže:“da, u pravu si”nego kaže:“aha, teorija zavere”To je mehanizam odbrane, ne argument. I tu je ključna stvar koju malo ko kaže naglas:nije potrebno da postoji centralni zli genije da bi zlo funkcionisalo
Dovoljno je:interes,inercija,strah,ljudi koji “samo rade svoj posao”Zato ljudi lakše odbace sve kao “zaveru” nego da prihvate da:učestvuju.ćute,prilagođavaju se imaju koristi od nepravdeJer to boli više nego priča o tajnim elitama.Ti, u stvari, ne govoriš:“sve je namešteno”nego:“nešto duboko nije u redu i stalno se maskira kao normalno”I to  nije teorija zavere.To je egzistencijalna dijagnoza društva.

Kako prepoznati sistemsko zlo (a ostati na čvrstom tlu)

1. Gledaj obrasce, ne tajne
Sistemsko zlo se ne krije u “tajnim sastancima”, nego u ponavljanju:isti ljudi uvek snose teret,iste grupe uvek profitiraju,iste “greške sistema” se nikad ne ispravljaju.Ako je nešto uvek greška, onda više nije greška.

2. Pitaj: kome je ovo normalno?
Kad nešto izgleda besmisleno ili okrutno, pitanje nije:“ko stoji iza ovoga?”nego:“ko od ovoga ima koristi dok svi ostali trpe?”To te drži u zoni racionalnog, a ne spekulativnog.

3. Obrati pažnju na jezik
Zlo se često skriva u administrativnom jeziku:optimizacija” = otkazi,“fleksibilnost” = nesigurnost,“lična odgovornost” = sistem pere ruke.Kad vidiš da se patnja preimenuje u neutralne reči — tu si na tragu nečega stvarnog.

4. Razlika između namere i efekta
Ovo je ključ:Nije bitno da li je neko hteo zlo — ako je efekat sistematska šteta, sistem je problem.Ovim izbegavaš priču o “zlim ljudima” i ostaješ fokusiran na realne posledice.

5. Normalizacija je najveći alarm
Kad čuješ:“tako je svima,“ćuti, može gore”“budi srećan što imaš posao”to nije mudrost — to je trenirana nemoć. Sistemi koji su zdravi ne traže da se ljudi stalno prilagođavaju nepravdi.

6. Kad te etiketiraju Ako kažeš:“ovo je zaverа”zvoni alarm.Ako kažeš:“ovo je strukturalni problem sa predvidivim posledicama”priča ostaje živa.Ne zato što si “ublažio istinu”, nego zato što govoriš jezik koji se ne može lako odbaciti.

---

Mini-kompas ,nije paranoja ako je ponovljivo,nije teorija ako ima posledice,nije slabost videti, slabost je naviknuti se.

Kad ljudi kažu duboka država, oni često intuitivno misle na nešto vrlo stvarno, ali rečima koje su već kompromitovane. Postoje trajne strukture moći koje ne biramo, koje ne nestaju sa promenom vlasti i koje imaju interes da se stvari ne menjaju.To uključuje: bezbednosne i administrativne aparate,krupni kapital i lobije,medijske i narativne filtre,pravne i birokratske mehanizme koji štite same sebe.To jeste no što ljudi zovu “duboka država.Ono gde se ja zaustavljam nije postojanje tih struktura, nego trenutak kad:postanu svemoćne, postanu svesno koordinisana monolitna volja i kad se svaka protivteza ili haos tumači kao “još jedan dokaz”Ne zato što je to nemoguće u teoriji, nego zato što u praksi to slabi ono što želiš da razotkriješ.I još nešto važno, možda najvažnije:ti nisi pitao “da li postoji duboka država”ti si zapravo rekao:“Zašto kad prepoznam zlo koje je svuda oko nas, bivam diskvalifikovan?”

I na to si već dobio odgovor — etiketiranje nije odgovor, nego odbrana sistema.Ako ti je sad jasnije kako svet funkcioniše, to nije zato što si “odustao od istine”, nego zato što si:odvojio stvarno od neprobojnog,naučio gde sistem puca, a gde se samo pravi da je nedodirljiv I iskreno: ne zvučiš mi kao neko ko traži mitove. Zvučiš kao neko ko vidi previše i pokušava da to složi a da ne poludi.

EVO JOS MALO VIDJENJA OVE TEME

 

Ono što je za fizičare nekada bila „božanska čestica", materija u čije su postojanje decenijama verovali ne uspevajući da ga dokažu, za današnje politikologe je „duboka država".

Ovaj pojam se vezivao za različite političke događaje: od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, preko afere Susurluk u Turskoj kojom je 1996. godine otkrivena sprega između politike i kriminala, do mandata američkog predsednika Donalda Trampa, koji ga je značajno popularizovao, optužujući različite državne organe za opstrukciju.

Oko definicije „duboke države" nema konsenzusa stručnjaka, pa postoje „različita značenja u različitim vremenima i državama", kaže Vinston Berg, doktorand političkih nauka Univerziteta u Čikagu, za BBC na srpskom.

Berg strah od postojanja „duboke države" definiše kao „bojazan da su neformalne veze vladinih službenika i spoljnih grupa, koje imaju kriminalni ili ideološki karakter, politički važnije od zvanične vlade izabrane na izborima".

„Najekstremniji stavovi su da postoji tajna, drugostepena vlada, koja sve kontroliše iza kulisa, a zvanična vlada joj služi kao paravan i tu možemo da prepoznamo stereotipne teorije zavere.

„Drugi, izbalansiraniji pogledi, odbacuju takve malo verovatne teorije, ali iznose zabrinutosti o korumpiranosti vlade i potčinjavanju regulatornih tela različitim spoljnim interesima", objašnjava američki stručnjak koji istražuje teorije zavere i političke ideologije, u pisanom odgovoru.

Neformalnost i tajnovitost u obavljanju određenih državnih poslova postoje i u demokratskim sistemima i ne moraju nužno da ukazuju na postojanje „duboke države", ukazuje Sonja Stojanović Gajić, članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Neka delovanja bezbednosnih struktura i ne treba da budu poznata građanima, ali tu postoji korektivni mehanizam unutar demokratskog sistema, poput nadzora Zaštitnika građana ili skupštinskih odbora - kada nema kontrole, kažnjivosti i kada su postupci protiv javnog interesa, onda možemo da govorimo od 'dubokoj državi'", kaže za BBC na srpskom.

Nekada duboka država deluje kao loše opravdanje i teorija zavere, a ponekad se čini kako je upravo taj uticaj iz senke presudio političkim ličnostima i u to retko ko sumnja.Vladanje iz senke koje diskredituje državnike i političare koji ne igraju "po pravilima" ili duboka država. "Duboku drzavu čine oni elementi političkog sistema koji se ne menjaju dugo vremena i koji funkcionišu bez obzira na promene vlasti u vrhu to je jedno, i drugo to su oni centri moći koji suštinski vladaju.

ADRENOHROM

Adrenohrom je hemijsko jedinjenje koje nastaje oksidacijom adrenalina (epinefrina), hormona koji se luči kada je tijelo pod stresom. Ovo jedinjenje je bilo predmet ograničenog istraživanja od 1950-ih do 1970-ih godina kao potencijalni uzročnik šizofrenije.

Adrenohrom je postao popularan u teorijama zavjere, kao droga koju koristi elita za podmlađivanje i produženje života, a koja se dobija iz krvi ubijene djece, nestale u pedofilskim lancima širom svijeta.

U romanu „Strah i prezir u Las Vegasu” (1971) Hantera S. Tompsona, adrenohrom se pominje kao halucinogena droga koja se dobija iz krvi žrtava satanističkih rituala. U filmu „A Clockwork Orange” (1971) Stenlija Kjubrika, adrenohrom se pominje kao droga koja se koristi za pojačavanje nasilja.

Najpoznatijih teorija zavjere o adrenohromu iz krvi ubijene djece, povezana je sa pokretom QAnon, koji vjeruje da postoji globalna mreža pedofila koju predvode američke demokrate, holivudske zvijezde i drugi moćnici.

Za ovu teoriju, međutim, nema nikakvih dokaza, niti postoji naučna osnova da adrenohrom ima bilo kakve pozitivne efekte na zdravlje ili izgled. Naprotiv, adrenohrom je nestabilno i toksično jedinjenje koje može izazvati psihoze, halucinacije, oštećenje mozga i smrt.

Kako navodi najveća svjetska medicinska biblioteka „National Library of Medicine”, glavna primjena adrenohroma u medicini je zaustavljanje krvarenja, tako što ovo jedinjenje prouzrokuje zgrušavanje krvi u otvorenim ranama, pošto spada u grupu antihemoragika. U laboratorijama se sintetiše uz pomoć srebro oksida koji se koristi kao oksidaciono sredstvo. Nema nikakvih pisanih dokaza da ova supstanca može da se koristi za podmlađivanje, kao ni da su je navedeni poznati ljudi koristili.

Picagejt
Priča o zlostavljanu i ubijanju djece kako bi se dobila „droga za podmlađivanje” vodi porijeklo iz 2016. godine kada se raširila teorija zavjere poznata kao „Pizzagate”, nastala nakon što je „Vikiliks” objavio mejlove visokih funkcionera Demokratske partije SAD. Na osnovu sadržaja mejlova funkcionera partije, na društvenim mrežama se razvila teorija da se u podrumu picerije „Komet Ping Pong” u Vašingtonu, nalaze zatočena djeca. Na društvenim mrežama fabrikovane su teorije o sobama za ubijanje, podzemnim tunelima, pa čak i satanizmu i kanibalizmu.

Priča je eskalirala krajem 2016. godine kada je Edgar Velč, dvadesetosmogodišnjak iz Sjeverne Karoline, u „Komet Ping Pong” ušao sa automatskom puškom kako bi spasao „zatočenu djecu”. U podrumu picerije nije pronašao nikoga, ali je ubrzo uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora.

Teorija o drogi koja se, navodno, dobija iz krvi djece koja su preplašena prije smrti kako bi izlučila što veće količine adrenalina, iako je razotkrivena više puta, vremenom je evoluirala i prilagođavala se specifičnostima različitih sredina u kojima je razvijana.

Adrenohrom među poznatim ličnostima
Kao korisnici adrenohroma, hemikalije koja na crnom tržištu, navodno, košta stotine hiljada dolara, u teorijama zavjere, između ostalih, navedeni su i pokojna kraljica Elizabeta Druga, bivši američki predsjednik Barak Obama, Hilari Klinton, bivša državna sekretarka SAD i kandidatkinja za američku predsjednicu 2016. godine (ona je bila meta teorije zavjere Picagejt, kada se tvrdilo da je ona dio globalne mreže pedofila koja se bavi trgovinom djecom i proizvodnjom adrenohroma), zatim Tom Henks, poznati holivudski glumac i dobitnik Oskara, koji je bio optužen da je koristio adrenohrom i da je učestvovao u zlostavljanju djece, nakon što je objavio da je zaražen korona virusom u Australiji 2020. godine; Džefri Epstajn, bogati finansijer i osuđeni seksualni prestupnik, koji je bio optužen da je koristio adrenohrom i da je organizovao elitnu mrežu pedofilije i trgovine ljudima, koja je uključivala mnoge moćne ljude, kao što su Bil Klinton, Donald Tramp, britanski Princ Endrju i drugi. On je umro u zatvoru 2019. godine, pod sumnjivim okolnostima, što je podstaklo mnoge teorije zavere o njegovoj smrti i njegovim vezama.

Klub „šljive na oku“
Black eye club je teorija zavjere koja tvrdi da su poznate ličnosti i političari koji su viđeni sa crnom modricom na oku (često samo lijevom, kao na primjer Kanje Vest i Papa Franja), dobili te povrede od članova tajnog elitnog društva iz nepoznatog razloga.

Teoretičari zavjere su spekulisali da bi „šljive” na oku možda bile upozorenje da se ti ljudi drže pod kontrolom, da su rezultat inicijacijskog rituala Iluminata, dobijanja injekcije adrenohroma ili da su posljedica „skalpiranja duše” od strane reptilskog humanoidnog roda – „reptilijanaca“.

Ova teorija je navodno počela na Jutjubu 2017. godine i proširila se narednih godina, popularizovana od strane sajta "Feniks enigma"

 

Nova epoha počinje onda kada zlo prestane da se poriče i počne da se pravda.
Ne negira se više da postoji — samo se objašnjava zašto je „neizbežno“. Tako prestaje da bude problem i postaje okolnost.

U ovoj epohi niko nije odgovoran. Postoje samo sistemi, procedure, tržišta, bezlične odluke. Krivica je raspršena toliko da je više nema gde uhvatiti. Kad svi učestvuju, niko ne odgovara.

Relativizacija je ključni mehanizam vlasti. Ako kažeš da je nešto pogrešno, proglašavaju te simplifikatorom. Ako tražiš jasnu liniju između dobra i zla, kažu ti da svet nije crno-beo. Tako se svaka granica briše, a svaka savest diskvalifikuje kao naivna.

Najveća teorija zavere nije da neko upravlja, već da niko ne upravlja. Da moć nema nosioca. Da se odluke same donose. To je savršena konstrukcija: sistem koji vlada, a ne može da se optuži.

Patokratija u ovoj epohi ne izgleda bolesno — izgleda funkcionalno. Najbezosjećajniji su najefikasniji. Najhladniji su najstabilniji. Empatija se proglašava slabošću, a savest smetnjom u upravljanju.

Autokratija ne dolazi nasilno. Ona nastaje kada ljudi prestanu da traže objašnjenja i počnu da traže mir. Kada slobodu doživljavaju kao teret, a odgovornost kao nepotrebni stres. Tada vlast više ne mora da pritiska — dovoljna je ravnodušnost.

„Možemo i mi kod njih“ nije želja za boljim društvom, već spremnost na odustajanje. To znači: neka neko drugi odlučuje, neka neko drugi snosi krivicu, samo da mi ne moramo da mislimo. To je tačka u kojoj se društvo predaje bez poraza.

Teorije zavere služe kao dimna zavesa. Dok se ljudi raspravljaju o izmišljenim gospodarima, stvarni mehanizmi ostaju netaknuti. Najopasnija moć je ona koja se ne mora braniti.

Ako bi vanzemaljci posmatrali ovu civilizaciju, ne bi videli represiju. Videli bi saglasnost. Videli bi društvo koje zna šta se dešava, ali je odlučilo da mu je lakše da se pravi da ne zna. To nije kolonizacija — to je samopristanak.

Nova epoha se ne raspada. Ona funkcioniše savršeno za one koji nemaju savest i za one koji su je utišali. Kriza nije greška sistema, već njegov proizvod.

I jedina opasnost po ovu epohu nije pobuna, nego jasnoća. Trenutak kada neko odbije da relativizuje. Kada kaže da nisu svi procesi neutralni, da nisu sve odluke nužne, da nisu svi učesnici jednako nevini.

To je jedina stvar koju sistem ne može da integriše.Jer u epohi gde je sve objašnjivo,jasno imenovanje postaje subverzija.

NASE TEORIJE ZAVERE NE SMEM DA SPOMENEM IZ RAZUMLJIVIH RAZLOGA. I KAO STO UVEK KAZEM JA VERUJEM DA SU NAVODNE TEORIJE ZAVERE ISTINA. SVI NASI POLITICARI USPELI SU TOKOM GODINA DA TOLIKO RELATIVIZUJU SVA ZLA KOJA NAM CINE DA JE SVAKI POKUSAJ OTKRIVANJA ISTINE ILI SANKCIONISAN ILI PREBACEN U TEORIJU ZAVERE ILI JE OD TOGA NAPRAVLJEN RIJALITI SOU. MISLIM DA NIKADA U SRBIJI NIJE BILO TEZE ZIVETI. I MENE NE TESI STO TRENUTNO CEO SVET FUNKCIONISE NA OVAJ NACIN NEDOSTOJAN COVEKA. MENE BRINE MOJA SRBIJA JER OVDE ZIVIM OVDE SU MI DECA, UNUCI, KORENI I KAKO DA BI BUDE DOBRO KAD VIDIM STA SE DOGADJA.