DEX ROK OMILJENI INFLUENSER MOJE UNUCICE IMAO JE VIDEO U KOME PRICA KAKO SE OTIMAJU DECA I LJUDI KOJI CE SNIMATI VIDEA ZA TIK-TOK 24/7. NE ZNAM STA DA MISLIM O TOME, ALI PREGLEDA U PRVIH 24 SATA, 2,8 MILIONA - OVDE U SRBIJI. ON DECKO IMA I NA OSTALE SVOJE PRILOGE MILIONSKE PREGLEDE,ALI OVO JE BILO BAS BUM . ONDA SAM RAZMISLJALA I O POLITICARIMA I DOKLE LJUDI MOGU DA IDU DA POSTIGNU CILJ. PA EVO NEKIH RAZMISLJANJA I POUCNIH PRICA.
Oba pitanja se zapravo svode na isto: koliko daleko ljudi mogu da odu kada nagrada postane važnija od principa.
Za veću gledanost na TikToku, istorija društvenih mreža pokazuje da su neki ljudi spremni da:
- izmišljaju priče ili šire dezinformacije;
- glume opasne situacije ili izvode rizične izazove;
- ponižavaju sebe ili druge zarad pažnje;
- narušavaju privatnost drugih ljudi;
- u ekstremnim slučajevima, ugrožavaju sopstveni ili tuđi život.
Većina korisnika to, naravno, ne radi. Ali algoritmi često nagrađuju sadržaj koji izaziva jake emocije, pa mali broj ljudi stalno pomera granice kako bi se izdvojio.
Što se tiče održavanja vlasti, istorija je još drastičnija. Neki vladari i politički pokreti bili su spremni da:
- kontrolišu medije i informacije;
- zastrašuju političke protivnike;
- manipulišu izborima ili institucijama;
- koriste propagandu i dezinformacije;
- u najekstremnijim slučajevima, pribegnu nasilju, zatvaranjima, pa čak i masovnim zločinima.
Primeri iz različitih epoha i zemalja pokazuju da želja za očuvanjem moći može dovesti do veoma ozbiljnih zloupotreba kada ne postoje nezavisne institucije i odgovornost.
Postoji zanimljiva psihološka sličnost između ova dva fenomena. TikTok "lajkovi" i politička moć nisu ista stvar, ali mogu pokretati slične mehanizme:
- navikavanje na nagradu ("treba mi još");
- strah od gubitka statusa;
- opravdavanje sve ekstremnijih postupaka;
- okruživanje ljudima koji potvrđuju da je sve što rade ispravno.
Razlika je u posledicama. Ako neko juri viralnost, posledice su uglavnom ograničene na njega i ljude oko njega. Kada neko ko ima državnu vlast izgubi granice, posledice mogu pogoditi milione ljudi.
Zbog toga su u demokratskim društvima važni nezavisni mediji, sudovi, izbori i druge institucije koje ograničavaju koncentraciju moći, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti.
Možda je najkraći odgovor: ljudi su često spremni da odu mnogo dalje nego što bi i sami verovali, ako poveruju da im od toga zavise identitet, status ili opstanak. Zato su etičke norme, odgovornost i spoljne kontrole toliko važne – one postoje upravo zato što ljudska priroda nije imuna na iskušenje moći i pažnje.
U jednom gradu živela su dva čoveka.
Jedan je imao telefon. Drugi je imao presto.
Onaj sa telefonom se svakog jutra budio i prvo gledao broj pregleda. Kada bi video milion, bio bi srećan nekoliko minuta. Posle bi pomislio: "Šta sad? Sledeći video mora da bude još veći." Počeo je da glumi, da preteruje, da izmišlja. Ljudi su se smejali, delili njegove snimke, a on je polako zaboravljao ko je bio pre nego što je postao poznat.
Onaj sa prestolom se svakog jutra budio i prvo gledao da li ga još svi slušaju. Kada bi video da ga slušaju, bio bi miran nekoliko minuta. Posle bi pomislio: "A šta ako sutra prestanu?" Počeo je da utišava one koji su ga kritikovali. Da obećava ono što ne može da ispuni. Da traži neprijatelje, jer je lakše vladati uplašenim ljudima nego slobodnim.
Jednog dana su se sreli.
Prvi je rekao:
"Ja živim od pažnje."
Drugi je odgovorio:
"Ja živim od moći."
Posmatrali su jedan drugog nekoliko sekundi.Na kraju su se nasmejali.
Shvatili su da nisu toliko različiti.Jedan je bio rob tuđih lajkova.Drugi rob tuđeg odobravanja.
Obojica su mislila da upravljaju ljudima, a zapravo su ljudi upravljali njima.
Jer kad jednom počneš da živiš od aplauza, više ne odlučuješ ti šta ćeš da radiš. Odlučuje publika.
I tada više nije važno da li stojiš ispred kamere ili iza govornice.
Najopasniji trenutak nije kada čovek dobije pažnju ili vlast.Najopasniji trenutak je kada poveruje da bez njih više ne postoji.
Možda je zato najveća sloboda ona koju niko ne može da ti oduzme: da možeš mirno da ugasiš kameru ili da siđeš sa prestola i da i dalje znaš ko si. Malo ljudi uspe do tog mesta da stigne
Priča o ogledalu
Doći će vreme kada ljudi neće želeti istinu.Želeće ono što ih zabavlja.
Tada će najglasniji biti važniji od najmudrijih, a najviđeniji od najboljih.
Ljudi će nositi u džepu malo ogledalo koje neće pokazivati njihovo lice, već ono što drugi žele da vide. Gledaće u njega po stotinu puta dnevno, tražeći potvrdu da postoje.
Neki će prodati obraz za jedan aplauz.Neki prijatelje za jedan snimak.Neki savest za još hiljadu pratilaca.I svaki put će reći:"Samo još ovaj put."
Ali "još ovaj put" je rečenica od koje počinju najveći padovi.
U isto vreme, drugi će sedeti na visokim stolicama, ubeđeni da su veći od naroda koji ih je podigao.
Neće želeti da služe.Želeće da traju.Neće čuvati istinu.Čuvaće svoju fotelju.
I što ih bude više bilo strah da je izgube, to će više zaboravljati zašto su je uopšte dobili.
Jer moć ima čudnu osobinu.Dok misliš da je držiš u rukama, ona polako uzima tebe.
A slava je još gora.Ona prvo traži tvoje vreme.Zatim tvoje dostojanstvo.Na kraju tvoju dušu.
I kada jednog dana nestanu svetla, kada se ugase ekrani, kada utihnu aplauzi i kada se isprazne trgovi, ostaće samo jedno pitanje koje niko neće moći da izbegne:
Šta je od tebe ostalo kada ti je oduzeto sve zbog čega su ti drugi aplaudirali?
Jer čovek nije ono što svet vidi.Čovek je ono što ostane kada ga više niko ne gleda.I zapamti...
Narod koji bira zabavu umesto istine, jednog dana će se zabavljati sopstvenim padom.
A čovek koji proda svoju savest da bi sačuvao vlast ili popularnost, na kraju izgubi i jedno i drugo.
Jer sve što je izgrađeno na laži može da izgleda veliko.
Ali nikada ne može da traje.
TRECA PRICA
Kad se ugase svetla
Doći će vreme kada će ljudi više želeti da budu viđeni nego da budu dobri.
Tada će istina biti preteška, a laž dovoljno lepa da se deli.Ljudi neće pitati:
"Da li je ovo ispravno?"Pitaće:"Koliko pregleda ima?"
Neće pitati:
"Ko govori istinu?"Pitaće:"Ko govori glasnije?"
I svet će poverovati da je buka isto što i snaga.
A nije.Jer reka koja je najdublja teče najtiše.
Doći će vreme kada će oni koji vladaju više voleti svoju vlast nego svoj narod.
Počeće da se plaše svakog slobodnog čoveka, jer slobodan čovek ne kleči pred strahom.
Zaboraviće da je vlast pozajmljena.Počeće da se ponašaju kao da je večna.
Ali postoji zakon koji nijedan kralj nije uspeo da promeni.
Sve što se uzdigne iznad istine, jednog dana će pasti pod njenom težinom.
Neće ih srušiti neprijatelji.Srušiće ih sopstvena oholost.Jer čovek može da prevari narod.
Može da prevari prijatelje.Može da prevari čak i sebe.Ali vreme nikada nije prevario.
Vreme skida maske sa svakog lica.I kada poslednji aplauz utihne...
Kada poslednja funkcija bude izgubljena...Kada poslednji ekran potamni...
Neće ostati pitanje koliko si imao pratilaca.Neće ostati pitanje koliko si dugo vladao.
Ostaće samo jedno.Koliko si ljudi ostavio boljima nego što si ih zatekao.
Jer slava je senka.Vlast je prah.Novac je prolazan.Ali delo čoveka hoda i onda kada njega odavno više nema.Zato ne zavidi onome kome svi aplaudiraju.
Pitaj se da li će ga se iko sećati kada aplauz prestane.Jer nije veliki onaj koga svet dugo gleda.
Veliki je onaj čija savest može mirno da ćuti kada ostane sam sa sobom.
Jer na kraju, istorija ne pamti najglasnije. Pamti one koji su ostali ljudi onda kada je bilo najlakše prestati to biti.
TO BI BILO TO. NISAM NAMERNO DAVALA ODGOVORE, SAMO SAM OTVORILA TEMU. PA VI RAZMISLITE O TOME. SAMI DODJITE DO ISTINE ONAKO KAKO VI VIDITE SVET OKO TEBE. SAMO CU RECI -GRANICE SU SE NA ZALOST MNOGO POMERILE I LJUDI UOPSTE NE RAZMISLJAJU O POSLEDICAMA SVOJIH POSTUPAKA, I TO ZAISTA NASU PLANETU ZEMLJU CINI JAKO LOSIM MESTOM ZA ZIVLJENJE .
