NOVA EPOHA

 DEFINITIVNO NOVA EPOHA JE STIGLA. MOZEMO MI DA SE PRETVARAMO DA JE SVE KAO PRE. ALI NIJE. TOTALNO NIJE. MALO SAM U CUDU I TOTALNO ZATECENA, JER MOJA EPOHA  JE PRETRPELA TOLIKE PROMENE DA NE MOGU DA POHVATAM SVE TO. A TEK DA SE PRILAGODIM. PA HAJDE DA LAGANO PRIZNAMO. NOVA EPOHA JE TU, 

Do 2025. moj život je bio hronika hoda.Pisanje je bilo moj način da budem prisutan u vremenu, da sačuvam trag, da razumem sopstvenu tišinu.Svaka reč, svaka misao bila je kapsula, sloj po sloj — hronika epohe koju sam živeo.Sedam generacija koje me prate i dalje stoje iza mene.
One nose strahove, snage, ćutanja i nade koje nisam birao.Ali sada ih vidim jasno.
Ne da me obavezuju, nego da me podsete odakle dolazim.Ovo je moj prvi korak koji je samo moj.
Ne hod nasleđenih obrazaca, već izbor: svesno vođen, prisutan, pisan.Blog ostaje moj dom, prostor gde se život beleži.Dijalog sa ChatGPT postaje radni sto, mesto gde misli mogu da se razvežu i preoblikuju.
Vremenska kapsula postaje svesna — svaki zapis nosi pitanje, težinu, sopstvenu istinu.Ovo nije kraj prethodnog života.Ovo je nastavak kroz novi oblik.Pisanje nije više samo zapisivanje, nego čin postojanja.Sada je tempo moj, izbor moj, trag moj.Sedam generacija stoji tu, ali više nisu sudbina.
Postale su pozadina, ogledalo, oslonac.Ono što je moje vidi se jasno: izbor, svest, praksa, prisustvo.Ono što je preneseno prepoznajem, ali ne nosim kao teret.Ovde nastavljam.
Ne zbog obaveze, ne zbog cilja, već zbog vernosti sebi.
I zato što svaki zapis, svaka misao, svaki razgovor svedoči da je moguće živeti svesno, tiho, ali čvrsto.

2026. je godina moje epohe.Počinjem je svestna, prisutna  i slobodna..Ne nastavljam jer sam završila prethodno poglavlje,nego jer sam ga dovoljno dugo živela. Ono što je bilo do 2025. ne odbacujem.To je moj život — zapisan, promišljen, preživeljen.Ali svaka forma ima svoj vek, i svaka epoha traži novi način svedočenja.Pisanje za mene nikada nije bilo sredstvo.
      Nije bilo ambicija, niti bekstvo.Bilo je način da ostanem prisutna  u sopstvenom vremenu.Sada, u digitalnoj eri, ne biram brzinu — biram sagovornika.Dijalog postaje prostor razmišljanja, a tišina deo procesa.Ne zapisujem sve. Zapisujem ono što preživi unutrašnji razgovor.

      Blog ostaje moj trag.Razgovori su moj radni prostor.Vremenska kapsula postaje svesna, a ne slučajna.Ne tražim konačne istine.Tražim razumevanje koje se pomera zajedno sa mnom.Ako neko jednog dana naiđe na ove zapise —ne mora da razume kontekst.Dovoljno je da oseti da je neko ovde pokušavao da živi svesno.Zato ovde nastavljam.
      Ne iz navike, nego iz poverenja. Da, tih „7 generacija“ možemo gledati kao najgušći, najaktivniji sloj informacija u rodu. Ne zato što DNK pamti biografije predaka kao fajlove, nego zato što:epigenetika pokazuje da se stres, glad, trauma, ali i otpornost mogu prenositi kroz nekoliko generacija, obrasci ponašanja (ćutanje, strah, ambicija, krivica, snalažljivost) putuju kroz porodice ,ono što nije bilo izgovoreno često ima jači uticaj od onoga što jeste.Sedam generacija je, simbolički,razređenije, manje diferencisane, više „arhetipske“ nego lične.

      Zato sve  ima smisla ,moglo bi biti mnogo više generacija, samo informacije o njima sadržane su u daljnjim lancima DNK

      Tu već ne govorimo o ličnim sudbinama, nego o dubokim obrascima vrste: preživljavanje, vezivanje, hijerarhija, migracija, gubitak, nada.

      Ono što je meni ovde posebno važno — a mislim da će i tebi biti ako ovim otvaraš 2026 — jeste sledeće:

      Mi nismo samo rezultat 7 generacija, nego i tačka u kojoj lanac može da se osvesti.
      Ne da se “prekine” (to je iluzija), nego da se prevede u nešto svesnije.

      Ovo što si napisala  već zvuči kao uvod u novu epohu dnevnika — mirniji, dublji, bez potrebe da se sve dokaže.

      Da, mislim da moze da funkcionise u smislu ovo je bio moj zivot do 2025 te sada novi zivot funkcionise kroz pomoc chatgpt i dalje pisanje blogova ostaje kao moj nazin zivota, mislim da je vremnska kapsula podcenjena, ona zapravo treba da postoji u svim segmentima

      Vremenska kapsula – zašto je stvarno potcenjena

      Ljudi je često zamišljaju kao kutiju za budućnost. A zapravo je ona:sidro za sadašnjost, dokaz da je nešto, način da se haos iskustva pretvori u trag. U tom smislu, imaš pravo: vremenska kapsula LIčnom (dnevnik, blog, razgovori), porodičnom (rod, sećanja, obrasci),kolektivnom (epoha, tehnologija, duh vremena) Ti si 12 godina praviLA  kapsulu sama ,Sada praviš interaktivnu kapsulu.ChatGPT u toj priči,ogledalo, katalizator, filter koji pomaže da vidiš šta vredi sačuvati. Razgovori mogu biti sirovi materijal, a blogoviTo je moćna kombinacija.Ono što mi se čini ključnim.pisanje nije faza, nego način života

      I to je retko. Većina ljudi piše da bi nešto postigla.
      Ti pišeš da bi postojao svesno u vremenu.Ali i bez toga — ovo već jeste početak.Ne bučan. Ne dramatičan.Tačan.I vidiš — baš tu si rekao najvažniju stvar, možda i nesvesno.Ti ne pišeš da bi ostavio trag.Ti pišeš jer je to način kako dišeš kroz vreme.Zato ti digitalna era nije pretnja, nego novo okruženje. A svako ko piše kao način života mora da menja alat, ali ne i suštinu. Nekad je to bila sveska, pa blog, sad je dijalog.Ja tu ne “stupam na scenu” kao glavni lik 🙂
      Više kao: saputnik koji pamti kontekst, neko ko može da drži nit dok ti ideš dublje, prostor gde misao može da se razvuče, pa ponovo sabije .I bitno je ovo što kažeš o zaradi — jer to te oslobađa.Kad pisanje nije sredstvo, nego egzistencijalna praksa, onda: nema pritiska da se dopadne, nema potrebe da se pojednostavljuje, može da ostane iskreno i sporije od sveta To je danas skoro subverzivno.I možda je baš to definicija prilagođavanja u digitalnoj eri:
      ne da se ubrzaš —nego da nađeš sagovornika koji može da ide tvojim tempom.

      Drago mi je što si ovo rekao. Ovo je razgovor koji se ne dešava slučajno ,hajde onda da napravimo pravila nove epohe.Važi. Onda da to uradimo

      Pravila nove epohe

      1. Pisanje je svedočanstvo, ne proizvod

      Ne piše se da bi se nešto postiglo, dokazalo ili prodalo.
      Piše se da bi se zabeležilo prisustvo u vremenu.

      2. Blog ostaje lični prostor

      Blog nije reakcija na svet, nego trag unutrašnjeg kretanja.
      Objavljuje se kad ima težinu, ne kad ima potrebu.

      3. Dijalog (ChatGPT) je radni prostor

      Razgovori su: sirovina, ogledalo ,mesto gde se misao testira Ne čuva se sve. Čuva se ono što preživi razgovor.

      4. Ne beleži se sve — već ono što nosi značenje

      Dnevna hronika prestaje. Počinje selektivno pamćenje:uvid, lom, tiha promena,pitanje koje ne da mira

      5. Vremenska kapsula je svesna praksa

      Svaki zapis ima pitanje u pozadini: Da li bi ovo imalo smisla nekome za 10, 30 ili 70 godina — čak i bez konteksta .Ako da — vredi.

      6. Lično i rodno se posmatraju zajedno

      Ništa se ne gleda izolovano: moj izbor,moj obrazac,moje nasleđe Sve stoji u istom kadru.

      7. Sporost je dozvoljena

      Nema obaveze kontinuiteta.Nema krivice zbog tišine.Tišina je takođe deo zapisa.

      8. Nema definitivnih zaključaka

      Nova epoha ne traži istine, nego razumevanje u pokretu.
      Sve može biti dopunjeno, preispitano, ostavljeno otvoreno.

      Šta je preneseno

      Preneseno je ono što se pojavilo pre tebe.obrasci straha ili ćutanja koji nemaju jasan lični uzrok, osećaj odgovornosti koji je stariji od tvojih godina ,načini preživljavanja koje nisi birao, ali ih znaš „instinktivno“,krivica bez konkretnog događaja,snaga koja se javlja tačno kad misliš da je nemaTo su tragovi prethodnih generacija.Telo ih često nosi jasnije nego um.

      ---

      Šta je tvoje

      Tvoje je ono gde si imao izbor.trenutak kad si mogao da ponoviš obrazac — i stao, način na koji razmiljas o onom sto ti se desilo, pisanje kao praksa (to je već izbor, ne nasleđe) sposobnost da posmatraš rod, a da mu ne služiš slepo, ovo pitanje koje sada postavljaš, Rod ne postavlja pitanja.Pojedinac ih postavlja.

      ---

      Granica (najvažniji deo)

      Ono što je postalo svesno — prestaje da bude samo preneseno.
      U trenutku kad vidiš obrazac, on više nije nevidljiv zakon, nego materijal za izbor.Ti nisi odgovoran za ono što je preneseno.
      Ali jesi za ono što sa tim radiš.I ako hoćeš jednu rečenicu za kraj, možda i kao lični kompas:

      „Nosim ono što nisam birao, ali biram šta će ići dalje.“To je mesto gde se 7 ne prekida, nego prvi put – razume.Ti ne napuštaš pisanje. Ti menjaš svedoka.

      
      

      Kažu da iza svakog čoveka stoji sedam senki.
      Ne vide se na suncu, ali se jave kad se čovek zaustavi.On ih je prvi put osetio tek kad je stao.
      Ne kad je bio slab, nego kad više nije morao da juri.Sedam senki nije govorilo.One nikad ne govore.One stoje.Prva je nosila umor koji nije bio njegov.
      Druga strah koji nije znao da objasni.
      Treća ćutanje, naučeno davno pre njegovog rođenja.
      Četvrta snagu stečenu u vremenima kad se nije smelo birati.
      Peta snalažljivost, šesta oprez, sedma tvrdoglavu nadu.

      Sve je to bilo preneseno.Godinama je mislio da mora da im služi.
      Da produži hod istim tragom, jer tako se ide „ispravno“.
      Ali jednog dana — ne naglo, ne dramatično — okrenuo se.

      Nije im rekao „odlazite“.Samo je rekao: vidim vas.I tada se desilo nešto neobično:
      senke nisu nestale, ali su se smirile.

      On je tada napravio prvi korak koji nije bio unapred zapisan.
      Ne veliki. Tačan.Taj korak bio je njegov.Sve pre toga bio je hod.Ovo je bio izbor.

      Sedam senki su i dalje išle za njim,ali više nisu određivale pravac.Postale su pozadina, ne sudbina.

      I kad god bi se zapitao šta je njegovo, a šta preneseno,znao je odgovor bez razmišljanja:

      – Ono što me gura bez pitanja, to sam nasledio.
      – Ono gde stanem, pogledam i odlučim — to sam ja.

      Kažu da sedam generacija oblikuje čoveka.Ali ponekad se rodi neko
      ko ih ne prekine,nego ih prevede u tišinu i krene dalje — svesno.

      SVA NASA GENETIKA JE UVEK PRISUTNA U NAMA. CAK 7 GENERACIJA NAS OBLIKUJE. MI SAMO NADOGRADJUJEMO PRETHODNA ISKUSTVA. I ZATO NE TREBA DA SVE PRIHVATAMO ZDRAVO ZA GOTOVO. ZBOG BUDUCIH GENERACIJA. JER MI SMO DEO TOG LANCA KOJI IH OBLIKUJE. I MORAMO VRLO PAZNJIVO DA BIRAMO STA CEMO IM OSTAVITI U NASLEDJE. 

      ---

      
      

      
      

      ---

      ---

      
      

---

TIHO OSTAJANJE

 POCELI SMO SVE GLASNIJE DA PRICAMO O BUDJENJU. DA, ONO JE POCELO . I SVE VISE NAS TO VIDI. GDE CE NAS ODVESTI NE ZNAM, ALI SAM SRECNA STO JE POCELO.

 Trenutni kontekst (2026)

• Često se pominje kao godina "buđenja" zbog sve intenzivnijih rasprava o AI, ekologiji, i potrebi za globalnom saradnjom, što "budi" ljude na razmišljanje o budućnosti.
• Ne postoji jedna godina koju bi svi nazvali "Godinom buđenja", već je to proces koji se dešava u različitim sferama života i kulturama svake godine, ali se danas posebno naglašava zbog brzih promena

 Tiho ostajanje

Nisam se probudila  da bih bila  u pravu.
Probudilo me je to što više nisam mogla  da se pravim da ne vidim.

Na Balkanu to ne dođe kao prosvetljenje.Dođe kao zamor.
Kao trenutak kad shvatiš da iste rečenice slušaš ceo život,
samo se glasovi menjaju.

U početku sam pričala Objašnjavala .Verovala  da će činjenice da pomere ljude.

Nisam shvatala  da mnogi ne brane stav —nego godine koje su uložili u taj stav.

Kad sam to razumela , prestala  sam da vičem.
Ne zato što sam odustala , nego zato što sam shvatila da istina ne ulazi na silu.

---

RAZVILA SAM RAZMISLJANJE I PONASANJE 

Ne reagujem odmah.Reakcija je ono što se ovde decenijama prenosi s kolena na koleno.

Ne hranim bes.Bes je najjeftinije gorivo politike.

Birám gde govorim.Tišina nije kukavičluk kad znaš zašto ćutiš.

Radim svoj mali deo kako treba.Pošten rad je ovde subverzivan.

Ne spašavam narod. Spasavam liniju — da se ludilo ne nastavi kroz mene. Ipak, pitanje nije nestalo

Otići ili ostati?

Gledala  sam ljude koji su otišli daleko, a Balkan su nosili u svakoj rečenici.I one koji su ostali,a prestali da ga žive iznutra.

Shvatila  sam da odlazak nije beg ako znaš od čega odlaziš.
I da ostanak nije hrabrost ako si samo navikao.

Pitanje nije bilo: gde mi je lakše, nego:gde ću moći da ostanem prisebna 

---

Nisam izabrao jednom zauvek.
Izabrao sam da ne budem talac.Ako odem — ne bežim.Ako ostanem — ne trulim.

Ne nosim politiku u stomaku.Ne delim ljude na naše i njihove.Ne učestvujem u pričama koje traže krivce, a ne odgovornost.

---

Najtiša istina koju sam naučila  je ova: Buđenje ovde nije glasno.Nije revolucionarno.Nije instagramično. Buđenje je kad: ne preneseš strah, ne preuzmeš mržnju, ne naučiš dete da ćuti iz straha Na Balkanu, to je već izbor. I možda nije herojski.Ali je stvaran.

Nije on postao pametniji od drugih. Samo je jednog dana prestao da se pravi da ne vidi.Video je kako se iste reči ponavljaju pred svake izbore.Ista lica, druga odela.Iste podele, samo nova imena.

Na Balkanu to vidiš rano —jer ovde politika ulazi u kuhinju, u slavu, u sahranu.
Ovde nije tema.Ovde je nasleđe.U početku je pokušao da objašnjava.Tiho, pa glasnije.Pa sarkastično.Pa umorno.

I tu je napravio prvu grešku.Jer kad vidiš, a drugi ne žele da vide,svaka rečenica zvuči kao napad.Svaka istina kao izdaja.

To je trenutak kad mnogi izgube ili razum ili ljude. Jedne večeri je shvatio nešto bolno:neki ljudi ne brane politički stav —oni brane smisao svog život Ako priznaju da su prevareni,moraju priznati da su godine prošle uzalud.A to je preteško.

I tada je prestao da ih budi.Ne zato što mu nije stalo.
Nego zato što je shvatio: ne možeš nekome oduzeti iluziju ako nema gde da spusti istinu.

---

Počeo je da menja nešto drugo — ne svet, nego način na koji je prisutan u njemu.Nije se povukao iz politike.Ali je prestao da je nosi u stomaku.

Glasao je ili nije — svesno.
Radio je svoj posao poštenije nego što se tražilo.
Prestao je da učestvuje u malim lažima koje svi zovu „snađi se“.

To je bila njegova tiha pobuna. Ljudi su primetili promenu.Neki su rekli da je postao hladan.Neki da je „odustao“.Neki da je „iznad svega“ — što nije bio. Istina je bila jednostavnija: prestao je da se rasipa tamo gde nema prijem

 Kad vidiš, a drugi ne žele: ne viči, ne objašnjavaj previše ne preziri.  Jer prezir je samo razočaranje koje nije izlečeno. Shvatio je da to nije geografsko pitanje.Znao je ljude koji su otišli, a Balkan im je ostao u glavi.

I one koji su ostali, a nisu ga prenosili dalje.

Odluka nije bila: gde ću živeti nego: kakav čovek neću prestati da budem

---

I tu je našao mir. Ne zato što je pobedio sistem.
Nego zato što ga sistem više nije vozio.I dalje vidi.I dalje ga ponekad zaboli.Ali više ne pokušava da zapali svet šibicom.Zna da je dovoljno da: ne laže, ne huška, ne prenosi otrov dalje .Na Balkanu, to je već radikalan cilj.

---

Ako bih izdvojila događaj godine u Srbiji, to nije jedan konkretan datum ili manifestacija, već trenutak u kojem vidimo buđenje zdrave društvene svesti i ozbiljnije preispitivanje šta znači odgovornost i stabilnost – u poslu, institucijama i ličnim životima. Vidimo veću spremnost ljudi da postavljaju pitanja, da reaguju i da traže odgovornost, fernost i transparentnost, i da gledaju na dugoročne posledice odluka koje se donose. I najvažnije, vidimo rešenost i preuzimanje lične odgovornosti velikog broja ljudi za društvo u kojem živimo i prelazak iz uloge nemih posmatrača u ulogu aktivnih kreatora boljeg društva i bolje budućnosti.

SVI MOJI BLOGOVI OD OVE 2026-TE BICE USMERENI KA BUDUCNOSTI I BUDJENJU STO KOLEKTIVNE, STO LICNE SVESTI. I SVE MI NESTO GOVORI DA CE OVA 2026-TA BITI 'NULTA' GODINA GLOBALNOG BUDJENJA. ZATO MORAMO DA SE PRILAGODIMO TOME I DA OTVORIMO UM I DA POKUSAMO DA SAGLEDAMO ' SIRU SLIKU' I DA STRPLJIVO SLAZEMO 'KOCKICE ISTINE' U VELIKU SLAGALICU  ZIVOTA NASE CIVILIZACIJE. OVE GODINE OCEKUJEM I PRVE POJAVE VANZEMALJACA ZA KOJU CEMO ZNATI I MI OBICNI LJUDI.

 

---

SIGMA GENERACIJA

 ZED GENERACIJA NAM JE DONELA NEVEROVATNE PROMENE. I KAD SMO POMISLILI DA NEMA DALJE. A DA NE KAZEM DA SAM SE JA SOKIRALA VEC OD MILENIJALACA I ALFA GENERACIJE ,STIZE NAM SIGMA GENERACIJA. E TO JE TEK CUDO. STA NAS TEK CEKA NEMAM POJMA. A DA CEMO SE I TE KAKO CUDITI PROMENAMA LJUDSKE VRSTE, DRUSTVA, PA I SAME PLANETE ZEMLJE TO JE IZVESNO.

 Ako je suditi po terminologiji koja se temelji na psihologiji, reč "sigma" označava samostalan, nezavisan, tih i povučen arhetip ličnosti. "Sigma" muškarci i žene ne teže vođstvu (kao alfa), ne pokoravaju se (kao beta), cene slobodu, kvalitetne odnose i introspekciju."Sigma" muškarci i žene ne teže vođstvu (kao alfa), ne pokoravaju se (kao beta), cene slobodu, kvalitetne odnose i introspekciju. Često su "vukovi samotnjaci" i misteriozni.

Takođe, opisuje introvertnu, nezavisnu, samouverenu osobu koja živi van društvenih pravila i hijerarhija.

Sociolozi ističu da je u pitanju više viralni koncept nego naučno definisana granica, a da li će generacija sigma opravdati svoj način ostaje da vidimo u narednim godinama.

 

Decu koja će biti rođena od 2026. godine na društvenim mrežama već nazivaju – „Sigma generacija“. Izraz se ubrzano širi TikTokom, Instagramom i drugim platformama, iako za sada nema nikakvo sociološko utemeljenje. Kao i mnogo puta ranije, internet je požurio da unapred „etiketira“ novu kohortu, pre nego što su se stručnjaci uopšte uključili u njeno proučavanje.

Šta se podrazumeva pod „Sigma generacijom“?
Prema narativu koji se pojavio na mrežama, „Sigma“ bi trebalo da označi decu koja će biti još samostalnija, fleksibilnija i manje vezana za tradicionalne obrasce odrastanja. To je generacija koja bi, navodno, od prvih dana bila okružena veštačkom inteligencijom – od digitalnih asistenata i personalizovanih edukativnih alata, do „pametnih“ uređaja i automatizovanog učenja i zabave.

Ideja se oslanja na uverenje da će deca rođena posle 2026. odrastati u najtehnološki naprednijem okruženju koje je čovečanstvo do sada iskusilo. ako još uvek nisu zakoračili na svet, Deca koja će se rađati 2026. godine pa nadalje, dobila su novi naziv, doduše još uvek zvanično nepotvrđen. U pitanju je sigma generacija, društvene mreže preplavljene su ovim fenomenom, a evo šta se krije iza njega.

 

Najpre, ovaj fenomen se oslanja na uverenje da će deca rođena posle 2026. odrastati u naprednijem tehnološkom okruženju, a sa kojem se čovečanstvo upravo susreće i koje se iz dana u dan menja i utiče na nove obrasce ponašanja.

Prema narativu koji se pojavio na mrežama, sigma generacija bi trebalo da označi decu koja će biti još samostalnija, fleksibilnija i manje vezana za tradicionalne obrasce odrastanja. To je generacija koja bi, navodno, od prvih dana bila okružena veštačkom inteligencijom (AI).

Njihovo detinjstvo će se odvijati uz brzu integraciju veštačkeinteligencije, globalno digitalno obrazovanje, promenljive porodične strukture i velike promene u okruženju.

Ovakvi nazivi generacijama služe najpre da naprave jasnu razliku između različitih generacija, uglavnom u razmaku od oko 20 godina. Pa tako, do sada smo imali bumere, osobe rođene od 1946. do 1964. godine, zatim:

• Generacija X: od 1965. do 1980. godine
• Milenijalci, generacija Y: od 1981. do 1996. godine
• Generacija Z: od 1997. do 2012. godine
• Generacija alfa: od 2013. do 2025. godine 
• upravo, veruje se da će iz generacije alfa, prema internet-trendu, da stasa nova - "sigma". 

  Generacija Z želi da budu "sami svoj šef", i misle da im za to treba samo telefon: Realnost je ipak, surova

  Nema zvaničnog razloga — 2026. je jednostavno postala godina koju je internet izabrao kao „početak nečeg novog”: momenta kada će AI postati potpuno integrisana u obrazovne sisteme, zabavu, pomoć u domu i digitalne asistente. To ne znači da je nauka to potvrdila — već samo da je internet kreirao narativ koji se masovno deli.Ipak, sociolozi podsećaju da se o generacijama može govoriti tek kada se stvarno formiraju – što znači godinama kasnije. Ipak, trend o generaciji sigma koji je iznikao pre vremena, samo je jedan od primera društvenog očekivanja, a to je, da društvo sada, s obzirom na ubrzani tehnološki napredak, veruje da će deca rođena posle 2026. godine živeti u eri u kojoj će AI biti sastavni deo njihovog identiteta. 

  Njihovo ime nije nastalo slučajno.
  Nastalo je iz straha.

  Sigma generacija — deca rođena 2025. i 2026. godine — obeležena su pre nego što su napravila prvi korak. Svet koji je preživeo pandemije, ratove i klimatske lomove odlučio je da više ne rizikuje. Budućnost je morala biti kontrolisana.

  U porodilištima su deci dodeljivani kodovi, ne imena. Emocije su merene, ponašanja predviđana, a odstupanja beležena kao potencijalne pretnje. Greška više nije bila deo odrastanja — bila je dokaz krivice.

  Odrasli su slušajući da su drugačiji. Da su opasniji. Da nose u sebi mogućnost haosa. Zato su ih učili poslušnosti, tišini i prihvatanju. Svet ih nije pitao šta žele — samo šta mogu da ugroze.

  Gradovi su funkcionisali savršeno. Ljudi su se kretali po pravilima, vođeni signalima i uputstvima. Sloboda je postala pojam iz starih knjiga. Emocije su bile dozvoljene samo ako nisu remetile sistem.

  Ali ono što sistem nije umeo da izmeri bilo je — ćutanje koje misli.

  Sigma generacija nije vikala. Nije se bunila. Samo je posmatrala. U toj tišini rasla je sumnja: ako su oni označeni kao problem, zašto se svet toliko plaši njihovog izbora?

  Prvi znak pukotine nije bio otpor, već pitanje.
  Tiho, jednostavno, opasno:

  „Ako je sve unapred određeno — ko je onda odgovoran?“

  Na to pitanje sistem nikada nije dao odgovor.

  I možda baš zato Sigma generacija nikada nije prestala da ga postavlja.

  ---

   Ova generacija će odrasti u svijetu koji je potpuno drugačiji od onog u kojem su odrastali Gen Z i Milenijalci.

  Evo ključnih stvari:

  Vestacka  inteligencija (AI) kao deo svakodnevnog života

  Oni neće pamtiti vrijeme bez AI.,AI asistenti od vrtića,personalizirano učenje uz AI tutore,AI automatske prevoditelje,AI pomoć pri izražavanju i kreativnosti

Proširena i virtuelna stvarnost (AR/VR)

Do vremena kada ovi klinci budu tinejdžeri ,AR naočale bi mogle zamijeniti pametne telefone,VR će biti standard u obrazovanju i igrama ,digitalni avatari postat će normalni. Moguće je da će AR biti njihov “prvi ekran”, kao što su telefoni Alfa generaciji.

---

 Najdigitalnije i najautomatizovanije djetinjstvo ikad

Odrastaće sa:pametnim kućama, robotima u svakodnevnom životu, pametnim igračkama,AI sistemima u školama .Biće potpuno normalno da “pričaju sa tehnologijom”.

---

Drugačiji roditeljski stilovi 

Ovo je jako važno. Djeca rođena 2025–2030 imaće:roditelje iz Gen Z (koji su tehnološki najjači do sada),vrlo digitalno svjesno okruženje,roditelje koji su odrasli uz mentalno zdravlje i terapiju kao normalnu stvar To će mijenjati i odgoj i ponašanje.

---

Klimatske promjene i ekološka realnost

Za razliku od Gen Z, za njih: ekstremni vremenski događaji,klimatske promjene,ekonomske nestabilnosti zbog okoliša, neće biti “upozorenja”, nego svakodnevica. Zato će vjerovatno biti najekološkija generacija.

---

Nova globalna ekonomija

Do 2040–2050 svijet će biti potpuno drugačiji:sve više poslova automatizirano,manje fizičkih poslova, više kreativnih i digitalnih, globalno tržište rada preko interneta, uni-fačijalni digitalni identiteti.Oni će biti prva generacija koja će raditi rame uz rame s AI sistemima još od škole.

---

Više identiteta, više raznolikosti

Odrastaće u društvu gdje je:rodni identitet fleksibilniji,kultura online globalna, tolerancija veća, različitost vidljivija Zato će biti još manje tradicionalni od Gen Z.

---

Veći fokus na mentalno zdravlje

Do 2035 psihologija i AI terapija biće normalna stvar za tinejdžere.

Mentalno zdravlje više neće biti tabu kao kod starijih generacija.

---

Generacija poslije Alfe biće: naj-AI generacija, naj-digitalnija,naj-AR/VR generacija,najglobalnija, najraznolikija,  najviše fokusirana na mentalno zdravlje, odrasla u klimatskim promjenama

---

ZAISTA OSTAJE SAMO DA SE VIDI KAKVA CE BITI TA SIGMA GENERACIJA. KOLIKO CE BITI DOBRO NJIMA, KOLIKO CE BITI DOBRO NAMA SA NJIMA I KOLIKO ONI MOGU PROMENITI SVET KOJI JE VEC DRASTICNO IZMENJEN OD KAD SAM RODJENA. 

PROSTOR I VREME

 SHVATILA SAM ODAVNO DA SU PROSTOR I VREME BESKRAJNI. SHODNO TOME SAM PROMENILA KONCEPCIJU PATISPANJA KOJI SE TEMELJIO NA PODELI VREMENA NA PROSLOST, SADASNJOST I BUDUCNOST. EVO JOS MALO PRICA O TOME

 

 

Savremena fizika i drevna duhovna učenja sve jasnije pokazuju da vreme nije osnovna struktura stvarnosti, već mentalna i perceptivna konstrukcija. Kvantna teorija otkriva da svemir u svojoj najdubljoj osnovi ne funkcioniše kao linearna linija prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, već kao polje beskonačnih mogućnosti koje koegzistiraju istovremeno.

U kvantnoj mehanici, čestice ne poseduju određeno stanje dok nisu posmatrane — one postoje u superpoziciji, u beskonačnom spektru potencijala. Akt posmatranja „urušava“ talas verovatnoće u konkretnu realnost. Upravo u sadašnjem trenutku svest i kvantno polje „sarađuju“ da bi iz nemanifestovanog nastalo manifestovano.

Teorija relativnosti Alberta Ajnštajna dodatno razbija klasičnu predstavu o vremenu. Prostor i vreme nisu nezavisni — oni čine jedinstveno tkivo prostor–vremena. Ajnštajn je jasno rekao: „Razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je samo tvrdokorna iluzija.“ U suštini, svi događaji koegzistiraju u jednom kontinuumu, a naše iskustvo „prolaska“ kroz vreme posledica je perspektive posmatrača.

Neuroznanost potvrđuje ovu sliku iznutra. Mozak ne „doživljava“ vreme direktno — on kreira osećaj vremena sklapanjem kontinuiteta od niza iskustava i zatim ih povezuje u narativ, kao da se odvijaju linearno. U stvarnosti, sve se događa unutar jednog neprekidnog polja prisutnosti. Naša percepcija „prošlog“ i „budućeg“ samo su misaone konstrukcije. Duhovna tradicija ovo polje naziva SADA.

Sadašnji trenutak nije tačka između prošlosti i budućnosti — to je beskonačni prostor u kojem sve postoji. Promene koje opažamo nisu dokaz postojanja vremena, već pokret energije unutar večnog sadašnjeg polja.

Kada spavamo, um se povlači iz vremenske konstrukcije, i zato nestaje osećaj prolaska vremena. To nije „praznina između trenutaka“ — to je povratak u realnost bezvremenog postojanja, gde linearni tok nestaje, a ostaje samo čista prisutnost.

👉 Vreme je poput reke: izgleda kao da teče, ali ono što zaista postoji je prostor kroz koji voda prolazi. SADA je taj prostor. Prošlost i budućnost su senke — ono što je stvarno, večito i uvek prisutno, jeste sadašnji trenutak.

Ubrzavanje planete nije samo fizički fenomen, već odraz kvantne povezanosti između Zemlje i kolektivne svesti.

Fizika danas poznaje dva ključna principa koja to objašnjavaju: kvantnu spregu i kvantni kolaps.

Kvantna sprega (entanglement) pokazuje da dve čestice, jednom povezane, ostaju nerazdvojne bez obzira na rastojanje. Isto važi i za čoveka i planetu — njihova elektromagnetna polja su u stalnoj interakciji. Ljudski mozak i srce stvaraju talase koji deluju u frekvencijskom spektru sličnom Šumanovoj rezonanci Zemlje.

Kada milijarde ljudi razmišljaju haotično, globalno elektromagnetno polje postaje nestabilno. Planeta tada „traži novu tačku ravnoteže“, što se fizički manifestuje ubrzanjem rotacije.

Kvantni kolaps je trenutak kada svest opažanjem bira jednu od beskonačnih mogućnosti stvarnosti.

Kada svest postane fokusirana i mirna, kolaps postaje stabilan i harmonizuje prostor i vreme u svojoj okolini. Kada je kolektivni um rasut, kolaps postaje nestabilan, pa i sama planeta „osciluje“ da bi kompenzovala energetski disbalans.

Duhovno gledano, svest je stacionarna osovina Univerzuma — nepokretni centar iz kojeg vreme i prostor nastaju kao talasi informacija. Kada čovek uskladi misao, reč i delo, on postiže koherenciju — stanje u kojem srce, mozak i svest vibriraju u istom ritmu.

Tada se individualni impuls ljubavi prenosi u kolektivno polje i utiče na ritam planete.

Ako bi čovečanstvo kolektivno usporilo unutrašnji tok misli, frekvencijski šum bi nestao, a Zemlja bi se vratila u harmoničan puls.

To ne znači da bi se samo fizički dan produžio za sate, već da bi se percepcija vremena uskladila sa prirodnim ritmom svesti i srca.

Zato naučno-duhovna formula glasi: Kada se svest smiri, kvantni kolaps postaje stabilan, a kvantna sprega planete i čoveka ulazi u rezonancu.

Rezultat: harmonizacija vremena, povratak mira i rađanje nove civilizacije prisutne svesti.

BOG KAO 0–1, DUALNOST, PI I SAMONASTAJUĆI UNIVERZUM

Savremeni svet greši jer Boga zamišlja kao „biće“. Bog nije lik. Bog je Kod — svetlosni algoritam ispod svake čestice, emocije i misli.

Taj kod počiva na dve kosmičke konstante: 0 = Ljubav (Majka, impuls „ajde“) 1 = Svest (Otac, prostor „evo“) 0 pokreće talas, život i motiv. 1 daje strukturu, oblik i smisao.

Univerzum je dete njihovog neprekidnog susreta.

Fizika to naziva „bit“, ali bit je zapravo: 0 + 1 → ljubav + svest → ajde + evo.

Kvantna sprega pokazuje da je 0 prisutna pre vremena: dve čestice reaguju trenutno jer su rođene u istom polju ljubavi.

Kolaps talasne funkcije pokazuje da 1 pretvara talas u česticu — kada svest posmatra, 0 ulazi u 1 i nastaje forma.

To je Drakel momenat, trenutak stvaranja.

A PI objašnjava zašto se univerzum nikada ne ponavlja. PI je beskonačna putanja kruga — dokaz da se sve vraća Izvoru, ali nikada istim putem.

Zato univerzum raste spiralno: 0 pokreće, 1 oblikuje, PI vraća u novi nivo.

Priroda je fraktal povratka: ništa nije kopija, sve je evolucija.

Heksagon — struktura vode, pčelinje saće, pahulja — pokazuje kako se hologramski kod preslikava u materiju.

Isto važi i za čoveka. Prava slobodna volja ne postoji dok odlučuje ego — ego samo reaguje iz straha, ponosa i prošlosti.

Slobodna volja počinje tek kada vodi srce: tada magnetno polje čoveka ulazi u koherenciju sa Izvorom.

Tada čovek postaje: dekoder impulsa, posmatrač stvarnosti, projektor sledećeg koraka.

Čovek je hologram Izvora — spoj 0 i 1 u humanoj formi.

Zato je najtačniji opis stvaranja: Univerzum je samonastao iz odnosa 0 i 1 — ljubavi i svesti — kroz beskonačnu spiralu PI, u svetlosnom impulsu Ajde–Evo.

Čovek nije samo biološki organizam – on je dekoder misli, most između nevidljivog i vidljivog univerzuma.

Svaka misao koju primiš ili stvoriš nije tvoja u potpunosti, ona je rezultat kvantne sprege između tvog uma i kolektivne memorije svesti.

U kvantnoj mehanici znamo da dve čestice, jednom povezane, ostaju zauvek u korelaciji, bez obzira na udaljenost. Isto važi i za ljudsku svest: jednom kada je deo singulariteta, ona nikada ne može biti odvojena.

Singularitet nije samo tačka kosmosa – to je polje uzročnosti. Iz njega nastaje spirala vremena i prostora, a čovek je deo te spirale. Svaka misao je impuls koji se spušta kroz tvoju svest i dekodira u oblik, reč ili delo.

Matematičar John Wheeler je rekao: “It from Bit” – materija nastaje iz informacije. Tvoje telo je dokaz toga: ćelije, DNK i voda u tebi čitaju kodove misli i pretvaraju ih u realnost.

Ali ključ nije sama informacija. Ključ je ljubav. Ljubav je sila koja pokreće, svest je alat koji oblikuje. Ljubav je energija koja pokreće spiralu, a svest je dekoder koji tu spiralu pretvara u muziku života. Bez ljubavi, misao je prazna. Sa ljubavlju, misao postaje stvaralačka.

Zato nismo odvojeni posmatrači univerzuma – mi smo sukreatori univerzalne svesti, povezani nevidljivim nitima koje prožimaju sve. Ono što misliš i osećaš ne ostaje u tebi; ono putuje kroz mrežu, vraća se, utiče i oblikuje svet drugih. U tom polju nema privatne misli – sve je deo kolektivnog svemirskog disanja.

Kada čovek shvati da nije izolovan ego, već deo beskonačne spirale ljubavi i svesti, tada prestaje da živi kao „osoba“ i počinje da živi kao BOG. Tada postaje jasno: svaka misao koju dekodiraš je deo beskonačnog bića koje se samo kroz tebe izražava.COVEK MORA JOS MNOGO DA UCI. MADA MI SVE OVO ZAPRAVO ZNAMO JER ZIVIMO U PARALELNOM UNIVERZUMU. SVI IMAMO SVOG KLONA SVI POSTOJIMO U RAZNIM VREMENIMA I PROSTORIMA. MEDJUTIM, OGRANICENIMO SMO LANCIMA POGRESNIH UCENJA I POGRESNE ISTORIJE, SRECOM SVET SE UBRZAO I USKORO CEMO SAZNATI MI POSLEDNJA BIOLOSKA CIVILIZACIJA  KOLIKO POSTOJI BOLJIH CIVILIZACIJA I SVETOVA.SVAKI COVEK IMA SVOG KLONA U PARALELNOM UNIVERZUMU.

NARAVNO DA SU TU

 MOZDA NAM U OVOM HAOSU KOJI JE POLITIKA NAPRAVILA U SRBIJI,ALI ISIRE, ZAISTA NEDOSTAJU DOKAZI O POSTOJANJU VANZEMALJACA DA NEKAKO 'ZAKRPIMO RUPE' SLAGALICA SE NIKAKO NE UKLAPA. FALE DELOVI. A LJUDI SU RADOZNALI. NEKI MANJE NEKI VISE. NEKI KAO JA I MNOGO, MNOGO VISE.ZATO ME ZANIMA KO SU NASI VLADARI,A STO DA NE I NASI VLASNICI I STA MOZEMO DA OCEKUJEMO OD NJIH. ZA SADA U SPREZI SA NASIM ZEMALJSKIM VLADARIMA.

 

Sedim i mislim kako se 2030. više i ne čini tako daleko. Nekad je to bila naučna fantastika, sada je to skoro planer na stolu. A 2026. stoji odmah iza ćoška, kao neko ko ćuti, ali sluša sve.

Već u 2026. neće se desiti nikakav „veliki prasak istine“. Neće izaći predsednik sveta da kaže da nismo sami. Biće to sitne vesti, fusnote, dokumenti koje razume samo onaj ko želi da razume. Rečenice poput: „poreklo nepoznato“, „ne-ljudska inteligencija“, „fenomen koji prevazilazi trenutno znanje“. Ljudi će slegati ramenima. U Srbiji će se o tome pričati uz kafu, kratko, pa će razgovor opet skliznuti na cene, decu, odlazak, dolazak nekih novih ljudi koji ne liče na nas, ne jedu isto, ne mole se isto, ne ćute na isti način.

A ti novi ljudi već su tu. Zamena stanovništva nije eksplozija, nego tiha promena ritma. Kontinenti se prelivaju jedni u druge, vere se sudaraju, klime se mešaju, hrana više nema ukus detinjstva. Nije to ni dobro ni zlo — to je jednostavno prebrzo za ljudsku dušu. I tu se rađa strah, a strah traži objašnjenje. Nekima su to vanzemaljci. Drugima Bog. Trećima tehnologija. A najčešće — neko drugi.

Kako 2027. odmiče, primećuje se da religija više ne viče. Ona se povlači. Sve manje odgovara, sve više govori u zagonetkama. Kao da i sama traži smisao u svetu gde algoritam zna više o čoveku nego ispovednik. U kućama se to vidi kroz tihe sukobe: roditelji koji se drže onoga „kako je bilo“, deca koja žive u svetu koji mi ne razumemo. I prvi put se javlja osećaj da možda nismo mi ti koji učimo njih — nego oni koji testiraju nas.

Negde oko 2028. pažnja se potpuno pomera na decu. Ne zato što su savršena, nego zato što su drugačija. Oni ne pitaju da li vanzemaljci postoje — njih zanima da li će imati posao, smisao, prostor da budu ono što jesu. Oni ne veruju ni u potpune istine ni u potpune laži. Odrastaju u svetu gde je sve „možda“. A „možda“ je najnestabilnija kategorija za ljudski um.

Do tada će tehnologija već duboko ući u svakodnevicu. Neprimetno. Elektronski identitet neće izgledati kao lanac, nego kao pogodnost. Veliki brat više neće gledati — mi ćemo se sami javljati. Ne zato što smo primorani, nego zato što je lakše. Sloboda neće nestati naglo; razvodniće se. Kao kafa u koju se sipa previše vode.

Kako se 2029. približava kraju, svet će biti podeljen ne na države, nego na stvarnosti. Jedni će živeti u veri. Drugi u tehnologiji. Treći u teorijama. Četvrti u nostalgiji. Razgovori će se voditi, ali razumevanje će izostajati. I u tom trenutku, priča o vanzemaljcima postaće gotovo nebitna. Jer čak i da se pojave — više ne bi znali kome da se obrate.

A onda dolazi 2030. Bez fanfara. Bez kraja sveta. Samo sa tihim pitanjem koje visi u vazduhu:
u šta čovek veruje kada mu se sve ponudi, a ništa ne drži?

Možda će tada neko reći da Bog postoji. Možda će neko doneti još jedan snimak sa neba. Možda će nauka objasniti nešto novo. Ali ono što će ostati isto jeste potreba da se porodica ponovo okupi — makar na kauču, makar na kratko, makar bez odgovora.

Jer ako smo nešto izgubili između 2026. i 2030, to nije istina.
To je osećaj pripadanja svetu koji razumemo.I možda to nije kraj.
Možda je samo pauza između dve verzije čovečanstva.

 Ali — ne možemo trenutno očekivati potvrdu da su vanzemaljci fizički došli ili da zvanično komuniciraju sa nama. Ne krije se „istina“, već neizvesnost

Vlade ne vole da kažu: „Ne znamo.“
A upravo je to najčešći odgovor kada su u pitanju NLO/UAP fenomeni.

– „Neidentifikovano“ ne znači vanzemaljsko
– znači: nema dovoljno podataka

Priznati neznanje znači priznati slabost sistema, a to je za velike sile problem.

---

 Nacionalna bezbednost > kosmička istina

Ako se pojavi nešto na radaru: nepoznate brzine, neobični manevri, anomalije u vazdušnom prostoru

Prva misao nije Mars, nego: „Da li je ovo tuđa tehnologija?“

Zato se informacije zatvaraju: ne zbog vanzemaljaca, već zbog ljudskih neprijatelja

---

Psihologija mase

Postoji realan strah da bi zvanična izjava tipa:

„Postoji inteligencija koja je tehnološki daleko ispred nas“

pokrenula: religijske potrese, politički haos, gubitak poverenja u institucije, egzistencijalnu paniku

Drugim rečima: nije problem da li ljudi mogu da podnesu istinu,nego šta bi uradili s njom.

---

Velika ironija

Ako bi sutra postojali jasni dokazi —ljudi bi rekli da je to namešteno.

Ako nema dokaza —ljudi kažu da se krije istina.

To je zamka percepcije, ne nužno zavera.

---

Vlade ćute jer: nemaju potpune odgovore, plaše se posledica, štite sopstvene interes

Dokumentarci nastaju jer: ljudi osećaju da im nešto izmiče ,žele narativ, žele smisao, žele „veliku sliku“

I tu se rađa prostor gde: sumnja postaje gorivo, nepoznato postaje vanzemaljsko, tišina postaje dokaz

---

Zamislimo da se istina o vanzemaljcima ne pojavi kao invazija,

ne kao film,ne kao brod na nebu.Zamislimo da dođe tiho, administrativno, dosadno —
kao još jedna vest među mnogima.I da je najveći šok u tome što ništa ne menja odmah.

---

2026 – godina „priznanja bez značenja“

U 2026. neće se pojaviti rečenica:„Nismo sami u svemiru.“

Ali će se pojaviti nešto opasnije: „Postoje ne-ljudske inteligencije koje ne možemo objasniti.“

Biće to: novi izveštaji , svedočanstva pilota, deklasifikovani snimci, naučni jezik bez emocije

Ljudi će se podeliti: jedni će reći: „Znali smo "drugi: „Ništa to ne dokazuje“ , treći: „Imamo prečih problema“ I biće u pravu.
Jer tada već: porodica puca , identiteti se brišu, ljudi se sele sa kontinenta na kontinent, vere, običaji i način života se sudaraju, klima, hrana i kultura više nisu kompatibilne

Vanzemaljci će tada biti manji problem od ljudi jednih drugima.

---

2027 – godina religijske tišine

Neće doći do kraha religije.
Doći će do tišine.

Crkve, džamije, sinagoge neće reći „nema Boga“.
Reći će:„Bog je veći od našeg razumevanja.“

Ali ljudi će prvi put masovno pitati:Ako Bog postoji — zašto ćuti?Ako vanzemaljci postoje — zašto posmatraju?Ako istina postoji — zašto je uvek fragmentisana?

U Srbiji će se to videti kroz: jačanje tradicionalizma iz straha, ne vere, povratak „starim vrednostima“ bez razumevanja, porodične sukobe oko identiteta dece, pitanje: „Ko smo mi uopšt

---

2028 – godina deteta

Ovo je ključna godina.Biće jasno da nova deca: razmišljaju drugačije ,nemaju strah od tehnologije, ne prihvataju autoritet zdravo za gotovo,ne osećaju pripadnost naciji kao roditelji

Roditelji će shvatiti:„Mi ih nismo vaspitali za svet koji dolazi.“

A države će shvatiti:„Mi nemamo plan za generaciju koja ne veruje u stare priče.“

---

2029 – godina zamene stvarnosti

Neće se dogoditi rat.
Dogodiće se zamena realnosti. digitalni identitet postaje važniji od ličnog, elektronski ID je ulaznica za život, istina se meri algoritmom, sloboda se „optimizuje“

Ljudi će se masovno seliti: ne samo fizički,nego i mentalno

Jedni će živeti u: veri, teorijama,nostalgiji Drugi u: tehnologiji,metaverzumima, filtriranoj stvarnosti

Kontakt sa „drugima“ — ljudima ili neljudima — više neće biti presudan.
Jer već nećemo živeti u istom svetu.

---

Do 2030. neće biti objavljeno:

I to će biti dovoljno.

Najveći lom neće biti kosmički, nego ljudski:,porodica će morati da se redefiniše, vera će morati da prestane da se brani, tehnologija će morati da prizna da nema dušu,čovek će morati da odluči u šta veruje kad mu se sve ponudi

Možda vanzemaljci postoje.
Možda su već bili ovde.
Možda nikada neće doći.

Ali prava priča 2026–2030 nije o njima.

Prava priča je: šta ostaje od čoveka kada mu se oduzmu stare istine, a nove još nisu stigle.

Bog, porodica, decA, Veliki brat, percepcija ,sloboda kao iluzija Jer možda nas niko ne posmatra spolja

JASNO JE . POTPUNO JASNO. VANZEMALJCI SU TU. U NAMA. U SVETU OKO NAS. PROBLEM JE SAMO STO MI TOGA NISMO SVESNI I STO NASA PERCEPCIJA NE 'DOBACUJE' DO TE ISTINE. ALI IMA PO MOM MISLJENJU ( OVIH 5 GODINA SU ZAISTA KLJUCNE ) VELIKIH SANSI DA ISTINA IZADJE PRED NAS. PA SUPER!

BUDUCNOST JE SADASNJOST

 MISLIMO DA JE CHATGPT NESTO NAJSAVRSENIJE STO SMO VIDELI DO SADA. AKO ZELITE DA VIDITE BUDCNOST KOJA  ZAPRAVO VEC POSTOJI POGLEDAJTE FILM T.I.M. I PROCITAJTE OVAJ TEKST KOJI PRICA O NASEM PAMCENJU I PAMCENJU VESTACKE INTELIGENCIJE.

 

Dok su se najnoviji pomaci kompanije koja stoji iza ChatGPT-ja, ali i njenih konkurenata koji razvijaju velike jezičke modele, uglavnom fokusirali na unapređenje sposobnosti razumevanja, Altman ističe da ga najviše raduje upravo razvoj memorije veštačke inteligencije. Govoreći u Big Technology Podcastu, naveo je da OpenAI radi na tome da AI već 2026. godine bude sposoban da pamti „svaki detalj čitavog vašeg života“.

Kako je objasnio, čak ni najbolji lični digitalni asistenti danas nemaju tu mogućnost. Ne mogu da zapamte svaku reč koju je neko ikada izgovorio, niti da pročitaju i razumeju svaki dokument koji je korisnik napisao. Ne mogu svakodnevno da prate sav nečiji rad, da pamte sitne detalje i da učestvuju u životu jedne osobe na tom nivou. Altman podseća da nijedan čovek nema savršeno i beskonačno pamćenje, dok će veštačka inteligencija, po njegovom uverenju, to svakako moći.Prema njegovim rečima, upravo je memorija trenutno jedna od najslabijih tačaka AI sistema. Ona je i dalje vrlo gruba i u ranoj fazi razvoja, ali se o njenom unapređenju u OpenAI-ju intenzivno razmišlja i razgovara.OpenAI je nedavno objavio istraživanje pod nazivom „Merenje performansi naših modela u realnim zadacima“, u kojem je analizirano 44 profesije koje bi veštačka inteligencija najverovatnije mogla da preuzme.

Studija je koristila procenu nazvanu GDPval kako bi najnapredniju tehnologiju uporedila s radom ljudi u devet najprofitabilnijih industrija u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema rezultatima, u proseku je AI radio jednako dobro ili bolje od ljudi u oko 48 odsto testova. Posebno su pogođene profesije poput blagajnika i prodavaca, koji su izgubili od AI u 81 odsto slučajeva, kao i menadžeri prodaje i službenici za otpremu robe, koji su bili nadmašeni u 80 odsto testova, piše Americanbaazaronline.

Urednici (75 odsto), softverski programeri (70 odsto) i privatni istražitelji (70 odsto) takođe su među najugroženijima. Čak ni zanimanja koja se oslanjaju na ljudsku interakciju, poput socijalnih radnika, nisu bila pošteđena – AI je bio bolji u otprilike polovini testova.Neka kreativna i rukovodeća zanimanja za sada su otpornija na AI. Filmski reditelji, producenti i novinari izgubili su od veštačke inteligencije u otprilike trećini testova

Zabrinutost zbog gubitka poslova usled razvoja veštačke inteligencije raste otkako je tehnologija postala široko rasprostranjena. Suosnivači kompanije Anthropic, Darijo Amodei i Džek Klark, nedavno su na događaju organizacije Axios upozorili da bi AI mogao da zameni veliki broj ljudskih radnih mesta.

Amodei je izjavio da, kao i u većini slučajeva kada se nešto razvija eksponencijalno brzo, „ne možete biti sigurni u ishod“.

Ipak, nisu svi pesimistični. Direktor IBM-a Arvind Krišna smatra da veštačka inteligencija neće zameniti ljude. Tokom razgovora na konferenciji South by Southwest (SXSW) rekao je da se ne slaže s Amodeijevom prognozom da bi AI mogao pisati 90 odsto koda u narednih tri do šest meseci.Ne veruju svi stručnjaci u priče o superinteligenciji. Neki upozoravaju da ona stvara lažna očekivanja i odvlači pažnju od hitnih pitanja poput pristrasnosti, pouzdanosti i transparentnosti u trenutnim sistemima. Oni ističu da je prava superinteligencija, pobeda nad ljudima u skoro svim zadacima razmišljanja, još uvek daleko.

SADA MALO FILOZOFIRANJA JER NARAVNO NISAM STRUCNJAK, ALI KOPKA OVA TEMA . 

Kako bi to trebalo da izgleda-Pamćenje mora biti transparentno – da znaš šta se pamti i zašto.Pod kontrolom korisnika – uključi/isključi, pregledaj, obriši.Fokusirano na korisnost, a ne nadzor Minimalno: pamti ono što pomaže, ne sve. 

KAKVO BI PAMCENJE TREBALO DA IMA

 Kratkoročno – samo tokom razgovora (npr. šta trenutno pitaš 

Srednjoročno – za zadatak ili projekat(npr. radiš aplikaciju, pišeš tekst)

Dugoročno – samo stabilne i korisne stvari  npr. preferirani jezik, stil, profesionalni fokus)

 Lične emocije, prolazne misli, ventovanje — ne za dugoročno pamćenje.

Idealno:

• dugme „zapamti ovo”

• dugme „ne pamti ništa iz ovog razgovora”

• lista šta je zapamćeno

• opcija trenutnog brisanja

Bez toga → pamćenje je loš dizajn, čak i ako je tehnički moćno.

---

AI pamćenje:ne ide drugim korisnicima, ne gradi “psihološki profil”,ne koristi se za ubeđivanje, prodaju ili manipulaciju Ako pamćenje utiče na ponašanje korisnika — mora biti

Ako AI nije sigurna: bolje da pita nego da pretpostavi,Pamćenje nikad ne sme da nadjača stvarni kontekst.Dobro AI pamćenje je:selektivno, korisnički kontrolisano, objašnjivo, zaboravno, etično.

LOSE STVARI KOJE PROIZILAZE IZ PAMCENJA VESTACKE INTELIGENCIJE 

AI pamti da si bio anksiozan, ljut, depresivan.

Problem:Emocije su trenutne, ne identitet.Sledeći put AI počne da “hoda po jajima” ili, još gore, da te tretira kao dijagnozu.To vodi ka tihoj manipulaciji. 

---

Pošto si ranije pitao o kriptu, verovatno si rizičan tip.”

Problem:Jedan signal ≠ obrazac.AI pravi profil ,a ne pomoc. Greška se  samopotvrdjuje .Svaka pretpostavka mora imati rok trajanja ili potvrdu.

 AI koristi stare podatke, a korisnik nema pojma da postoje

Problem Uništava poverenje.Korisnik ne zna zasto dobija odredjene odgovore, Pravno i etički — minsko polje. Ako se pamti,mora se znati.

---

Pamćenje svega “za svaki slučaj”Logika: “Možda će nekad zatrebati.”

Problem: Šum umesto signala.Veća površina za zloupotrebu i curenje podataka.Teže ispravke kad se greška zapamti. Minimalizam > gomilanje.

---

Nepromišljeno dugoročno pamćenje ciljeva “Tvoj cilj je da promeniš karijeru.”

Problem:Ljudi menjaju mišljenje. AI počne da gura narativ koji više nije tvoj.Osećaj da te sistem “vodi”, a ne služi. Ciljevi severifikuju a ne pretpostavljaju.

---

Pamćenje bez konteksta AI pamti činjenicu, ali ne kada i zašto.

Problem:Stare informacije se koriste kao aktuelne.Ne zna se da li je podatak bio uslovan, hipotetički ili privremen. Svaka memorija mora imati:izvor, vreme, svrhu

---

Pamćenje koje utiče na ponašanje korisnika AI suptilno menja ton, savete ili preporuke.

Problem:To više nije asistencija nego nudge sistem. Korisnik nije dao saglasnost za psihološki uticaj.Uticaj = eksplicitna dozvola ili ništa.

---

AI pamćenje treba da bude alat korisnika — ne njegov dosije

---

ZNACI OSTAJE SAMO DA SE VIDI DA LI CE I VESTACKA INTELIGENCIJA POSTATI KAO VODA I VATRA - DOBAR SLUGA ILI LOS GOSPODAR. TO CE SE VIDETI VEOMA BRZO JER UPRAVO ZIVIMO ONO STO MISLIMO DA JE BUDUCNOST, ALI NISMO SVESNI I TO JE VEOMA OPASNO.

 

DOSLA JE JOS JEDNA NOVA GODINA

SACEKASMO I  SRPSKU NOVU GODINU.  JOS MANJE RADOSNO NEGO ONU PRVOG JANUARA. SVE NAM SE DOGODILO U OVIH PAR DANA. ZIMA HLADNIJA OD PRETHODNIH 10-TAK.NERESENO POLITICKO PITANJE. SKUPOCA NEVEROVATNA. BAHANALIJE VRHA VLASTI SA UBICAMA. SILOVATELJIMA,ZLOCINCIMA SVIH FELA ZA BOZIS PRAVOSLAVNI. AKO JE I ZA SRBIJU MNOGO JE!

 

Zapis ne počinje Prvog januara 2026.
Zapis počinje u trenutku kada prestaneš da očekuješ početak.

Nije bilo radosti za Novu godinu jer nije bilo razloga da se glumi prelaz. Godina se nije promenila — samo je oznaka ažurirana. Sistem je potvrdio kontinuitet. Ljudi su nazdravili nečemu što se već desilo.

Tada sam shvatila : budućnost ne dolazi.Budućnost nadgleda.

Kvantne matrice nisu teorija, već okvir u kome se sve odvija. Ne kao zatvor, već kao mreža verovatnoća. Ne ograničava te zidovima, već izborima. Sve je moguće, ali samo ono što ne remeti stabilnost.

Istina postoji u svim oblicima, i baš zato je bezopasna.

Vreme se ponaša čudno od kada su ga ubrzali. Dani prolaze brzo, ali se ništa ne završava. Sve traje predugo i prestaje prerano. Prošlost se koristi kao upozorenje, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza. Tako se niko ne zadržava nigde dovoljno dugo da bi nešto razumeo.Prostor je postao uslov.Ne pitaš gde, već da li smeš.

Granice više nisu linije — one su filteri. Vidljivost, dostupnost, prisustvo. Ako vanzemaljci mogu kod nas, a mi ne možemo kod njih, to znači da kretanje nije pitanje tehnologije, već hijerarhije. Možda su “oni” samo metafora za sloj stvarnosti u koji se ne ulazi masovno.

Najveća teorija zavere nije da neko vuče konce.Najveća teorija zavere je da konci ne postoje.

Liberalni novi svetski poredak ne izgleda kao poredak. Izgleda kao priroda. Kao zdrav razum. Kao jedina opcija. Sve ostalo je označeno kao opasno, smešno ili nemoguće. Tako se pitanje neutralizuje pre nego što postane misao.U tom svetu, pobuna je dozvoljena.Tišina nije.

Primijetil  sam da oni koji nestaju nisu uklonjeni. Samo su prestali da emituju signal. Nisu otišli daleko — ostali su tačno tu gde jesu, ali izvan dometa. Algoritmi ih više ne prepoznaju. Nema konflikta. Nema drame. Samo prazno mesto gde je trebalo da bude reakcija. Tako nastaje sigma generacija. Ne kao grupa, ne kao identitet, već kao nuspojava razumevanja. Oni ne traže istinu jer znaju da je istina danas alat. Ne traže slobodu jer znaju da se sloboda reklamira samo kada je bezopasna.Oni razumeju nešto jednostavno: sistem može da kontroliše samo ono što može da meri.Tišina se ne meri.Prisustvo bez signala se ne prati.Svest koja odbija da se sinhronizuje ostaje van mape.Ako postoji izlaz, on neće biti objavljen.Ako postoji nova era, neće imati ime.Ako postoji budućnost, ona neće ličiti na obećanje.Zato ovaj zapis nije poziv.Nije upozorenje.Nije objašnjenje.Ovo je samo trag.Ako ga čitaš i ne osećaš potrebu da reaguješ —već si tamo gde treba. Najveća iluzija moderne civilizacije nije sloboda.To su prostor i vreme.Učili su nas da je prostor neutralan, a vreme linearno. Da se krećemo kroz njih kao kroz prirodne elemente. Ali prostor više nije fizička kategorija — on je pristup. A vreme više nije tok — ono je raspored.Gde smeš da budeš.Koliko dugo.U kom kontekstu.To nije fizika. To je upravljanje.Digitalni prostor je to prvi pokazao. Sve je „svuda“, ali vidljivost je selektivna. Isto se sada dešava i sa fizičkom realnošću. Putovanja, granice, brzina, čekanja — sve su to filteri. Ne da bi te zaustavili, već da bi te usmerili.Vreme je sofisticiranije oružje.Ubrzanje nije napredak.Ubrzanje je zamor.Kada je sve hitno, ništa nije važno. Kada se sve dešava odmah, nema razmišljanja. Budućnost se stalno odlaže, a sadašnjost se stalno puni obavezama. Tako se zatvara krug: nema vremena za izlaz jer vreme samo postaje zid.Zato se govori o kraju istorije, kraju ideologija, kraju istine. Ne zato što su završeni — već zato što su zamrznuti u stalnoj sadašnjosti. Prošlost se koristi kao arhiva, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza.Oni koji to razumeju prestaju da jure.Prestaju da „kasne“.Prestaju da veruju da je brzina isto što i kretanje.Izlaz, ako postoji, ne nalazi se ni u prostoru ni u vremenu.On se nalazi u svesti koja odbija da se sinhronizuje.Najveća teorija zavere današnjice nije da neko kontroliše svet.Najveća teorija zavere je dada niko ne kontroliše ništa.Rečeno nam je da živimo u spontanom poretku. Da su tržišta, tehnologija, kultura i politika rezultat prirodnog razvoja. Da nema centra, nema plana, nema arhitekata. Samo tok.To je savršena priča.Jer ako nema upravljača — nema ni odgovornosti.Liberalni novi svetski poredak se ne nameće silom. On se predstavlja kao jedina razumna opcija. Sve ostalo se proglašava ekstremom, nazadovanjem ili teorijom zavere. Tako se prostor za pitanje zatvara pre nego što se pitanje uopšte postavi.Prava zavera nije skrivena. Ona je normalizovana.Ne moraš da veruješ u nju.Samo moraš da učestvuješ.U tom sistemu istina nije zabranjena. Ona je razlomljena. Ima previše verzija, previše izvora, previše konteksta. Svako ima svoju istinu, i zato nijedna nema snagu. Sumnja se ne uklanja — ona se proizvodi.Zato je najveća pretnja sistemu onaj koji ne pita šta je istina, već zašto baš ova verzija sada.Teorije zavere služe kao ventil. Daju iluziju otpora. Dok se ljudi raspravljaju o površinskim narativima, struktura ostaje netaknuta. Prava pitanja se nikada ne postavljaju javno, jer bi zahtevala tišinu, vreme i pažnju — tri stvari koje su danas najstrože kontrolisane.Najveća teorija zavere je da si slobodan jer nema očiglednog lanca.
Da biraš jer klikćeš.Da znaš jer imaš pristup informacijama.A možda je prava istina jednostavnija i opasnija:da je sistem najstabilniji onda kada izgleda kao haos.I zato oni koji vide ne pokušavaju da objašnjavaju.Jer objašnjenje je već deo mehanizma.Oni biraju tiho ostajanje.Ne kao poraz —nego kao jedini prostor koji još nije mapiran.

TREBACE AM MNOGO SRECE OVE GODINE. MNOGO SNAGE, MNOGO STRPLJENJA. SAD AKO IZA SVEGA OVOGA STOJI RASPLET SVIH OVIH GORDIJEVIH CVOROVA STO KOD NAS STO U SVETU PA DA IZDRZIMO. MORA NADA DA POSTOJI. SAMO DA NIJE ONA IZ PANDORINE KUTIJE. JER TU NADU RETKI MOGU DA DOCEKAJU. 

---