KAD SMO VEC SVE UPROPASTILI STO NE BI INAS TAKO BOGAT I LEP JEZIK. ZANIMLJIVA MI JE JEDNA REC KOJA POKAZUJE PRAVU SLIKU STVARI.
EVO OBJASNJENJA
On je takođe nabrojao mnoge reči za koje mu nije jasno zašto se upotrebaljavaju.
"Ka*ati, kre*ati, krknuti, nabosti, nagurati, na*uziti, nakundačiti, narokati, nataknuti, natrčati, naćuljati, okrpiti, olešiti, opaliti, ošajdariti, overiti, poje*ati, proburaziti, prodćarati, razbucati, razšrafiti, rebnuti, rendisati, rknuti, sjuriti, skarabudćiti, srkati, butnuti, čerečiti, čuknuti, doje*ati, drmnuti.." napisao je on te pitao ostale korisnike koje reči slenga su kul, koje krindž.
Korisnici su zatim naveli izraze koje su nekada koristili, a za koje su imali mišljene da su prihvatljiviji i razumljiviji.
"U moje vreme za nekog ko je mlađi smo govorili da je klinac, danas ti “klinci” za mlađe govore da su kidare", " Sećam se kad smo bili klinci, kad je nešto kul rekli smo da je "žešće" a kad nije onda je "trulo", " Gotiva je stari vec izraz 30+ godina, danas je to ful", "To sam video za lagan si... čak vise kod komšija u Bosni. Možda je kod nih poteklo to?", pisali su u komentarima mnogi.
Takođe, uključili su se i oni kojima je sleng svakodnevno u rečniku.
"Koja god retardacija mi padne na pamet ja je iskoristim. Trudim se da izmišljam nove fraze što češće", Matori i gotovo bratori mi je krindž. Zamišljam Borisa Bizetića kako koristi izraz "bratori", odvratno", "A braćala... ljubi te brat u prljav vrat ili mojne znojne?", "Reši ide gas", "Iščiliraj tebra nije dobar vajb", "Omg, lol i još neke engleske reči koristim svakodnevno, ne znam kako da ih se otkačim", bili su samo neki od mnogobrojnih komentara.
Ako ste u Novom Sadu i šetate pasa, a neko vam dobaci "vidi gadžu", nemojte da se ljutite i mislite da vas vređa. Jednostavno, komentarišu vašeg ljubimca, jer to je izraz kojiNovosađani koriste za većeg psa. Ovo je samo jedan od primera lokalnog govora koji je često neshvatljiv čak i onima koji žive u susednom gradu.ng
U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava". ng
U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".
U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".
Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.
Banaćani nameštaju i kafu, sendviče, a kada nešto rastavljaju ili popravljaju omiljeni izraz im je "pokvario sam". Kod majstora za kola zato često kažu "Ovo ću da ti pokvarim, pa da namestim". A koriste i izraz "Nije u vinklu", što znači da nije pod pravim uglom.
Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".
Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".
Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:
"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."
Evo još malo banatskog rečnika:
AČITI SE – šaliti
ASPIDA – zla žena
METATI – stavljati
ŠOR – ulica ng
U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".
Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča "paorski". On ume da bude "vickast", da se "šegači" i "ači" ali i da je "zdravo bolestan".
Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.
Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".
Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".
Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:
"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."
AČITI SE – šaliti
ASPIDA – zla žena
METATI – stavljati
ŠOR – ulic
DIVAN – razgovor
DI GA JE – gde je
KEREBEČITI SE – praviti se važan
LANDARATI – lutati, cunjati
LABOŠKA – mala posuda
LIHT NA ROZE – kad ostaneš bez para
FRUŠTUKOVATI – doručkovati
NOKŠIR – noćna posuda, noša
ŠPACIRATI – šetati
ŠPICLOV – prepredenko
ŠUFNUDLE ILI VALJUŠKE- testo od krompira preostalo od knedli ng
U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".
Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča "paorski". On ume da bude "vickast", da se "šegači" i "ači" ali i da je "zdravo bolestan".
Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.
Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".
Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".
Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:
"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."
Natkasna je noćni ormančić. Reč je nemačkog porekla, izvedena od reči "nacht" i "kasten", koje u prevodu znače noć i orman. Još jedna reč, poreklom iz nemačkoj jezika usvojena je na ovim prostorima. Voz, koji se na nemačkom kaže "Die Eisenbahn", usvojena je, ali su je loše čuli, te je postao ajzliban.
Zort označava strah, plašljivost, a reč je preuzeta iz turskog jezika. "Zort i kompanija", moglo se čuti od starijih, u različitim kontekstima. Ponekad, možete od starijih ljudi umesto reči zavesa, čuti firanga.
Ako ste gladni između doručka i ručka, ili ručka i večere, i tu glad morate da "presečete" tako što ćete pojesti neki manji obrok, vreme je za jauznu. A reč potiče od nemačkog izraza "jause", koji označava užinu. Sveter, reč koju su vojvođanski Srbi prezeli iz engleskog jezika, označava džemper na zakopčavanje. Ukoliko ste nešto uradili maločas, pre nekoliko trenutaka, uradili ste nešto otoič.
Lebrnji pendžer označava manji prozor koji se nalazi iznad velikog prozora. Takođe, taj izraz se ponegde koristi i za označavanje dvorišnog prozora. Za imanje, odnosno gazdinstvo, u Vojvodini se nekada koristila i reč gazdošak. Gedžav znači sitan. "Vidi kako je gedžav", odnosi se na sitnog, žgoljavog, malog čoveka.
Ukoliko šetate psa po novosadskim ulicama, i nekome se svidi vaš pas, može vam dobaciti "vidi gadžu". Gadža je reč koja označava većeg psa, bez obzira na rasu, ali i starog psa.
Iz engleskog jezika preuzeta je reč "gentry" koja označava dobrostojeće ljude, s tim što je u ovdašnjem maniru ta reč prilagođena, te su ovdašnja gospoda "džentrije". Dobro poznata je reč fruštuk, koja označava doručak, a potiče iz nemačkog jezika. "Frühstück" izvorno takođe označava doručak. Ako vas neko pita da mu dodate labošku, znajte da je u pitanju manja šerpa ili metalna posuda. Kada plaćate nešto, obavezno čete izvaditi šlajpik. Reč nemačkog porekla označava novčanik.
Većina lokalizama u govoru Novopazaraca su zapravo turcizmi koji su se u ovim krajevima, za razliku od drugih delova Srbije, zadržali od otomanskog perioda i koriste se gotovo u svakodnevnoj konverzaciji među žiteljima ovog grada.
U sećanju su mnogima ostali sportisti i rukovodioci jednog sportskog kolektiva iz Beograda koji su tokom jedne utakmice u Novom Pazaru pitali da im objasne šta znači navijački transparent na tribinama "tutarak" misleći da je u pitanju neka uvreda.
Zapravo, najprostije objašnjenje reči "tutarak" je strah, nelagodan, neprijatan osećaj, tako da kad nekog sportistu "uhvati tutarak" on ne može da odigra najbolje što zna.
Popularna reč u Novom Pazaru je i "tafra" koja se koristi kada želi da se objasni nečije hvalisanje, preuveličavanje, laganje i predstavljanje onakvim kako nešto nije. Recimo, "pazarski tafradžija" vozi automobil (vrlo verovatno tuđ) od 20.000 evra, sa gorivom na rezervi.
Od ostalih reči koje se svakodnevno koriste su i "badihava" (besplatno, jeftino, džabe), "birindži" (najbolja, najlepša), "bedevija" (krupan, nezgrapan), "kijamet" (oluja, nevreme), "uhabiti" (ućutati se, ne reagovati, delovati nezainteresovano), "vehnuti" (prodati, ali i udati se), "inđihan" (nemirno dete), "hurdulija" (nepristupačan teren, rupa), "zahać" (prostor sa veoma malo sunca).
Pojedine reči iz srpskog jezika u Novom Pazaru mogu imati potpuno drugo značenje, poput "obijati" koja može označavati provaljivati u kuće, objekte ili razbijati katance, dok se u ovom gradu koristi kao "šetanje, besciljno lutanje gradom".
U svakodnevnom govoru, u okolini Zaječara, gde se ove migrativne struje sreću, došlo je i do mešavine govora koji se koristi svakodnevno, ali se na ulici ili pijaci mogu čuti svi ovi dijalekti.
Vrlo popularan izraz koji se sreće u torlačkom kraju je "Ću ti pokažem od koje drvo se prave ložice", što u bukvalnom prevodu znači "Pokazaću ti od kog drveta se prave kašike", a znači "Videćeš ti sada".
Torlaci kažu "Mlatiš kako mokra pola", što u prevodu znači "Pričaš gluposti", a kada kažu "Ču te skršim kako sučku", oni žele da kažu da će nekog slomiti kao suvo drvo.
"Drećete visle na njek kako na kolac" kaže se u ovom kraju kada čovek nosi veliku ili široku odeću, a kada kažu "Usukal se kako klečka", znači da je neko oslabio.
Takođe, ako neko želi da kaže da ga je zatekla kiša, i da je mokar, Torlaci kažu "Oplzal sam kako dodolka". Dodole su nekada prizivale kišu. Kada neko poljubi dete pred spavanje, a neko se tome protivi, oni kažu "Što cukaš toj dete, pušti ga nek spi".
Često se i u gradu Zaječaru čuje sledeći izraz "Ću si idem kući, da kafu popijem u avliju", što znači da ide kući da kafu popije u dvorištu.
U selu Veliki Izvor, koje je poznato po specifičnom govoru, jedan od izraza je za dan koji dolazi posle prekosutra, "Zaran zadi druđi den", što u prevodu znači dan posle prekosutra.
Kada pitate Velikoizvoraca da vam pokaže razliku između srpskog i velikoizvorskog govora on kao iz puške kaže "Miš - miška, bubuljica - priška".
Timočka Krajina je bogata i prirodom, i građevinama, ali ono što je najlepše je raznolikost govora, koji je bukvalno u svakom mestu drugačiji.
Kad vam neko u vranjskom kraju kaže da ste "zakasali", ne sekirajte se, nije vas opsovao: to znači da ste nepromišljeno ušao u kakav odnos ili posao a da niste sagledali moguće posledice (Zakasaja s njom, nije ona devojka za njega, samo će mu doneti probleme).
Ali ako vam neko, kojim slučajem, kaže da će da vas "perne", bežite glavom bez obzira ili se zaštitite jer će vas udariti. "L’ckati" znači štucati (Popij malo vode, da ne l’ckaš više).
U Vranju kad neko nekoga juri, kaže se da ga "mava" (Mava ga, a kad ga stigne, ne piše mu se dobro).
Ako neko nekoga pita "Koji ti je andrak?", mogao bi to da ga učini i drugačije: "Koji ti je đavo, šta ti je?" U Vranju i okolini se ovaj izraz često koristi u navedenom kontekstu, ali mali broj ljudi zna šta, zapravo, znači izraz "andrak". "Blaze si ga/mu" znači blago njemu (Blaze si ga, on je drva za zimu već kupio).
Ako čujete da kažu da je u gradu veliki "kalabal’k", to znači da je velika gungula, gužva odnosno mnoštvo ljudi na jednom mestu.
Kada nešto kupite, i zadovoljni ste nakon toga, reći ćete prodavcu "airlija", kao i on vama. To je blagoslov pri kupovini ili kakvom darivanju, u značenju "da imaš korist". "Airlija rabota!" znači da se posao završi ako treba.
Ako se neko "kurtalisao" bede, to znači da se oslobodio nekog tereta ili problema, i da će mu sada krenuti u životu. Čim se neko "ualija", znači da se razmazio (Ualija se, ništa neće po kući da radi).
Ako primetite da neko "vije", videćete da taj jeca, plače, narikuje (Majka vije nad sinovljevim grobom).
Kad se neko "rčka", taj traži problema tamo gde ga nema, čačka, provocira (Sad se rčka, a kad dobije batine, đavo će mu biti kriv). Izraz "božem" znači kao bajagi ili tobože (Pretvara se, božem je ljut, traži pažnju). Ako je put "lizgav", to znači da ne krećete na put jer je klizav (Pazi se, ima leda, lizgava je ulica). Vranjanci izraz "žimi" ili "živmi" koriste kada se kunu (Živmi majka, ne lažem, očiju mi).
Po lingvistima i stručnjacima koji se bave jezikom, sama Šumadija, pa time i Kragujevac, kao centralno mesto u njoj je oblast gde se mahom govori kolokvijalni jezik i nije toliko bogata lingvističkim posebicama. Ali, nije da ih nema, pogotovu u čaršijskom slengu ali i šire.
Veliki deo njih potiče još iz onih vremena kada se izlazilo na korzo a danas je potpuno politički nekorektno i rodno neseenziblisano pojašnjavati odrednice poput - trebe ili ribe, koje su se šacovale.
U prilog istoriji jezikoslovne i jezokotvorne mizoginje žargona ovog kraja Srbije zauvek će ostati zabeleženi izrazi kao što su: kamenjarka, alapača, torokuša, čukljunka, baba kurana (zanoveta) ili drombulja. Neke od njih su bile pikljave ili imale "šiške ispod miške" što ne odgovara današnjim estetskim a kamoli jezičkim standardima.
No, tvorci ovih provala, kako kod nas vole da kažu su mahom bili kolakni dokonjaši (osobe koje ne rade ništa korisno) i lelemudi (isto takva danguba, samo još eksplicitnije pojašnjena), preteče onih koje će današnji klinci "krstiti"„ opštim nadimkom - blejači.
Uz radžu (kako se u Šumadiji tepa domaćem osvežavajućem alkoholonom piću) su se "puštale buve" (širenje lažnih informacija) i "baronisalo" (brutalno lagalo) a potom "palilo" (zbrisalo ili pobeglo sa lica mesta), sem onih koji su ostajali "zemljosani" (mrtvi pijani) i onda na istom "zakuntali" (zaspali).
Cirkalo se i šikalo sem onih koji su vazda imali "zmiče u džepu" (osvedočene škrtice i ćemeri – tvrdice i džirmije) dok ne upadneš u bulu ili se "ubuliš" (dugovi) a lokalni zgubidani se na to "pocepaju k’o šifonske gaće" (umru od smeha). Na sve to Kragujevčani imaju odgovor u jednoj reči da je lačo ili šukar (dobro) ili hatala (totalno ludilo).
Poseban argo koristi se u gružanskim selima gde je nešto "što je moralno" (obavezno), fizika je težak rad i najteži posao (koristi se uz dodatak "čista") ili ih obuzme "strast" (kad se neko mnogo uplaši).
Ali, šta reći kad je za Gružane i danas žena sa velikim grudima jednostavno - velikodušna. Da li iz dinastičke opredeljenosti u Rači i okolini (rodno mesto vožda Đorđa Petrovića) takva ženska persona je - karađorđuša.
Svojedobno, pre dva veka dok je Kragujevac bio prva prestonica tek oslobođene Srbije ne malo vremena u njemu, između ostalog, proveo je Vuk Karađžić prikupljajući narodno duhovno i umovno blago i slične umotvorine. Svoje zbrirke narodnih poslovica iz ovog kraja Srbije danas bi mogao da obogati i dopuni i novim biserima kao što su: "doćiće i Mica na kolica" ili zlokobnom "da bog da se u kući sve posušilo, osim veša".
Specifični izrazi iz Niša, mada bi u originalu, odnosno na niškom jeziku bilo iz Niš. Jedan od glagola, koji se često u Nišu koristi, je akati se, što u prevodu znači mlatiti se, gubiti vreme. Izraz a be, nema posebno značenje, ali označava uvod u razgovor. Kad se za nekog kaže da se zabaradosao, to u prevodu znači da se zadržao preko mere. Jaramaz je oznaka za besposličara.
Glagol iskubati znači isčupati. Kalaj rabota označava laka posla, odnosno posao koji se uradi bez po muke. Za kuče i štene u Nišu se često čuje da Nišlije kažu kudre. Za nešto što se desilo nekad kaže se njeknja, a sairi se znači čuditi se. Kad neko kaže da je negde tarapana, on misli da je tamo gužva, a za razmaženu osobu se navodi da je ualena.
Za nekoga ko glasno plače, u niškom kraju može da se čuje rove, o za onoga ko se pišmani da se predomislio. Onaj ko se rastužio se na nišlijskom jeziku umusio.
Reč "frajer" pozajmljenica je iz nemačkog jezika (Freier) u kome označava prosca, kandidata za ćenidbu, odnosno nećenju, slobodnog muškarca. Početkom XIX veka to značenje imala je i u srpskom jeziku, a kasnije je dobila drugo značenje i vremenom postala višeznačna: 1. mlad muškarac; 2. pomodan mladić; 3. obestan mladić; mangup; 4. naivan muškarac; 5. neznalica; 6. početnik; 7. danguba; 8. bezveznjak; 9. glupak; 10. devojčin momak; 11. (kao pridev) naivan, glup.
Do pre dve-tri decenije u našoj sredini takve reči smatrane su bezobraznim, rečima koje izgovaraju priprosti i nedolični ljudi bez domaćeg vaspitanja. Roditelji i nastavnici kažnjavali su decu ukoliko bi rekla "keva", "ćale", "profa", "lova" itd., a da ne govorimo o psovkama. Danas te reči koriste razne generacije i pripadnici različitih socijalnih slojeva. Ujedno, izrazi istog značenja nastali u raznim prošlim vremena, mogu se paralelno čuti: "paliti se" (iz 50-ih), "ložiti se" (iz 60-ih), "primati se" (iz 80-ih) i "pržiti se" (iz 90-ih). Jedan od vrlo starih šatrovačkih glagola "gotiviti" (star čitav vek) u najnovije vreme može se čuti vrlo često, kao i u izvedenim oblicima: gotiva, gotivac, gotivan, gotivno. U "Vukovom rječniku" (1818) nalaze se reči "palja" (hleb), "gotivica" (rakija), "zrakavica"(oko), "levat" (čovek), "levatka" (žena), "klindov" (sin), "klindovka" (ćerka), "keva" (mati). Danas izrazi "zezati", "zajebati", "vukojebina", "jebivetar" itd. svakodnevno se mogu čuti iz usta ljudi različite starosti, stepena obrazovanja, temperamenta, zanimanja itd. Ranije su, po pravilu, mlađi učili sleng od starijih, dok ga u novije vreme stariji izgleda češće preuzimaju iz govora svojih sinova, unuka, mlađih rođaka ili prijatelja (npr. "super").
Kao i u drugim jezicima, i u srpskom postoje neka pravila u stvaranju slenga. Najčešće skraćivanjem ("profa" od "profesor" ili "ćera" od "kućerina"), inverzijom ("vozdra" od "zdravo"), inverzijom akuzativa ("fuka" od "kafa", "gudra" od "droga"), složenicama ("buljouvlakač" ili "pičkopaćenik"), asocijacijama (bolid – 1 sumanuta osoba, 2 idiot, po sportskom automobilu marke Bolide i figurativnom označavanju sumanute vožnje (mojne si bolid! = nemoj da si lud!), sažimanjem (čoporativno – nastala od "čopor" i "kolektivno", u značenju svi zajedno, u velikom broju) i dr.
Pojedini sufiksi naročito su popularni:
– ca: doca, droca, fuca, jeca, koca, meca, moca, peca, pica, pljuca, prca, puca, švica, ćaca; čuga: automobilčuga, crnčuga, filmčuga, klinčuga, lovčuga, pivčuga, prstenčuga, seljančuga, sinčuga, stančuga, vinčuga, znojčuga;
– ać: crtać, crvendać, diskać, golać, iksać, kilać, kitać, prstać, sporać, tristać, zelembać, ćenskać;
– onja: bionja, klonja, kuronja, mudonja, njonja, prdonja, reponja, seronja, šonja, tronja;
– njak: bezbednjak, bezveznjak, crnjak, dopičnjak, dvosobnjak, finjak, godišnjak, grupnjak, istraćnjak, kulturnjak, krupnjak, mašnjak, matičnjak, minjak, mirovnjak, motornjak, mračnjak, napičnjak, narodnjak, Padinjak, perverznjak, pičenjak, pičnjak, plastičnjak, polovnjak, prcvoljak, robnjak, slobodnjak, sportnjak, studenjak, tamnjak, teretnjak, trbušnjak, trtanjak, umerenjak, vilenjak, zabavnjak, zapadnjak, zatvorenjak, zornjak, itd.
Vrlo česti postali su izrazi: iz bedaka, na bombaka, na brzaka, na deljaka, na divljaka, za dćabaka, na finjaka, na kvarnjaka, levaka, nizbrdaka, pešaka, na prvaka, na suvaka.
TAKODJE BEOGRADSKI ZARGON
A
akrep – ružan muškarac
alamunja – sve radi brzo, ne vodi računa o drugima, od njega više štete nego koristi
antihrist – ne može da se skrasi na jednom mestu, stalno smišlja neke gluposti od kojih drugi stradaju, a on se izvuče
asparagus – muškarac koga uvek nalazite na istom mestu; na primer, uvek izlazi u isti kafić (ne treba ga mešati s fikusom (v. fikus))
aspirin – tip od koga se ništa ne očekuje, a on ispadne super
atila – Mađar
avioni-kamioni – pravi se da je poslovan čovek, a najčešće se radi o jajari (v. jajara)
B
baja – dobar frajer (v. frajer), što bi se reklo – zna znanje
babojebac – onaj koji jebe samo starije od svoje majke
baćuška – Rus
badža – velikodušan muškarac koji nema šlifa za džeka (v. džek); muškarac koji se hrani isključivo pljeskavicama
balavac – nezreo (nije nužno mlad)
balkonjerko – pali se na velike grudi
bambus – glup, šupalj, uvek može u svemu da se „slomi” (kao bambus), a svuda se gura; neuko meša vrste pića
baraba – nastalo od varvarin, označava primitivnog tipa koji se umuvao u bolje društvo
baron – koji „baroniše”, odnosno laže bez koristi ili pravi nepotrebnu „situaciju”, sa sve pripadajućim elementima fantastike
batica – ortak iz kraja ili škole, s njim ne sme da se pređe prećutno dogovorena granica, inače postaje opasan
batke – Makedonac
bezveznjak – onaj koji ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju
bitanga – mađarska reč, uglavnom se odnosi na tipa koji svojim brljotinama drugima nanosi štetu
blenta – kao dete, i po naivnosti i po ponašanju
bludnik (grada Čikaga) – lascivne misli, realizacija nula
bolesnik – za razliku od psihopate (v. psihopata), ovaj muči u krevetu (obično traži nešto na granici opšteprihvaćenog)
bolid – uvek napravi neki džumbus ni zbog čega; glup, često ujedno i lud muškarac
bonžita – rošav muškarac
boza – „mutan” tip: ili se bavi sumnjivim poslovima ili se udvara tako da želi što više da zbuni, ni sam ne zna šta želi od devojke
brdonja – tip s velikim stomakom
breskvica – muškarac koji se lepo ljubi
brlja – smeje se na sahranama, plače na venčanjima
bubica – ćuljiv i miran muškarac
budala – uvek nešto zabrlja
budaletina – zabrlja uvek, pravi i veća sranja, ali je simpatičan
bumbar – tovljeno muško čeljade, pripravnik za kategoriju sumo (v. sumo)
buržuj – muškarac s parama ali bez šlifa
buzdovan – ni o čemu pojma nema, nije ni za pokazivanje ni za upotrebu
C
cepanka – tip bez šlifa
cepidlaka – uhvati se za jednu sitnicu u razgovoru, najčešće gde ste pogrešili, i o tome priča do Sudnjeg dana
crv – bezvredan muškarac
Č
čiča – stariji muškarac koji ne priznaje da je za staro gvožđe
čilac – stariji muškarac koji pokušava da izigrava mladića
čilager – stariji muškarac koji je pomalo izlapeo
čoban – ruralan tip koji to krije (ali mu viri praz iz dupeta)
Ć
ćuskija – ni o čemu pojma nema, a u svaki razgovor se meša
D
dasa – malo arhaičan žargonizam, označava lepog i vaspitanog momka, poželjnog u svakom pogledu
delikates – super seks za jedno veče
derište – stalno se duri i uvek mu je neko drugi kriv za sve neprijatnosti
dete – budi materinski poriv: nameštate mu kravatu, frizuru… (može da bude i mator)
dileja – lud, najčešće s dijagnozom
dilkan – na pola puta do dileje (v. dileja)
dripac – primitivac koji laže, krade i očekuje poštovanje
drkadžija – svemu nalazi manu
drndaroš – onaj što glumi drndoša (v. drndoš) da se ne bi videlo koliko je glup
drndoš – zaguljen tip, težak karakter
drug – tip koji očekuje da bude osvojen; kad dođe do konkretnog, on i dalje priča i druži se; muškarac koji je u startu proglašen za srednji rod i ne dolazi u obzir bilo kakva ljubavn(ičk)a kombinacija s njim
drvoseča – autentičan gorštak; muškarac s velikim šakama; jak muškarac; bukvalista
dupetaš – pali se na dobru žensku pozadinu
DŽ
džabalebaroš – očekuje dobar život bez ikakvog zalaganja (džaba leba); sinonimi: lezilebović, zgubidan; podvrsta: jebivetar – skoro da je dostigao nirvanu
džek – velikodušan muškarac, džentlmen
džimrija – cicija, uvek pobegne kad treba nešto da se plati; ne ide na rođendane da ne bi kupio poklon
Đ
đubre – muški otpad
đilkoš – mlad, razuzdan i nevaspitan momak
E
episkop – duhovni tip
edipovac – mamin sin
F
faca – poznat tip, svi ga znaju bilo u gradu bilo planetarno
fantom – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš
fikus – onaj koji uvek sedi u ćošku i ne pomera se (kad je bio mali, verovatno ga je mama ostavljala u pesku kad ode na pijacu i posle dva sata ga zaticala na istom mestu)
frajer – kompletan muškarac
G
galeb – jebač presretač (v. jebač presretač) meštanin iz turističkog mesta na moru
gedža – seljak (v. seljak) na položaju
gladiola – zastareli tip muškarca, udvara se po svim pravilima iz romana Džejn Ostin, iskočio iz vremeplova kao vanzemaljac
golub – sklon zaljubljivanju
govedo – prostak
grebaroš – očekuje da nikad ništa ne plati, a da se provodi; najčešće izgovara sintagmu „vratiću ti sutra”, pa to sutra bude malo sutra
gringo – Amerikanac
grlica – često ide u toalet, sumnja se da je usranko
gugutka – jebač presretač samo na zimovanjima i letovanjima, kao turista; postoji teoretska šansa da uradi nešto (mada obično laže)
guzonja – svuda bi da se ugura: i na žurku, i na dobro plaćeno radno mesto; želi da stekne položaj po svaku cenu; ima prevelike ambicije naspram mogućnosti
H
hasan – samo razmišlja šta će da jede, voli da „hasa” (kome se ovakav tip dopada, nek nauči da kuva)
hoštapler – kriminalno nastrojen, a očekuje poštovanje
I
idiot – potpuni bezveznjak (v. bezveznjak), bez ikakve nade da može upasti u neku drugu kategoriju
intelektualac – za sve je dobar izuzev za seks
J
jajara – zeza na sitno, muškarac u pokušaju
jebač – podsmešljiv izraz za onog ko ostane „suvog kurca”; podvrsta: jebač presretač – muva sve živo istim kliše-forama, po pravilu neuspešno
jorgos – Grk
K
kamilica – tip koji smiruje napade panike ili histerije (ako je uz to i dobar, onda je podvrsta: Mica kamilica)
Kara Mata Kara – za kres-varijantu zanimljive su mu samo „poznate”: pevačice, glumice, klaberke, pa i starlete, devojke koje su poznate „zato što su poznate”
kasapin – muškarac koji voli grub seks
kiselo grožđe – na prvi pogled frajer (v. frajer), a u stvari od njega „trnu zubi”
knedla – sramoti devojku u društvu (zastaje joj knedla u grlu)
kokoška – muškarac torokuša
kolac – drven tip (naročito nepoželjan u kafani, na žurkama… Preporučljiva pratnja za sahrane ili posetu bolnici)
komad – lep muškarac od kog se svašta očekuje u krevetu
krajišnik – dobar potencijal („zdrav u glavu” i ambiciozan) iako je ruralni tip
krastavac – ima debelog „stojka”
krelac – simpatičan kreten (v. kreten)
krele – kreten (v. kreten) s kojim nikakav smislen razgovor ne može da se obavi, ali je zabavan
kreten – ni o čemu pojma nema, pa čak ni o tome da ni o čemu pojma nema
kretenčina – loš čovek
krofna – debeo ali sladak muškarac
krompir – akrep (v. akrep) seljak (v. seljak)
kukuruz(njak) – ima veliki stomak, ispod je kukuruz (koji se bere jednom godišnje); uglavnom se radi o starijem oženjenom muškarcu koji se malo odmori posle posla, ide na pecanje jednom mesečno, pije pivo dok gleda utakmicu i jednom godišnje se upušta u „grehe mladosti”
kurajber – jajara (v. jajara) s izgledima na uspeh
kuronja – iako obdaren, loš u krevetu
kurva – onaj koji je u nekoliko veza u isto vreme i koji raskida tek kad je priteran uza zid, a ako to sam učini, onda je preko nekoga, mejlom ili na fejsu
L
landara – glava mu služi samo za podšišivanje; ništa ne radi, očekuje samo provod; tip koji ide s jedne žurke na drugu; podvrsta: landara-pišore – tip koji se trudi da bude landara, još se usavršava ili nema sredstava da bi vodio takav život; podvrsta podvrste: lelemud – još neopredeljen da li da se regrutuje u redove landara-pišora
lepi – lokalna faca (v. faca), uglavnom površan
leptirić – nemoguće ga je uhvatiti, a ni posle zadržati na duži rok
lešinar – onaj koji uživa da teši (obično se ogrebe za snošku izigravajući druga devojci slomljenog srca); koji otme devojku najboljem drugu
lik – muškarac na koga može da se računa; poznat po dobru
lopov – emotivna varalica
lovan – ima para
lovator – ima mnogo para
lubenica – ima debele obraze ili veliko dupe
ludak – hrabar i iskren tip
lukac – ruralni paradajz (v. paradajz)
LJ
ljakse – primitivac kome nema pomoći; obrazovana seljačina (v. seljačina)
ljiga – laže kako zine; ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep
M
majka Mara – pravi zaštitnik koji i najneprijatnije situacije reši za tili čas (obično je to drug starijeg brata ili drug koji nikad nije postao dečko, a trebalo je)
majmun – tip koji se trudi da zabavi društvo, ali je neuspešan u tome
majstor – violina (v. violina) koja se oseća na muški znoj
mamin sin – očekuje da mu se u svemu udovoljava; razmažen
mangup – muškarac koji ima prošlost (obično dosije u policiji), stalno je na ivici između frajera (v. frajer) i kriminalca (u Srbiji ubedljivo najpopularniji tip muškarca)
manijak – misli samo na seks
maskota – tip za pokazivanje, ali da ne otvara usta i s njim se ne odlazi u krevet (obično se maskote regrutuju iz redova buržuja, landara i kandidata za frajere)
matorac – stariji muškarac koji ima para ili je poznat ili je prepametan (i u tom smislu je zanimljiv)
matori perverznjak – može biti i mlad, bitno je da su mu interesantne samo devojke mnogo mlađe od njega ili sasvim neiskusne, čak i deca
mesar – grub u predigri
miško – dovodi druge u opasnost svojim suludim akcijama za koje misli da su interesantne
moron – mnogo glup muškarac
mudonja – muškarac na položaju
mufljuz – nikad se ne zna šta smera
muftadžija – sve dobija, a ništa ne daje, „mufte”, znači – „za dž”; „profesionalno muva” devojke
mušmula – bez hrabrosti i inicijative (figurativno: ima skvrčena muda)
N
nafatirani – ima para trenutno; naslednik
NJ
njanjavko – sve mu je teško, uvek mu nešto fali
O
ognjen – Ciganin
ološ – muškarac s lošim društvom; pokvarenjak
organ – policajac ili vojno lice koje pokušava da u vezi sve bude po njegovom
ovca – može da mu se naređuje i žena ga vodi kroz život (nije šonja, koji je plašljiv, ovaj tip se rodio naivan)
P
panja – dobar tip, kome možeš da se poveriš, koji može da te uteši, najbolji drug (panja je sinonim za hleb)
papak – gradska seljačina (v. seljačina)
papan – gradski seljak (v. seljak)
papučar –u vezi ili braku njegova devojka ili žena „nosi pantalone”, a on „nosi suknju”
paradajz – gura se u društvo materijalno obezbeđenih, a pas nema za šta da ga ujede; ide na fensi mesta i celo veče provede uz čašu soka
peder – cinkaroš; pravi se da je ono što nije
picajzla – sve mu smeta; obraća pažnju na sitnice; dosadan; muškarac uredniji od bilo koje ženske osobe
picipevac – misli da je krupan (obično drži visoko uzdignutu glavu)
pička – slabić
pizda – podmukli slabić (isto važi i za žene – karakterno loša osoba)
piletina – mlađi poželjan muškarac
pop – nije preterano zainteresovan za seks
povraćka – zabavlja društvo vulgarnim vicevima; voli perverzije u seksu
praz(iluk) – prostak
prcoje – jebucka često, a kratko
prdonja – pravi mnogo buke ni oko čega
psihopata – za razliku od bolesnika (v. bolesnik), ovaj muči psihički (naročito voli da vređa)
puvadžija – hvalisavac
R
rambo – ponosni šetač sopstvenih bicepsa, tricepsa…
razbijač – potentan muškarac
razbojnik – u njega se zaljubljuju sve žene koje ga okružuju; kvari prijateljstva, kumstva… a ne radi to namerno
razvaljivač – muškarac koji se pamti po dobrom seksu
roki – bokser; anonimni tabadžija iz kraja
S
sado-mazo – maltretira sve oko sebe, smeje se kad maltretiraju njega
sajber – ne skida se s kompa
seljačina – ruralan tip koji se trudi iz petnih žila da ostavi dobar utisak
seljak – ruralan tip koji to priznaje, čak se i ponosi
serator – neprestano lupeta
sivonja – sve bi na silu; posebno nezgodan za seks
skot – muškarac bez šlifa
skotina – muškarac bez šlifa koji povredi namerno i još misli da je to zabavno, čak i smešno
slatkiš – lep, pametan i dobar muškarac
slepac – koji prokocka svaku šansu, najčešće i upropasti idealnu situaciju: podvrsta: dupeglavac – za razliku od slepca ponekad mu dođe iz dupeta u glavu šta propušta, mada po definiciji za crno misli da je belo, i obratno
smor – dosadan tip
smotanko – ni u čemu se ne snalazi
smrad – svesno đubre (v. đubre)
soko(l) – jebač presretač (v. jebač presretač) meštanin iz turističkog mesta na planini
specijalac – opasan ali privlačan tip
staklena galanterija – nosi naočare debelih stakala (čaše, tacne, tegle…)
starkelja – izlapeli čikica koji voli da drži predavanja „u moje vreme…” (naravno, on je tad bio car, a ko bi drugo i mogao da bude?)
strvina – primitivac, grubijan, sebičnjak: skot, skotina, đubre i smrad ujedno (v. oznake za sve ove tipove)
suknja – popustljiv muškarac
sumo – sav u salu, teška kategorija
svileni – osetljiv muškarac, rafiniran u svakom smislu
Š
šaban – onaj što Pako Raban čita – Pako Šaban
šalabajzer – najvažnije mu je da je zabavan
šantavko – muškarac koji loše hoda
šašavko – svašta mu pada na pamet, ali bezazlen
šlihtara – uvek u društvu poznatih, uspešnih, bogatih… kojima se divi i „uvlači” im se
šmokljan – slično kao šonja (v. šonja), s tim što ponekad pusti glas (ali ništa više od toga)
šonja – neodlučan; loš u seksu; koji ne ume da lupi rukom o sto
šuntavko – blesav i glup ujedno
šušumiga – blesav seljak (v. seljak)
švaba – Nemac
švaler – podsmešljiv izraz za onoga ko se hvali uspesima u krevetu (a najčešće su neuspesi)
T
tantuz – glup do bola, pojma nema ni o čemu; sinonim: tocilo
taraba – onaj koji voli seks u prirodi i na neobičnim mestima
tašna-mašna – poslovan čovek
tata – svi ga slušaju: mnogo zna, duhovit i zabavan
tatin sin – ništa nije postigao sam
tečni – sklon alkoholu
testosteron – 100% muškarac
trokrilac – krupan muškarac, širokih leđa
trtomud – stalno nešto komplikuje
truba – onaj koji izneveri očekivanja
turbo – seks od 5 minuta (sa sve muvanjem i predigrom)
tuta – Bugarin
U
uglješa – crnac
V
vampir – danju spava, noću izlazi
vatirani – poteži muškarac, ali još uvek poželjan
violina – fantastičan u krevetu
volina – misli da je dobar frajer (v. frajer), ni ne sluti u kakvoj je zabludi
vucibatina – ništa ne radi, ni oko čega se ne trudi, a svašta očekuje
Z
zagoretina – dugo nije imao seks, navalio kao dete na trešnju
zmija – licemeran tip koji gleda da izvuče neku korist iz veze
Ž
žaba – ima velika usta, kao početak čarape
žabac – non-stop priča, ali ga niko ne sluša; krekeće, odnosno ima neprijatnu boju glasa
žena – ogovara svoje društvo
ženturača – voli da pravi spletke
žutać – Kinez
žvaka – tip koga je nemoguće osloboditi se; tip s kojim se samo priča, i ništa drugo
Koliko puta ste se našli u nekoj grupi i čuli izraze: ''šulja''( košulja), ''lone''( pantalone), ''cava''( pi*ka), ''bleja''( ništa ne raditi). To su samo neki od izraza koji koriste mladi beograđani i način na koji komuniciraju.
Koliko je danas rasprostranjen govori i to da beogradski srednjoškolci koriste neke od termina i u pisanju svojih sastava. Po nekim forumima se mogu naći najslikovitiji prikazi njihovog današnjeg načina komunikacije.
Pogledajte neke od zanimljivih primera:
ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Fazon im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i ke*aju jedno drugom kako se vole, a ne ka*aju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.
RAT I MIR
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pi*ke i onda se napasu mu*a Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, nje*ra sve vreme.
OBZIROM NA UTICAJ LJUDI KOJI SU DOSLI U BEOGRAD I EVOLUCIJE JEZIKA KOJA SE STALNO DOGADJA JER JEZIK JE ZIV ,PA ONDA UTICAJ ENGLESKOG JEZIKA STVORILI SU NEVEROVATAN SLENG KOJI SE GOVORI SAMO U BEOGRADU. NE ZNAM KOLIKO JE TO DOBRO. NEKAD IMAM NOSTALGIJU ZA ONIM NASIM LEPIM SRPSKIM JEZIKOM A ONDA POMISLIM DA OVAKO MORA DA BUDE. NOVE GENERACIJE NOVI SLENG
OVDE IMA UBUCKANO MNOGO RECI MOZDA NADJETE I NEKU KOJU STE CULI AL BAS NE ZNATE STA ZNACI.
