DOSLEDNOST

 IZUZETNA KARAKTERNA OSOBINA. I IZUZETNO TESKA. ODRZATI DOSLEDNOST PO SVAKU CENU JE NEKADA LOSE RESENJE.  COVEK TREBA DA ZIVI PO PRINCIPA, MEDJUTIM NEKAD MORA DA BUDE I FLEKSIBILAN.

Potreba da budemo dosledni svojim životnim principima uvek nailazi na iskušenja. Sazrevajući i gradeći ličnost i karakter, držimo se neke strukture i jako nam je važno da struktura bude pouzdana, da se ne ruši i da pruža oslonac u trenucima izazova, iskušavanja i preispitivanja.Jer princip nas uvek dovede u neprijatnu, nepovoljnu i gubitničku situaciju. Nešto radimo tako kako radimo iz principa i uopšte ne vidimo koliko smo zaglibili.Ako ne lažemo iz principa, često ćemo biti na mukama izbora očigledne praktičnosti i korisnosti neke sitne laži ili prećutkivanja i rešenosti da uvek govorimo istinu. Kad ljudi nešto čine iz principa, obično je to praćeno rečima „neću iz principa“ i obično odbijaju da učine ono jedino što bi u datoj situaciji bilo mudro i što ne bi izazvalo dalju lavinu problema, a možda bi neke i rešilo. Na ljude od principa možete računati – oni sigurno neće učiniti ono što je suprotno njihovim principima, ma koliko vama ili njima život zavisio od toga. Biće totalno radikalni ako su im principi već okoštali i pretvorili se u reume, artritise i gihtove, radije nego što će teška srca odlučiti da odbace princip koji im radi o glavi.Koncept slobode ne drži mnogo do principa. Ali i on zahteva doslednost. Ne možete biti slobodni ako prosto nemate nikakav princip i nikakav stav – to samo znači da nemate iskustvo ili interesovanje, ili da ste već polumrtvi od života i da vas zabole više za sve što nije usko orijentisano na vaš svet.

 

Stav da roditelj treba da u svakom trenutku bude dosledan u svom ophođenju prema deci je veoma uobičajen i pedagoški opravdan. Međutim, slično stavovima da uvek treba da budete strpljivi, puni poverenja, razumevanja, da imate odgovarajući autoritet… tako je i insistiranje na konstantnoj doslednosti mnogo lakše reći nego sprovesti u delo.

Zašto je teško biti dosledan? Deca će u većini svojih faza razvoja, pa čak i u pubertetu ispitivati granice vašeg strpljenja i autoriteta. Tako, vi ćete možda, uspeti da savladate doslednost potrebnu za jednu fazu razvoja, ali taman kad to učinite, dete se “prebacilo” u sledeću. Osim toga, na vašu doslednost mogu uticati i drugi faktori kao što su vaša emotivna stabilnost, trenutni sticaj okolnosti, sigurnost u zahtev koji postavljate detetu… Većina roditelja ne može da izdrži napor da bude dosledna u svakom trenutku pa se odlučuje na ponašanje koje im je, u tom trenutku, jednostavno, lakše ili podležu pritisku sredine (na primer, popuštaju detetu ne zato što veruju da je to u detetovom najboljem interesu, već zato što ne žele da dalje privlače pažnju prisutnih), Primeri za te situacije su oni roditelji koji ispunjavaju svaku detetovu želju kada su na javnom mestu.

Značaj doslednosti. Dosledno ponašanje roditelja utiče na samopouzdanje, kako roditelja tako i dece, a autoritet roditelja se na ovaj način gradi najbezbolnije i najbrže. Istovremeno, tada i deca razvijaju poverenje u vas, jer, kada uspete da neki svoj zahtev detetu objasnite a zatim na njemu insistirate, ono će postepeno steći iskustvo da nema svrhe da se opire jer ćete vi biti uporniji. Sve dok svoje zahteve argumentujete i ostajete uporni u njihovom sprovođenju, poverenje koje dete u vas stiče zasniva se na međusobnom uvažavanju, a ne na strahopoštovanju.

Doslednost podrazumeva vaše nepromenjeno ponašanje u istim situacijama. Ukoliko, na primer, uvek istrajavate u zahtevu da pre spavanja dete mora da sredi svoje igračke, ono će na taj način na najbrže usvojiti pravilo da mora da ih sređuje. Odnosno, dete će imati lično iskustvo da se u vašem domu to podrazumeva, da vi ne popuštate, da je vaša reč u ovoj situaciji “jača”, pa će je, samim tim, i najbrže prihvatiti. Takođe, dete zna da ako možete da istrajete u jednoj oblasti, moći ćete i u nekoj sledećoj. Njemu je potrebna sigurnost u vaše postupke i uverenje da je ono pod vašom kontrolom. Ono raste u svetu prepunom utisaka, boja, oblika, iskustava koje tek treba da nekako klasifikuje i obradi.

Zašto je izostanak doslednosti loš po dete? Zamena uloga autoriteta roditelja i deteta je veoma štetna po dete. Izostankom vaše doslednosti, dete shvata da ako je ono dovoljno uporno u nečemu (na primer, pravi scene u prodavnici zato što želi da mu nešto kupite), vi ćete, na kraju popustiti i ispuniti mu želju. Poruka koju na ovaj način dete usvaja je nalik “zelenom svetlu” za njegovo buduće ponašanje. Naime, nesvesno, ono shvata da može da manipuliše vama jer je pronašlo način da određenim sredstvima (vikanjem, bacakanjem, plakanjem, ćutanjem, inaćenjem…) postigne svoj željeni cilj. Osim toga, deca ponekad primenjuju i drastična sredstva koja roditeljima dodatno otežava sprovođenje doslednosti, kao što su : odbijanje da jede, da spava, da se kupa, da ide u vrtić… U takvim situacijama, roditelji popuste ne primećujući da ova dečija ponašanja ne moraju uvek da predstavljaju izvor dubljih problema već samo novopronađene načine za postizanje istog cilja.

Pokazana doslednost. Sa druge strane, vaša doslednost podrazumeva nepopuštanje pred dečijim pritiskom, smirenu, čvrstu i uvek istu reakciju. U navednim primerima bi ta reakcija značila da priđete detetu, pogledate ga u oči, ozbiljnim glasom mu kažete da ne može da dobije to na čemu insistira u tom trenutku, da ćete o tome razgovarati kada se smiri, da vi ostajete pri svojoj odluci, da od njega očekujete da vas posluša. Kada ponudite takvu reakciju, dete shvata da ste vi čuli i razumeli njegov zahtev ali da ćete istrajati u sojoj odluci, odnosno, da se njemu “ne isplati” da se dalje buni.

 

Predstavnik situacionizma je Valter Mišel (Walter Mischel), a on polazi od ideje da je ljudsko ponašanje posledica situacije u kojoj se neko nalazi, a ne ličnosti. Mišel je tvrdio da je koncept ličnosti neodrživ jer se ljudi ponašaju različito u različitim situacijama.

Ako ne postoje dosledni obrasci u našem ponašanju i mi jednostavno reagujemo kao kameleoni na različite kontekste, onda je naša predstava o ličnosti potpuno pogrešna.

Tvrdnja da situacije utiču na naše ponašanje je očigledno tačna. Da li mi uopšte možemo da zamislimo svet u kojem ljudi ne prilagođavaju svoje ponašanje različitim kontekstima – od razgovora sa prijateljima do razgovora za posao?

Psiholozi su pokazali da vreme i okolnosti oblikuju i uslovljavaju naše ponašanje. Kao što je jedan od osnivača psihologije Gordon Olport (Gordon Allport) primetio:

„Svi mi znamo da pojedinci mogu biti pristojni, blagi i darežljivi u poslovnim odnosima, a istovremeno nepristojni, okrutni i sebični kod kuće.“

Ali, da li ova „rastegljivost“ znači da ne postoji doslednost u ponašanju, i da li time poništava celu ideju o postojanju ličnost? Da li ne postoji sklonost nekih osoba da dosledno budu ljubaznije nego druge?

Ovde se iskustvene činjenice ne slažu. Postoji značajna doslednost u razlikama u ponašanju između osoba, kroz vreme i u različitim situacijama. Ovo nam govori da jake razlike imeđu ličnosti postoje i moguće ih je uočiti.

Što se tiče važnosti ličnosti, dokazi su pokazali da su osobine ličnosti pouzdane u predviđanju mnogih važnih ishoda, od ponašanja u društvu do načina kako se obavlja posao.

Slučaj doslednosti: maršmelou eksperiment

U maršmelou eksperimentu psiholozi su merili jačinu volje dece vremenom njihovog odupiranja ukusnoj poslastici.  Ovaj jednostavan test, kako se kasnije ispostavilo, je mera osobine ličnosti koja se naziva savesnost. Ona može da predvidi iste ishode kasnije u životu uključujući uspeh u obrazovanju i opiranje uzimanju droga. A baš su rezultati ovog istraživanja u suprotnosti sa situacionizmom.

 BITI DOSLEDAN JE VEOMA TEZAK I VELIKI POSAO. ALI KAKO DRUGACIJE DA STEKMETE SAMOPOSTOVANJE I POSTOVANJE  DRUGIH? DRZATI  SE PRINCIPA I BITI DOSLEDAN DONECE VAM MNOGO PROBLEMA ALI I MNGO RADOSTI. PUT ISTINE JE JEDINI ISPRAVAN PUT. MEDJUTIM KAO STO SAM VEC  UTEKSTU POMENULA ISTINA KOJU MI VIDIMO NECE UVEK BITI DOBRODOSLA ( JER ISTINA NIKAD NIJE SAMO JEDNA). ZATO DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO NEKOME SASPETE ISTINU U LICE ZARAD SVOJIH PRINCIPA I DOSLEDNOSTI. MOZETE NEKOG MNOGO POVREDITI, A TO JE PREVELIKA CENA  VASE DOSLEDNOSTI. KAO RODITELJ CETVORO DECE SMATRAM DA JE DOSLEDNOST NAJVAZNIJA STVAR U VASPITAVANJU IAKO JE IZUZETNO TESKO POSTICI.  POTRUDITE SE DECE RADI,A NA KRAJU KRAJEVA I SAMIH VAS!