DNK - LJUDI MOGU DA BUDU I BANANE

PRICA O DNK MALO JE UZNEMIRUJUCA. A STA U DANASNJE VREME NIJE UZNEMIRUJUCE ?ZASTO IM TREBA NAŠ DNK? I DA VIDIMO  KOLIKO ZNAMO O DNK UOPSTE?

Nikad ne biste rekli na prvi pogled, ali ljudi imaju mnogo toga zajedničkog sa – žirolikim crvima.

Pre više od 500 miliona godina ljudi i ovi sićušni beskičmenjaci imali su zajedničkog pretka, a danas delimo oko 14.000 gena. Zapravo, genetski gledano, imamo čak 70 odsto sličnosti, pokazala je nova studija.

Za potrebe istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nature, istraživači su analizirali gene dve vrste žirolokih crva s Havaja i iz Atlantskog okeana. Studija je pojasnila evoluciju proseka u ždrelu žirolkih crva, kroz koje oni filtriraju morsku vodu i tako unose hranu. Ti proseci, evoluirali su u škrge, a onda u ždrelo kakvo ima i čovek.pak, ovi crvi nisu jedina stvorenja s kojima čovek deli veliki procenat gena. Evo još nekih vrsta:

Šimpanze – 98 odsto

Mačke – 90 odsto

Psi – 84 odsto

Krave – 80 odsto

Miševi – 75 odsto

Zebrice (ribe) – 73 odsto

Kljunar – 69 odsto

Voćne mušice – 60 odsto

Kokoške – 60 odsto

Banane – 50 odsto

Pčele – 44 odsto

Kvasac – 26 odsto i tako dalje.

U jednom dvorištu u Kaliforniji u uzorku blata, otkriven je tajanstveni lanac DNK koji, izgleda, u sebi sadrži gene više različitih organizama iz okruženja. Naučnici su ovaj pronalazak nazvali „Borgovi“, prema civilizaciji koja asimiluje druga tehnološki naprednija društva iz američke naučnofantastične serije „Zvezdane staze“.

Ovo otkriće „Borgova" moglo bi nam pomoći da bolje razumemo evoluciju mikroorganizama, njihovu interakciju unutar ekosistema i njihovu ulogu u životnoj sredini.

Mikrobiološkinja Džil Banfild sa Univerziteta Berkli smatra da pronalazak „Borgova“ može biti epohalno otkriće. Nisam bila tako uzbuđena još od otkrića CRISPR-a (DNK lanac otkriven u genomu prokariota). Otkrili smo nešto zagonetno što je slično ovome, a povezano je sa genomima mikroba“, napisala je Banfildova u svojoj objavi na Tviteru, kako prenosi Sajens alert.

Banfildova je prve „Borgove“ otkrila u blatu u svom dvorištu. Pošto je sa kolegom genetičarem Basemom al Šejebom radila je na projektu pronalaženja virusa koji napadaju anoksične mikrobe poznate kao arheje, koji žive u močvarnom okruženju, slučajno je u blatu pronašla nešto zapanjujuće – DNK lanac koji se sastoji od gotovo milion baznih parova.

Više od polovine gena potpuno nepoznato

Posle dodatnih analiza otkrili su da je više od polovine gena potpuno novo, i da lanac ima reflektujuće sekvence na kraju svakog niza koje imaju sposobnost samoreprodukcije. Zapanjeni naučnici su proučili bazu podataka DNK kako bi proverili da li postoji slična struktura. Uspeli su da identifikuju 19 sekvenci za koje se činilo da odgovaraju ovom profilu.

Međutim, naučnicima i dalje nije jasno o kakvim se tačno DNK strukturama radi, ali su svakako zapanjujuće. Pripadaju klasi struktura koje se nazivaju ekstrahromozomski elementi (ECE), koji se mogu naći izvan hromozoma koji sadrži većinu genetskog materijala svakog organizma.

Ovi ekstrahromozomski elementi su ogromni, sami se umnožavaju i mogu da se pronađu unutar i izvan ćelijskog jezgra, kao kod plazmida i virusa.

Nemoguće je izvući bilo kakav zaključak

„Ne možemo da dokažemo niti da su u pitanju arhealni virusi ili plazmidi ili minihromozomi, niti možemo da dokažemo da nisu“, navode naučnici u svom radu Borgs are giant extrachromosomal elements with the potential to augment methane oxidation objavljenom u arhivi bioRxiv.

Izgleda kao da „Borgovi“ sadrže mnogo sekvenci gena iz drugih elemenata i mikroba. Naučnici smatraju da su ih ekstrahromozomi apsorbovali i asimilovali. S druge strane, možda su ti zajednički geni posledica zagađenja životne sredine.

Sekvenciranjem je otkriveno da ova misteriozna DNK deli neke osobine sa arhejama zvanim metanoperedens, koje oksidiraju metan, zbog čega naučnici pretpostavljaju da je njegova sturktura povezana sa tim određenim mikrobom. U stvari, „Borgovi“ su možda uključeni u proces oksidacije metana.

Ukoliko su pak „Borgovi“ stvarni, a ne posledica zagađenja životne sredine, onda bi oni mogli da povećaju sposobnost metanoperedensa da oksidira metan. To bi značilo da se radi o do sada nepoznatom procesu i da ti ekstrahromozomski elementi imaju nepoznatu ulogu u regulisanju atmosfere. 

 Vi niste jednostavan zbir gena s kojima ste rođeni“, pišu Dipak Čopra i Rudolf Tanzi. „Vi ste korisnik i nadzornik svojih gena, autor biološke priče o sebi. Nijedan aspekat brige o sebi nije toliko uzbudljiv.“Savladavanje veštine uticanja na svoje genetske aktivnosti suština je ove uzbudljive i s nestrpljenjem iščekivane knjige autora Supermozga, bestselera na osnovu kojeg je snimljen hit-serijal emitovan na američkoj nacionalnoj televiziji (PBS).

Decenijama je medicinska nauka verovala da geni određuju našu biološku sudbinu. Nova otkrića na polju genetike iz korena su promenila tu pretpostavku. Zauvek ćete imati gene s kojima ste se rodili, ali geni su dinamička kategorija, reaguju na sve što mislimo, govorimo, radimo. Geni su, neočekivano, postali naši najjači saveznici u procesu ličnog preobražaja. Kad donosite životne odluke koje poboljšavaju ponašanje svojih gena, možete dostići stanje zdravlja i blagostanja o kakvima pre deset godina niste mogli ni da sanjate. A uticaj tih promena na preventivu, imunitet, ishranu, starenje i hronične smetnje nemerljiv je.Genetika doživljava revolucionarne promene, koje prvi put ljudima omogućavaju da utiču na sopstvenu genetsku aktivnost. Samo 5% oboljenja povezanih s promenama u genima genetski je uslovljeno, dok 95% bolesti može biti posledica načina ishrane, životnih navika i spoljnih faktora.

Postojeći obrasci zdravlja i blagostanja umnogome zanemaruju uticaj gena, iako istraživanja ukazuju na to da program pozitivnog načina života utiče na promenu 4.000 do 5.000 različitih genetskih aktivnosti.

Više od 70 miliona pripadnika bebi-bum generacije stara se o svojim roditeljima pogođenim Alchajmerovom bolešću i istovremeno se suočava sa sopstvenim tegobama usled starenja. Nedavna proučavanja otkrila su da ti ljudi žive četiri do osam godina kraće od onih koji ne moraju da se staraju o obolelim roditeljima, usled toga što stres ubrzava starenje ćelija. 

Medicinsku i naucnu  DNK pricu nacicete na drugom mestu. A sada ona uznemirujuca prica.

*Za vreme ukrajinskog rata, svet je postao svestan o postojanju biotehnoloških labaratorija za upotrebu DNK, radi pravljenja oružja koje pogadja samo jednu nacionalnu skupinu. To oružje već postoji i evo ukratko objašnjenja kako funkcioniše:

Ova tehnologija se zove Biokodirano elektronsko oružje usmerenog dejstva (BEOUD), radi se o strogo poverljivom oružju koje unosi DNK podatke u super kompjuter, koji vodi algoritam , tako da se taj bio-kod prenese na frekfentno oružje koje stvara elektromagnetne talase koji rezonuju sa našim telom. Ova tehnologija se emituje u vidu talasnih zračenja preko zemaljskih baznih stanica(5G antena), ili iz svemira(satelita), ili iz aviona ako žele još direktnije zračenje jedne oblasti. Taj talas potom pogadja samo one ljude čiji DNK vibrira u odredjenom spektru talasnog dejstva. Talas može pogoditi i samo jednog čoveka u celoj grupi ljudi I samo njega ubiti , ili ga ozračiti tako da polako umre od zračenja.

*Svaki čovek ima svoju individualno bio-frekfenciju, kao što ima otisak prsta, I na tu frekfenciju se može poslati ne samo talas zračenja koji ubija, već I talas koji će se u našem mozgu manifestovati kao glas koji čujemo, ili čak kao emotivno stanje. Ovaj patent pod nazivom “Stoklend” postojao je još 1992, a nakon toga je ceo projekat premešten u storgo poverljive programe I gubi im se trag, do danas, kada ruski izveštaji I procureli dokumenti objavljuju podatke o DNK oružju koje je već u poptunosti razvijeno.

*Celokupna plandemija ima potpunu novu dimenziju sa ovim saznanjem, jer ako pogledamo zadnje dve godine cilj svetske zdravstvene organizacije nije bio da ljudi ozdrave od kovida, već da se što više gradjana testira I da svoj DNK da na anlaizu. U Srbiji su se hvalili ciframa od 27 000 dnevno testiranih ljudi, a ista situacija je skoro svuda u svetu…

Zasto im je bitan naš DNK????

Pa da nam usadjuju komande u um, ili čak da nas razbole, ili isključe ako smatraju da smo opasni po njih.

*Slična tehnologija se već par meseci koristi I u Australiji nad protestujućim gradjanima, skupovi se razbijaju nekakvim frekfentnim oružjem koji unosi totalnu konfuziju I neizdržive bolove u ljudima koji se nazlaze na datom mestu. Jedna žena svedoči kako danima nakon ozračivanja ovom tehnologijom ona ne može da spava I da joj danima telo obuzima totalni bol, uključujući I bol u kostima, na koži I organima.

*Ne verujem da će ovakvu zloupotrebu tehnologije po štetu ljudske duše Više sile dozvoliti, računam, ili ćemo se probuditi I pre te 2030-te i povratiti svoju slobodu, ili će gospod Bog u nekakvoj kataklizmi zbrisati svet I na taj način nas spasiti.

.

Šta će biti mislim da zavisi od nas I od toga koliko smo složni u borbi protiv NELJUDI koji nas istrebljuju. Stoga je nužno da osvestimo da podele vise nisu partijske, verske, ideološke, već je ostala samo podela na ljude I neljude -parazite….ili ćemo biti slobodni, ili nas neće biti!

Neka nam gospod Bog da slogu I snagu da se oslobodimo, I neka je uz nas!

GENETICARI IGRAJU IGRICE. VRLO NEMORALNO, VRLO OPASNO. ALI KO TO MOZE DA SPRECI? NIJE DA NE RAZUMEM POTREBU DA SE ISPITUJE DNK,ALI NE RAZUMEM POTREBU ZA NJENIM MENJANJEM. JER ONDA LJUDI MOGU DA BUDU I BANANE!

 

UMETNOST BOJENJA

 U MESECU APRILU RAZMISLJAMO O BOJENJU JAJA. OVIH DANA SAM ISTRAZIVALA I  PRICE O PLAVOJ BOJI. I PISALA SAM O NEUNISTIVOJ PLAVOJ BOJI. EVO SADA I PRICE O TOME KAKO SU NEKADASNJE BOJE TRAJNIJE I PRIRODNIJE. I PRICA O KOFAR MATI! A ZADRZACEMO SE NA PLAVOJ BOJI.

Sudeći prema naučnom radu koji su istraživači sa Berklija objavili u „Žurnalu za primenjenu fiziku”, iskustva drevnih Egipćana mogu da nam pomognu u eko-arhitekturi tako što će ona dobiti upravo takvu plavu nijansu kakvu su graditelji i umetnici sa Nila koristili pre 4000 godina!Saznanja do kojih su naučnici došli govore da je prelepa „egipatska plava” bila prva veštački sintetizovana plava boja na svetu za koju je jedini prirodni izvor bio retki mineral lapis lazuli, iskopavan na području današnjeg Avganistana, zbog čega je bio veoma skup. Egipćani su zato ustanovili proces njene proizvodnje sintetizovanjem plavog pigmenta mešavinom silicijuma, kreča, bakra i alkalnog dodatka soli. Ona je korišćena od Starog kraljevstva, u grobnicama Mereruka, od 2600. godina pre naše ere, a neizmenjena je pronađena i na artefaktima iz grčko-rimskog perioda, što znači da je proizvodni postupak koji su standardizovali trajao preko dve hiljade godina.Pitanje koje, naravno, ostaje bez odgovora, jeste – kako su to ovi drevni graditelji znali? Osim toga, naučnici su ne samo utvrdili da je to najbolje sintetizovani pigment ikada stvoren, nego i da su njegove, odnosno osobine egipatske plave, da fotoni koje ona apsorbuje odbijaju infracrveni spektar, što su demonstrirali merenjem temperature površina pokrivenih tom bojom.

Na osnovu ovoga, zaključili su da primena drevne egipatske plave boje može u letnjim mesecima i sunčanoj klimi izuzetno da doprinese energetskoj efikasnosti zgrada tako što će redukovati potrošnju energije neophodnu za rashlađivanje građevine, ali i obrnuto – povećati učinak izvesnih tipova solarnih ćelija i samim tim zagrevanja građevinskih objekata kada je to potrebno!

Osim krovova i tavanica u plavoj nijansi, nju bi imali i solarni prozori zasenčeni plavim. Naučna trka da se komercijalizuje egipatska plava boja, međutim, počela je još 2015. godine, pa neki smatraju da otkriće sa Berklija i nije nešto što je posebno novo.

Hemičar Munirpalam-Mas Subramanian sa Državnog univerziteta Oregon, objavio je da je otkrio takozvanu „Jin Min plavu boju”, napominjući da ona može da se koristi za plave krovne materijale, praktično isto ono za šta Nacionalna laboratorija iz Kalifornije preporučuje čudesnu egipatsku plavu boju.Osim što je ova boja mnogo jača i trajnija od drugih, sa egipatskom plavom je povezuje i to da apsorbuje crvene i zelene talasne dužine svetla, jer je stvorena od jedinstvene kristalne strukture koja to omogućava manganovim jonima.

Egipcani su izmislili i druge stvari koje jos koristimo.

 Mastilo svakodnevno koristimo, a nismo ni svesni odakle potiče. Egipćani su pored crnog razvili i druge boje mastila kojim su pažljivo iscrtavali na pergamentima. Njihova boja je toliko postojana da i danas imamo stvari i umetnička dela iz tog perioda koja nisu izbledela.

Dok je šminka danas rezervisana uglavnom samo za žene, u Egiptu su se davno i muškarci tako ulepšavali. Ajlajner kojim žene danas najčešće ističu oči su upravo Egipćani napravili mešanjem masti, minerala i čađi. Šminka je tada bila i pokazatelj društvenog statusa. Ako ste na licu i telu imali više boja, to znači da ste se nalazi visoko na društvenoj lestvici.

Postojanost boja iz starog Egipta je neverovatna. Danas boje izblede pa mora da se kupuje sredstvo za vracanje boje. Strasno.

Jos jedna prica o bojenju i plavoj boji.

 

Više od šest vekova, ogromna površina zemlje u istorijskom gradu Kano u severnoj Nigeriji bila je dom jama za bojenje, gde se prelepe tkanine proizvode pomoću drevnih tehnika.

Materijali - obojeni u prepoznatljivu tamnoplavu boju - odavno se prodaju širom Afrike i Bliskog istoka. Ali mnogi brinu da je ova industrija sada u opasnosti.

"Mlada generacija ne želi da se pridruži ljudima koji farbaju“, žali se Baba Muhamed dok čuči blizu široke jame, ispunjene mutnom tečnošću boje indiga.

Ovaj 75-godišnjak umače komad tkanine u rupu, a ruke su mu prekrivene gumenim rukavicama. Brine da bi on mogao biti jedan od poslednjih koji će izvoditi drevni ritual jer mladi ljudi imaju modernije ukuse.

"Oni više vole da se bave poslom; vole da dizajniraju tkanine, ali ne i da ih farbaju", rekao je BBC-u.

Plavi ljudi pustinje

Jame za bojenje Kofar Mata - napravljene su na početku 16. veka i nekada su bile izvor sredstava za život hiljadama ljudi.

Jedinstvene dizajne tkanina obično kreiraju žene, koje uvijaju i vezuju materijal u svojim domovima u različite oblike da bi proizvele šare. Vezane tkanine se zatim predaju farbarima.

Grad Kano je važno ekonomsko središte za severnu Nigeriju i bio je ključni deo transsaharske trgovine u predkolonijalnim vremenima.

Istoričari govore o tome kako su Tuarezi - takozvani "plavi ljudi pustinje" nazvani po upadljivoj boji njihove odeće - obilazili drevni grad. Tamo su menjali kamile i urme da bi se dočepali živopisno obojenih tkanina.

Privlačnost tkanina Kofar Mata uglavnom se svodila na lokalne i prirodne sastojke koji se koriste za farbanje odeće. Do danas farbari kažu da izbegavaju veštačke sastojke, i umesto toga se oslanjaju na stvari poput lokalne biljke indigo, koja materijalu daje boju.

Porast jeftinih stranih tkanina je glavni problem za lokalne farbare. Kažu da iako su cene relativno slične, konkurencija je oštra, sa mnogim kupcima koji su privučeni novim i blistavim modernim dizajnom.

Većina muškaraca koji rade u jamama su potomci farbara, poput Harune Bafe, sekretara Kofar Mata farbara, koji kaže da je sedma generacija majstora.

"Nasledio sam ovaj posao od svog oca; moj otac ga je nasledio od svog oca – i tako iz generacije u generaciju. Moj sedmi pradeda, Muhamadu Dabosa, osnivač je centra za bojenje", ispričao je on.

Farbari kažu da ne dobijaju zvaničnu pomoć od lokalnih ili regionalnih vlada. Hamisu insistira da bi se moglo učiniti više da se očuva istorijski značajna industrija.

"Ako vlada može da kupi naše proizvode i podstakne ljude da rade isto, mi ćemo napredovati“, rekao je on. "Zamislite predsednika ili guvernera koji nosi neku od naših tkanina Kofar Mata, bez obzira koliko se činilo bezvrednim, postaće dragoceno".

Nova vremena traze nove tehnologije. Al ipak se upitam ako je nesto hiljadama godina bilo dobro kako sad nije.

Uskrs nam je doneo radost kao i uvek. Okupljanje i sarena jaja. Bojim ih na starinski nacin u lukovinu. Nekada kupim i crvenu boju da budu malo i modernija. Zalepim i neku slicicu. Medjutim, danas se utrkuju sa raznim nacinima farbanja jaja. Ne kazem to je lepo i kreativno. Ali jaja koja se farbaju u STEPU su hit ove godine. Secate se 90-tih kada smo pili Step - sok iz kesice jer je bio jeftin i to u ogromnim kolicinama iako je sitnim slovima bilo ispisano upozorenje da moras da imas odredjenu kilazu za konzumiranje ovog pica! 

NEKADA POVRATAK NA STARO NE MORA DA ZNACI NISTA LOSE. MOZDA BI BILI ZDRAVIJI AKO BI KORISTILI VISE PRIRODNIH BOJA. KAKO GOD. MENI SU PRICE O NACINU BOJENJA I PREDIVNIM PLAVIM BOJAMA FASCINANTNE.

 

POSTOJANJE

 VEROVATNO BI PRICA O POSTOJANJU TREBALA DA  BUDE ISPRICANA NA BOZIC. ALI ,MENI SE DESILA ZA USKRS STO MOZDA I NIJE SLUCAJNO. TREBA CELA OVA CIVILIZACIJA DA VASKRSNE POSLE TOTALNOG NESTAJANJA. CUDO ZVANO VODOLIJA.

Helionostici ili poznavaoci Sunca su prvi ljudi na Zemlji koji su znali istinu Nastanka i Održanja sveta.

Religija je to svojski se trudila da zatre. Prva nauka i jedina je bila Astrologija. Iz koje su se iznedrile Matematika Fizika i Astronomija, ...Mikelanđelo.... Grci... i to je religija "preradila" i prilagodila njenoj potrebi.

Onda period mraka i budimo se 1900 u sasvim Novom svetu koji je ustvari Matrix. 1915 imamo Špansku groznicu.... jasno???

Mi upravo i treba da izadjemo iz tog matrixa.

2012+15 god = 2027.

Te godine biće stabilizovan Nov svet.

Eto, zadovoljio sam vam radoznalost, a sad da nastavim tamo gde sam prekinuo i gde najviše volim da budem.

Mi smo UPRAVO na "ekvatoru" Mlečnog puta, na prelazu koji će trajati 15 godina. Majanski kalendar je to odredio da je 21.12. 2012.g. To su nam predstavili drugačije i iskoristili da nametnu sebe kao nosioce vlasti. Ali svemir to ne poznaje. I niko ne može biti iznad svemira.

Te godine naše Sunce je prešlo tu liniju sinusoide sa dva polukruga od 12.000 godina, i ušlo Tog trenutka kada mi završavamo jednu fazu Postojanja i počinjemo novu. Novih 12.000 godina

Novo doba.

U Svetoj nauci to je čišćenje duša. Hrišćanski je to duhovno izdizanje. Spiritualna evolucija i transformacija.

Podrazumeva se da ako se uzdižemo kroz zdrave navike, korz uzdizanje svesti, - kroz ljubav - što je suprotno od onoga što nas religije uče. A uče nas da budemo u strahu od djavola od pakla od neprijatelja. I još neki... da neokaljam ovu lepu temu njihovim imenima.

To sve ne postoji u svemiru.

To mora izumreti.

Sa prelaskom Sunca, koje se upravo SADA dogadja to će i nestati. Mi moramo kao humana zemaljska bića da evoluiramo kroz ljubav, razumevanje i humanost.

Samo tako.

Jer, samo to na fizičkom planu Postojanja svemir prihvata!

Naznačavam fizičko Postojanje jer ono "realno" ne postoji.

Postoji fizički oblik Sunca, zatim svesni oblik Sunca koja je povezan sa našom svešću, i Pravo Sunce koje je spiritualno.

Postojanje je spiritualno. Ili ETARSKO ako objašnjavamo fizičkim pojmovima postojanja.

Stoga sve to proističe jer komuniciramo svesno kroz svesnu povezanost.

Etarska egzistencija je nedodirljiva. Baš kao i Sunce. Baš kao i život. Ko može da dodirne život?

Nadam se da razumete šta to znači.

Po Platonu, postoje 4 osnovna elementa Vazduh, Voda, Vatra Zemlja i Etar.

Iz Etra nastaju vidljivi oblici.

4 elementa su deo inferiornog sveta koji je sagledim samo ukoliko postoji etarska egzistencija.

To što vidimo i dodirujemo, ta 4 elementa spadaju u svet efekta - dok je etar svet razloga postojanja.

To je ključno.

Sav živi svet počiva iz etra.

Zašto je Etar izbačen iz Mendeljejevog sistema elemenata?

Etar je tzv Vrhunski kreator, u postojanju.

Od pet elemenata imamo samo 5 oblika u postojanju. Poenta je da se shvati da Platonska tela, tj. svaki oblik koji se stavi u loptu mora svakim svojim delom da je dodiruje. (dodekaedar, tetraedar, oktaedar,heksaedar)

TAKO KOSMOS FUNKCIONIŠE (i tu ću da stanem, a vi nastavite da to pratite sami...)

Treba da znate da bilo koji atom daće samo te navedene oblike. I ništa van toga. Ova 4 elementa kao osnovna čine sastav našeg tela, bilo kojeg tela. Bilo čega na zemlji i u našoj svesti.

A to su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot,

Oni su definisiali svaki izgled.

Postoji li čovek koji bi porušio ovu Piramidu Postojanja?

Čime?

Kako je svet nastao, tako će i nastaviti saglasno kretanju Sunca. Potvrdile su i Maje i Stari Grci i Vavilonci i Egipćani.

Život će nastaviti.

A svi oni koji ne uspeju da se sputaju i odole umišljaju da mogu biti iznad Postojanja, po prirodi i principu kretanja Sunca, nestaće.

Baš kao i sve do sada.

Svest subjekata Postojanja će se izdići.

Jer kao već napomenuh, Sunce upravo prelazi onu magučnu crtu nastanka Novog Sveta. Ne zove se tek tako ovo vreme što dolazi, vremenom Vodolije - New World.

Mi samo treba da budemo srećni što smo svesni deo tog Svemirskog Trenutka!

Postojanje inace označava pripadnost nečega svijetu iskustva, odnosno bivanje u vremenu i prostoru.

Postojanje predstavlja jedno od središnjih pitanja filozofije („Šta postoji?“). Često se definiše u odnosu prema esenciji, a obično se suprotstavlja pojmovima prividnosti i mogućnosti. 

POSTOJANJE CIVILIZACIJE I LJUDI VEZANO JE I SA VEROVANJEM U POSTOJANJE BOGA. 

Na sajtovima na Internetu se mogu naći oko 400 dokaza da Bog postoji. Najnoviji je da Bog uslišava molitve samo iz opravdanih razloga, a iz eksperimenata neće to da čini.

Uopšteno, dokazi o postojanju Boga se dele na apriori (Anselmo) i apostriori (Toma). Postoje i ontološki dokazi (Moguće je zamisliti najsavršenije biće. Ali pošto ne postoji u stvarnom svetu, onda Bog postoji). Ovaj dokaz su pobili i Rasel i Hjum i Kant.

·                     Toma je dao dokaz u 15-om veku regresijom unazad:

o    Nepokretni pokretač : Ništa se ne pokreće dok ga ne pokrene pokretač, tako se krećući ∞ unazad dolazimo do toga da neko mora načiniti prvi korak: Bog.

o    Neuzrokovani uzrok: Analogno za uzroke

o    Mora da je bilo vreme kada nije bilo ni jedne fizičke stvari. Pošto postoje, stvorio ih je Bog.

·                     Ontološki dokaz: Sve stvari se mogu poređati po stepenu, moral, fizička veličina, istina, lepota, uzvišenost, pa je vrhovni stepen Bog. ( Duhovita opaska iz doba prosvetitelja glasi : Svi ljudi se razlikuju po vonju, pa je maksimalni smrdljivko Bog)

·                     Postoji dokaz na Internetu "Bog je potreba za utehom". (Uteha i dalje nije istina) ili dokaz "Bog je neka energija koja se nalazi svuda".

·                     Takođe "postoje" precizniji dokazi. Na primer m/0 = ∞, odakle sledi da je m=0∞, dakle svu masu Svemira je stvorila beskonačna moć ni iz čega!

·                     Teleološki argument: (Zbog pseudo-naučnog prizvuka, omiljenim formulacijama teleološkog argumenta pribegavaju zastupnici ID).

o    Mada o tome nemaju znanje, tela u prirodi usmerena su prema nekom ishodu, odnosno cilju. Neko inteligentno biće moralo je obezbediti svrhu i cilj njihovog delovanja. Stoga, takvo biće postoji i to biće je bog.

o    Univerzumom upravljaju prirodni zakoni, a zakoni zahtevaju zakonodavca. Zakone univerzuma propisao je nadnaravni bog i on mora postojati.

o    Malo je verovatno da je život, u svoj svojoj kompleksnosti, nastao slučajno. Drugi zakon termodinamike kaže da svaki sistem teži neredu, što onda znači da je evolucija nemoguća. Stoga, mora postojati stvaralac, dizjaner.

o    Univerzum je suviše dobro prilagođen za nastanak života da bi to bilo slučajno. Dizajn zahteva dizajnera. Stoga, mora postojati dizajner i to je bog.

·                     Argumenti zasnovani na čudima: Čuda opisana u Bibliji predstavljaju suspenziju prirodnih zakona. Kako su se dogodila, ona moraju biti posledica natprirodne sile. Ta sila je bog.

·                     Paskalova opklada: Postojanje boga ne može se dokazati. Ukoliko, međutim, bog postoji, vernik dobija sve (raj), a nevernik gubi sve (pakao). Ako pak bog ne postoji, vernik ne gubi ništa, a nevernik ne dobija ništa. Stoga, verom u boga se dobija sve, a ne gubi ništa.

·                     Argument na bazi morala: Za razliku od životinja, ljudska bića su sposobna za moralno suđenje i delovanje. Osećajem za moral obdarilo ih je natprirodno biće – bog. Da nije njega, ljudi bi bili bez moralnog uporišta.

·                     Argument na bazi ličnog iskustva.

·                     Naučnici veruju u boga.

·                     Mnogo ljudi veruje u boga. 

Ali moćna Matematika nas odmah opominje...

Argument primarnog pokretača ili isto i primarnog uzroka je inherentno kontradiktoran. Iz premise koja kaže da kretanje zahteva pokretača, zaključuje se da postoji prvi pokretač kojeg ništa nije pokrenulo! No, recimo da se to može zanemariti. Postoji još veća logička greška: zašto taj i takav prvi pokretač mora biti bog? Zašto to mora biti dalje baš hrišćanski bog, tj. bog s obeležjima koje mu pripisuju hrišćanske svete knjige? Slobodno možemo u tom dokazu zameniti reč "bog" sa bilo kojom drugom reči i argument nimalo ne gubi na snazi (ili slabosti). Ukoliko se pojam „bog“ zameni na primer, pojmom „Zevs“, potpuno važi stanovište!

Često nam promakne, ali ontološki argument je praktično naopak! Počiva na shvatanju egzistencije kao atributa. Naprotiv, ona je prethodna datost. Tek nakon što nešto postoji, ono može imati svojstva poput morala, lepote, plemenitosti.

Svojstva koja se pripisuju bogu, tačnije, ona koja mu pripisuje hrišćanstvo, rađaju niz ontoloških problema za teiste: Ako je bog sveznajući, i ako uzmemo da je Isus bog, on je morao unapred znati da će se žrtvovati i uskrsnuti. Ako je to znao, šta je zapravo žrtvovao? I dalje, ukoliko je bog svemoćan, da li to znači da može da napravi kamen koji ne može da podigne? Ako ne može da ga napravi, nije svemoćan; ako može da ga napravi, ali ne može da ga podigne, ponovo nije svemoćan.

Teleološki argument, najjednostavnije rečeno, unapred podrazumeva ono što tek treba da dokaže. Naime, svaki pokušaj da se nešto objasni zahteva širi kontekst u kojem će se razumeti pojam ili pojava čijem se objašnjenju teži. Nastojanje da se „objasni“ univerzum podrazumeva postojanje nečeg sveobuhvatnijeg od univerzuma. Problem je što je univerzum sve što postoji. Ako bi bog i postojao, on bi morao biti njegov deo. Ukoliko pak objašnjenje univerzuma zahteva postuliranje nekog višeg univerzuma, onda objašnjenje boga mora podrazumevati njegovog boga i tako ukrug.

S nastankom i širenjem kreacionizma, a potom i „teorije“ inteligentnog dizajna, teleološki argument dobio je na značaju. Ali...Prirodni zakon je opis, a ne preskriptivno pravilo. Univerzum nije rukovođen ničim. Prirodni zakoni nisu ništa drugo do naše, ljudske, koncepcije o tome kako se univerzum i ono što ga čini ponaša. Ne radi se o nalozima, zakonima, propisima, receptma… Štaviše, ako bi teleološki argument bio validan, božjim umom takođe bi morali upravljati neki principi koji, po logici argumenta, zahtevaju donosioca.

Biologija ne tvrdi da organizmi nastaju u jednom koraku, zahvaljujući jednoj slučajnoj mutaciji. Evolucija je po definiciji dugotrajan proces – postepena akumulacija minornih, praktično neuočljivih promena, koje se događaju kroz generacije.

Procenjivati verovatnoću nečega što je već činjenica – potpuno je nelogično. Zamislimo dobitnika na lutriji koji kaže: „Verovatnoća za dobitak je bila toliko mala da ja verovatno nisam dobio sedmicu.“

Kreacionisti pogrešno citiraju drugi princip termodinamike, koji govori o povećanju nereda u zatvorenom sistemu. Zemlja, planeta koju naseljavamo, jeсте otvoreni sistem koji energiju dobija od sunca. Usložnjavanje je normalna posledica sunčevog i drugih energetskih inputa, baš kao što je to slučaj s embrionom, na primer. U nekoj tački u vremenu, razume se, naše sunce će se ohladiti i život na zemlji će nestati.

Tvrdnja da je univerzum odlično mesto za život je besmislena. Naprotiv, univerzum je izrazito neprijateljska sredina za život! U prošlosti, život s naše planete zbrisan je pet puta. Čak 99.9 odsto vrsta koje su postojale tokom istorije života na Zemlji, izumrle su. Osim toga, normalna materija, kao što su zvezde i planete, zauzima manje od 0.0000000000000000000042 odsto onog dela univerzuma koji možemo da posmatramo. Živi svet čini još manji deo. Ako je univerzum ičemu naklonjen, moglo bi se reći da su to crne rupe. U čemu se sastoji osnovni previd zastupnika ovog argumenta? Ne shvataju da stvar stoji sasvim obrnuto: Iluzija o gostoljubivosti univerzuma posledica je činjenice da smo kao bića adaptirani na život u onom njegovom delu koji naseljavamo.

Nema dokaza da su se čuda opisana u Bibliji odista dogodila. Za neka se naprosto može reći da predstavljaju statistički malo verovatne događaje. Uzmimo sasvim ovozemaljski primer: činjenica da samo jedna osoba preživi avionsku nesreću u kojoj strada preostalih 200 putnika i članova posade nije čudo; još manje se može reći da se radi o aktu božjeg milosrđa (ako bog postoji, osim što je poštedeo život jednoj osobi, ubio je 200 drugih ljudi u jednom cugu). Čitav argument počiva na prethodnom prihvatanju Svetog pisma kao istinitog. Reč je, međutim, o tekstu koji obiluje čudima tamo gde im nije mesto. Tako, na primer, Bog stvara zemlju pre svetlosti i zvezda, a ptice i neke sisare pre reptila; razdvajanje svetlosti i tame događa se prvog dana postanja – tri dana pre nego što nastaju sunce i zvezde kao izvori svetlosti; biljke nastaju trećeg dana, odnosno dan pre nego što će bog stvoriti izvore svetlosti neophodne za fotosintezu. Sama Biblija je istorijski netačna, sadrži činjenične greške, nekonzistentna je i kontradiktorna. Isto tako,jevanđelja protivreče jedna drugima, čak i u pogledu najvažnijih događaja koja opisuju, kao što su Isusova genealogija i uskrsnuće.

Formulacija Paskala ne govori ništa o nužnosti nadnaravnog bića. Može se reći da se bavi posledicama i argument je u korist vere na bazi iracionalnog straha. Osim toga, formulacija je netačna. Nije istina da vernik ništa ne gubi zbog svoje vere. Umanjuje vrednost sopstvenom ovozemaljskom životu u korist mita o životu posle smrti i konstantno žrtvuje istinu i iskrenost da bi laž održao živom. Religija zahteva vreme, energiju i novac i česta je pretnja čovekovoj slobodi. Isto tako, nije istina da ateista ne dobija ništa time što ne veruje u boga. Psihološki posmatrano, individuacija i samoaktuelizacija su nemoguće ili barem polovične bez slobode mišljenja, radoznalosti, prava na sumnju. Osim toga, Paskal je bio katolik. Bog o kojem on govori je hrišćanski bog. Hrišćanstvo, naravno, nije jedina monoteistička religija. Šta ako bog zaista postoji, ali pravi bog nije Hrist nego Alah? Paskala ili bilo kog hrišćanina to dovodi u jednaku opasnost pred bogom kao i ateistu.

Suštinski, argument na bazi morala je argument iz neznanja. Etički sistemi zasnovani su na vrednosti koju ljudi pripisuju životu: dobro je ono što je dobro za život; loše je ono što životu preti. Ljudski um biološki je predisponiran da „zna“ razliku između onoga što podstiče i onoga što sputava ili uništava život. Za tako nešto, bog nije potreban. Jedna od premisa na kojoj počiva ovaj argument – da su ljudi jedine moralne životinje – po svemu sudeći je netačna. (majmuni, ptice, šimpanze) Kakve moralne svetonazore nalaže Biblija? Kakav je moralni uzor bog kojeg opisuje? Hrišćanski bog je toleriše, čak zapoveda, držanje robova, silovanje žena i ubijanje dece. Onog trenutka kada neko odluči da ne poštuje zapovest o ubistvu žene zato što nije devica ili deteta zbog nepoštovanja roditelja, on priznaje da je moralno suđenje – uočavanje razlike između dobra i zla – moguće i bez boga.

Iz ovog argumenta proističe i načelo poznato u formulaciji: Kada ne bi bilo boga, sve bi bilo dozvoljeno. Ova teza podrazumeva dve stvari: (1) boga kao moralno uporište; (2) boga kao vrhovni autoritet koji propisuje šta je dobro (moralno), a šta loše (nemoralno, zlo).

Iz prve teze sledi da neverujući ljudi nemaju moralnog uporišta. Drugim rečima, nisu u stanju da razlikuju dobro od zla. Emprijski dokazi kažu nešto sasvim suprotno: društva s manjim udelom vernika su, između ostalog, manje konfliktna, ateizam i sekularna organizacija društva su u pozitivnoj korelaciji s ličnim i opštim blagostanjem.

Druga teza predstavlja još veći problem za teiste. Naime, postavlja se sledeće pitanje: Da li je nešto dobro zato što to bog odobrava ili ga bog odobrava zato što je to dobro?

Recimo da se teista opredeli za drugu opciju. U tom slučaju, činjenica da je nešto dobro „starija“ je od boga. Drugim rečima, razlog što je nešto dobro nema veze s bogom; bog samo konstatuje da je nešto dobro i zato to odobrava. Prva alternativa pak uvodi arbitrarnost; na primer, ubistvo je nemoralno zato što ga bog ne odobrava. Drugim rečima, ubistvo nije nemoralno ili zlo samo po sebi, već je takvo zato što ga takvim smatra bog. Da li to onda znači da bi ubiti čoveka bilo sasvim u redu kada bi bog tako nešto odobrio? Zamislivo je, naime, da se bog iz nekog razloga naljuti na ljude i odobri ubistvo. Ako bi ono time postalo moralno ispravno, onda moral zavisi samo od božje volje, a ona, kao i svaka volja, može biti promenljiva. Moral je, dakle, arbitraran i relativan – suprotno od ideje o bogu kao uslovu apsolutnog morala od kojeg teista polazi.

Teista, svakako, uvek može da odgovori da bog nikada ne bi odobrio ubistvo, jer je bog dobar. To nas, međutim, vraća na gore pominjanu drugu opciju, prema kojoj je dobro ono što bog odobrava. Onda iskaz „bog je dobar“ ne znači ništa drugo do da bog odobrava samog sebe. Apsurd.

Argument na bazi ličnog iskustva se svodi na tvrdnju da je lična spoznaja boga dovoljan dokaz njegovog postojanja. Problem je, međutim, što lično spiritualno (mistično) iskustvo ne ukazuje ni na šta izvan uma onog koji nešto tvrdi. Bez namere da ovo zvuči uvredljivo i omalovažavajuće, stručnjaci za mentalno zdravlje koji rade s akutno psihotičnim pacijentima svakodnevno se suočavaju s ovom vrstom „argumentacije“ od ljudi koji tvrde da su sam Isus Hrist, Napoleon, Jovanka Orleanka, Elvis Prisli… Njihove halucinacije i deluzije jestu njihova realnost – to niko ne spori – ali ih to ne čini Napoleonom ili Elvisom.

Teisti skloni ovom argumentu često tvrde da ateisti ne mogu da se uvere u postojanje boga jer im nedostaje spiritualno čulo. Negiranje boga od strane ateiste, kaže se, bilo bi isto kao kada bi slepa osoba negirala boje. Analogija, na žalost teista, ne stoji. Za razliku od boga, slepi ljudi i ljudi koji imaju tipičan vid dele isti fizički svet. U tom svetu, moguće je pratiti putanju svetlosti od zdravog oka do mozga.

Argument da naučnici veruju u boga je zapravo pozivanje na autoritet i nikako ne ide u prilog teistima. Mada nema spora da znatan broj naučnika veruje u boga, svakako je više onih koji su ateisti. Drugim rečima, ateisti se najmanje jednako dobro mogu pozvati na autoritet tog tipa. Ovaj argument pada, međutim, na ozbiljnijem nivou. Niko od naučnika koji i javno govore o svojoj ličnoj veri ne tvrdi da ima naučne dokaze za postojanje boga, niti pristaje da o bogu govori drugačije osim kao o ličnom bogu.

Argument da mnogo ljudi veruje u boga ništa ne govori o bogu, već o čovečanstvu. Popularnost neke ideje ne dokazuje ništa o toj ideji; reč je o logičkoj grešci poznatoj kao argumentum ad populum. Osim toga, ne veruju svi vernici u istog boga. Postoji više monoteističkih i bezbroj paganskih bogova, pri čemu su uverenja koja zastupaju njihovi sledbenici ponekad direktno međusobno isključivi

POSTOJANJE UOVOMVREMENU I OVOM UNIVERZUMU ZA NASU CIVILIZACIJU JE MATRIKS IZ KOGA KAKO VEC DUGO ZELIMO IZLAZIMO USKORO.  OSTALI PARALELNI SVETOVI FUNKCIONISU PODRUGACIJIM PRAVILIMA I ZATO SU NAM NEDOSTUPNU U NASEM UNIVERZUMU. POSTOJANJE BOGA  GLEDAJUCI SA ASPEKTA REALNO VIRTUALNOG SVETA MOGUCE JE DOKAZATI STO SE   DOSADA NIJE MOGLO. PA RUKU POD RUKU POSTOJANJE BOGA I COVEKA  NEKAKO FUNKCIONISE KROZ PERCEPCIJU NASIH CULA I KROZ NASU SVEST I ZNANJE.   

TOLIKO O POSTOJANJU. VIDIMO SE NADAM SE U NEKOM TOTALNO REALNOM SVETU  GDE CE SVE BITI JASNO DEFINISANO, A NE KAO SADA KAD NISTA NIJE SKROZ DEFINISANO PA NAS CINI NESIGURNIM  I U SVETU GDE NI SOPSTVENOJ PERCEPCIJI NE SMEMO I NE MOZEMO VEROVATI.

MALI ZELENI

KOLIKO SAM PUTA PISALA O OVOJ TEMI. I NEKAKO SE NIKAD NE ISTROSI. OVAJ PUT PISEM O TOME KAKO SE NJIHOVO POSTOJANJE SVE VISE POTVRDJUJE I PRIZNAJE.

Vanzemaljci, tudjini, predstavljeni su kao niža rasa, mali, zeleni, buljooki, aseksualni, krvožedni; a mi, ovako lepi i pametni, ne pitamo se zašto, ako smo tako superiorni, mi njih malo češće ne pronalazimo, već redovno oni nekako dospeju ovamo.

Susreti sa NLO (neidentifikovani leteći objekti) su kod Amerikanaca prouzrokovali opekotine od radijacije, oštećenja mozga i nervnog sistema, i čak "neželjene trudnoće", piše u izveštajima vlade koji su nedavno ispostavljeni tabloidu Sun, posle zahteva preko Akta o slobodi informacija (FOIA), piše Live Science.

U bazi podataka nalazi se više od 1.500 stranica materijala vezanih sa NLO, koje je objavio AATIP - Program za identifikaciju pretnji od naprednih letelica - tajanstveni program američkog Ministarstva odbrane koji je trajao od 2007. do 2012. godine. Iako nikad nije bio klasifikovan kao tajna ili "top secret", AATIP je postao poznat javnosti tek 2017. godine, kad je bivši direktor ovog programa Luis Elizondo dao ostavku u Pentagonu i objavio nekoliko sada već veoma poznatih snimaka neidentifikovanih letećih objekata koji se kreću na naizgled nemoguć način. Ubrzo nakon što je otkriveno postojanje AATIP, američka filijala britanskog tabloida The Sun podnela je zahtev preko Akta o slobodi informacija da se na uvid daju svi dokumenti u vezi sa ovim programom. Četiri godine kasnije, 5. aprila 2022. godine, američka Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) uvažila je ovaj zahtev, učinivši dostupnim 1.574 stranice materijala na zahtev Sun-a.

Kako piše Sun, u većini dokumenata su izveštaji o biološkim efektima viđenja NLO na ljude, o ispitivanju naprednih tehnologija kao što je polje nevidljivosti, i planovi za istraživanje dubokog Svemira i kolonizaciju. Neki delovi dokumenata su "delimično zadržani", iz razloga kao što su zaštita privatnosti i poverljivost podataka, saopšteno je Sun-u iz AATIP.

Jedan dokument koji je zaokupio pažnju je izveštaj nazvan "Abnormalni akutni i subakutni efekti polja na ljudsko i biološko tkivo", datiran na mart 2010. godine. U izveštaju su opisane navodne povrede "ljudskih svedoka anomalnih naprednih sistema letelica", od kojih "neki mogu biti pretnja interesima Sjedinjenih država", prema dokumentu.

U izveštaju su opisana 42 slučaja iz medicinskih dokumenata i 300 "neobjavljenih" slučajeva u kojima su ljudi pretrpeli povrede nakon navodnih susreta sa "anomalnim letelicama" među kojima su i NLO. U nekim slučajevima, ljudi su imali opekotine ili druga stanja povezana sa elektromagnetnom radijacijom, piše u izveštaju - a neke od njih su navodno bile izazvane "energetskim sistemima pogona". U izveštaju su takođe navedeni slučajevi oštećenja mozga, nerava, lupanja srca i glavobolje u vezi sa ovim susretima.

Nije poznato kakav proces kritičkog ispitivanja i verifikacije, i da li je on uopšte postojao, je koristio AATIP kako bi istražio ove navodne slučajeve. Sun još uvek nije podelio sav sadržaj izveštaja koje je dobio.

U izveštaju je takođe lista navodnih bioloških efekata susreta sa NLO na ljudske svedoke između 1873. i 1994, koje je skupila MUFON (Uzajamna mreža za NLO) - građanska neprofitna grupa koja izučava navodna viđenja NLO. Mađu navedenim efektima susreta sa NLO su "neobjašnjena trudnoća", "navodna otmica", paraliza, i iskustva telepatije, teleportacije i levitacije.

Zaključak izveštaja je da postoji dovoljno dokaza u prilog tvrdnji da su "napredni sistemi već u upotrebi", i da nisu potpuno shvatljivi na osnovu podataka kojima raspolažu SAD.

  Ako krenemo od jedne misije generala Brda iz 1946. godine kada je on sa 4.700 marinaca kada je on avionima krenuo ka Antarktiku i došao u sukob sa jednom armadom NLO (dalje: neidentifikovali leteći objekat) koji su leteli kroz more istom brzinom kao i kroz vazduh. Bili su trouglastog oblika. Armilal Brd i njegova armada su doživeli fijasko. Izgubio je i pola ljudstva i flote. Dali su izjavu za čileanski list. Saznala se istina o tome - rekao je za televiziju Kurir Velibor Vukašinović, pilot i nekadašnji direktor JAT-a.

Velibor Vukašinović spomenuo je amirala Stevana (Stiva) Mandarića, Srbina koji je bio jedan od najbitnijih ljudi koji su učestvovali u ovoj operaciji - Dipfriz.

- Admiral tog broda je bio admiral Stiv (Stevan Mandarić), koji je kasnije, kada je dolazio u Jugoslaviju, za Ilustrovanu politiku u nekoliko nastavaka ispričao istinu o tom događaju, koji je zaista bio buran. A o tome piše i Leonid Ivašov, u svojoj knjizi "Zabranjeni svet". Pisao je i o drugim iskustima, iskustvima koji su Sovjeti imali - rekao je za televiziju Kurir Velibor Vukašinović, pilot i nekadašnji direktor JAT-a.

Podsetimo, najpoznatiji srpski oficir u Americi, admiral Stevan Mandarić bio je ratni heroj i osvajač Japana, zadužen za čuvanje mira u Palestini, komandovao je bombardovanjem Severne Koreje i učestvovao u najvećem polarnom istraživanju svih vremena – operaciji „Dipfriz“ na Antarktiku. Za svoje zasluge dobio je dve medalje „Er medal“. Jedna od njih bila je za potapanje neprijateljskog broda. Pored toga, dobitnik je i ordena „Distingvišd flajing kros“. Takođe, operacija Dipfriz bila je najveće polarno istraživanje svih vremena.Nisam sreo vanzemaljce, niti sam pričao sa njima, bar da ja znam. Moja disertacija je o hiljadama piramida Maja. Međutim, jasno je da su u prošlosti postojale razvijenije civilizacije nego naše. Da li je reč o nekome ko nije sa naše planete, vrlo je moguće da jeste. Primera radi, u Kini je 250 piramida, u Centralnoj Americi više od 100.000 pitamida, u Egiptu 155, od kojih je 28 superiornih. Mi nemamo niti jednog dokaza, da su tadapnje civilizacije mogle da prave takve građevine. Ono što je najzanimljivije je da nema evolucije u tim građevinama - rekao je antropolog i istraživač Semir Osmanagić.

Meteor koji je 2014. godine eksplodirao iznad Papue Nove Gvineje došao je iz drugog zvezdanog sistema, navodi se u dopisu koje je nedavno objavilo Američka svemirska komanda (USSC).

Radi se o manjem nebeskom telu prečnika 0,45 metara koje je izgorelo u Zemljinoj atmosferi 8. januara 2014. godina, nakon što je jurio kroz svemir brzinom većom od 210.000 km/h, odnosno brže od većine meteora koji jure našim Sunčevim sistemom, navodi se u studiji "Discovery of a Meteor of Interstellar Origin" objavljenoj 2019. na arXivu.

Prema tom istraživanju, brzina i putanja meteora pokazuju sa gotovo stoprocentnom sigurnošću da je to telo stiglo van našeg Sunčevog sistema, verovatno "iz nekog drugog planetarnog sastava ili zvezde u našoj galaksiji", naveli su naučnici.

Vajs navodi da uprkos odlučnim tvrdnjama stručnjaka, njihov rad nikada nije prošao recenziju niti je objavljen u naučnom časopisu jer su američke vlasti smatrale da su neki od podataka potrebnih za proveru njihovih proračuna poverljivi.

Sada su naučnici USSC-a zvanično potvrdili ove nalaze. USCC je na Tviteru objavio dopis od 1. marta u kojem je general Džon E. Šo, zamenik zapovednika USSC-a, napisao da je analiza meteora iz 2019. "dokazala da se radi o međuzvezdanom objektu".

Ova potvrda zapravo pokazuje da je meteor iz 2014. prvo međuzvezdano telo ikada otkriveno u našem Sunčevom sistemu, navodi Indeks.

Pre je to mesto "držalo" telo Oumuamua koje je kroz Sunčev sistem projurilo 2017. godine. Za razliku od meteora iz 2014. godine, naučnici su Oumuamu, koji je na ilustracijama bio predstavljan kao ogromna cigara, uočili daleko od Zemlje, kada je već bio na izlasku iz našet sistema.

Amir Siraj, teorijski astrofizičar sa Harvarda i vodeći autor studije iz 2019. godine rekao je za Vajs da i dalje namerava da objavi originalnu studiju, kako bi naučna zajednica mogla da nastavi tamo gde su on i njegovi kolege stali.

Budući da je meteorit izgoreo iznad južnog dela Pacifika, moguće je da su njegovi delovi pali u vodu i završili na morskom dnu, što znači da bi naučnici možda mogli da ih lociraju i naprave detaljnu analizu njihovog sastava.

Dokaz o vanzemaljskom životu?

Mada je lociranje tih međuzvezdanih krhotina izuzetno zahtevan podvig, pitanje je mogu li se one uopšte pronaći, Siraj je rekao da se već konsultovao sa drugim stručnjacima o organizaciji jedne takve ekspedicije.

"Uzbuđuje me sama pomisao da na Zemlji imamo komadiće materijala koji su stigli izvan našeg Sunčevog sistema i da znamo gde se nalaze. Već sada radim na organizaciji ekspedicije koja će pretražiti dno okeana uz obalu Papue Nove Gvineje i pokušati locirati fragmente meteora", rekao je on za Vajs.

Naučnici su u istraživanju napisali da je čak moguće da bi takvi međuzvezdani objekti mogli da nose dokaze o vanzemaljskom životu.

"Potencijalno bi ovi međuzvezdani meteori mogli u sebi da nose život s drugog planetarnog sistema. Naime, velika brzina kojom je jurio meteor pokazuje da je verovatno nastao u nastanjivoj zoni obilne populacije patuljastih zvezda, što ukazuje na to da bi slični objekti mogli preneti život iz svojih matičnih planetarnih sastava", navode stručnjaci.

Kada ljudi jednom napokon dobiju poruku vanzemaljaca najbolje će biti da je uopšte ne dešifruju i ne čitaju, već da je izbrišu, jer bi mogla biti opasna, tvrde naučnici iz njemačke opservatorije Zoneberg.
Oni su, u saradnji sa kolegama sa Havaja, napravili studiju i zaključili da bi vanzemaljci mogli da izazovu Apokalipsu na Zemlji, a da je uopšte i ne posjete.

Za uništenje naše planete bila bi im dovoljna poruka koja sadrži malicioznu vještačku inteligenciju, zbog čega, tvrde stručnjaci, potencijalne poruke ne bi trebalo otvarati.

U nedavno objavljenoj studiji naučnici su iskazali zabrinutost zbog moguće neopreznosti, objasnivši da je nemoguće otkriti da li je poruka opasna prije nego što bude otvorena.

Takođe, moguće je da će poruka vanzemaljaca biti kontaminirana ili u obliku nekog kompjuterskog virusa koji može da razori vitalne sisteme na Zemlji.

Potencijalna opasnost je tolika da je najbolje takve poruke odbaciti bez čitanja, saglasni su autori studije.

“Virus” sakriven u poruci mogao bi proizvesti haos u tehnologiji i izazvati paniku.

Postoji i opasnost od virusa koji bi mogao da uništi sve mreže na Zemlji ili čak preuzeti informacione sisteme.

Kada je riječ o slanju poruka sa Zemlje u svemir, naučnici smatraju da ne bi trebalo slati nikakav kod, već poruke treba da budu ograničene na tekst, sliku, muziku ili enciklopedijske podatke, te da za šifrovanje naših poruka ne bi trebalo da bude neophodno korištenje kompjutera.

Međutim, bivša direktorka Seti instituta DŽil Tarner tvrdi da bi vanzemaljci koji doputuju sa drugog kraja svemira bili prijateljski raspoloženi.

VISE NIKO NE KRIJE DA VANZEMALJCI POSTOJE JER REALNO NE MOZEMO BITI SAMI U SVEMIRU. STO SE TICE SUSRETA SA NJIMA, TO JE VEC VRLO KOMPLEKSNO PITANJE. MOZDA IH SUSRECEMO, MOZDA NAS OTIMAJU ILI KOMUNICIRAMO PREKO VESTACKE INTELIGENCIJE KO ZNA? ZNAMO SAMO DA SU TU. A AMERICKI I RUSKI PREDSEDNICI ZAISTA TREBAJU DA PRIZNAJU NJIHOVE DOGOVORE SA VANZEMALJCIMA POCEV OD TOGA ZASTO NE SMEMO NA MESEC.

ABORTUS I EUTANAZIJA

 ABORTUS JE UBISTVO DRUGE OSOBE IAKO JE DEO NAS A EUTANAZIJA JE SAMOUBISTVO. I NA ABORTUS TRCE  DEVOJCICE,DEVOJKE,ZENE,SREDOVECNE ZENE I NE RAZMISLJAJU NITI SE ZGRAZAJU NAD TIM CINOM. KAD SE POMENE EUTANAZIJA SVI SE ZGRAZAJU I GOVORE DA JE TO UBISTVO. STALNO SE VRACAM OVOJ TEMI ZATO STO SMO JOS UVEK SMRTNI ,JOS UVEK SE RADJAMO I UMREMO PO PRIRODNIM ZAKONIMA.,A ONDA RESIMO DA MALO 'POMOGNEMO' PRIRODI ILI ODMOGNEMO KAKO VEC MI TO LJUDI NAJBOLJE RADIMO.

Alen Delon je ovih dana zakazao eutanaziju.

Svet je u iščekivanju medicinski potpomognutog samoubistva Alena Delona, koji je u 87. godini života rešio da svet napusti uz eutanaziju. Legendarni glumac, koji je imao i teške šlogove, smrt kad i kakvu on želi izvešće u Švajcarskoj, gde živi i gde je to odavno legalizovano.

A da li će Srbija umirućim pacijentima odobriti dostojanstvenu smrt umesto beskorisnog i ponižavajućeg mučenja, i dalje je predmet velikih nesuglasica.Reč eutanazija u nas pominje se samo u Zakonu o pravima pacijenata iz 2013, ali u kontekstu da olakšavanje patnje i bola ne znači i eutanaziju. Po etičkom kodeksu Lekarske komore Srbije (LKS) zabranjena je, a jedino se navodi u radnom tekstu Građanskog zakonika, koji se sačinila Vladina komisija, a koji godinama nikako da se usaglasi i usvoji. Dostojanstvena smrt iliti eutanazija, kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi", piše u radnoj verziji. Dakle, ako i kada bude...

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović, potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM), za Kurir objašnjava da eutanaziju može da izvrši u skladu sa izraženom voljom umirućeg pacijenta samo medicinski profesionalac i u kontekstu medicinskog tretmana. A dve su njene vrste - aktivna (dozvoljena u svega nekoliko država) i pasivna (široko rasprostranjena).

Aktivna eutanazija je aktivni lekarski zahvat u telo pacijenta koji direktno uzrokuje smrt i skraćuje život, kao što je davanje letalne injekcije ili doze leka. Pasivna je svesno dopuštanje da pacijent umre, da do smrti dođe prirodnim tokom, bez medicinske intervencije (nepreduzimanje ili obustava mera, a one mogu biti veštačko održavanje života putem aparata, veštačko hranjenje...), uz terapiju bola ako i kada to odgovara volji pacijenta. Sa medicinsko-etičkog stanovišta postoji opšta odgovornost lekara da sačuva život, ali ne u svim okolnostima, naročito ne ako su mere produženja života nedelotvorne, ako je njihov efekat sporan ili ako to uključuje nesrazmerno veliku patnju za pacijenta. Određivanje granice gde se lečenje, tj. pomoć umirućem, pretvara u mučenje koje je ispod ljudskog dostojanstva takođe je deo dužnog tretmana i pripadajućih prava - navodi dr Mujović.

 Naravno abortus je potpuno opravdan kad su u pitanju medicinski razlozi bili oni psihicki ili fizicki. Zasto  onda toliko preispitivanje eutanazije koja je isto potrebna zbog medicinskih razloga Kod nas je problem što lekari ne žele da prihvate ni pasivni oblik eutanazije, pozivajući se na Hipokratovu zakletvu. Ali ona je revidirana u smislu da u njoj izričito stoji da se poštuju volja i dostojanstvo pacijenta, a pacijent je i umirući pacijent - navodi dr Mujović.

Pa kako onda abortus opravdavamo.,a eutanaziju ne prihvatamo? Meni je to jos jedan dokaz koliko volimo SVOJ zivot i koliko se borimo za njega.I ona da zanemarimo razloge i za abortus iza eutanaziju koji su nastali zbog nasih telesnih problema. Jer telo dozivljava promene i kad si trudan i kad si bolestan i nemocan. Mada su to zaista velike promene za nase telo.  Da se zadrzimo na nasoj psihi.U momentu kada smo trudni hiljade strahova obuzima nase misli. I neki od njih pobedi i jedino resenje vidimo da prekinemo taj novi zivot. Psihicki smo mnogo lose ,emocionalno potpuno u stresu. Kada smo bolesni ,nemocni (bez obzira na godine zivota) shvatamo da nam je kvalitet zivota potpuno opao ne zelimo da zivimo. Naravno nismo svi isti.Neko ceni svoj zivot kao sto rekoh ma kakv bio a neko ne moze da zivi ako je potpuno bespomocan. Deca bolesna od raka  recimo u Belgiji  imaju pravo da zatraze eutanaziju. Stari ljudi koji su bili aktivni ne mogu da prihvate zivot "biljke' (kao Alen Delon) i naravno da u eutanaziji vide izlaz. Sto nas dovodi do zakljucka da svako ima pravo da odluci sta ce uraditi sa svojim telom. I verujte da je psihicko stanje mnogo, mnogo vaznije nego fizicko. I zato treba razumete i one koji idu na abortus i one koji traze eutanaziju, ma koliko to bilo neprihvatljivo za nase misljenje. Sto bi rekli : Ko nije nosio moje cipele ne moze da sudi o meni. Ko nije bio u takvom problemu i ne moze da shvati koliko je to tesko i kompleksno stanje i koliko snage treba za odluku. Pogotovu sto nam se u t u odluku mesaju svi. Nazalost i dobronamerni i zlonamerni. 

• Eutanazija je lišenje života iz samilosti, kako bi se pacijent oslobodio patnje i bola. Eutanazija se razlikuje od potpomognutog samoubistva (takođe se naziva potpomognutom smrti), koje podrazumeva pružanje pomoći pri samoubistvu.
• Eutanazija i potpomognuto samoubistvo su zabranjeni u Velikoj Britaniji.
• Eutanazija je dozvoljena u Belgiji, Kanadi, Kolumbiji, Luksemburgu i Holandiji, a potpomognuto samoubistvo je dozvoljeno u Švajcarskoj i u nekoliko saveznih država u SAD.
• U Engleskoj i Velsu, moguće je unapred doneti odluku (a u Škotskoj unapred dati nalog), kojom se odbija određeno konkretno lečenje ubuduće, u slučaju da osoba u kasnijem trenutku postane nesposobna da odluči o tome.
• Prema stavu Nacionalne zdravstvene službe, ako je najbolji izbor za pacijenta nepreduzimanje medicinskih mera i postupaka radi održavanja u životu, onda to ne predstavlja eutanaziju, već kvalitetnu palijativnu negu.
• Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva je u julu 2018. godine presudio da za uskraćivanje lečenja pacijentima u trajnom vegetativnom stanju, sa stanovišta prava, nije potrebna dozvola.

  Frank i Aneke kažu da su sve vreme podržavali majku povodom njene odluke, uprkos strepnjama koje su u vezi s tim osećali.

  „Veoma je teško gledati sopstvenu majku kako umire putem eutanazije, ali nije bilo na nama da o tome odlučimo, to je bila njena odluka", kaže Aneke.

  „Ne postoji ispravna ili pogrešna odluka. Teško je odlučiti da želite da umrete, ali mislim da je takođe teško odlučiti da želite da živite. Bilo joj je grozno kada bi joj ljudi rekli da je veoma hrabra što je donela takvu odluku. Smatrala je da je podjednako hrabro izabrati život sa demencijom."

  „Dobar prijatelj mi je rekao: 'Moraš da sprečiš majku, to je tvoja dužnost kao njenog sina'", dodaje Frank. „Odgovorio sam mu: 'Ne, neću da je sprečim, podržavam je.' Tada mi je njegova majka rekla: 'Ubićeš svoju majku, ako se to desi, to je ubistvo...'. Teško je kad vam drugi govore takve stvari."

  Nesuglasice te vrste česte su među porodicama i prijateljima i odraz su debate koja je na opštem planu započela u Holandiji tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka.

  U tom periodu, lekari su započeli da relativno javno izvršavaju takozvana „ubistva iz milosrđa". Suprotstavljeni stavovi nastavili su da postoje ne samo do legalizacije eutanazije 2002. godine, već zapravo postoje i dalje.

  Broj pacijenata koji se odlučuju na eutanaziju u neprekidnom je i ravnomernom porastu, naročito u poslednjih 10 godina. Holandskim vlastima je u 2002. godini prijavljeno 1.882 slučaja, dok je 15 godina kasnije taj broj iznosio 6.585.

  

  Da bi bili ispunjeni uslovi propisani Zakonom o eutanaziji, pacijent mora da uveri lekara da je njegova odluka potpuno dobrovoljna, da njegov život podrazumeva, ili će podrazumevati, „nepodnošljivo mučenje bez mogućnosti za poboljšanje" i da ne postoji „razumna alternativa". Zatim je neophodno da drugi lekar izvrši nezavisnu procenu.

  Prvi zabeleženi slučaj eutanazije pacijenta sa demencijom dogodio se 2004. godine, dve godine nakon izmene zakona.

  Međutim, u slučajevima pacijenata koji boluju od demencije, eutanazija se skoro uvek sprovodi u ranim stadijumima bolesti, zbog toga što je u kasnijim stadijumima teško uveriti lekara da je pacijent sposoban da shvati svoju odluku da umre.

  Tokom 2017. godine, 166 pacijenata u ranim stadijumima demencije je umrlo putem eutanazije, dok su samo tri pacijenta bila u kasnim stadijumima demencije.

  

  Uprkos tome, Berna van Barsen, etičar u oblasti medicine, smatra da su promene u toku i da će ubuduće biti sve više slučajeva.

  Van Barsen je ranije bila član komisije koja je ispitivala svaki slučaj eutanazije u jednom regionu Holandije. Međutim, podnela je ostavku jer je smatrala da se slučajevi koji bi trebalo da budu zabrinjavajući ipak odobravaju previše lako.

  „Ja sam uvidela taj preokret", kaže. „Problem je u tome što je taj pomak teško primetiti. Ali on se zasigurno dešava. Odvija se svima nama pred nosom, a na kraju ćemo shvatiti da se preokret već dogodio."

  Van Barsen smatra da se u slučajevima eutanazije previše oslanja na pisane deklaracije, odnosno izjave volje o primeni ili neprimeni određenih medicinskih tretmana. Takve dokumente pacijenti koji će potencijalno želeti eutanaziju često predaju svojim lekarima u ranim fazama bolesti.

  „Ako ne možete da razgovarate sa pacijentom, onda ne možete ni da znate šta pacijent želi."

  „U takvim dokumentima pacijenti mogu da navedu čega se plaše ili šta ne žele da iskuse. Ali to je samo želja. Ili je iskazivanje nekog straha, a ljudi se, kao što znamo, menjaju."

  „U početku će možda reći: 'Ne, ne želim da živim u domu za stara lica' ili: 'Ne želim da budem u kolicima.' Ali kada se to zapravo dogodi, ljudi nađu način da žive s tim. To je ono što je divno u našoj ljudskosti."

  Van Barsen zbog toga zastupa mišljenje da su lekari u obavezi da provere da li pacijent i dalje želi eutanaziju, pre nego što je zapravo i sprovedu. Kada su u pitanju pacijenti u kasnim stadijumima demencije, to nije uvek moguće.

  „Ako ne možete da razgovarate sa pacijentom, onda ne možete ni da znate šta pacijent želi", kaže.

  

  Međutim, ako je Berna van Barsen u pravu da se klatno pomera u korist eutanazije za pacijente sa demencijom u kasnim stadijumima, krivično gonjenje lekara koji je učestvovao u jednom takvom slučaju moglo bi da ga gurne nazad u suprotnu stranu.

  U pitanju je slučaj žene od 74 godine koja je potpisala pisanu izjavu da želi eutanaziju, ali samo kada bude odlučila da je spremna. Takođe je, u drugim prilikama, rekla da ne želi da umre putem eutanazije.

  Lekar koji je radio u domu za stara lica stavio joj je sedativ u kafu, a da joj to prethodno nije rekao. Potom se žena probudila dok je lekar pokušavao da joj da smrtonosnu injekciju.

  Naposletku su članovi porodice morali da je sputaju do završetka eutanazije, premda je intenzitet prinude sporan.akob Konstam, predsednik koji koordinira rad komisija za nadzor nad eutanazijom u Holandiji, koje ispituju sve slučajeve eutanazije, smatra da je lekar očigledno prekoračio ovlašćenja.

  „Zaključak komisije je da pisana izjava nije bila dovoljna i da je lekar trebalo da prekine postupak eutanazije čim se pacijentkinja probudila", kaže.

  Komisija je zaključila da lekar nije postupio sa odgovarajućom stručnom pažnjom i uputila je slučaj tužilaštvu.

  Suđenje će možda pomoći da se razjasne okolnosti u kojima pacijenti sa demencijom smeju da umru putem eutanazije, pa će slučaj biti pažljivo praćen u javnosti.

  Međutim, iako će mnogi lekari to smatrati korisnim, doneće uznemirenost onima koji su voljni da izvrše eutanaziju čak i na pacijentima sa uznapredovalom demencijom, kao što je Konstans de Vris, lekar Ani Zvajnenberg.

  Ona je spremna da okonča život pacijenata kojima je možda teško da izraze svoje želje, ako su uvek bili veoma jasni u pogledu svojih želja onda kada su bili u stanju da ih izraze.

  Kaže da joj je važno da izgradi dugotrajan odnos sa pacijentima i njihovim porodicama, kako bi mogla da razgovara sa njima o pisanim izjavama koje su dali, kao i da utvrdi da nisu promenili želju za eutanazijom tokom dugačkog vremenskog perioda.

  Ispričala mi je o jednom takvom slučaju.

  „Pacijentkinja je bila veoma nesrećna, plakala je i vikala, nije jela ni spavala i bila je agresivna prema drugima. Na prvi pogled je bilo jasno koliko je nesrećna. A u izjavi je napisala: ‚Želim da umrem kada više ne budem mogla da prepoznam svoje unuke.'"

  Kada je došao taj trenutak i pacijentkinja više nije mogla da prepozna svoje unuke, Konstans de Vris sprovela je eutanaziju, uz podršku porodice pacijentkinje.

  „Kada sam joj pružila čašu sa voćnim sokom, rekla sam joj: ‚Kada ovo popijete, spavaćete zauvek.' Pogledala je u svoju ćerku i ćerka joj je rekla: ‚U redu je, mama.' I onda je uzela čašu. Ne znam da li je u potpunosti razumela, ali znam da je ono što smo uradili bilo u redu, jer je bila toliko nesrećna."

  Da li je prvi slučaj krivičnog gonjenja lekara zbog okončanja pacijentovog života putem eutanazije čini zabrinutom zbog sopstvenog učešća u takvim slučajevima?

  „Da, to me zabrinjava", kaže. „Pomalo strahujem od naknadne osude. Zato nastojim da budem vrlo, vrlo, vrlo sigurna u vezi sa onim što radim."

  Da li, pak, ima nameru da prestane?

  „Ne", čvrsto tvrdi.

  Ipak priznaje da zbog trenutnog slučaja krivičnog gonjenja ubuduće može biti teže da se vrši eutanazija na pacijentima sa demencijom u kasnim stadijumima. A ako se to desi, moglo bi posredno da utiče i na slučajeve pacijenata sa demencijom u ranim stadijumima koji žele eutanaziju u nekom budućem trenutku.

  Mnogi od njih već se brinu da će njihov zahtev za eutanaziju biti odbijen ako predugo čekaju.

  Taj strah je postao toliko rasprostranjen, da je ustanovljena skraćenica za opisivanje savršenog trenutka za eutanaziju - „u pet do ponoć". Baš kao Pepeljuga, svi žele da sačekaju poslednji trenutak za odlazak sa žurke, u pet do ponoć, ali mnogi smatraju da je previše rizično toliko čekati.

  JEZIVO. KAD SE ZENA ODLUCI NA ABORTUS CESTO KAZE DA JE OTISLA NA ABORTUS U 'MINUT DO 12", KAD SE ODLUCE NA EUTANAZIJU LEKARI TRAZE SAVRSENI TRENUTAK I ZOVU GA U '5 DO PONOC".
  

MINI MAUS NOSI PANTALONE

 RAZUMEM JA GLOBALIZACIJU. RAZUMEM I ZELJU LJUDI DA BUDU ISTI. DA IMAJU ISTA PRAVA STO IM GLOBALIZACIJA OBECAVA. SVET BEZ RAZLICITOSTI. A RAZLICITOSTI SU NEOPHODNE I TREBA IH POSTOVATI. DAKLE TU SMO SE RAZUMELI. MEDJUTIM CRTANI FILMOVI VOLTA DIZNIJA NE BI TREBALI DA SE MENJAJU. A NI SLIKOVNICE U VRTICIMA GDE BATA LJUBI BATU U USTA NE BI TREBALE DA POSTOJE. DETE OD 3 GODINE NE ZNA STA JE GLOBALIZACIJA. ALI NI STA JE POLNOST. PA TO BUKVALNO ZNACI DA CE ISPIRANJE MOZGA POCETI OD DECE  PREKO CRTACA KAD VEC MEDIJI NISU DOSTA. DECI SE POTPUNO ODUZIMA PRAVO NA DETINJSTVO, A NAMA ODRASLIMA SE ODUZIMA ISTORIJA.

RUSKI državni regulator za komunikacije Roskomnadzor upozorio je u petak firmu Volt Dizni Co da u toj zemlji ne sme da prikazuje i promoviše kratki film "Aut" čiji je glavni lik gej jer je u Rusiji zabranjeno prikazivati sadržaj koji su oni ocenili da je štetan za decu.

Roskomnadzor je saopštio da je Dizniju uputio pismo u kom tu kompaniju upozorava da je protivno ruskom zakonu izlagati decu sadržajima koji "podrivaju porodične vrednosti i promovišu netradicionalne seksualne odnose".

U Rusiji su istopolni odnosi legalni od 2013-te,ali je zabranjeno sirenje propagande o  netradicionalnim odnosima medju mladjom populacijom.

Dizni se našao na udaru žestokih kritika nakon što je najavio novi, "progresivniji" izgled Mini Maus. Ova poznata junakinja će zameniti svoju prepoznatljivu crvenu haljinu sa tufnicama plavim odelom i pantalonama koje je dizajnirala Stela Makartni.

Diznilend u Parizu je u utorak preko Tvitera predstavio novu odeću slavne junakinje, najavljujući da je Mini prošla kroz modnu transformaciju u čast svoje 30. godišnjice. Lik Mini je nastao pre skoro 100 godina, davne 1928. godine i već nekoliko decenija je prepoznatljiva po svojoj crveno-beloj haljini na tufnice, piše zadovoljna.rs.

Engleska dizajnerka Stela Makartni kreirala je novi „održivi“ kostim za Mini u čast Meseca istorije žena, koji se održava u martu i na proslavu godišnjice Diznilenda u Parizu, objašnjavajući da je cilj ove promene transformacija crtanog filma u „simbol napretka za novu generaciju“.

Takođe je zamenila Mininu crvenu mašnu plavom i njene simpatične žute cipele parom crnih.Uprkos tome što je imala nekoliko različitih odevnih kombinacija u crtanom filmu, Minina crvena haljina postala je njen zaštitni znak u Diznilendu. Takođe je oduvek nosila suknju ili haljinu – nikada pre nije oblačila pantalone.Želela sam da Mini obuče svoje prvo odelo sa pantalonama u Diznilendu u Parizu, pa sam dizajnirala jedan od svojih kultnih kostima – plavi smoking – koristeći materijale organskog porekla“, rekla je dizajnerka Makartni.

Modna kreatorka, koja je pokrenula sopstvenu liniju odeće 2001. godine i od tada je stekla veliku slavu u modnoj industriji, rekla je da je Mini oduvek imala „posebno mesto u njenom srcu“ jer, kako kaže, „dele iste vrednosti“.

„Oduševljena sam što radim sa jednom, jedinom, legendarnom Mini Maus. Ono što volim kod Mini je činjenica da ona oličava sreću, samoizražavanje i autentičnost, inspiriše ljude svih uzrasta širom sveta. Plus, ona ima tako sjajan stil“, dodala je popularna kreatorka.

Drugi novi izgled je takođe kreiran za Mini, a sastoji se od ružičaste sjajne haljine sa belim ukrasima, kao i cilindra sa džinovskom ružičastom mašnom. Miki će takođe nositi nešto drugačije za godišnjicu. Njegovu novu odeću činiće plave pantalone, beli prsluk, ljubičasti kaput i leptir mašna.

Ovaj potez je naišao na ogroman broj negativnih komentara na internetu, a mnogi se pitaju pitaju da li je ova transformacija još jedan od pokušaja Dizni studija da se predstavi u politički korektnoj slici.

„Bože, ne. Ako već menjate haljinu, barem zadržite crvenu, belu i crnu boju. Odakle sad plava“, napisala je jedna razočarana korisnica.

„Samo prestanite. Ovaj trend ‘osvešćenog društva’ uništava bukvalno sve“, bio je jedan u nizu negativnih komentara.

Novi izgled Mikija i Mini poslednji je u dugom nizu kontroverznih poteza koje je preduzela kompanija Dizni, žestoko kritikovana u poslednjih nekoliko godina.

Naime, u protekle dve godine Dizni je sproveo nekoliko promena u celoj svojoj kompaniji, od dodavanja upozorenja o rasizmu u nekoliko svojih klasičnih filmova – uključujući Petra Pana i Knjigu o džungli – do ohrabrivanja belaca da „dekolonizuju svoje police za knjige“ kao deo obuke protiv rasizma.

Ranije ove nedelje, Dizni je ostavio mnoge fanove u šoku kada je objavio još jedan kontroverzni rimejk. U pitanju „drugačiji pristup“ sedam patuljaka u Snežani, koji su se pojavili u originalnoj priči, nakon kritika koje su dobili od strane glumca patuljastog rasta Pitera Dinklidža.

 Mnoge generacije dece odrastale su na crtanim filmovima koje je za njih pripremio Volt Dizni. Od Miki Mausa i Paje Patka, pa sve do Trnove Ružice i Pepeljuge, Diznijevi crtani filmovi pomagali su nam da shvatimo borbu između dobra i zla i da naučimo važne životne lekcije.

Iz tog razloga, iz tima Volta Diznija stiglo je obaveštenje da će ovi dečiji filmovi od sada biti značajno drugačiji, te da će minimum 50 odsto likova iz crtaća sada biti ili drugačije seksualne orijentacije ili druge boje kože.

Izvršna direktorka “Volta Diznija”, Keri Burk, rekla je da želi da do kraja godine ta kompanija drastično poveća “inkluzivnost” u svojim produkcijama, navodeći da će najmanje do 50 odsto likova iz produkcije “Diznija” biti pripadnici LGBTQ zajednice ili etničkih manjina:

Gotovo da nema deteta na svetu koje nije pogledalo barem jedan Diznijev film, a značaj tih filmova u odrastanju i sazrevanju deteta je neosporan.

Sa druge strane od kada se pojavio film "Snežana i sedam patuljaka", prvi Diznijev film iz 1937. godine, brojne stvari u našim životima potpuno su se promenile, a posebno kada je u pitanju prihvatanje drugih rasa i seksualnosti. Sve više ljudi za sebe danas kaže da su pripadnici LGBTQIA populacije, a deca širom sveta danas se uče da je sasvim u redu biti pripadnik bilo koje orijentacije i bilo koje boje kože.

Originalno ime Miki Mausa (Mickey Mouse) bilo je miš Mortimer i verovatno bi nastavio tako da se zove, da se supruga Volta Diznija, Lilijan, nije umešala i zatražila mu da promeni ime. Ispostavilo se to kao dobra odluka, jer je upravo Miki, postao zaštitna njuška Diznijeve imperije.   Volter Ilajas, poznatiji kao Volt Dizni (Walt Disney), mnogim generacijama je ulepšao detinjstvo najlepšim bajkama koje je ekranizovao. Sa svojim bratom Rojem Diznijem (Roy Disney), osnovao je „Produkciju Volt Dizni“, koja je danas poznata kao „The Walt Disney Company“. Zbog toga što je odrastao u odsustvu svoje braće rodila se ljubav prema životinjama, a sklonost ka crtanju, pokazao je jako rano. Sa sedam godina već je prodavao svoje crteže.Prvi animirani crtani film o Miki Mausu premijerno je prikazan u bioskopu u Njujorku, 1928. godine.P rva karta ikada, za ulazak u Diznijevo carstvo, prodata je 1955. godine i koštala je 1 američki dolar.

Disney World“ na Floridi je približne veličine kao kada bismo spojili dva ostrva veličine Menhetna.

Do 2000. godine, radnicima u Diznijevim parkovima je bilo zabranjeno da puštaju bradu i brkove. Nakon što je Diznijeva produkcija 2009. godine predstavila javnosti animirani film „Princeza i žaba“, zabeleženo je samo u Americi 50 slučajeva dece, koja su se otrovala od salmonele, pokušavajući da poljube žabu. O tome pricam. Kako crtani filmovi direktno uticu na decije misljenje o svetu oko sebe.

 

Više nećemo gledati filmove iz Diznijeve produkcije onakve kakve smo navikli. Već je najavljivano će, recimo, Mini Maus svoju crvenu haljinicu zameniti plavim odelom, nekoliko crtaća je obrisano jer šalju rasističke poruke.

Tako se na početku Diznijevih crtaća "Dambo", "Petar Pan" i "Knjiga o džungli", prikazuje se upozorenje o stereotipima koji ovi filmovi prikazuju: "Ovaj program sadrži negativne opise i ljudi i kultura", "Ovi stereotipi su bili pogrešni tada, a i sada su".

Maza i Lunja (1955) Dve sijamske mačke, Si i Em predstavljene su sa antiazijskim stereotipima. Postoji i scena u kafileriji gde žive psi koji stereotipno portretišu likove iz različitih zemalja- poput čivave Pedra iz Meksika i ruskog hrta Borisa.

 Mačke iz visokog društva (1970) Sijamska mačka koja se zove Šan Gon, kojoj glas daje belac, nacrtana je kao karikatura azijata i svira klavir sa drvenim štapićima za jelo.Kompanija je navela da crtani film "Mačke iz visokog društva" prikazuje mačku kao azijata koji svira klavir štapićima, a u "Petru Panu" Indijance nazivaju "crvenokošcima". Neki crtani filmovi, poput "Pesme o jugu", uopšte nisu dostupni za emitovanje na kanalu Dizni Plus zbog rasizma.Dambo (1941) Grupa vrana koja pomaže Dambu da nauči da leti stereotip su glasova crnaca. Glavnoj vrani koja se zove Džim Krou glas daje beli glumac Klif Edvards.Knjiga o džungli (1968) Lik kralja Luija, majmuna koji nije vešt na jeziku, peva džez i lenj je. Prikaz ovog lika je kritikovan, jer je prikazan kao rasistička karikatura Afroamerikanaca.Petar Pan (1953) U filmu se o starosedelačkom stanovništvu govori kao o "crvenokošcima". Pesma koja se prvobitno zvala "Šta čini crvenog čoveka crvenim" takođe je proglašena rasističkom, pa je kasnije preimenovana u "Šta hrabrog čoveka čini hrabrim".Pesma sa juga (1946) Jedan od Diznijevih najkontroverznijih crtanih fimova, nikada nije objavljen na DVD u Americi. Prikazuje radnike na plantažama ujaka Remusa, odnosno oslikava rasistički mit da su svi robovi bili srećni na poljima pamuka.

 

Javnost je zatalasao Kristofer Ferguson Rufo, američki konzervativni aktivista, viši saradnik na Menhetn institutu i saradnik časopisa "City Journal", koji je objavio na svom tviter profilu da je Diznijeva izvršna direktorka Kari Burk rekla da "kao majka jednog transrodnog deteta i jednog panseksualnog deteta", podržava "mnogo, mnogo, mnogo LGBTQIA likova u našim pričama" i želi da najmanje 50 odsto likova budu pripadnici LGBTQIA i etničkih manjina.

Dečji filmovi koji stižu iz kompanije Volta Diznija biće tako mnogo drugačiji, u njima će više od polovine likova promovisati seksualnu orijentaciju, odnosno etničku pripadnost koja je ranije, kako se već isticalo, prikazivana stereotipno.

MENJAJU NAM ISTORIJSKE CINJENICE, MENJAJU CRTACE, MENJAJU UOPSTE SVE ZA STA SNMO SE CVRSTO DRZALI I ZA STA SMO GOVORILI 'DA MI GLAVU ODSEKU' AKO NIJE TAKO. E PA VISE NISTA NIJE TAKO.

DOBRO DOSLI U NOVI GLOBALNI SVET!