ZASTO NAM NE IDU SUZE KAD CISTIMO I SECEMO LUK? TO MI SE NIKADA NIJE PRE DOGODILO! UVEK SE SITA ISPLACEM I ZA GLAVICU LUKA A NE ZA VISE KOMADA! SVESNA SAM DA UVOZIMO LUK, KROMPIR, PASILJ I SVE OSTALO KAO DA NEMAMO POLJOPRIVREDU NEGO SAMO FABRIKE. HAHAAH. PA HAJDE PROBACU MALO DA PROCACKAM I DA VIDIM ODGOVOR!
Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Beli luk uvozimo iz Kine, crni iz Perua, paradajz iz Burkine Faso. Čini se da zemlja koja je nekada tvrdila da može da hrani pola Evrope, danas ne može da hrani ni samu sebe. Niskim cenama proizvoda iz uvoza „ugušena“ je domaća proizvodnja. Pored subvencija, potrebna je i promocija kvaliteta domaćih proizvoda, kažu stručnjaci.
Za pasulj godišnje platimo 9,5 miliona evra, krompir sedam miliona, a kupus 30 miliona evra.
Kod životinja i biljaka život se podjednako svodi na opstanak i reprodukciju. Pritom ni luk nije izuzetak. Kako bi se sprečili pohlepni grabljivci da pojedu glavicu, luk ispušta oštre hemikalije koje izazivaju iritaciju oka, piše Medical News Today. U prvoj godini životnog ciklusa luk proizvodi sočnu glavicu koja služi kao rezervoar energije. Iduće godine biljka proizvodi cvet i seme, što joj omogućuje reprodukciju. Iza obrambenog mehanizma te biljke krije se sofisticirana hemija, a naučnici su tek nedavno otkrili kako deluje enzim odgovoran za taj proces.
Hemikalija koja tera suze na oči naziva se sin-propantiol-S-oksid, poznata i kao lakrimatorni faktor (LF). Ljudske suzne žlezde tehnički se nazivaju lakrimalnim žlezdama, a LF je faktor koji uzrokuje suzenje.
Do danas su pronađene samo tri molekula sa sličnim svojstvima i sve ih proizvode biljke. Marcin Golzak, profesor farmakologije na univerzitetu u Klivlendu i njegove kolege nedavno su otkrili strukturu enzima koji u luku proizvodi lakrimatorni faktor, a naziva se LF sintazom.Kada počnemo da režemo luk, ćelije u glavici se razdvajaju i ispuštaju enzim nazvan alinaza, a on proizvodi hemikalije koje se pretvaraju u molekule ukusa. To luku daje karakterističan ukus.
LF sintaza pretvara u lakrimatorni faktor neke od hemikalija u tom procesu. Kada LF dođe u dodir s rožnjačoom, tamo locirani živci signaliziraju mozgu da je stigao iritans. Mozak odgovara šaljući signal suznim žlezdama da je vreme za plakanje. Suze i treptaji služe za ispiranje nadraživača.Razumevanja strukture i funkcionisanja enzima kompleksna je nauka. Iako je sintaza lakrimatornog faktora poznata već 15 godina, dosad niko nije uspeo da pokaže kako zapravo deluje.
Golzak i njegove kolege uspele su enzime da pretvore u mikroskopske kristale i zatim ih vizualizuju rendgenom. To im je omogućilo da ustanove trodimenzionalnu strukturu enzima i identifikuju male džepove u kojima se odvija hemijsko pretvaranje lakrimatornog faktora.
Zahvaljujući Golzaku i kolegama znamo više o biohemijskim potencijalima jedne od najzdravijih namirnica, a možda će i vama pri idućem seckanju luka biti lakše zbog spoznaje o čudesnom biohemijskom procesu koji se odvija doslovno pred vašim očima.
Mozda bas zbog te LF sintaze ( enzima) crni luk i jeste jedna od najzdravijih namirnica. Sta ako su nam to oduzeli pa zato vise ne placemo,ali ni crni luk onda vise noje toliko lekovit.
Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Beli luk uvozimo iz Kine, crni iz Perua, paradajz iz Burkine Faso. Čini se da zemlja koja je nekada tvrdila da može da hrani pola Evrope, danas ne može da hrani ni samu sebe. Niskim cenama proizvoda iz uvoza „ugušena“ je domaća proizvodnja. Pored subvencija, potrebna je i promocija kvaliteta domaćih proizvoda, kažu stručnjaci.
Za pasulj godišnje platimo 9,5 miliona evra, krompir sedam miliona, a kupus 30 miliona evra.
Kod životinja i biljaka život se podjednako svodi na opstanak i reprodukciju. Pritom ni luk nije izuzetak. Kako bi se sprečili pohlepni grabljivci da pojedu glavicu, luk ispušta oštre hemikalije koje izazivaju iritaciju oka, piše Medical News Today. U prvoj godini životnog ciklusa luk proizvodi sočnu glavicu koja služi kao rezervoar energije. Iduće godine biljka proizvodi cvet i seme, što joj omogućuje reprodukciju. Iza obrambenog mehanizma te biljke krije se sofisticirana hemija, a naučnici su tek nedavno otkrili kako deluje enzim odgovoran za taj proces.
Hemikalija koja tera suze na oči naziva se sin-propantiol-S-oksid, poznata i kao lakrimatorni faktor (LF). Ljudske suzne žlezde tehnički se nazivaju lakrimalnim žlezdama, a LF je faktor koji uzrokuje suzenje.
Do danas su pronađene samo tri molekula sa sličnim svojstvima i sve ih proizvode biljke. Marcin Golzak, profesor farmakologije na univerzitetu u Klivlendu i njegove kolege nedavno su otkrili strukturu enzima koji u luku proizvodi lakrimatorni faktor, a naziva se LF sintazom.Kada počnemo da režemo luk, ćelije u glavici se razdvajaju i ispuštaju enzim nazvan alinaza, a on proizvodi hemikalije koje se pretvaraju u molekule ukusa. To luku daje karakterističan ukus.
LF sintaza pretvara u lakrimatorni faktor neke od hemikalija u tom procesu. Kada LF dođe u dodir s rožnjačoom, tamo locirani živci signaliziraju mozgu da je stigao iritans. Mozak odgovara šaljući signal suznim žlezdama da je vreme za plakanje. Suze i treptaji služe za ispiranje nadraživača.Razumevanja strukture i funkcionisanja enzima kompleksna je nauka. Iako je sintaza lakrimatornog faktora poznata već 15 godina, dosad niko nije uspeo da pokaže kako zapravo deluje.
Golzak i njegove kolege uspele su enzime da pretvore u mikroskopske kristale i zatim ih vizualizuju rendgenom. To im je omogućilo da ustanove trodimenzionalnu strukturu enzima i identifikuju male džepove u kojima se odvija hemijsko pretvaranje lakrimatornog faktora.
Zahvaljujući Golzaku i kolegama znamo više o biohemijskim potencijalima jedne od najzdravijih namirnica, a možda će i vama pri idućem seckanju luka biti lakše zbog spoznaje o čudesnom biohemijskom procesu koji se odvija doslovno pred vašim očima.
Mozda bas zbog te LF sintaze ( enzima) crni luk i jeste jedna od najzdravijih namirnica. Sta ako su nam to oduzeli pa zato vise ne placemo,ali ni crni luk onda vise noje toliko lekovit.
Crni luk je svestrana vrsta povrća. Može
se konzumirati sirov u salatama, kuvan, i naširoko se upotrebljava u
gotovo svim svetskim kuhinjama. Spada u jedno od najzdravijih povrća,
ima veliku lekovitu moć. Zbog velike količine vitamina A, B, C i E,
revitalizuje naš organizam. Prisustvo vitamina C čini da crni luk deluje
kao prirodni štit za odbranu našeg organizma.Crni luk i njegova lekovita svojstva
Poznato
je da se crni luk kao lek od davnina koristio za razne bolesti. U
daljem tekstu možete pročitati prirodne recepte i predloge za lečenje
mnogih bolesti na prirodan način, uz pomoć crnog luka.
Crni
luk ima nisku energetsku vrednost, ali je bogat mineralnim solima. Zbog
velikog sadržaja vitamina A i C, crni luk se može koristiti u lečenju
mnogih bolesti disajnih organa, a takođe štiti naš organizam od parazita
i infekcija. Isto tako, velika količina vitamina B čini crni luk
efikasnim kod bolesti nervnog sistema. Visok sadržaj minerala, posebno
gvožđa i fosfora, daje crnom luku moć kod lečenja anemije
.Crni luk kao lek za reumu:
potrebno je da u 1l vode, jedno 15min, prokuvate 3 neoljuštena crna
luka. Nakon što sklonite sa vatre, dobijenu tečnost raspodelite na dva
jednaka dela, i jedan deo pijte ujutru na prazan želudac, a drugi deo
pijte uveče pred spavanje. Druga opcija da kontrolišete i smanjite bol
izazvan reumom je da napravite tinkturu od 90g izgnječenog crnog luka i
100ml apotekarskog alkohola od 90 stepeni. Ostavite tinkturu da odstoji
12h. Nakon toga, tri puta dnevno u malu šoljicu vode dodajte 10-15
kapljica dobijene tinkture i popijte. Vrlo brzo ćete primetiti kako se
bol smanjuje.
• Crni luk za astmu, nervozu, bolesti bubrega, tuberkulozu, bolesti bešike, gojaznost, dijabetes, impotenciju, zatvor: što češće konzumirajte crni luk, sirov ili blago propržen, kao dodatak salatama i jelima.
• za dijareju:
postoje razni načini za lečenje dijareje, a crni luk je jedan od njih.
Da biste ublažili ovo neprijatno stanje u 1l vode dodajte 15g ljuske
crnog luka, i ostavite da ključa tokom 10min. Dobijenu tečnost procedite
i pijte po jednu šolju ujutru na prazan stomak i jednu uveče pre nego
što legnete.
• za bolesti disajnih organa:
za lečenje bronhitisa i drugih bolesti disajnih puteva preporučuje se
da prokuvate 25g crnog luka sečenog na kriške u 400ml mleka. Pijte
ujutru pre jela i uveče 20min pre spavanje. Po želji možete zasladiti
prirodnim pčelinjim medom.
• za kašalj:
iseckajte crni luk na tanke kriške i stavite ga u činiju. Preko luka
sipajte 3 kašike šećera. Ostavite da odstoji celu noć, i sutradan na
prazan želudac popijte sok koji je pustio crni luk. Ovaj proces
ponavljajte sve dok vas kašalj ne prođe.
• za vodenu bolest (zadržavanje tečnosti): osobe koje pate od ove bolesti treba da konzumiraju usitnjen luk i hladno mleko.
• za grip:
u čašu vruće vode dodajte sok od jednog ceđenog limuna, 1 kašiku meda i
1-2 kašike soka od ceđenog crnog luka. Pijte 4-6 puta na dan, ukoliko
se osećate veoma loše.
Crni luk za upalu grla:
sledeći prirodni recep vam može pomoći za ublažavanje iritiranog grla.
Nekoliko kriški crnog luka stavite u 1l vode, dodajte 3 kašičice šećera i
ostavite da odstoji pola dana. nako što odstoji, dobijeni sok sipajte u
šolju i nekoliko puta na dan njime ispirajte grlo.
• za anginu:
1l vode proključati, i kada se pojave mehurići dodati 100g iskriškanog
luka i inhalirati se na toj pari. Ovo je veoma efikasan način za
ublažavanje, pa čak i otklanjanje smetnji koje uzrokuje angina.
• za promuklost:
pomešajte 20g crnog luka i 250ml mleka, i na 10min ostavite na ringli
da se zagreje. Pijte jednu čašu ujutru i jednu pre spavanja. Preporučuje
se takođe da ispirate grlo 2-3 puta na dan istim ovim napitkom.
• za astmu: osetićete olakšanje ukoliko ujutru i uveče konzumirate blago propržen crni luk.
• Crni luk za prostatu:
pripremite tinkturu tako što čete iscediti 40g svežeg crnog luka, i taj
dobijeni sok ćete pomešati sa 120ml apotekarskog alkohola od 80
stepeni. Dobro promućkajte i pijte jednu kašiku ove tinkure u čaši vode
(možete i da pošećerite) pre doručka, ručka i večere. Ovaj postupak
primenjujte 10 dana u mesecu.
• Crni luk za gliste: dnevno piti 2 kašike ceđenog soka od crnog luka.
• za infekcije: crni luk deluje kao nežno i prirodno sredstvo za dezinfekciju organizma, ali vrlo efikasno.
• za bolesti jetre: svakodnevno konzumirati supu od crnog luka.
• Crni luk za kožu:
izgnječite crni luk i utrljajte ga na kožu, da bi vam koža bila nežna i
glatka. Možete ga nanositi i na lice. Crni luk je delotvoran i u
otklanjanju fleka na koži.
Uvek je postojala ta prica da ljudi na nekom podneblju treba da jedu samo voce i povrce sa tog podneblja sto svakako ima logike. Danas jedemo na nasem podnenlju sve ono sto jedu ljudi na celoj planeti. Da li to moze biti dobro i zdravo.
I necu sada da potezem pricu zasto mi ne gajimo crni beli luk makar i krompir i pasulj koji su se oduvek gajili na nasim prostorima. Ja cu samo da vas pitam zasto vise ne placem dok cistim i secem crni luk?
Da li crni luk dozivi neku promenu dok stoji po magacinima sirom sveta? Jer izvinite taj Peru i nije bas tako blizu. I nek mi neko dokaze da mu je dobro od tolikog prevoza i cekanja.
Bukvalno ne umem da kuvam bez luka. Danasnja deca nesto bas ine vole luk toliko. Jeduci hamburgere ,adaptirali su se. Eh nekadasnje pljeskavice i cevapi sa lukom! Mozda deca cine gresku, a mozda i ne. Mozda je crni luk danas tek samo bleda senka nekadasnjeg tako zdravog crnog luka. Ko zna? Mozda i nema sad neke svrhe da ga toliko koristim.
Kako god ja ga psiholoski i dalje stavljam u svako jelo i salatu. Al mi neobicno zbog suza koje ne prolivam. Mozda nekad nije dobro ne plakati.
SVE SE PROMENILO I SVE JE ZAGADJENO. I TU NE MOZEMO NISTA DA UCINIMO. VOCE, POVRCE, VAZDUH, ZEMLJA, VODA SVE VISE NIJE ISTO KAO NEKAD!AL JA BIH DA MI NEKO OBJASNI ZASTO JA VISE NE PLACEM KAD SECEM CRNI LUK I DA LI JE ON POSTAO JOS JEDNO OD GMO SR.NJA?!
Uvek je postojala ta prica da ljudi na nekom podneblju treba da jedu samo voce i povrce sa tog podneblja sto svakako ima logike. Danas jedemo na nasem podnenlju sve ono sto jedu ljudi na celoj planeti. Da li to moze biti dobro i zdravo.
I necu sada da potezem pricu zasto mi ne gajimo crni beli luk makar i krompir i pasulj koji su se oduvek gajili na nasim prostorima. Ja cu samo da vas pitam zasto vise ne placem dok cistim i secem crni luk?
Da li crni luk dozivi neku promenu dok stoji po magacinima sirom sveta? Jer izvinite taj Peru i nije bas tako blizu. I nek mi neko dokaze da mu je dobro od tolikog prevoza i cekanja.
Bukvalno ne umem da kuvam bez luka. Danasnja deca nesto bas ine vole luk toliko. Jeduci hamburgere ,adaptirali su se. Eh nekadasnje pljeskavice i cevapi sa lukom! Mozda deca cine gresku, a mozda i ne. Mozda je crni luk danas tek samo bleda senka nekadasnjeg tako zdravog crnog luka. Ko zna? Mozda i nema sad neke svrhe da ga toliko koristim.
Kako god ja ga psiholoski i dalje stavljam u svako jelo i salatu. Al mi neobicno zbog suza koje ne prolivam. Mozda nekad nije dobro ne plakati.
SVE SE PROMENILO I SVE JE ZAGADJENO. I TU NE MOZEMO NISTA DA UCINIMO. VOCE, POVRCE, VAZDUH, ZEMLJA, VODA SVE VISE NIJE ISTO KAO NEKAD!AL JA BIH DA MI NEKO OBJASNI ZASTO JA VISE NE PLACEM KAD SECEM CRNI LUK I DA LI JE ON POSTAO JOS JEDNO OD GMO SR.NJA?!
Нема коментара :
Постави коментар