USAMLJENOST

LJUDI SU SVE USAMLJENIJI I TO NIJE NISTA NOVO VEC NAPROTIV SVI JE OSECAMO U OVOM ILI ONOM TRENUTKU ZIVOTA. I NE ZNAM ZA KOGA JE STRASNIJA - ZA MLADE ILI STARE! USAMLJENOST JE TOLIKO STRASNA DA DOVODI NE SAMO DO DEPRESIJE NEGO I DO SAMOUBISTVA. A SADA NAM JE USAMLJENOST JOS VECA NEGO IKAD.  STO ZBOG PRETNJE ZARAZE VISRUSOM, STO ZBOG TEHNOLOGIJE KOJA NAS VEZUJE ZA KUCU! A NISTA BAS NISTA NE MOZE DA ZAMENI LJUDSKI KONTAKT I LJUDSKU REC.

Mozda ste se smorili od moje price o usamljenosti jer je ja cesto ponavljam na ovaj ili onaj nacin. Danas sam zato resila da budem kraca nego obicno i da napravim neke podele usamljnosti.

Osnovna podela ovih dana bila bi kako usamljenost ( ne samocu to je nesto drugo)  podnose mladi, a kako stari. Pa, informacije su svakako iz  "prve ruke" jer zivim sa 89-to godisnjim svekrom i sa svojom decom koja su izmedju 20 i 30 godina. Deda koji  je inace aktivan  ( redovne setnje i druzenje uzivo) morao je da zameni sedenjem u sobi . Tesko mu je palo medjutim deda ima neku svoju filozofiju i spremnost da sve prihvata. Tako je nekako vec za dve nedelje potpuno usao u fazon . Doduse bilo je tu gundjanja uz dnevnik i novine alui sve u svemu deda se ova dva meseca sjajno drzao. Nismo uspeli da ga ubedimo da zove telefonom svoje drugare, a setnju po ulici zamenio je setnjom u dvoristu i po nekim poslicem ( ciscenje dvorista, hranjenje  nasih kuca i maca ).

Sto se tice dece ( vidim na TV-u da su deca sad i ljudi od 20-30 godina) vrlo su lose podneli zabranu kretanja. I taman sam se ja ne neki nacin obradovala sto nisu asocijalna zbog silne tehnologije koja im zamenjuje fizicko druzenje, kad ono... "Visili " su na telefonu, "buljili" u laptove, ali im to nije ispunjavalo dan ( tu mislim i na celonocno bdenje). Kada god ih upitam kako su i sta rade odgovor je ona njihova  bezvezna recenica : Ma nista smaram se ili ma nista blejim i tako. Sad oni pored drustva  imaju i svoje ljubavne veze koje su postale "ljubav preko zice" i video poziva i funkcionisale su sasvim okej svih ovih dana. Sta onda nije bilo u redu? Usamljenost kakvu stariji ljudi ili ljudi srednjeg doba nikada nisu osecali. Usamljenost nove generacije je strasna jer kada su 24 sata u sobi prepusteni su sami sebi u jednom vrllo losem smislu. Moraju da se bore sa dosadom, sa sobom, sa preispitivanjem sebe i svega drugog i sto je najgore to ne mogu da podele ni sa kim. E to je ona usamljenost koju vam pokusavam docarati. Usamljenost koju nista ne moze da pobedi. Ni  razgovori sa ljudima koji traju beskonacno, ni igranje igrica i gledanje serija. Nista. Kako  je oni ipak pobedjuju kad  mogu da se slobodno krecu?  Da li je samo taj osecaj da mogu da vreme provede sa nekim drugim stvarima ,a ne sa svojim  licnim "pricama" dovoljno da im bude dobro? Pa naravno i sve te "bleje" sa drugim ljudima i fizicki kontakt sa bliskim osobama ne moze nista da zameni.  Tako da sam shvatila da ono sto mislim da njihov socijalni zivot nije ni nalik nasem ( i u nasoj mladosti, a i sada) je velika greska. To sto moja mladja cerka ulazi u kucu pricajuci na telefon sa ljudima sa kojima je dotle bila uzivo ne znaci  da joj nije bilo dobro  takvo  druzenje nego zapravo hoce da produzi vreme bleje sa nekim ,da ne bi ostala sama sa sobom.

 Moja generacija je mozda najbolje podnela ovu usamljenost jer smo bili vise nego ikad porodica! Svi smo okupili svoju decu i tako provodili vreme u obrocima i gledanju serija. A bilo je i pricanja sto je inace vrlo retko!

To je sto se tice podela po starosti kad je u pitanju usamljenost , a dosli smo do zakljucka da mladima mnogo teze pada nego starijima.

Sledeca podela bi bila po rodu i tu mogu da kazem da je zenama izuzetno prijala kucna atmosfera. Dobro necu sada o disfunkcionalnim porodicama. Nego o  normalnim prosecnim porodicama. Sto dovodi do zakljucka da su muskarci  nekako vise opredeljeni za spoljni svet. Mozda  bas zato sto ne razmisljaju toliko o porodicnim stvarima, vise su u fazonu  - moram da idem da stvorim uslove za dobar zivot svojoj porodici i to je u redu. Zene su  danas  vise zaposlene nego ikad, pa ipak im je ovaj predah kad su bile najvise domacice  bas prijao. A sto se tice dela  o usamljenosti gde recimo zive osobe u braku ali nisu ispunjene i zadovoljne  to spada u  onaj deo gde porodica ne funkcionise kako treba bas zato. Usamljenost u braku je opasna!

Usamljenost osecaju i oni koji su odbaceni od vrsnjaka ( ili ljudi  uopste) ,a da nisu sami za to krivi. Dakle mislim na mlade osobe koje vrsnjaci odbacuju zbog siromastva, drugacijeg fizickog izgleda ili nekih neobjasnjivo glupih stvari. I mislim da je ova usamljenost najopasnija.  Dok sve druge usamljenosti mogu na neki nacin da se prevazidju ova vrsta ne moze nikako.  Tu nema kontakata sa drugim ljudima ni fizickih ni onih preko telefona ili  kompjutera. I to moze dovesti do najgorih mogucih posledica ,pa i do samoubistva. I zato nemojte bre ljudi da budete toliko surovi jedni prema drugima.  Svi zivimo u jednom vrlo teskom vremenu, teskom na svaki nacin  i teskom  i pojdinacno i globalno. Nema sad toliko podela jer  virus ne bira koga ce napasti, svi smo ugrozeni. Pa ako ne od virusa onda od ostalih milion stvari koje prete da zatru ovu civilizaciju.

VELIKA JE MOLBA ZA SVE! OKRENIMO SE JEDNI DRUGIMA. BUDIMO  ZAISTA LJUDI I U MOMENTIMA KAD MORAMO DA ZAMENIMO LJUDSKE KONTAKTE ZA VIRTUALNE. TADA MOZDA I NAJVISE. AKO NAS OVAJ NOVI SVETSKI POREDAK UCI DA GLEDAMO SAMO SEBE, DA RADIMO I ZIVIMO ZATVORENI U SVOJIM KUCAMA ( ZBOG OVOG ILI ONOG) NEMOJMO TO DA DOZVOLIMO.

UMESTO STO SAGLEDAVAMO SAMO NAS ZIVOT I STO SMO POSTALI SVI MANJE VISE INOVERTNI  TREBA DA SE OKRENEMO DRUGIM LJUDIMA I DA IMAMO STO VISE KONTAKATA SA NJIMA. SAD NA OVAJ ILI ONAJ NACIN ZAVISI OD DRUGIH ZNAM, ALI IPAK SVE SE MOZE KAD SE HOCE. A LJUDE KOJI SU DRUGACIJI OD NAS NE TREBA BACATI NA MARGINU NEGO IM POMOCI DA  I ONI OSETE CARI LJUDSKIH DODIRA I RECI. I KAD GOD MOZETE DRUZITE SE FIZICKI SA OSTALIM LJUDIMA JER KO ZNA KOLIKO CEMO TO JOS UOPSTE MOCI!