SKILJAVCI ILI STREBERI RAZLIKUJU SE OD DECE DUGE A OPET SU NA NEKI NACIN VEOMA SLICNI. I JEDNI I DRUGI IMAJU OTVORENE UMOVE I ZNAJU MNOGO VISE NEGO MI 'OBICNI SMRTNICI'. DETE DUGE SE RADJA KAO RATNIK SVETLOSTI ,A SKILJAVAC ILI STREBER SE POSTAJE U ZELJI DA SA RATNICIMA SVETLA ZAJEDNO NAPRAVE SVET BOLJIM NEGO STO JESTE. SAD ZASTO JE SVET TRENUTNO VEOMA LOSE MESTO ZA ZIVOT LJUDSKE VRSTE NIJE MI BAS SASVIM JASNO. MOZDA ZATO STO JE NAVEDENIH MNOGO MANJE OD OSTALIH OBICNIH LJUDI KOJI ZIVE SVOJE ZIVOTICE SA MANJE ILI VISE ZNANJA ZA KOJE SMATRAJU DA IM JE DOVOLJNO ZA PREZIVLJAVANJE.
Ko još voli da se druži sa štreberima? Imaju li oni život? Moje mišljenje je da je jako kul i korisno biti štreber! U 21. veku definitivno važi „znanje je moć“. Problem je šta uopšte znači reč „štreber“ i kako ko na to gleda.Prvi dobar razlog zašto je dobro biti štreber, ako niste, a nalazite se u okruženju istih je što će vam u suprotnom neko od njih sutra biti nadređeni!Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
Odavno se ide ka tome da znanje i školstvo bude dostupno svima i bude besplatno, ali čak i da je tako u idealnoj situaciji, znanje košta. Kako? Ukoliko je vreme novac, svakim satom učenja pravite trošak, ili lepše rečeno investirate u sebe. Pitanje je koliki je vaš oportunitetni trošak? U slučaju da niste na budžetu možda niste otišli na odmor ili ste jedva iskukali džeparac od roditelja, možda morali da zasučete rukave?
U oktobru se završavaju ispitni rokovi i situacija postaje jasna. Ili ste štrebanjem na vreme sebi „zaradili“ koju hiljadarkicu evropskih novčanica, a možda je tu i neka stipendija na vidiku, ili ste neradom sebi napravili trošak u istom iznosu. Šta vas više košta, štrebanje ili nerad?
Štrebanje nije opcija kada vas oblast koju ste izabrali ne zanima! To nije štrebanje, za to treba izmisliti poseban izraz. Lično bih ga nazvao kretenizam, ludilo ili jednostavno gubljenje vremena.
Zašto bi radili tako nešto sebi? Učite, štrebajte ono što volite. Uživajte u tome! Kad nešto mora da se nauči u okviru toga što volite, a da nije toliko zanimljivo, iskače iz konkretne oblasti ili vas ne zanima, zapnite, ali niko vas ne tera da sve podredite tome.Da bi neko bio štreber, nije dovoljno da uči, često, mnogo, uvek. Štreber zahteva poseban mentalni sklop, on želi više, hoće da uči, zna zašto uči, voli svoju oblast, organizovan je, uporan, izdržljiv i ambiciozan, poštujte ga! Ah da, pametan je, inteligentan, ima kliker i slično, to je samo predispozicija za bolji uspeh.
Ovo je možda i najbitniji deo gde se štreberi razlikuju. Na svetu ima mnogo inteligentnih ljudi, u „Did you know?“ videu prikazano je da 25% populacije Indije sa najvećim IQ čini veći broj ljudi nego celu populaciju Amerike. Zamislite tek koliki intelekt svakog dana propada. Šteta je naravno, ali jednostavno takve su okolnosti. Nekog možda vija lav po pustinji pa nema vremena za knjigu, nekom je možda spavanje preče ili šta god da je u pitanju.
„On je mnogo pametan, uvek brzo kapira, kad hoće nešto da nauči
završi pre svih“. Koliko ste puta u životu ovo čuli? Previše? I ja isto!
To je pravi prikaz rasipanja intelekta, ali svaki čovek je slobodan da bira za sebe
i ne treba ga osuđivati zbog izbora. Sa druge strane ne treba ni
veličati neiskorišćenu inteligenciju, jednostavno, ako je ne koristi, ne
razlikuje se od nekog ko ima 50% niži IQ i iste rezultate. Mislite o
tome!
Edukacija i inteligencija nisu isto, kao ni talenat i trud. Neko edukacijom neće nadomestiti inteligenciju, ali će opet znati više, imati veće mogućnosti. Vratimo se na početak teksta, znanje je moć!Izuzetno bitan dvoboj, gde se štreberi nekad ne snalaze i možda je to ključ te etikete, koja je nažalost od kako znam za sebe imala negativu konotaciju, ali ne i kod mene!
Štreberi su kraljevi formalne edukacije, sve im ide od ruke, sve stižu i postižu najveće ocene/uspehe. Kad dođe do neformalne, desi se da zapnu, ne znaju šta će, nemaju vremena i slično. To se mora promeniti!
Moje je mišljenje da pravi štreber mora imati široke vidike i pravo znanje. Gde je kraj formalne, tu se nastavlja neformalna i obrnuto. Poenta je pronaći idealan balans.Želim i hoću nije isto, do sada sam želeo, ali na tome ništa nisam radio. Sada to hoću, pa ćemo videti kako će se završiti. Gore spomenuto „ma on je pametan“, često čujem, ali iskreno, počinjem da mislim da to možda ima i loš uticaj. Nesvesno misleći da vas teše i olakšavaju neuspeh, ljudi vam prave medveđu uslugu. Zbog mnogo faktora ove godine sam se „okliznuo“ na dosta ispita, nije kriv ni fakultet, ni profesori, samo ja. Bitno je da to priznate sebi, ali i da nešto uradite po tom pitanju. Ne postoji težak fakultet, postoji samo onaj koji vas ne zanima i nerad, u suprotnom sve teče glatko.
Verovatno ste se već nasmejali, ali da, ja to želim. Zato što je biti štreber, kao što sam već rekao gore, super. Zato što nije sramota učiti, nije kul dobiti keca ili pasti ispit, nažalost kod nas to zna da bude tako. Mnogo je ljudi ili pre reći dece, koja misle da time ispadaju nešto ok, mada svi oni posle jure 2 za prolaz ili neki ispit za uslov, inače ne bi bili tu.
Ovde se javlja još jedan problem, poznat kroz dve situacije, pre ispita „Jao padam!„, posle ispita „Hehehe dobio sam 10, ne znam kako„. Ocena deset se ne dobija slučajno, ko vam to kaže ili vas laže ili smatra da ste glupi. Između prolaza i najviše ocene razlika je mala, barem na ozbiljnim fakultetima, da se zna mora sve. Kako odgovarate, kvalitet i način određuju ocenu.Zašto ovo kažem? Prosto, ljude je izgleda sramota da kažu da su učili, da su pokidali, da sve znaju, iako ljudi oko njih većinom to znaju, ali eto, to nije kul! Umesto da se to ističe, uvek je zanimljivije kako je neko prepisao, našao novo mesto za sakrivanje puškice ili obradio asistentkinju. To nije slučajno, može se videti svuda, od američkih filmova, do naših osnovnih škola. Teško da će se iskoreniti ikad, bitno je samo pravo značenje reči streber i šta ko pod tim smatra!
Zato što za sebe želite najbolje, a biti štreber na pravi način, upravo znači da to radite i živite! Zato što vam sutra neće biti žao što ste bili štreber kada je trebalo. I konkretan, prost zaključak:
Da nam je više štrebera, verovatno nam ni zemlja ne bi bila ovde gde je sada!
Reč "geek" dolazi od engleske i nemačke reči geek i geck , što znači "budala" ili "čudak". Njemačka riječ geck opstala je do današnjih dana i znači "budala". U Evropi 18. veka, Gekeni su bili cirkuski nakaze. U 19. veku, američki štreberi su još uvek bili cirkuski nakaze, ali su unapredili svoju igru i uključili podvige nakaznosti, poput odgrizanja glava živim pacovima ili kokoškama. Moderni štreberi nisu poznati po djelima varvarstva, ali zadržavaju njuh za ekscentričnost. Oni takođe ne budu budale, osim ako njihovu sklonost ka najsavremenijoj tehnologiji smatrate glupom.
Definicija modernog štrebera: Osoba sa intenzivnim interesovanjem za jednu ili više tema. Štreber će imati enciklopedijsko znanje o ovim temama i može biti strastveni kolekcionar tehnologije ili suvenira vezanih za područja od interesa.
Riječ "štreber" prvi put se pojavila u pjesmi dr. Seussa iz 1951. "Ako sam vodio zoološki vrt":
"Onda će cijeli grad dahne: 'Zašto ovaj dječak nikada ne spava! Nijedan čuvar nikada nije zadržao ono što čuva. Ne može se reći šta će taj mladić učiniti!" A onda, samo da im pokažem, otploviću u Katroo i vratiti ItKutch a Preep i Proo, A Nerkle, a Nerd i Seersucker također."
Dok je dr. Seuss možda skovao taj termin, postojala je žargonska riječ iz 1940-ih, nert , što je značilo "luda osoba". Moderni štreberi bi se mogli smatrati graničnim ludima jer ih karakterizira opsjednutost pitanjima od interesa. Obično su to akademske aktivnosti.
Definicija modernog štrebera: intelektualac koji je fokusiran na učenje svega što se može znati o jednoj ili više tema i ovladavanje vještinama discipline. Neki bi rekli da je štreber štreber kojem ili nedostaju društvene vještine ili jednostavno preferira usamljene aktivnosti. Definicija Urbanog rječnika : "riječ od četiri slova sa šestocifrenim prihodom."
Serija Streberi ili Veliki prasak nakomican nacin prikazuje strebere ali to ne znaci da nema i mnogo istine u njihovim likovima. Kuper Seldon koristi rec bazinga Znamo da je Šeldon koristi kako bi svi znali da je ispričao šalu - - Šeldonova poznata uzrečica postala je toliko popularna da je sada i zvanično ime za jednu vrstu pčele- U stvarnom životu, reč je prvi put upotrebio bivši pisac „Štrebera“ Stij Engel, koji ju je izgovarao nakon svojih praktičnih šala.
Štreberi su rano pokazali svoje neobične sposobnosti. Moderna deca su štreberi. Ipak, genijalnost ne dolazi bez posledica.Osamdesetih godina prošlog veka novine su se divile fenomenalnim sposobnostima dečaka Paše Konoplev. Već sa 3 godine mogao je da čita i čak izvodi složene proračune u svom umu, sa 5 je savladao klavir, a sa 8 je savladao fiziku! Sa 15 godina, mladi genije je već bio upisan na prestonički univerzitet, a sa 18 je upisao postdiplomske studije. Ali briljantna budućnost nije uspjela ... Fenomenalne sposobnosti podrazumijevale su jednako fenomenalno opterećenje, koje je u bukvalno izludio mladića. U 29. godini preminuo je na psihijatrijskoj klinici.
Ime Nike Turbine, pesnikinje, grmelo je širom sveta. Već sa 4 godine nije pisala nimalo dečije pesme, a sa 9 je objavila prvu zbirku, koja je prevedena na 12 jezika! Jevgenij Jevtušenko uzeo je devojku pod svoje starateljstvo. Sa 12 godina dobila je Zlatnog lava na festivalu poezije u Veneciji: prije toga samo je Anna Akhmatova dobila takvu nagradu.Sa 16 godina Nika se udala za italijanskog profesora psihologije, koji je bio 60 godina stariji od nje... Šest mjeseci kasnije vratila se u Moskvu. Legendarna pjesnikinja nije mogla naći svoje mjesto u životu. Nika, koja je zloupotrebljavala alkohol, više puta je pokušavala da izvrši samoubistvo. Nika je sa 27 godina pala sa prozorske daske - ne zna se da li je to slučajno ili namerno.
Genijalnost je često praćena bolestima o kojima se za sada ne može ništa znati. Nadya je počela da crta sa 5 godina: devojčica je ilustrovala bajke za decu, a zatim i klasike. Sa 12 godina otvorena je njena prva izložba. Ali sve je prekinuto u trenu: u dobi od 17 godina, umjetnik je doživio cerebralno krvarenje, koje je uzrokovano urođenim defektom jednog od krvnih sudova mozga.
Polinu je muziku učio njen otac, koji je sanjao da će barem jedno njegovo dijete postati poznato. U trećem pokušaju je uspio: njegov najmlađa ćerka Polina je postala mlada slavna ličnost. Ali kada je djevojčica imala 14 godina, sve se naglo završilo. Polina je odbila da ide na turneju po Sjedinjenim Državama, gde se očekivalo da će za svaki koncert dobiti honorar od 50 hiljada dolara. Prijelazno doba odigralo je ulogu, djevojčica je otišla od kuće i od tada više nije komunicirala sa ocem.
Kako se ispostavilo, upravo je on prisilio Polinu da provodi sate i dane učeći muziku, ne ostavljajući vremena za bilo šta drugo.
Godine 2007. ime desetogodišnjeg Andreja ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda! Dječak je postao autor tri naučne hipoteze na temu astronomije. Međutim, sada Andrej uči za pravnika i više voli da boksuje i da ga planete ne zanimaju.
Prema najmlađem rekorderu, Ginisova knjiga mu pomaže u privatnom životu, jer mu prisustvo na stranicama odmah daje stotinu bodova ispred u očima djevojaka.
Sa 7 godina, Akrit iz Indije izveo je svoju prvu operaciju: vratio je pokretljivost prstiju susjedne djevojčice - nakon teške opekotine nije mogla da otvori šaku, a njeni roditelji nisu imali novca da putuju u bolnica.
Nekoliko godina kasnije, talentirano dijete je već studiralo na medicinskom fakultetu. Akrit, sada u ranim dvadesetim, još uvijek živi isključivo u medicini i sanja o pronalaženju formule za lijek za rak.
Korejac Kim Ung Yong rođen je 1962. godine, a do danas je njegovo ime upisano u Ginisovu knjigu rekorda kao ime najpametnije živuće osobe, jer mu je IQ 210 bodova.
Sa 3 godine je već studirao na fakultetu na odsjeku za fiziku, a sa 15 se preselio u Ameriku da radi u NASA-i. Međutim, nakon što je sa 15 godina doktorirao na Univerzitetu Kolorado, vratio se u domovinu, odbijajući da radi na najboljem univerzitetu u zemlji. Od tada Kim predaje na univerzitetu u provincijskom gradu.U dobi od 10 godina, Gregory je već bio student, u isto vrijeme kada je organizirao međunarodnog pokreta usmjerena na komunikaciju i razumijevanje među djecom iz cijelog svijeta. Kao šef ovog pokreta, razgovarao je sa Mihailom Gorbačovim i Billom Clintonom, a govorio je i na sastanku UN. Može se reći da mladić, koji sada ima 26 godina, tek počinje svoju karijeru.
Tu je i Volter OBrajen sa koeficijentom inteligencije 197.
Procenjuje se da je Albert Ajnštajn imao koeficijent inteligencije 160, Isak Njutn 190, a Mark Zakerberg ima 152. Ovi ljudi su širom sveta poznati kao najveći geniji.
Međutim, postojao je jedan čovek za kojeg se veruje da je njegov IQ iznosio čak između 250 i 300!
U pitanju je čovek kojeg su svojevremeno smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac.Da li znate ko je Vilijam Džejms Sidis?
U osmoj godini već je govorio 8 jezika
Vilijam je rođen u Njujorku 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar. Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali od svog sina. Ali, on je nadmašio sve pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe.
Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine. Do osme godine, sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik. Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergood.
Najmlađa osoba u istoriji upisana na Harvard
Svestan natprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili, jer je Vilijam mao samo devet godina. Dve godine kasnije, 1909, Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na Harvard. Do 1910. njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta. Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti.Poznato je da slava može da bude veoma naporna i opterećujuća, naročito ako je steknete u ranim godinama. Ubrzo nakon diplome, Vilijam je rekao novinarima da želi da živi "savršenim životom", koji je po njegovom mišljenju bio jedino usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti. Kao nas Tesla. Roditelji su ga dva puta zatvarali u psihijatrijsku ustanovu. Kao i Paola Koelja.
PRICA O STREBERIMA ,SKILJAVCIMA, ILI KAKO GOD IH NAZIVAJU JE VEOMA INTERESNATNA I PUNA PREDRASUDA. A DA SU DRUGACIJI OD NAS SVAKAKO JESU. SVOJU GENIJALNOST NOSE NA SVOJ NACIN NEKO USPESNIJE NEKO MANJE USPESNO. OBICNO SU ODBACENI I USAMNLJENI KAO I DECA DUGE KAO I AUTISTICNA DECA. A MI NE VIDIMO KOLIKA JE SLICNOST MEDJU NJIMA I KOLIKO ONI VISE ZNAJU OD NAS. KOLIKO JE OGROMNA PERCEPCIJA SVETA KOJI ONI VIDE.
A NAMA SU SAMO CUDNA I NERAZUMLJIVA I SMESNA NEKAD I BAS ODVRATNA BICA. SRAMOTA.
Čovečanstvo je stalno u potrazi za nepoznatim. Tražimo vanzemaljsku inteligenciju na udaljenim planetama, u očekivanju da će sa nama podijeliti najskrivenije tajne i pomoći da napravimo najveća otkrića. Ali kako da se ponašamo kada se taj isti, superiorniji od uobičajenog proseka, um, um iznenada pojavi pred nama pod maskom nas samih? Šta znamo o misterioznoj djeci? Možda, samo što su štreberi djeca nadarena od prirode. Nivo intelektualnog razvoja kod ovakvih beba mnogo je veći od nivoa njihovih vršnjaka. To im omogućava da se brzo razvijaju i da već u mladosti naprave mnoga otkrića ili dostignu određene visine. Čuvena čuda od djece su naslijeđe nacije. Ali malo je odraslih u stanju priznati da ne samo da ne možemo objasniti fenomen rađanja ovakvih beba, već ne znamo ni kako pravilno komunicirati s takvom čudesnom djecom.
Oni su
Iz nekog razloga često čujemo da se geekovi pojavljuju u Engleskoj, Kini, Indiji ili bilo kojoj drugoj zemlji. Djeca sa visoki nivo IQ u mladosti postanite profesori i izazovite Ajnštajnovu teoriju, svirajte violinu i tražite lek za rak, stvarajte nuklearnih reaktora i u mislima množite šestocifrene brojeve. Ali iz nekog razloga rijetko čitamo i učimo o tome šta se nalazi na teritoriji postsovjetskog prostora pojavljuju se štreberi. Djeca sa "nedjetinjastim umom" se ne rađaju s nama? Nikako, samo se iz nekog razloga o njima ne priča mnogo.
Нема коментара :
Постави коментар