POVEZIVANJE STVARI

 POVEZIVANJE STVARI KOJE DRUGI LJUDI NE VIDE JE VRLO RETKA. DODUSE MOZE SE NACI MEDJU UMETNICIMA I LJUDIMA KOJI SU KREATIVNI, ILI TEORETICARIMA ZAVERE  (OTVORENOG UMA) KAO I MEDJU 'OBICNIM SMRTNICIMA' POPUT MENE. I VERUJTE NIJE PREDNOST JER OSTALI LJUDI NE VIDE TU POVEZANOST.

Kreativnost funkcioniše na misteriozan i često paradoksalan način. Kreativno mišljenje je stabilna, određujuća osobina pojedinih ličnosti, ali može i da se menja zavisno od situacije i okruženja. Inspiracija i ideje često dolaze naizgled niotkuda, nema ih kad su najpotrebnije, ali kreativno mišljenje zahteva složene kognitivne sposobnosti, pri čemu se potpuno razlikuje od običnih misaonih procesa.

Sa psihološkog aspekta, kreativne ličnosti je teško “ukrotiti”, zato što su sklone da izbegavaju naviku i rutinu. Istraživanja su pokazala da kreativnost objedinjuje mnoštvo specifičnosti, ponašanja i društvenih uticaja u jednoj osobi.

“Kreativnim ljudima je teško da spoznaju sebe zato što je kreativna ličnost složenija o nekreativne. Maštoviti ljudi obično imaju zbrkanije umove”, kaže Skot Beri Kaufman sa Univerziteta u Njujorku.

Mada ne postoji “tipična” kreativna osoba, postoje određene osobine i ponašanja koja ukazuju na to da je reč o veoma kreativnim ljudima.

Kreativni ljudi vole da se izlažu novim iskustvima, čulnim utiscima i stanjima uma, a ta njihova otvorenost je značajan preduslov za ispoljavanje kreativnosti.

“Otvorenost za nova iskustva je ubedljivo najvažniji preduslov kreativnog učinka”, objašnjava Kaufman.

“Ona podrazumeva niz različitih, međusobno povezanih aspekata: intelektualnu radoznalost, traganje za uzbuđenjem, otvorenost za osećanja i fantaziju. Sve to zajedno pokreće kognitivno i bihejvioralno istraživanje sveta, vašeg unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.”

Obavljanje kreativne delatnosti često se opisuje kao proces u kome stalno doživljavate neuspeh sve dok ne otkrijete ono što će vas dovesti do rezultata. Kreativne osobe - barem one uspešne - naučile su da neuspeh ne primaju lično.

Oni su beskrajno radoznali. Posmatraju svet oko sebe, želeći da znaju zašto i kako je nešto tako kako je - bilo kroz razgovor sa drugima, bilo tako što sami analiziraju stvari.

Po prirodni skloni posmatranju i zainteresovani za život drugih ljudi, kreativni tipovi vole da posmatraju ljude, što im ponekad omogućava da dođu do najboljih ideja. “Prust je skoro ceo život posmatrao druge ljude i beležio svoja zapažanja, što je na kraju došlo do izražaja u njegovim knjigama”, kaže Kaufman.

I rizikovanje utiče na kreativnost. Mnoge kreativne osobe profitirale su od preuzimanja rizika u različitim aspektima života. Postoji duboka i značajna veza između preuzimanja rizika i kreativnosti, a ona se često zanemaruje. Kreativnost vam omogućava da napravite nešto od ničega.

Još jedna važna svrha maštanja je da nam pomogne da izađemo iz okvira vlastite, ograničene, perspektive i da istražujemo drugačije načina razmišljanja, što može biti značajn doprinos kreativnom radu.

Dok pišu, igraju, slikaju ili izražavaju sebe na bilo koji drugi način, kreativne ličnosti često primete da se nalaze u stanju poznatom kao “flow”, koje im pomaže da budu maksimalno kreativni. “Flow” (tok, strujanje) je mentalno stanje u kome pojedinac prevazilazi granice svesnog mišljenja kako bi dospeo u uzvišeno stanje koncentracije i smirenosti. Kada se nađu u tom stanju, on je praktično imun na bilo kakve unutrašnje i spoljne pritiske i smetnje.

 

Često imaju izvanredan ukus, pa samim tim vole da budu okruženi lepim stvarima.

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da su muzičari - uključujući one koji sviraju u orkestrima, rade kao profesori muzike ili nastupaju solo - veoma osetljivi na umetničke lepote.

Ako postoji nešto po čemu se veoma kreativni ljudi razlikuju od drugih, onda je to njihova sposobnost da vide mogućnosti tamo gde ih drugi ne vide. Mnogi veliki umetnici i pisci rekli su da je kreativnost sposobnost povezivanja stvari koje drugi ljudi nikada ne bi ni pomislili da povežu. I Stiv Džobs je rekao da je “kreativnost povezivanje stvari”.

Obilje različitih iskustava je veoma važno za kreativnost, više od bilo čega drugog, smatra Kaufman. Kreativci menjaju ustaljene obrasce, da isprobavaju nove stvari i izbegavaju sve što život čini monotonim. “Kreativne osobe imaju raznovrsnija iskustva, a navika ubija raznovrsnost iskustava”, ističe on.

 

Kreativne ličnosti u potpunosti shvataju vrednost jasnog i fokusiranog mišljenja, od koga zavisi njihov rad. Mnogi umetnici, zabavljači, pisci i ljudi i drugi kreativci, poput reditelja Dejvida Linča, okrenuli su se meditaciji kao instrumentu za postizanje najkreativnog stanja uma. 

Kreativnost je prosto povezivanje stvari -kaze Stiv Dzobs. Kada pitate kreativne ljude kako su nesto uradili osecaju se pomalo krivim jer oni to zapravo nisu uradili oni su samo nesto videli.Nakon nekog vremena to im se namece kao ocigledno.

To je moj primer. A nisam ni znala da je moje povezivanje stvari kreativnost. Mislila sam da jednostavno u blogovima obradjujem razne pojmove i informacije. A nakon mnogo vremena  sam shvatila da ja sve povezujem i da je po meni sve na svetu povezano. I nisu to proste asocijacije. Nego moja percepcija sveta. Steta sto sam to tek sada otkrila. 

A sada bih samo povezala i teoreticare zavere jer i oni na svojstven nacin povezuju stvari koje drugi ljudi ne vide.

Teorije zavere zasnivaju se na pretpostavci da se ništa ne dešava slučajno, da stvari nisu onakve
kakvim se čine i da su svi događaji međusobno povezani. Drugim rečima, tvrdi se da grupa zlih aktera,
zaverenika, u tajnosti orkestrira sve važne događaje. Zamišljeni zaverenici se obično predstavljaju kao
neprijatelji naroda. U teorijama zavere, svet je jasno podeljen na dobro i zlo, na Nas i Njih i u njemu
nema mesta sumnji ili složenosti. Oni koji veruju u teorije zavere tvrde da se mora gledati ispod
površine da bi se uočile akcije i ciljevi zaverenika, koji ulažu velike napore da sakriju svoje zle namere.
Verovanjem u teorije zavere podrivaju se zvanične verzije događaja. Pretpostavlja se da se, ako se
kopa dovoljno duboko, mogu pronaći skrivene veze između ljudi, institucija i događaja kojima se
objašnjava šta se zaista dešava u svetu. Ove pretpostavke su u direktnoj suprotnosti sa
pretpostavkama modernih društvenih nauka koje naglašavaju značaj slučajnosti, vremenske
podudarnosti i neplaniranih posledica. U teorijama zavere pretpostavlja se da su istorijski događaji
uvek rezultat osmišljenih planova pojedinaca, a ne rezultat dejstva društvenih faktora i opštijih
strukturnih sila. Teorije zavere, međutim, ne iskrsavaju niotkuda. Obično su to odgovori – iako
pojednostavljeni i iskrivljeni – na stvarne probleme i neizvesnosti u društvu. obzirom na to da veruju da se ništa ne dešava slučajno, teoretičari zavere se obično pitaju „Ko
profitira” od određenog događaja, kao, na primer, od terorističkog napada 11. septembra ili izbegličke
krize. U teoriji zavere skok nastaje od ideje da je određena grupa mogla da profitira od događaja do
tvrdnje da je ta grupa u tajnosti planirala taj događaj. Teoretičari zavere u tu svrhu posežu za jednom
ili obe od sledećih retoričkih strategija. Neki grade teoriju tako što se otvoreno trude da pribave
dokaze u prilog svojoj poziciji, ignorišući istovremeno sve dokaze u prilog suprotnoj. Drugi se koriste
indirektnijom strategijom i trude se da ukažu na rupe u zvaničnim verzijama događaja. Ova druga
strategija je posebno prisutna poslednjih decenija u zapadnim zemljama zato što se teorije zavere
pozicioniraju nasuprot opštevažećem mišljenju (stvari se komplikuju sada kada, na primer, predsednik
SAD otvoreno spekuliše o zaverama). To što tvrde da „samo postavljaju pitanja” dozvoljava
teoretičarima zavere da negiraju da zapravo šire teorije zavere. Njihova pitanja su, međutim, obično
tako osmišljena da vode zaključku da je iza svega morala biti zavera. 

U međuvremenu, u savremenom svetu, nije slučajno što se popularne zavere dotiču tema kao što su vanzemaljski život, verske manjine, moćne elite, rivalske zemlje, misteriozne tehnologije i uništavanje životne sredine.

„Neka istraživanja sugerišu da se ljudi više okreću teorijama zavere kad se suočavaju sa kriznim situacijama", kaže Daglas.

Ideja da su 5G mreža i druge pređašnje mobilne telefonske mreže nekako loše po naše zdravlje prisutna je već godinama - otkako je tehnologija ušla u široku upotrebu pre tridesetak godina.

„Teorije zavere obično se pojavljuju brzo kad se desi nešto važno", kaže Daglas. „Pojave se iznebuha dok je u toku nekakva kriza ili sukob koje ljudi istinski žele da objasne i za koje žele odgovore."

Ona ističe da su skorašnji požari u Australiji takođe doveli do niza popularnih zavera.

Teorija o 5G mreži nazvana je „koktelom zavera", budući da obuhvata nekoliko najvećih strahova čovečanstva smućkanih u jednu izvrsno izdašnu mešavinu.

Baš kao i večiti strah od nove i nevidljive tehnologije, koji se čini da se provlači kroz mnoge popularne teorije, on iskorišćava stalnu nervozu zbog pojavljivanja Kine kao globalne supersile.

Još jedan razlog zbog kog bi teorije o 5G mreži mogle da budu atraktivnije od istine je da je to u suštini priča.

Bajke, legende, anegdote i glasine način su na koji naš mozak pokušava da razluči ovaj svet - korene vuku unazad desetinama hiljada godina i to je ono što nas verovatno i čini ljudima. U vreme krize, moguće je da se okrećemo zaverama zato što nas one umiruju.

Teorije zavere imaju sve elemente dobre priče - strašne negativce, kreativne zaplete i moralne lekcije.

Zbog ovoga, dobro skrojena zavera može da raspali maštu javnosti, i to na način sa kojim priča o „virusu koji se pojavio potpuno neočekivano i ubio hiljade ljudi bez razloga" prosto ne može da se nosi.

Neki psiholozi su uporedili teorije zavere sa religioznim verovanjima, tako što nam one pomažu da se osećamo kao da posedujemo više kontrole, uzevši nepredvidive ili nasumične događaje i učinivši da izgledaju predodređeno ili da su ih oblikovali ljudi.

Drugi su otišli toliko daleko da čak sugerišu da je upravo to razlog zašto se one tako dobro primaju: po sadržaju, zapletima i svrsi, neobično su bliske verovanjima koje šire mnoge organizovane religije.

Neki ljudi veruju u teorije zavere do te mere da će čak ugroziti vlastite živote u pokušaju da dokažu da su u pravu.Na kraju, teorije zavere mogu da postanu toliko popularne da upadnu u petlju pozitivne povratne informacije, u kojoj što se više o njima raspravlja, to legitimnije one zvuče.

ETO JA VERUJEM U MNOGE TEORIJE ZAVERE STO POTKREPLJUJEM  POVEZANOSCU SA FILMOVIMA I KNJIGAMA ,A KOJE SU PLOD KREATIVNOSTI ( CITAJ MASTE). I ZAISTA JE SVE NA SVETU POVEZANO NA NEKI NACIN. I DOGADFJAI I STVARI I LJUDI.