RATNIKA SVETLOSTI ILI RATNIKE SVETLOSTI POMINJEM OVIH DANA KAO CUDO KOJE NAS JOSE MOZE SPASITI. NA ZALOST POSTOJI I SEKTA SA OVIM IMENOM. DOKAZ DA U SVETU POSTOJI BALANS DOBRA I ZLA I TAKO SVET I FUNKCIONISE. PAOLO KOELJO JE NAPISAO KNJIGU O RATNICIMA SVETLOSTI A KAKO JE MOJ OMILJENI PISAC I CESTO GA POMINJEM MORAM DA VAM NAPISEM NEKE CITATE I OVE KNJIGE.
Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše, i to se zove seks.Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada… I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj…i samo postoji taj trenutak…Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju. Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.Ponekad treba pustiti da voda sama teče.Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama. Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta.Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost. Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takodje postaje bolje.
Paolo Coelho
Od sada pa nadalje, i tokom narednih nekoliko stotina godina – Svemir će pomagati ratnicima svjetlosti, i bojkotirati sve one koji robuju predrasudama. Energiju Zemlje treba obnoviti. Novim idejama potreban je prostor. Tijelu i duši potrebni su novi izazovi. Budućnost je postala sadašnjost, i svi snovi – izuzev onih koji se zasnivaju na predrasudama – imat će se prilike ispoljiti. Ono što bude bilo važno, ostat će; ono što se pokaže kao nevažno, nestat će. Ratnik, međutim, nije zadužen za prosuđivanje snova svojih bližnjih, i ne gubi vrijeme kritizirajući tuđe odluke. Da bi vjerovao u svoj vlastiti put, nema potrebe dokazivati kako je tuđi put pogrešan.
…
Paolo Coelho – “Vazno je dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu.Pustiti ih…..i resiti ih se. Ne ocekujte da vam se vrate, da vam priznaju napore, otkriju da ste genijalac i shvate vasu ljubav.Zatvarajte krugove…..ne zbog ponosa ili oholosti, vec zato sto se to vise ne uklapa u vas zivot.Zatvorite vrata, promenite plocu, pometite kucu, obrisite prasinu. Prestanite biti ono sto ste bili i postanite ono sto jeste.“
Paulo Coelho – „Kada covek dublje zagleda u dusu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada.I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj i samo postoji taj trenutak.“
Paolo Koeljo
Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome. Od tog trenutka počinju da se sklapaju veze, muškarac i žena ulaze u igru, ali ono što se desi pre toga – privlačnost koja ih je spojila – to je nešto što je nemoguće objasniti. To je nepatvorena želja, u najčistijem obliku. I dok je ta želja još u čistom obliku, muškarac i žena se zaljubljuju u život, proživljavaju svaki trenutak, s punom predanošću i svešću, iščekujući neprestano pravi čas za objavu posvećenja. Osobe u tom stanju ne osećaju nikakvu žurbu, ne ubrzavaju događaje nepromišljenim postupcima. Znaju da će se dogoditi ono što je neizbežno, da istina uvek pronađe način da se ispolji. A kad kucne čas, ne oklevaju, ne propuštaju priliku, ne gube nijedan čarobani trenutak, jer poštuju vrednost svake sekunde.
Paolo Koeljo
U ljubavi ne postoje pravila, možemo da pokušamo da sledimo neka uputstva, da kontrolišemo srce, da usvojimo određenu strategiju ponašanja. Ali sve su to nevažne stvari: srce ipak odlučuje. I samo ono što srce odluči ima značenje. Svi smo to osetili u životu. U jednom momentu svako od nas kroz suze je izjavio: patim zbog ljubavi koja nije vredna toga. Patimo jer mislimo da dajemo više nego što dobijamo. Patimo jer nismo u stanju da drugome nametnemo svoja pravila. Bezrazložno patimo, jer seme našeg odrastanja leži upravo u ljubavi. Što više volimo, sve smo bliži spiritualnom iskustvu. Onaj ko voli u stanju je da pobedi svet, ne plaši se da će nešto izgubiti. Prava ljubav je čin totalnog prepuštanja…“ Paulo Koeljo
VOLJENI ČOVEK
Sibirski šaman je pitao Boga da mu pokaže čoveka kojeg voli. Gospod ga je uputio na određenog seljaka. “Šta to radiš što čini da te Gospod toliko voli?” – šaman je pitao seljaka kada ga je našao. “Izgovorim njegovo ime ujutro. Radim celog dana i izgovorim njegovo ime pre nego što odem da spavam. To je sve.” – odgovorio je seljak. Mislim da sam našao pogrešnog čoveka, pomislio je šaman. U tom momentu pojavio se Gospod i rekao: “Napuni činiju mlekom i idi u vrat i onda se vrati. Ali nemoj prosuti ni jednu kapljicu.” Šaman je tako i uradio. Nakon njegovog povratka Gospod je želeo da zna koliko puta je pomislio na Njega. “Kako sam mogao? Brinuo sam da ne prospem mleko!” “Obična činija je učinila da me zaboraviš,” – rekao je Gospod – “a seljak, sa svim svojim zadacima, pomisli na mene dvaput dnevno.” Paulo Koeljo
PRIRUCNIK ZA RATNIKA SVETLOSTI- Lekcije I – X
I.
Ratnik svjetlosti nikad ne zaboravlja zahvalnost. U toku borbe pomagali su mu anđeli; nebeske sile postavile su svaku stvar na svoje mjesto i omogućile mu da pruži najbolje od sebe. Poznanici primjećuju: „Baš ima sreće!“ A ratnik, ponekad, postiže znatno više no što mu njegova sposobnost dopušta. I zato, dok zalazi sunce, on kleči i zahvaljuje na Zaštitničkom Plaštu koji ga obavija. Njegova zahvalnost, međutim, ne ograničava se samo na duhovni svijet; on nikad ne zaboravlja prijatelje, jer se njihova krv pomiješala s njegovom na bojnom polju. Jednog ratnika nitko ne treba podsjećati na pomoć koju je primio od drugih; on je i sam dobro pamti i dijeli s drugima nagradu.
II.
Svi putevi svijeta vode do ratnikovog srca; on uranja, bez oklijevanja, u rijeku strasti koja neprestano protiče kroz njegov život. Ratnik svjetlosti je slobodan izabrati ono što želi; on svoje odluke donosi hrabro, samostalno, a – pokatkad – i s izvjesnom dozom ludosti. Prihvaća svoje strasti i obilato se njima koristi. Zna da se ne treba odricati osvajačkih zanosa; osvajanja su dio života i pričinjavaju radost svima koji u njima sudjeluju. Ali on nikad ne gubi iz vida trajne stvari i čvrste veze koje je vremenom izgradio. Jedan ratnik umije razlučiti ono što je prolazno od onog što je konačno.
III.
Ratnik svjetlosti ne računa samo na vlastite snage; on koristi i energiju svog protivnika. U trenutku kad započinje bitku on raspolaže jedino svojim borbenim žarom i zahvatima koje je naučio dok se uvježbavao; kako borba dalje odmiče, on uviđa da oduševljenje i uvježbanost nisu dovoljni za pobjedu: potrebno je iskustvo. Tada on otvara svoje srce Svemiru i moli Boga da ga nadahne, kako bi svaki neprijateljski udarac bio ujedno i lekcija obrane za njega. Poznanici primjećuju: „Kako je samouvjeren. Prekinuo je borbu da bi se molio, i uvažava protivnikove trikove“. Ratnik ne odgovara na ova izazivanja. On zna da, bez nadahnuća i iskustva, nema tog vježbanja koje bi urodilo plodom.
IV.
Ratnik svjetlosti nikad ne podvaljuje; ali umije zavarati svog protivnika. Ma koliko bio nestrpljiv, pribjegava ratnim vještinama kako bi postigao svoj cilj. Kad vidi da je na izmaku snaga, ponaša se tako da neprijatelj pomisli da mu se ne žuri. Kad i treba napasti desnu stranu, premješta svoje trupe nalijevo. Ako namjerava započeti borbu iznenada, pretvara se da je pospan i sprema se na počinak. Prijatelji primjećuju: „Izgleda ga je napustio zanos“. Ali on ne pridaje važnost njihovim opaskama, jer prijatelji ne poznaju njegovu borbenu taktiku. Ratnik svjetlosti zna što želi. I nema potrebe to objašnjavati.
V.
Jedan kineski mudrac objašnjava strategiju ratnika svjetlosti: „Navedi svog neprijatelja da povjeruje kako neće postići velike uspjehe ako te odluči napasti; na taj način, umanjit ćeš njegovo oduševljenje. „Nemoj se libiti da privremeno istupiš iz borbe, ako uvidiš da je neprijatelj jači; nije važna pojedinačna bitka, već konačni ishod rata. „Ako budeš bio dovoljno jak, nemoj se uopće stidjeti izigravati slabića; to će nagnati tvog neprijatelja da izgubi opreznost i napadne prije vremena. ,,U jednom ratu, sposobnost iznenađivanja protivnika predstavlja ključ pobjede.“
VI.
Baš čudno“, pretresa ratnik svjetlosti sam sa sobom. „Sreo sam niz osoba koje – u prvoj prilici – nastoje pokazati svoje najgore lice. Prikrivaju unutarnju snagu nasrtljivošću; zaklanjaju strah od samoće iza maske neovisnosti. Ne vjeruju u vlastitu sposobnost, ali hvale na sva zvona svoje vrline.“ Ratnik svjetlosti čita te poruke kod mnogih muškaraca i žena koje poznaje. Nikad ne dopušta sebi da ga prividi obmanu i uporno šuti kad ga pokušavaju impresionirati. Ali to mu služi kao povod da ispravi svoje vlastite nedostatke – budući su ljudi uvijek dobro ogledalo.Ratnik svetlosti koristi svaku priliku da samog sebe poduči.
VII.
Ratnik svjetlosti se, ponekad, bori s onim koga voli. Čovjeka koji čuva svoje prijatelje nikada neće slomiti životne bure i oluje; on ima dovoljno snage da prevlada teškoće i produži dalje. Međutim, vrlo često izazivaju ga upravo oni koje pokušava naučiti vještini mačevanja. Njegovi učenici izazivaju ga na dvoboj. I ratnik tad pokazuje svoju sposobnost: s nekoliko zahvata, izbija učenicima oružje iz ruku i sloga se ponovo vraća na mjesto njihovog okupljanja. „Zašto to činiš, ako si tako nadmoćan?“, pita neki putnik. „Zato što, kad me izazivaju, zapravo samo žele razgovarati sa mnom i ja – na taj način – uspostavljam dijalog“, odgovara ratnik.
VIII.
Ratnik svjetlosti, prije no što se upusti u neku važnu borbu, postavlja sebi pitanje: „Do koje mjere sam usavršio svoju vještinu?“ I On zna da su ga sve bitke koje je vodio u prošlosti uvijek nečemu poučile. Međutim, mnoge od tih pouka nagnale su ratnika da pati više nego što je bilo nužno. Zar je jednom tratio vrijeme boreći se za neku laž? I patio zbog osoba koje nisu bile na visini njegove ljubavi. Pobjednici nikad ne ponavljaju istu grešku. Zato ratnik svjetlosti stavlja svoje srce na kocku samo za nešto što vrijedi.
IX.
Ratnik svjetlosti pridržava se glavne pouke iz Ji Djinga“: „ustrajnost je poželjna“. On zna da ustrajnost nema nikakve veze s upornošću. Postoje doba kada se bitke otegnu duže no što je neophodno, iscrpljujući njegove snage i slabeći njegov borbeni žar. U tim trenucima, ratnik razmišlja: „Rat koji se oduži naposlijetku uništava i samog pobjednika“.
Tada povlači svoje snage s bojnog polja i daje sebi odmora. Ostaje nepokolebljiv u svojim htijenjima, ali umije sačekati najbolji trenutak za novi napad. Jedan ratnik se uvijek vraća u borbu. Ali to nikad ne čini iz tvrdoglavosti – već zato što
primjećuje promjene u vremenu.
X.
Ratnik svjetlosti zna da se izvjesni trenuci ponavljaju. Često se suočava s istim problemima i okolnostima s kojima se ranije već susretao; tada ga obuzima malodušnost, jer misli da je nesposoban za napredovanje u životu, budući da se teški trenuci vraćaju. „Kroz to sam već prošao“, jada se on svome srcu. „Istina, već si prošao“, odgovara srce. „Ali još nisi prevladao.“ Ratnik tada uviđa da ponovljena iskustva imaju jedan jedini cilj: da ga nauče onome što
nije htio naučiti. Paolo Coelho
SUPROTNOSTI RATNIKA – Paulo Koeljo
Svaki ratnik svetlosti
su uplašio odlaska u bitku.
Svaki ratnik svetlosti
je, u nekom momentu, slagao ili izdao nekoga.
Svaki ratnik svetlosti
je išao stazom koja nije njegova.
Svaki ratnik svetlosti
je patio zbog najtrivijalnijih razloga.
Svaki ratnik svetlosti
je, bar jednom, poverovao da nije ratnik svetlosti.
Svaki ratnik svetlosti
je izneverio svoje duhovne obaveze.
Svaki ratnik svetlosti
je rekao “da” kada je hteo da kaže “ne”.
Svaki ratnik svetlosti
je povredio nekog koga je voleo.
I zbog toga je ratnik svetlosti, jer je prošao kroz sve to,
a ipak nije izgubio nadu da postane bolji nego što jeste.
Jos prica o ratnicima svetlosti.
“Obuzdati sopstvenu volju u delu želja, težnji, namera, emocija…da bi se predao uzvišenom svetlosnom vođstvu deo je duha Ratnika.“
„Ratnik je pre svega ratnik u ratovima koje vodi sam sa sobom i pobeđuje sebe potčinjavajući se uzvišenom vođstvu da bi postao još veličanstvenija verzija sebe samog.“
„Ratnik uvek mudro ćuti. Čak i kada su reči potrebne…on ćuti i pušta da ga Duh Postojanja poveže sa mudrošću tišine…tek nakon toga on progovara. I ta reč uvek kroz svetlo ljubavi istine izrečena treba biti.“
„Vatra Srca Ratnika kroz život vodi i njegova je namera čista. Ko čisto srce nema Ratnik ne može biti.“
„Svetlo i tama uvek će se sukobiti na vetrometini bezvremenog trajanja. Ratnik se ne boji tame jer svetlu služi i zna kako se kroz svetlo upravlja.“
„Ratnik svetla i tužan je i usamljen jer reč njegovog srca daleko vidi. Ali radošću sve pobeđuje i nema čega da se stidi.“
„Duhovne veštine i znanja se stiču, ali je duhovna čistota srca Ratnika – oličena kroz ljubav reči, misli i dela – uvek stvar svesnog izbora. Po tome se Ratnik Svetla razlikuje od drugih – uvek bira čistotu srca ka sebi i drugima.“
„Postoji i još nešto uzvišenije od Ratnika samog – a to je Ratnica Svetla što vrata tajni otvara. Na zemlji ona je i seljanka i dama, u Duhu je i Orao, i Delfin, i neukrotiva griva Lava i nežni Labud što spava.“
„Posvećenost misiji i cilju deo je Ratnikove životne svrhe. I on nikad ne odustaje, bez obzira na prepreke. One su tu kao deo njegovog razvojnog puta.“
„Ratnik Svetlosti je prelepo strašno biti. Vodio sam Ratnike mnoge i tajne njihove zemaljske znam i odricanja i patnje. I divim se lepoti njihovih bića koja svetle kroz dimenzije paralelnih stvarnosti. Na zemlji, i Ratnik je ipak čovek…to ne smemo zaboraviti.“
„Ratnik Svetlosti je sasvim običan čovek, baš poput tebe koji ovo čitaš. No, za razliku od tebe, koji još možda nisi spreman…njegova posvećenost je potpuna, njegova istrajnost je gvozdena, njegova samodisciplina u duhovnom razvoju besprekorna.“
„Ratnik zna kako i kada da ratuje. U sred bitke ne ide se mislima u daleku budućnost. Ratovanje je i kad primirje traje – nekad je i pasivnost oblik rata. U ratu bez oružja pobede se postižu u duhu, rečima i mislima. Zato, uvek Ljubavlju pobeđuj!“
„Profinjenost svesti mora voditi ka profinjenostima svih vrsta: mišljenja, samogovora, govora, postupaka, ponašanja i poimanja sebe kao jedinke i kao dela celine. Ako u mišljenju nema Svetla, ako u samogovoru nema kritičkih preispitivanja sopstvenih postupaka, ako u govoru nema ljubavi, ako u postupcima nema plemenitosti, ako je poimanje sebe kao jedinke isključeno iz poimanja sebe kao dela neke veće celine – tad ne možemo govoriti o postignutom nivou profinjenosti svesti. Ovo nek vam smernice budu da vaše postojanje pratite.“
„Duhovnost je, pre i iznad svega, pitanje Verovanja u Više Istine dobivene sopstvenim duhovno spoznajnim iskustvom. Biti unutar duhovnosti s nekim, pre i iznad svega je pitanje Poverenja, koje ne može opstati na lažima i prevarama.“
Kako je sektu videla i dozivela jedna zena:
Ta sestra sam bila ja. Verovala sam da sam to bila u prošlom životu i da na plećima nosim tu krivicu", kaže Mišel Hunciker, voditeljka i nekadašnja supruga italijanskog pevača Erosa Ramacotija u intervjuu koji je ovog leta dala u jednom kafiću u Milanu novinaru nemačkog lista "Štern".
Verovala je i u to da je u prošlom životu bila supruga bivšeg nemačkog SS-ovca, ali nije sprečila njegove zločine. Godinama je bila veganka, zato što se čak i pica pravi od "demonovih sastojaka". Otkriva da godinama "nije imala seks", i da je uvek neko bio pored nje da je kontroliše. Četiri godine nije komunicirala s majkom i starim prijateljima. Uništili su joj brak s Ramacotijem i oduzeli mnogo novca.
"Tako je to kada si u sekti, zatežu ti omču oko vrata sve više i više, sve dok ti ne isperu mozak" kaže Hunciker, koja je skoro šest godina provela u sekti "Ratnici svetlosti".
Sredinom 90-tih godina prošlog veka Mišel je imala 18 godina i radila je kao model. U Italiji je bila poznata sa reklamnog plakata. Zabavljala se s Ramacotijem, u koga je bila zaljubljena do ušiju. Godine 1996. rodila im se ćerka Aurora, a dve godine kasnije su se venčali.
"Živela sam u bajci", kaže ona.
Međutim, ožiljci iz detinjstva su ostavili traga. Roditelji su se razveli, otac, koga je obožavala, počeo je da pije i izgubila je kontakt s njim.
"Eros je bio divan, sve je činio za mene, ali je često bio na turneji, a ja sam ostajala sama kod kuće", otkriva.
Mučile su je sumnje i pitanja s kojima se suočavamo u 20-tim godinama. A onda je počela da joj opada kosa, pa je zatražila pomoć žene po imenu Klelija, tzv. prana terapeutkinje.
"Bila je blaga i lepa i slušala me je. Imala sam osećaj da me otac ne voli", kaže Mišel.
"Klelija je to iskoristila. Čule su se deset puta dnevno. Kosa je prestala da mi opada. Klelija mi je rekla da prestanem da pušim i ja sam prestala. Imala sam nekoga da me sasluša", kaže Mišel.
Kada je posetila Kleliju, u njenom stanu je bilo još 20 ljudi. Tamo je saznala za tzv. "chanelling" (komuniciranje s mrtvima preko kanala).
"Klelija nas je učila da smo izabrani zato što imamo sreću da spasemo svoje duše i da nam duše umrlih šalju poruke kroz kanal", kaže ona.
"Rekla mi je da moram da se odvojim od ljudi koji me ne vole, jer mogu samo da mi naude", otkriva. Ispričala joj je da je Ramacoti u prošlom životu bio rimski vojnik koji ju je gurnuo u siromaštvo.
"Moj muž je odavno gajio sumnje prema Kleliji i njenoj sekti. Jednog dana me je stavio pred svršen čin: Ili oni, ili ja. Hunciker se odlučila za novu "porodicu".
U to vreme je postala poznata i u Nemačkoj - kao voditeljka u prvoj sezoni programa "Nemačka traži superzvezdu". Oduševila je publiku svojim osmehom, ubirala aplauze. Otkuda osećaj da je nevoljena?
"Nije to tako jednostavno. Publika nije bila tu kada sam uveče bila sama kod kuće. Publici nisam mogla da ispričam ono što mogu da ispričam nekome ko me voli", objašnjava ona.
Danas ima 41. godinu, udata je za Tomaza Trusardija, naslednika i šefa modnog koncerna "Trusardi", s kojim ima dve ćerke.
Čini se da sada zna šta je ljubav, ali ranije nije bilo tako: kao 17-godišnjakinja je došla u Milano, postala manekenka, zatrudnela u 19. Od vremena u sekti prošle su godine i kaže da nema nameru da ih tuži. Klelija i udruženje živeli su od njenog novca, bili su njena agencija, čak su joj odredili Klelijinog sina za dečka.
"Ali nikoga ne mogu da tužim, jer sam i sama odgovorna za to što sam im se pridružila. Bila sam mlada i naivna", kaže ona.
Godine 2006. više nije mogla da izdrži:
"U sekti je bilo sukoba i zavisti. Počeli su da me kažnjavaju zato što ne funkcionišem, izolovali su me. Kao kad narkomanu uskrate drogu", objašnjava.
Bila je toliko očajna da je napustila sektu.
"Rekli su mi da ću umreti ako odem. Verovala sam im, ali u tom trenutku mi je bilo svejedno, htela sam da budem s ćerkom, makar posle toga i umrla", kaže ona.
CELA OVA PRICA JE VEOMA ZANIMLJIVA AKO SE NADOVEZEMO NA NEKOLIKO POJMOVA KOJI SU POVEZANI SA NJOM. RECIMO DZEDAJI IZ "RATOVA ZVEZDA" KOJI SU SE BORILI ZA SVETLOST, ILUMINATI CIJE JE IME SVETLOST, SVETLOST KAO DOBRO U NAMA (TAMA KAO ZLO) I NA KRAJU ZNANJE KAO MOC U BORBI DOBRA I ZLA. SVETLOST NAM JE NEOPHODNA U SVAKOM SMISLU. I NISTA OVDE NIJE FIKCIJA AKO STE TO MISLILI. SVI SF FILMOVI IMAJU NEKI OSNOV NA ISTINI MAKAR KOLIKI DEO NJE PRIKAZALI.
DECA DUGE - INDIGO I KRISTALNA DECA
STREBERI,SKILJAVCI
AUTISTICNA DECA
DZEDAJI
ILUMINATI
SU RATNICI SVETLOSTI.
A SEKTA KAO SEKTA USPELA JE I TO DA POKVARI.
Нема коментара :
Постави коментар