SVE JE MOGUCE

 ZA LJUDE VISE NEMA TAJNI. SVE JE POSTALO MOGUCE. COVEK SE VISE NE IGRA BOGA POSTAO JE BOG. MENI TO BAS I NIJE U REDU JER PODRAZUMEVA MNOGO IZMENA U GENETICI. MADA CEMO OVAKO ILI ONAKO POSTATI MUTANTI,KLONOVI,KIBORZI ILI VANZENALJCI. NECU SAD DA SPOMINJEM LEK PROTIV RAKA KOJI MOZDA POSTOJI, I PROTIV OSTALIH NEIZLECIVIH BOLESTI STO BI KAD JE MEDICINA U PITANJU TREBALO  VEC DA POSTOJI. ZADRZACU SE NA ONOME O CEMU PRICAM VEC 8 GODINA. DA NEZADRZIVO IDEMO KA BESPOLNOSTI. ZBOG CEGA NE ZNAM

 I DA LI JE TO ODUVEK POSTOJALO ILI SE SAD SAMO VISE PRICA O TOME?

Za mene je jedino postojanje muskog i zenskog pola u redu ili normalno. Tu ne ulazim u pticu o homoseksualnosti jer i tada postoje polovi. Ovde bi se osvrnula na hemafrodite ili totalno suprotne bespolne osobe. 

Devojčice iz izolovanog sela na Karibima postaju muškarci, jer im u periodu puberteta rastu penisi. One se rađaju se sa nečim što podseća na vaginu, bez testisa, ali u periodu puberteta ih zahvata talas testosterona, od kojeg počinju naglo da im rastu muški reproduktivni organi. Reč je o deci iz malog sela Salinas, u Dominikanskoj republici - 1 u 90 dolazi na svet sa ovim poremećajem.

Reč je o retkom genetskom poremećaju od kog, oko 12. godine života, naizgled žensko postaje muško dete. Žitelji Kariba ovo ne smatraju nenormalim, a decu u potpunosti prihvataju i zovu ih "guevedokes", što doslovno znači - penis u dvanaestoj.

Deca su poznata kao pseudohermafroditi, a BBC je o njima snimio emisiju. U dokumentarcu govori Džoni, koji je na rođenju delovao kao devojčica, a dobio ime "Felisitija". Kao dete nije imao penis i odgajan je kao devojčica. Danas ima 24 godine i fizički i biološki je muškarac, nakon procesa koji je započeo kada mu je bilo sedam godina.

- Sećam se kada sam nosio malu crvenu haljinu. Rođen sam u kući, a ne u bolnici, tako da nisu znali tačno kog sam pola - rekao je Džoni. On nikada nije voleo da se oblači kao devojčica.

- Kada su mi doneli igračke za žensku decu nisam želeo da se igram sa njima. Više mi se sviđalo da se igram sa dečacima - kaže Džoni.

Retki genetski poremećaj uzrokovan je nedostatkom enzima zbog čega se proizvodi muški hormon - dihidrotestosterona - u materici. Sve bebe pre rođenja, imaju unutrašnje žlezde poznate kao gonade i malo ispupčenje između nogu koje se zove tuberkula. U osmoj nedelji starosti, bebe koje nose Y hromozom počinju da proizvode dihidrotestosteron u velikim količinama - on pretvara tuberkulu u penis. Kod žena, radi se o klitorisu.

Međutim, nekim muškim bebama nedostaje enzim 5-α-reduktaza koja dovodi do porasta hormona. Na taj način se rađaju muška deca, koja nemaju testise, ali imaju nešto što liči na vaginu.

Zato kada dođe pubertet i pokrene se lavina hormona - testosterona - muški reproduktivni organi počinju naglo da rastu. To čini i da im glas postaje dubok. Obično se događa oko 12. godine života.

Kod ljudi koji imaju dva X hromozoma - od kojih jedan ima genetički materijal Y hromozoma javlja se "XX muški sindrom". Ovi ljudi deluju kao muškarci, ali su zapravo žene. Oni imaju muške polne organe, ali često nedovoljno razvijene. Takođe, mogu imati grudi i veoma visok glas. Zapravo, danas je poznato nekoliko različitih stanja koja se svode pod "međupolnost" - ti ljudi se obično nazivaju "hermafroditi". Uobičajeno je da su oni fizički jedan pol, a mentalno sasvim drugi, dok neki imaju i spermu i jajne ćelije. Mnogi od njih se po rođenju podvrgavaju operaciji promene pola - ponekad uspešno, uglavnom ne. 

Da li je to zaista majka priroda ucinila ili su se naucnici kao i obicno zaigrali? Kao ono selo u BRAZILU  gde svi imaju svetlo plave oci.

 

Najvažnija stvar koju treba znati prilikom definisanja interseks osobe jeste da je to termin koji obuhvata iskustva osoba čija se tela od rođenja ne mogu svrstati u tipično muška ili tipično ženska.

To dalje znači da novorođenče spolja može izgledati kao devojčica, ali unutrašnja anatomija mu je tipično muška. Ili, osoba može biti rođena sa genitalijama koje izgledaju negde između tipičnih muških i ženskih. Recimo, devojčica može da se rodi sa vidno uvećanim klitorisom ili bez vaginalnog otvora. Dečak može imati izrazito mali penis (ne misli se mali u smislu nedovoljno velik za seksualne potrebe) ili imati skrotum (kožica u kojoj se nalaze testisi) koji je podeljen tako da više liči na labiju (kožica koja je deo vagine).

Takođe, beba može biti rođena sa mozaičkom genetikom, tako da neke od njenih ćelija imaju XX hromozome, a neke XY. Problem je, jer dete iz bolnice ne sme da izađe bez postavljene dijagnoze, mi moramo da damo pol, ali priroda nije crno-bela, ima puno nijansi .Jako malo propisa za ovu populaciju postoji, jer rođenje je pravna činjenica, dodeljuje se identitetsko svojstvo. Dečaka ili devojčicu je jednostavno identifikovati, ali pravni okvir uočava probleme kada se pol ne može odrediti .ako o interseksu govorimo kao o urođenom stanju, interseks anatomija se ne pojavljuje uvek na rođenju. Ponekad osoba ne zna ili joj nije utvrđena interseks anatomija dok ona ili on ne dođu u pubertet ili dok ne saznaju da su neplodni ili im bude urađena autopsija nakon smrti od starosti.

Neki ljudi žive i umru sa interseks anatomijom, a da niko, uključujući i njih same, ne zna da su interseks. Ovo je teško pitanje. Što se moje unutrašnje borbe tiče, vodim rat sa traumama. Što psihičkim, što fizičkim. Moji roditelji su od mene krili da sam interseks, a da ne govorim o pitanju okruženja koje nema nikakvu predstavu o mom stanju, pa onda prvo idu pitanja "je l' si ti hermafrodit, gej", pa sledi i zadiranje u seksualni zivot. Moram da kažem da bi seks za sve trebalo da bude lepa stvar, ali nije za sve, jer postoje oni koji nose ožiljke, kao što rekoh psiho-fizički - bio je iskren Kristian.

On je dodao i da je jako važno za roditelje da imaju dobre informacije, kako bi odluku o bilo kojoj hirurškoj intervenciji prepustili detetu.

Na kraju ove diskusije stiče se samo jedan utisak - biti interseks osoba u društvu koje ne zna za njih, prevelik je teret. Osnovna stvar koja ja potrebna, a koju su naveli stručnjaci, jeste edukacija i glas onih koji nisu prepoznati ni sa pravne, ni sa socijalne strane.

Svako je gospodar svog tela, a shodno toj krilatici, dajmo prostor da svako bude ono što želi, kad želi i kako želi.

I dalje se   pitam da li je bas priroda kriva za ovo. Ne racunam gliste naravno. Ako nije onda stvarno sve vise verujem da idemo ka bespolnosti.Pogotovo sada kad i muskarci mogu da rode bebu.Priča o Rubenu Kastru i njegovoj trudnoći ovekovečena je u dokumentarnom filmu "Papa gestante" (Trudni otac) Celia Avilesa i Bake Gomeza. U filmu on priča o svojoj trudnoći iz meseca u mesec, kako je zatrudneo kao transrodna osoba i objašnjava zašto mu je ovo iskustvo bilo toliko važno.

Pored toga, on je izneo svoje namere da želi roditeljstvo da približi drugim ljudima, a posebno članovima trans zajednice.

- Avantura je tek započela - rekao je Ruben Castro u aprilu za jedan španski medij.

Devet meseci je pod srcem nosio Luar za koju koristi rodno neutralan izraz. Tokom devet meseci Ruben je sat vremena svakodnevno gledao svoj trudnički stomak:

- To je nešto što sam oduvek želeo – rekao je Španac.

On je otkrio da ulogu oca doživljava kao jednu od najvažnijih uloga u svom životu.

IZUZETNO KOMPLEKSNA TEMA. ZA SADA SAM JEDINO SIGURNA DA JE COVEK UMESAO PRSTE U CELU PRICU. A OPET MOZDA LJUDSKI ROD I NE TREBA SVE DA ZNA STO POTVRDJUJU BESKRAJNE TEORIJE ZAVERE. JER COVEK NIJE BOG. A BOG POSTOJI STA GOD ILI KO GOD TO BIO.