SKANDINAVSKE ZEMLJE U KOJIMA JE I NAJBOLJI SKOLSKI SISTEM DOSLE SU DO ZAKLJUCKA DA TEHNOLOGIJA IPAK STETI DECI. TAKO CE SE PROGNANI UDZBENICI VRATITI A DECA CE PONOVO PISATI, A NE SAMO KUCKATI.
Dok su se djeca vraćala u škole širom Švedske prošlog mjeseca, mnogi nastavnici su stavili naglasak na štampane knjige, tiho vrijeme namijenjeno čitanju i vježbanje rukopisa, te posvećivanju manje pažnje tabletima, nezavisnom istraživanju na internetu i vještini kucanja na tastaturi.
Povratak tradicionalnim metodama učenja je odgovor na zabrinutost političara i eksperata da li je hiper-digitalizovani pristup obrazovanju u ovoj zemlji – koja uvodi tablete već u vrtićima – doveo do pada u osnovnim vještinama.
Švedska ministarka školstva, Lota (Lotta) Edholm, koja je stupila na poziciju prije 11 mjeseci kao dio nove vlade okupljene oko centralno-desne koalicije, bila je jedan od najvećih kritičara potpunog prihvatanja tehnologije.
"Švedskim učenicima je potrebno više udžbenika. Fizičke knjige su važne za učenje", rekla je Edholm u martu.
Ministarka je prošlog mjeseca saopštila da vlada želi da preokrene odluku Nacionalne agencije za obrazovanje, kojom su digitalni uređaji postali obavezni u vrtićima. Planira da ode korak dalje i u potpunosti ukine digitalno obrazovanje za djecu mlađu od šest godina, rečeno je u ministarstvu za AP.
"Postoje jasni naučni dokazi da digitalne alatke pogoršavaju, a ne pojačavaju, sposobnosti učenja", navodi se u saopštenju švedskog Karolinska instituta od prošlog mjeseca, na temu državne strategije uvođenja digitalizacije u obrazovanje.
"Vjerujemo da bi fokus trebalo da se vrati na sticanje znanja kroz štampane udžbenike i nastavničke sposobnosti, a ne primarno kroz besplatno dostupne digitalne izvore, čija tačnost nije adekvatno provjerena", rečeno je iz instituta, ugledne medicinske škole fokusirane na istraživački rad.
Brzo usvajanje digitalnih alatki za učenje je takođe uzrok za zabrinutost agencije za obrazovanje i kulturu Ujedinjenih nacija.
U izvještaju objavljenom prošlog mjeseca, UNESCO je objavio "hitan poziv za prikladnu upotrebu tehnologije u obrazovanju". Izvještaj traži od zemalja da ubrzaju internet veze u školama, ali istovremeno upozorava da tehnologija u obrazovanju treba biti implementirana tako da nikad ne zamijeni instrukcije licem u lice koje vodi nastavnik, te podržava kvalitetno obrazovanje za sve.
U švedskom glavnom gradu Stokholmu, devetogodišnji Liveon Palmer, učenik trećeg razreda u osnovnoj školi Djurgardskolan, rekao je da mu se dopada da više vremena u školi provodi oflajn.Sviđa mi se da više pišem u školi, na papiru, jer je jednostavno bolji osjećaj", rekao je AP-u tokom nedavne posjete toj školi.
Njegova učiteljica, Katarina (Catarina) Branelius, rekla je da je bila selektivna u traženju od učenika da koriste tablete, i prije nego što je to došlo u centar pažnje.
"Koristim tablete tokom matematike, i koristimo neke aplikacije, ali ih ne koristimo za pisanje teksta", rekla je Branelius. Dodala je da je učenicima mlađim od 10 godina "potrebno vrijeme i vježbanje rukopisa… prije nego što uvedete pisanje na tabletu".
Onlajn nastava je predmet žustrih rasprava širom Evrope i drugih dijelova Zapada. Poljska je nedavno pokrenula program putem kojeg će svaki učenik dobiti laptop, počevši od četvrtog razreda, u nadi da će zemlja biti tehnološki konkurentnija. Sve će finansirati vlada.
Da bi se borili sa padom u čitalačkim sposobnostima, švedske vlasti su najavile investiranje oko 685 miliona kruna (60 miliona evra) za kupovinu knjiga za škole ove godine. Još 500 miliona će biti uloženo 2024. i 2025. godine da se ubrza povratak udžbenika u škole.
Nisu svi eksperti uvjereni da novi napori švedskih vlasti znače najbolje za učenike.
Kritikovanje efekata tehnologije je "popularan potez kod konzervativnih političara", tvrdi Nil Selvin (Neil Selwyn), profesor iz oblasti obrazovanja na Monaš univerzitetu u Melburnu u Australiji. On dodaje da je to "fin način da se kaže da smo privrženi tradicionalnim vrijednostima".
"Ima smisla kada švedske vlasti tvrde da nema dokaza da tehnologija poboljšava učenje, ali mislim da je to zato što nema direktnih dokaza šta radi sa tehnologijom", kaže Selvin.
On dodaje da je "tehnologija samo jedan dio zaista složene mreže faktora u procesu obrazovanja"
SVEDSKA JE PRVA ZEMLJA NA SVETU KOJA JE IZBACILA KES IZ PLATNOG PROMETA!
Država je prešla na kompletno elektronsko plaćanje. Prema studijama koje je sproveo profesor Jonas Hedman još pre 6 godina, ovo je buducnost za celu planetu.
Švedsku je video kao pionira u ukidanju keša kao platežnog sredstva.
Dobrijević je kontaktirao upravo ovog profesora kako bi dobio odgovore na mnoga pitanja u vezi sa ovom tranzicijom Švedske.
Vi ste pravili studiju o ukudanju upotrebe keša i Švedska je bila jedna od glavnih zemalja u vašoj studiji. Da li postoje negativne strane uvođenjem isključivo digitalnog novca?
- Generalno nema, ali postoje mali nedostaci koji mogu da budu problematični kao što su stariji ljudi koji ne znaju da koriste digitalne tehnologije, onda ljudi koji se dosele u Švedsku koji ne razumeju kompleksnost tehnologija koje su potrebne za ovaj vid plaćanja. Samo otvaranje bankovnog računa za njih može da traje nekoliko meseci. Takođe ljudi sa posebnim potrebama kao što su demencija ili neki drugi invaliditet mogu imati problem. Međutim te grupe nisu u kategoriji profitabilnih korisnika tako da banke ne rešavaju takve probleme - kaže profesor Jonas Hedman iz sektora za digitalizaciju CBS Univerziteta.
Da li postoji neka vrsta probe, kako će to funkcionisati u Švedskoj kako bi se primenilo u drugim državama?
- Ono što se dešava u Švedskoj se odigrava iz nekoliko razloga. Svakako postoji mnogo toga što bi ostale države mogle da nauče. Recimo društvo postaje efektnije bez keša jer keš košta mnogo više. To je i neka vrsta zaštita od namere ljudi. Čuo sam recimo o slučaju kriminala krađe novca u vašoj susednoj državi Bosni, bas pre neki dan. Kriminalci vole keš. Ako imate sistem plaćanja kešom, imaćete i kriminal. Uvođenje digitalnog plaćanja neće potpuno iskoreniti kriminal, ali će biti mnogo teže za njih da opljačkaju nekoga.Kriminalne aktivnosti su moguće sa kreditnim karticama.
Šta ako se organizuju najbolji hakeri sveta. Da li mogu da naprave te kriminalne transakcije novca?
- Koliko ja znam nije bilo ekstremno velikih takvih slučajeva pljačkanja skandinavskih zemalja. Oni imaju izuzetno jaku zaštitu. Bilo je hakovanje centralne banke u Šri Lanki. Bankovni sistemi su sigurni.
Kakva je vaša vizija ove tranzicije. Kako Vi to posmatrate? Vi ste ekspert u ovoj oblasti.
- Rekao bih, Švedska je danas društvo bez upotrebe keša. Došlo se do zaključka da korišćenje keša mnogo više košta. Kada novčane transakcije dostignu nivo ispod 7 do 8 procenata obima protoka novca bilo bi skuplje prihvatiti keš nego da se napravi profit od toga.
Da li je onda ovo po Vašem mišljenju dobra budućnost za svet?
Da, ceo svet ide u tom smeru. Keš je ekstremno skup bankama. Ne mogu da zarade toliko kao u digitalnom smislu. Uzmite samo na primer brojanje novca. Postoje mašine za brojanje novca ali to oduzima puno vremena. Znate ljudi su lenji po prirodi, tako da im je plaćanje karticama ili mobilnim telefonima mnogo praktičnije. Danas u Švedskoj keš je beskoristan. Ako dođete sa svotom fizičkog novca u Švedsku, možete da kupujete neke namirnice, alkohol i lekove u apotekama. Za iznajmljivanje stana, hotelskih soba, u restoranima i barovima ne možete koristiti keš kao ni za plaćanje računa i drugih stvari.
Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata novčanice. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom.
Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad šest godina) u Švedskoj plaćaju karticama.
Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično.
Iako ova prica sa kesom nije novina vec se celu deceniju provlaci po internetu ovaj put je zaista postala stvarnost. Ne znam kako mi se svidja zivot bez kesa. astuća upotreba elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine ne dešava se samo u Švedskoj, već u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 odsto u 2018. godini, 48 odsto u Kini i 23 odsto u Indoneziji, pokazuju podaci Banke za međunarodne nagodbe.
Hedman smatra da neće samo Švedska postati bezgotovinsko društvo, već je to nešto što čeka sve zemlje sveta. “To je neminovnost. Ne možete zaustaviti taj proces”, rekao je on prilikom jednog ranijeg intervjua.
Treba reći da Vlade, banke i kompanije širom sveta forsiraju što brži prelazak na digitalne forme novca iz mnogo razloga. Njima to odgovara jer imaju mnogo niže troškove obrade novca, kao i njegovog skladištenja i čuvanja od potencijalnih pljački.
Ali, ono što je još veoma važno, na ovaj način oni stiču punu kontrolu nad tokovima novca. Nakon ukidanja novca u fizičkom obliku, biće nemoguće bilo šta kupiti na bilo kom mestu na planeti, a da o tome odmah ne bude obavještena banka, država ili neko ko upravlja sistemom plaćanja.
Dobra stvar je što će se na ovaj način zadati veliki udarac sivoj ekonomiji i kriminalu, jer će izbegavanje poreza postati nemoguće kao i plaćanje droge ili ilegalnog oružja.
Negativna strana je što će vlasti steći punu kontrolu nad građanima, a kompanije će moći da prate njihove potrošačke navike kako bi te podatke koristile u komercijalne svrhe.
Osim toga, poznato je da građani mnogo više troše kada plaćaju karticom ili mobilnom aplikacijom, nego kada plaćaju gotovinom.
Postoji i jedna kategorija koja bi mogla biti žestoko pogođena nestankom kovanica i novčanica, a to su beskućnici kojima će biti teško da nabave uređaje za pojedinačne donacije.
Osim toga, postavlja se pitanje šta ako države, usled neke buduće velike krize, ogranične podizanje novca, kao što se desilo na Kipru i u Grčkoj pre nekoliko godina.
Na kraju, recimo da će društva koja su manje napredna od Švedska, verovatno sačekati još neko vreme pre ukidanja novca u fizičkom obliku. Ali, to će na kraju ipak morati da se desi, verovatno pre nego što mnogi misle.
Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, odnosno kada ćemo novčanice izbaciti iz upotrebe, a kartice i mobilne aplikacije postati jedini način plaćanja.
Svakako, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina.
Širom sveta, građani sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom koronavirusa mogla bi dodatno ubrzati evoluciju novca, s obzirom na rast online prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja
KAKAV TEKST. ZEMLJE KOJE IMAJU NAJBOLJI SKOLSKI SISTEM SAMIM TIM I OBRAZOVANJE (SKANDINAVSKE ZEMLJE ) CIJI DJACI POSTICU NAJBOLJE REZULTATE NA PISI TESTOVIMA U SVETU VRACAJU SE NA UDZBENIKE ,CITANJE, RUCNO PISANJE. LAPTOVI SE IZBACUJU IZ SKOLA A I VRTICA. U ISTO VREME KES ODLAZI U ZABORAVAM. SVO PLACANJE SE VRSI ELEKTRONSKIM PUTEM.
KAKAV JE OVAJ SVET U KOM ZIVIMO? TEHNOLOGIJA SVE SFERE ZIVOTA OBUHVATILA. I NASTAVLJA I DA NAS I DALJE 'POROBLJAVA' A ONDA GLAS RAZUMA MAKAR DECI VRACA NORMALNO DETINJSTVO DOSTOJNO LJUDSKE VRSTE ,A NE KIBORGA, ROBOTA I VANZEMALJACA.
Нема коментара :
Постави коментар