VELIKO JE PITANJE STA JE TO SA CENZUROM? ZAR VISE NEMA ZABRANJENIH PESAMA.? A VISE OD POLOVINE JE ZASLUZILO ZABRANU. CUDNE STVARI SE DOGADJAJU I U MUZICI NA ZALOST.
Kulturni genocid je početkom 21. veka promenio toaletu i očistio staro i pripremio novo oružje. Paradoksalno, zabrane i cenzura više nisu potrebne za muziku, tj. rokenrol, jer je odavno marginalizovan Fenomen zabranjenog je fenomen izokrenute psihologije. Bilo da smo kod hrane, čulnih uživanja, pića, narkotika, politike, bilo koje umetnosti… na kraju krajeva, bilo čega, zabranjeno je uvek najslađe. Slično važi i za rokenrol. Ovo je, ne baš velika priča o nekoliko muzičkih zapisa koji su bili zabranjeni zbog različitih i ne uvek ubedljivih razloga…
Kada se spomene kopulacija, prvo se pomisli na ozloglašeni hit Serža Gensbura i Džejn Birkin “Je T’aime” gde perverzni i ružnjikavi Francuz poziva svoju partnerku na “entre tes reins”. Druga reč znači “bubrezi” pa su stvari u naznakama jasnije. Zabrana za BBC važi zauvek.
Jedan od najvećih hitova osamdesetih imali su proto-gej desperadosi Frankie Goes to Hollywood. Iako je singl “Relax” bio zabranjen 1983. zbog seksualnih referenci za emitovanje na radiju, to nije sprečilo milione Evropljana i Amerikanaca da ovu pesmu dovedu na vrh top-liste.
Rolling Stones su imali zabranu za pesmu “Let’s Spend the Night Together” koja zagovara promiskuitet. Tokom živog izvođenja pesme na američkoj televiziji, Džeger je pevao “Lets spend sometime together”.
Jedan od najvećih gej ikonoklasta Džordž Majkl imao je zabranjen singl zbog eksplicitnog teksta i spota za pesmu “I Want Your Sex” u vreme kada je još uvek (kao) više voleo devojčice, tj. kada je sebe zamajavao da je biseksualan. Dona Samer nije imala sreće s pesmom “Love to Love You” zbog uzdaha i dubokog disanja koje je jasno podsećalo na seksualni čin. Ovaj recept je pomogao riječkom elektro-pop duetu Denis & Denis da imaju megahit “Program tvog kompjutera”.
Bitlsi su imali nekoliko zabranjenih pesama zbog (ne)jasnih referenci na narkotike. Od “Lucy in the Sky with Diamonds”, preko “A Day in the Life” i stiha “I’d Love to turn You On”, do samostalnog Pola Makartnija koji je sa Wingsima imao hit “Hi Hi Hi”, koji cenzori nisu prepoznali kao pozdrav već kao nešto u vezi sa drogama.Opet Pol Makartni, zbog subverzivnog i samoobjašnjavajućeg singla iz 1971. “Give Irland Back to Irish”. Sex Pistols su otišli najdalje pesmom “God Save the Queen” koja je bila na prvom mestu liste singlova ali te nedelje prvo mesto nije postojalo zbog jasnog antimonarhističkog stava ovog pank benda. Šminkeri Blow Monkeys uspeli su da stvore zabranjeni singl “The Day After You” koji se odnosio na Margaret Tačer.Sem M. Luis je početkom tridesetih imao zabranu pesme “Gloomy Sunday” jer je bila previše mračna. Majk Beri i njegovi “Outlaws” imali su zabranu na pesmu “A Tribute to Buddy Holly” zbog smrti velike tinejdžerske zvezde. Riči Valens je u pesmi “Laura” izjavljivao ljubav objašnjavajući da ako bude odbijen, da će umreti u saobraćajki. Naravno, pesma je bila zabranjena, a Riči je poginuo par meseci kasnije u avionskoj nesreći zajedno sa Badijem Holijemu Kinksi su morali da se suoče sa problemom promocije poznate franšize jer su koristili reč ‘koka-kola’ u velikom hitu “Lola”. Sugerisano je da promene u ‘cherry cola”. Benigni Pol Sajmon bio je suočen sa zabranom pesme “Me and Holio Down at the Schoolyard” zbog upotrebe reči “Newsweek”. Slučaj Denija Vilijamsa je paranoja. Ovaj trećerazredni pevač morao je da povuče svoj singl “You’re Fabulous Babe” 1977. jer su proizvođači parfema “Babe” tražili odštetu.
Pink Floyd su na početku karijere u pesmi “It Would Be So Nice” spomenuli britanski dnevnik Evening Standard, ali su morali da ulože još 1000 dolara u studiju da zamene u Daily Standard.
Velšani Super Fury Animals su na početku karijere preterali jer su u pesmi “The Man Don’t Give a Fuck” koristili reč “fuck” čak pedeset puta. Naravno, BBC je zabranio i tu i sve ostale pesme tog benda za 1996. godinu. Tek preventive radi. Lenon je u pesmi “Working Class Hero” imao reč na “f” i naravno, pesmu ste mogli da slušate samo kod kuće na albumu “Plastic Ono Band”. Fatboy Slim je u pesmi “Fucking in Heaven” imao upotrebu reči “fuck” ravno 108 puta. Marginalac iz Housemartins, a kasnije poznati DJ želeo je da ovom pesmom podeli euforiju ženidbe sa radio-legendom Zoi Bol sa svojom publikom. Radiohead su uspešno reč “fuckin'” zamenili u “very” special tokom pesme “Creep” koja im je, uzgred, najveći hit u karijeri. Britanski pop veterani Beautyful South su naslov pesme “Don’t Merry Her, Fuck Me” zamenili u “Don’t Merry Her, Have Me” i imali veliki hit. Tu su i futuristički grandžeri Smashing Pumpkins, koji su za potrebe živog albuma, naslov pesme “Silverfuck” zamenili u “Silvercrank”.
Najduhovitiji je rekonvalescent Evan Dando iz Lemonheadsa koji je stih iz svoje pesme “Big Gay Heart”, “suck my dick” zamenio u “duck my sick”. Tokom zalivskog rata nabrojano je čak 64 velika hita koji su na ovaj ili onaj način vređali nekog ko je na ovaj ili onaj način bio u vezi sa ratom. Govorimo o pre-woke i pre-cancel periodu. Očekivano, The Cure – “Killing an Arab”, bilo šta od Massive Attack, Blondie – “Atomic”, A-ha “Hunting High and Low”, Roberta Flel – “Killing Me Softly”, Džon Lenon sa dve “političke” pesme, “Imagine” i “Give Peace a Chance”. I tako unedogled.
Nešto više od mesec dana posle ‘bager revolucije’, mirnog prevrata ili smene vlasti, u Srbiji je konačno i neočekivano postalo vrlo politički korektno slušati rokenrol. Jedan od heroja protesta i građanskog narativa, dugokosi Valjevčanin Bogoljub Arsenijević Maki (preminuo februara ove godine) indikativan je primer novih strujanja u kulturnom mejnstrimu – usamljenik, jedinstven, pravedan i agresivan. Politički nekorektni i “uvek za pobunu”, rokeri poput Borisava Đorđevića i Milića Vukašinovića, staloženog ali uvek na pravoj strani Momčila Bajagića, ili srpskog Dilana, Đorđa Balaševića, u poslednjim mesecima 2000. postali su imperativ na svim televizijskim kanalima gde su gotovo svi u mogućnosti da se upoznaju sa njihovim (do 5. oktobra cenzurisanim) stavovima, lirikom i muzikom.
Tada nešto mlađe, progresivne snage koje su deo duha vremena (Darkwood Dub, Kanda, Kodža i Nebojša, Jarboli, Sunshine, Eva Braun, Kristali, Vroom…) odbacile su uobičajenu, stereotipnu “šeset’osmašku” ljušturu rokenrola još pre nego što su i počeli da sviraju, te je u tom trenutku u stvari nastao imaginarni procep koji je i stvoren zahvaljujući simboličkoj, tj. lažnoj epifaniji nove Srbije.
Sa druge strane, ‘gubitnici’, omeđeni raznim hibridnim žanrovima (dance-pop, dance, rap, pop, folk, folk-pop, gej pop, gej tehno, tehno-dens, tehno-pop, vegan lezbijan nudist dub…), i prečesti gosti, sada vrlo aktuelne iz drugih razloga, Pink imperije, brzo su se konsolidovali, zbili redove i izjasnili se za promene. Začuđuje ubedljivost argumenata raznih eksplicitnih dodvoravanja “prošlom” (danas sadašnjem) režimu. Gotovo sve zvezde ‘suprotnog tabora’, ili ‘obmanjivača javnosti’ koje su građanstvu nudile život u ‘matriksu’ podržale su promene izjašnjavajući se da su ili bili zabranjivani na raznim nepostojećim televizijama, te da su intimno priželjkivali više demokratije.
U tom trenutku stvara se cinična situacija u kojoj su Gordana Tržan, ili Maja Nikolić, svojim izjavama veći i značajniji obožavatelji DOS-a i Otpora nego muzičari koji su u okviru akcije “Vreme je” obišli celu napaćenu Srbiju i koji, jednostavno, nemaju potrebe da obrazlažu svoje stavove koji su od početka bili jasni ili objašnjeni samim stavom. Decembra 2000, na jednoj beogradskoj televiziji vođena je žučna polemika u kojoj je napadan tada direktor danas vlasnik TV Pink Željko Mitrović za najveće i najsnažnije uporište režima. Mitrović se nevešto ali agresivno (kako baš on ume) branio pravdajući se različitim konceptom televizijskog programa koji je imao širok dijapazon od “Dosijea X” i “Simpsonovih” do patosa svekolikih hispanoameričkih TV serija, koje se, fakat, gledaju svuda. Između je imperija muzičkog inferna koji je stvoren zahvaljujući ružičastoj televiziji.
Međutim, za City Records, 1999. albume su izdali i Kazna za uši i Električni orgazam, ali to su bili pacovski kanali malobrojnih filantropa iz Oktobra 1864. Kulturni genocid je početkom 21. veka promenio toaletu i očistio staro i pripremio novo oružje. Paradoksalno, zabrane i cenzura više nisu potrebne za muziku, tj. rokenrol, jer je odavno marginalizovan. Zato je Istina kao i uvek glavna da se cenzuriše i marginalizuje…
On se prisetio perioda kada su Milica i Željko Mitrović pokrenuli muzičku kuću „City records“, a Čeda je u hodnicama televizije Pink čekao 850 sati kako bi bio primljen na razgovor koji mu je promenio ceo život.
Malo ko zna da je 16 godina nakon smrti Josipa Broza Tita, Rajačić objavio o njemu pesmu koja je ubrzo zabranjena.
„To je objavio PGP 1996 godine i odmah su je zabranili po radio stanicama. Uđem u radio stanicu i piše ‘ne emitovati pesmu’ – strah. Prošlo je samo 16 godina od kako je umro, a onda kada je došao novi direktor PGP-a, savetovao me je da se odreknem toga“, ispričao je Čeda.
On je u svojoj knjizi „Preko trnja do zvezda“ objavio stihove ove pesme koju je za portal Nova.rsnakon više od dve decenije odlučio da ponovo izvede u javnosti.
„Narod se pita kolika je bila u druga Tita
i da li je drug stari radio one stvari.
Da li je drugaricu Jovanku na prvom sastanku,
pitao za ples.
“Član žirija “Zvezda Granda” Đorđe David ističe da su pojedini pevači i njihove porodice zabranili da se izvode njihove numere u takmičenju, a da neki čak traže i 1.000 evra da bi dali dozvolu.Poznato je da se u „Zvezdama Granda“, tokom takmičenja, čuju note različitih izvođača, pojedine čak izvedene u drugačijem aranžmanu. Međutim, član žirija Đorđe David otkriva da je sada nastao problem sa pojedinim njegovim kolega upravo oko izvođenja numera, i otvoreno priča o kome se zapravo radiRadio sam sa klincima dosta u prethodnom periodu. Doživeli smo blage šokove, jer postoje neki autori koji su idoli generacijama, a koji su napravili zabranu emitovanja njihovih pesama ovde na “Grandu”. Klinci sa jako puno ljubavi odabire te pesme, baš njihove i onda kad dođeš u situaciju da taj neko traži 1000 evra po pesmi, da bi se njegova pesma izvela ovde na takmičenju onda je to šamar. Potrudiću se da sve te ljude apostrofiram klincima da jednostavno znaju kakve su te moje kolege. Strašno sam uvređen i povređen- razočarano priča za “Blic” David i dodaje:
-Ne mogu da verujem da sam takve stvari doživeo. Rokerima ne trebaju neprijatelji, neprijatelji su sami sebi. Preko noći ti sad moraš da menjaš pesme, u stvari te pesme će biti blurovane, neće biti emitovane. Samo bih im rekao sledeće, nije stvar do “Zvezdi Granda” i „Grand produkcije“ nego je stvar do autorskih prava i na drugoj adresi to treba da se reši. Ovo je najgledanije takmičenje u regionu. Reći ću dva imena koja su napravila totalnu zabranu, prvo ime je porodica pokojnog velikana Đorđa Balaševića koja ne dozvoljava da se Đoletove pesme izvode, a drugo ime je Cane koji nipošto ne dozvoljava da se njegove numere izvode ni za kakvu cenu. Neki traže hiljadu i po evra po kompoziciji, otkriva član žirija.
I TAKO. SAMI SMO UBILI ROKENROL. ZBOG MOJIH GODINA VEROVATNO NAJBOLJI ROKENROL JE BIO 60-TIH GODINA. KAD JE U PITANJU NAS ROKENROL NARAVNO OSAMDESETE SU ZAKON.
ZASTO SMO TO URADILI NE ZNAM. I OPET DA SPOMENEM MARCELA. ON FURA SVOJ FAZON I DALJE. ZASTO ROKERI NISU IMALI TU SNAGU?
.
Нема коментара :
Постави коментар