VREME MOZE DA SE IZGUBI NA VISE NACINA. NAROCITO DANAS KAD SE VREME UBRZALO. IMA I ZAPIS O STVARNO IZGUBLJENOM VREMENU A I KNJIGA KAKO ODLUCIMO DA GUBIMO VREME. BINDZEVANJE JEDAN OD MOJIH OMILJENIH NACINA ZA GUBLJENJE VREMENA. GUBLJENJE VREMENA GLEDAJU KLIPOVE NA MOBILNOM JE JEDNO OD NAJZANIMLJIVIJIH VRSTA OVE POJAVE.
Različiti autori drugačije definišu prokastrinaciju.
Za neke je to samo slobodno vreme ili mogućnost da se obaveze odlože bez određenih posledica, objašnjava Milarić.
Međutim, prema njegovom mišljenju, prokrastinacija je uvek „manje-više nepoželjna stvar kod osobe".
„To je momenat kada slobodno vreme postane nametnuto slobodno vreme koje ne možete da kontrolišete."
Drugim rečima, kao kada bi automobil preuzeo volan, slikovito objašnjava Milarić.
„Ideja prokrastinacije jeste popularnija u poslednje vreme, jer svet polako prelazi u fazu gde je ona sve vidljivija", kaže Milarić.
„Činjenica je da je neophodno imati slobodno vreme - period kada možemo da radimo ono što nas zaista zanima.
„To je poput potrebe za igrom kod dece - ne prestaje ni tokom odrastanja, samo je u nekom drugom obliku."
Milarić smatra da je teško definisati granice prokrastrinacije.
„Niko ne može za nekog drugog da proceni ili odredi kolika količina produktivnosti je neophodna, kao i količina slobodnog vremena."
Univerzalni standard, po svemu sudeći, ne postoji, i određeni životni stilovi dozvoljavaju veći nivo prokrastiniranja od drugih.
„Na primer, ako si bekpeker na dugom putovanju, tvoj nivo prokrastrinacije je značajno drugačiji nego ako si trgovac na njujorškoj berzi", kaže Milarić.
On dodaje i da prokrastinacija sa te strane nije neizbežna, kao ni neophodna.
„U tom smislu, mislim da nije neophodna, već da je na ljudima zadatak da, kada to primete i ako im se ne svidi, pokušaju da urade nešto protiv toga."
On objašnjava da knjiga o prokrastinaciji ne nudi definitivna rešenja, već pre svega „razumevanje fenomena iz kog mogu da se jave ideje za prevazilaženje".
„Često ljudi zbog životnog tempa nemaju vremena da nešto primete, a i ako primete, oni to odbace."
„Sa primećivanjem sledeći prihvatanje - 'Da, ja sad gubim vreme, odlažem nešto od danas za sutra. Nije mi drago zbog toga, ali to me ne čini ludim, zlim, samodestruktivnim, već je to deo celog sklopa koji čini mene i u ovom trenutku ja prokrastiniram'."
Kroz ta dva koraka, objašnjava Milarić, postupno se može doći i do poslednjeg - integracije.
„To je trenutak kada te stvari koje nam ne odgovaraju možemo da imamo u kontekstu svega ostalog, tako da one postupno gube na intenzitetu."
Milarić koristi psihologiju, kao i iskustvo u IT industriji, medijima i pop kulturi kako bi što bolje objasnio fenomen koji istražuje.
Zbog toga njegove knjige obiluju referencama na filmove, serije i romane u kojima ovaj autor uživa,
„Moj cilj je da pomalo informišem i pomalo zabavim. Ukoliko uspem da uradim i jednu i drugu stvar, ja sam zadovoljan".
U novoj knjizi, nastaloj upravo u toku pandemije korona virusa, dotakao teme korišćenja psihologije za bolje razumevanje i prevazilaženje masovnih strahova.
Sve njegove knjige su u elektronskoj formi, pisane na engleskom, i oblikovane tako da bi, barem u teoriji, mogle da se pročitaju za sat vremena.
Knjiga o prokastrinaciji izazvala je dosta pažnje.
„Javili su se ljudi sa pitanjima da li može da se čita na srpskom kao štampano izdanje, tako da sad aktivno radim na tome", kaže Milarić.
Dokaz da pisanje knjige o gubljenju vremena nije bilo puko gubljenje vremena.
Da li znate da između 5. i 14. oktobra 1582. godine nema zabeleženih događaja, ratova, mirovnih ugovora, rođenja ili smrti slavnih ličnosti. Razlog? Ti dani se nikada nisu desili!
Ovaj zanimljiv istorijski fenomen vezan je za reformu kalendara koju je sproveo papa Grgur XIII. Dana 4. oktobra 1582. godine, papa je izdao dekret kojim je uveden novi kalendar, danas poznat kao Gregorijanski kalendar, koji je zamenio Julijanski kalendar uveden od strane Julija Cezara 46. godine pre nove ere.
Zbog razlike koja se nakupila od uvođenja Julijanskog kalendara, nastala je razlika od 10 dana. Papa Grgur je odlučio da se ti dani jednostavno izbrišu. Tako je, nakon 4. oktobra 1582. godine, odmah usledio 15. oktobar 1582. godine. Ti "izgubljeni dani" su ostali misterija istorije. Vreme i kalendari su, ipak, promenljive kategorije. Razlika između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara se i dalje povećava. Od vremena pape Grgura do danas, ta razlika je "narasla" za još tri dana, tako da Julijanski kalendar sada "kasni" za 13 dana u odnosu na Gregorijanski.
Očekuje se da će razlika nastaviti da raste i u budućnosti – godine 2100. biće 14 dana, 2200. 15 dana, a 2300. čak 16 dana.
Pogledajte vaš kalendar i setite se da je vreme, kao što vidimo, ponekad prilagodljiva i tajanstvena kategorija!
NESTO MOZEMO DA PROMENIMO DA NE GUBIMO VREME.
Redovnim nedeljnim planiranjem obroka i grickalica uštedećete nešto vremena jer tako imate priliku unapred da kupite sve potrebne namirnice pa nećete svaki dan trošiti vreme na razmišljanje šta i kako. Iako ništa posebno nema na programu, u vašoj kući je upaljen televizor, a čim je upaljen, pažnja će vam svako malo biti usmerena na ono što je na njemu. Na taj način ćete izgubiti dragoceno vreme koje ste mogli da iskoristite mnogo bolje.Jedno je pogledati šta ima novo i eventualno podeliti nešto zgodno sa drugima, a nešto sasvim drugo sedeti pred ekranom i besciljno pregledavati šta je gde objavljeno. Društvene mreže i internet generalno su veliki kradljivci vremena - vreme proleti, a da niste ni shvatili koliko ste ga uzalud izgubiliAko držite listu obaveza samo u glavi, lako se može dogoditi da nešto zaboravite. Zato je uvek bolje imati napisani popis negde pred očima. Osim što nećete nešto zaboraviti, na taj način možete isplanirati i koji zadaci su prioritetni, a koji možda mogu pričekati do drugog dana.
Planiranje je odličan način organizacije života i stvaranja dodatnog slobodnog vremena. Ljudi koji nisu skloni planiranju često nisu skoncentrisani i kao da se vrte u krug - potroše puno vremena, a malo toga urade.
Na primer, ako znate da vašoj deci treba poklon za nečiji rođendan, ne čekajte poslednji trenutak već imajte to na umu prvom prilikom kada krenete u kupovinu - u isto vreme ćete kupiti namirnice, ali i potreban poklon za rođendan, nećete u prodavnicu odlaziti dva puta. Ako imate priliku i vremena nešto da uradite odmah, učinite to, ne odgađajte. Osim što ćete imati jednu brigu manje, stvorićete i nešto vremena jer nećete trošiti vreme na stvaranje nove prilike da uradite to isto. Neki ljudi po kući (ali i na poslu) hodaju kao "muve bez glave", a ne urade mnogo toga. Potroše puno vremena i energije, a rezultati njihovog truda se ne vide. To je zato što nisu organizovani i možda čak ne znaju šta tačno žele. Zato, zastanite na trenutak, odredite šta želite, organizujte se i tek tada krenite u akciju.
Ni to nije dobro ako želite da stvorite malo vremena. Pretrpavanje obavezama može imati sličan učinak kao i neorganizovanost. Može vam se dogoditi da jurišate naokolo, a malo toga uradite, jer biste želeli da radite više stvari odjednom pa na kraju zakažete. Budite realni s listom obaveza, tako ćete biti puno produktivniji.
Ako želite da stvorite nešto dodatnog vremena tokom dana, tada nemojte dopuštati da vam nešto odvraća pažnju dok radite. Fokusirajte se na jedan zadatak, dovršite ga i tek tada krenite na sledeći.
Budite realni i ne pokušavajte da ugurate mnogo stvari u malo vremena. Stanite i razmislite koliko bi vam vremena trebalo da dovršite određeni zadatak, ili više njih. Ako se pretrpate obavezama, lako može doći do blokade, a tada gubite vreme uzalud.
Takođe, nije loše za svaki zadatak odvojiti mrvicu više vremena nego što je potrebno, jer ćete tako sami sebi dati priliku da se napunite energijom pre skoka na sledeću obavezu. Znači, ako znate da nećete moći ništa da preduzmete po tom pitanju u određenom trenutku, ne proveravajte mejlove. Jer, dogodiće vam se da ćete videti nešto što možda zahteva neku akciju, a u tom trenutku nemate vremena za to - pa čemu onda gubiti vreme na proveravanje poruka. To je bolje uraditi kada ćete moći nešto i da preduzmete, bude li potrebno. Svako od nas ima barem jednog prijatelja koji je sklon više da uzima nego da daje ili nije tip na kog se čovek može osloniti. Iako, pitanje je koliko takva osoba može da se nazove prijateljem. Kada ste u društvu takvih ljudi i trošite svoje vreme na njih, zapitajte se da li su vredni toga ili možete to vreme iskoristiti bolje. U takvim situacijama je lako moguće da ni jedan zadatak na kraju ne uradite kako treba. Tada će vam se dogoditi da ćete neke stvari morati da uradite ispočetka ili popravljati i na kraju ćete izgubiti više vremena nego da ste od početka radili jednu po jednu stvar.
Kada nešto radite, posebno za nekog drugog, budite sigurni da znate šta radite, koji je razlog tome, pomaže li to nekom i ono najvažnije - kako to utiče na vas i vašu porodicu.
Ukoliko ne možete pronaći neke dovoljno dobre razloge, moguće je da nešto radite iz navike, iako to možda nema nekog velikog smisla, niste o tome puno razmišljali, a zapravo samo gubite vreme na to.
Proverite da li vam je dom ispunjen stvarima koje samo skupljaju prašinu, a vi je konstantno sa toga brišete. Možda je došlo vreme da unesete red u kuću i rešite se svih suvišnih predmeta, koji vam ne trebaju, niti vas vesele, a čuvate ih jer vam ih je možda neko poklonio.
Kada iz doma izbacite sve suvišne predmete, osetićete ogromno olakšanje, ai ostaće vam više vremena za nešto drugo jer se više nećete zamarati njima. Mnogo više vremena ćete uštedeti ako zadatke obavljate tematski, a ne da svakom malo skačete s jedne teme na drugu. Kada su zadaci slični, mozak se lakše prilagođava i produktivniji ste. Na primer, ako imate da obavite mnoštvo telefonskih poziva, sedite i sve obavite odjednom. Nemojte nazvati dva broja pa krenuti da radite nešto drugo, a potom se opet vraćati na pozivanje. Tako nećete lutati prodavnicom i da se pitate šta ste još trebali da kupite, a nikako ne možete da se setite. Osim toga, popis je dobro imati uza sebe i iz razloga što tako nećete kupovati ono što vam ne treba već ćete se držati liste.
Online nedeljna planska kupovina je fantastičan način uštede vremena. Kao prvo, nikuda ne morate da idete već je dovoljno sesti pred računar i planski kupiti namirnice potrebne za tu nedelju. Pre narudžbine pažljivo razmislite št bi moglo da vam ponestane pa i to naručite.
Takođe, nije loše negde u kući držati olovku i komad papira i zapisati svaki put kada nešto potrošite, tako ćete na kraju nedelje imati vrlo koristan popis pre online narudžbine. A potom ih stalno tražite i tako gubite vreme koje biste mogli da potrošite mnogo bolje. Pokušajte da se naviknete da određene stvari stavljate uvek na isto mesto, tako ćete smanjiti šansu da ujutro, recimo, jurišate po kući i panično tražite ključeve od automobila ili neke dokumente koje ste mogli da držite u određenoj kutiji ili fioci, ali vi ste ih ostavili ko zna gde. Kada u životu nemate neki cilj, plan akcije, popis obaveza i slično, lako je dati prioritet pogrešnim stvarima. Trošenjem vremena na pogrešne stvari samo oduzimate sebi priliku da potrošite te minute ili sate na nešto puno potrebnije, što ćete na kraju opet morati da uradite. Razmislite koje stvari su dugoročno važne, a koje baš i nisu, i čuvajte energiju za ono bitno.
GUBLJENJE VREMENA NA BINDZEVANJE I GLEDANJE U TAJ ZANIMLJIVI EKRAN MOBILNOG TELEFONA JESTE ZAPRAVO NAS IZBOR. MOZDA NAS OPUSTA I MOZDA JE POTREBAN DOK NE PREDJE GRANICE KAO I SVE OSTALO. NEKO RECE DA SMO I PO NASOJ PRIRODI (LJUDSKA VRSTA UOPSTE) LENJI PA SMO SAMIM TIM SKLONI GUBLJENJU VREMNA. KAKO GOD BILO I STA GOD JE ISTINA NEKADA ZAISTA NEMAMO VREMENA ZA GUBLJENJE. TAKO DA IPAK NIJE LOSE PRIPAZITI MALO NA VREME KOJE I OVAKO PROLAZI JAKO BRZO.
Нема коментара :
Постави коментар