UVEK POSTOJI RESENJE

 JEDNOSTAVNO UVEK POSTOJI RESENJE! SAD STO GA MI NE VIDIMO ILI NECEMO DA GA VIDIMO TO JE DRUGA STVAR. SAD OPET JE BOLJE DA SAMI NALAZIMO RESENJA JER AKO NAM IH DRUGI NALAZE  MOZEMO PROCI VRLO LOSE. NAZALOST LJUDI BEZE OD RESAVANJA PROBLEMA I PRISTAJU NA GOTOVA RESENJA. OVE DVE PRICICE DELUJU DA NISU POVEZANE PA IPAK RAZMISLITE BOLJE  I VIDECETE O CEMU PRICAM.

Henrija Kisindžera su jednom pitali:

- Šta je to „šatl" diplomatija ?

Kisindžer je odgovorio:

- To je univerzalni jevrejski metod za rešavanje bilo kog problema! Objasniću na primeru.

Potrebno je udati ćerku Rokfelera za jednostavnog ruskog momka iz zabačenog sibirskog sela.

Kako? Vrlo jednostavno! Idem u sibirsko selo, tamo nađem jednostavnog ruskog momka i pitam ga:

- Da li želite da se oženite za američku Jevrejku?

On mi kaže:

- Zašto?! Pa mi imamo puno naših lepših devojaka! ..

A ja mu kažem:

- Da, ali ona je ćerka milijardera!

A on na to: Ooooo, pa to menja stvari! ..

Zatim odlazim u Švajcarsku, na sastanak odbora banke i pitam:

- Da li želite da imate sibirskog seljačkog predsednika banke?

- Fuj, - kažu mi u banci.

- Da, ali on je Rokfelerov zet

- Ooooo pa to menja stvar

Onda idem do Rokefelera i pitam:

- Da li želite da imate zeta ruskog seljaka?

On mi kaže: O čemu to pričate, svi u našoj porodici su finansijeri!

A ja mu kažem:

- Da, ali ovaj Rus je predsednik odbora Švajcarske banke!

Je li?

- Ooooo! To menja stvar! Suzi!

Dođi. Gospodin Kissindžer vam je našao verenika. On je predsednik Švajcarske banke!

Suzi: Fujjj... Svi ti finansijeri su šmokljavi, glupi, i dosadni.

A ja joj kažem: Da, ali on je krupna sibirska muškarčina.

Ona: Ooooo, pa to menja stvar...''

Bilo je to jednom kada je negde u neko selo došao neki stranac.

Znao je da tamo živi na hiljade majmuna. I tako je seljacima ponudio 10 dolara za svakog majmuna kojeg će za njega uhvatiti.

Seljaci su sa oduševljenjem prihvatili ponudu stranca i odmah krenuli u lov. Stranac je od njih otkupio sve – na stotine majmuna koje su ulovili.

Кad se broj majmuna malo smanjio seljaci su ih prestali loviti. Stranac je stoga podigao svoju ponudu i seljacima ponudio 20 dolara za svakog majmuna. Seljaci su bez oklevanja ponovno krenuli u lov.

Broj majmuna se još smanjio i ljudi su se ponovo vratili poljoprivredi. Stranac je zato ponudu povećao na 25 dolara, ali s vremenom je ostalo vrlo malo majmuna tako da je bilo gotovo nemoguće naći još kojeg.

Stranac je tada najavio novu ponudu. Za svakog majmuna seljacima je ponudio 50 dolara. U isto vreme on je morao zbog posla otputovati i za otkup majmuna ovlastio je svog pomoćnika.

Кako šefa nije bilo, seljacima je dao ponudu pomoćnik:

“Vidite sve ove majmune u kavezima koje je prikupio moj šef. Prodajem vam ih za 35 dolara a kada se šef vrati u selo, možete mu ih prodati po 50 dolara za svakog.”

Seljani su ozbiljno shvatili i počeli se organizovati. Prikupili su sve svoje uštede i otkupili sve majmune.

Nikad više nisu videli ni stranca ni njegovog pomoćnika, ostalo je samo selo puno majmuna.

Sada ćete možda bolje razumeti priče o deonicama, hipotekama i bankama kojih zadnjih godina ima sve više. Možda će vam biti lakše razumeti priče o uzrocima globalne finansijske krize, ali sam siguran da će vam biti jasno da je to priča o majmunima."

Ne znam ko je autor priče, ali znam ko su majmuni.  

I tako glava nam je prepuna informacija i izbora. Sta cemo uciniti samo od nas zavisi.

Pandemija koronavirusa obeležila je celu 2020. i promenila naše živote na milion načina, ali jedan, veoma bitan, često se previđa - praćenje svega što radimo postalo je intenzivnije i masovnije nego ikad pre.

Zatvaranje zbog kovida 19 nateralo je sve nas da na internetu provodimo mnogo više vremena - radilo se onlajn, sastančilo se i družilo preko video-poziva, neprestano su se pratile vesti s različitih aplikacija, striming-servisi doživeli su dodatni procvat... U digitalnoj eri, koja, nažalost, već godinama liči na svet iz knjige „1984” Džordža Orvela, nagla i prinudna selidba skoro cele planete na internet samo je omogućila da svi budemo još ranjiviji i da se prati baš sve što radimo.Tehnološki giganti iz Silicijumske doline već dugo zarađuju milione skupljajući i prodajući podatke o korisnicima i sve to su samo pojačali, ali su se u to sad uključile i mnoge države, pravdajući masovni nadzor borbom za zaštitu zdravlja građana.

- Tehnološki napredak poslednjih godina doveo je do toga da pandemija kovida 19 bude apsolutno novo iskustvo za moderno društvo. Ljudi u vreme španske groznice 1918. nisu imali priliku da razgovaraju i vide rođake izolovane u drugom delu zemlje, nisu mogli da rade od kuće, niti da prate koncerte svojih omiljenih muzičara sa kauča - pišu u radu „Pandemija kovida 19: Još jedan katalizator za državno praćenje ljudi” portugalski istraživači i sociolozi Antonija do Karmo Bariga, Ana Filipa Martins, Marija Žoao Simoes i Delsio Faustino Nunjes.

Oni navode da su mnoge vlade požurile da pokrenu elektronske sisteme nadzora bez razmatranja etičkih posledica ili debate unutar društva. Sve zavisi od zemlje do zemlje, neke vlade su agresivnije u tome od drugih, a neke koriste situaciju da uvedu nove tehnologije ili pojačaju praćenje političkih protivnika. Tehnologije koje države poseduju imaju neverovatan potencijal za praćenje pojedinaca i krše njihovu prijatnost. Važno je naglasiti da većina mera masovnog nadzora predstavlja pretnju po privatnosti i demokratiju, a sada se suočavamo s rizikom normalizacije praćenja. Osim toga, opasno je što je nadzor sve prisutniji zbog mera uvedenih kao odgovor na krizu - pišu istraživači.

Američki istraživači Natali Ram i Dejvid Grej u radu „Nadzor u vreme kovida 19” navode da je Kina uvela aplikaciju za pametni telefon koju su svi morali da instaliraju i onda su bili obeležavani crvenom, žutom ili zelenom u zavisnosti od toga da li predstavljaju „zdravstvenu opasnost”, pa im je bio ograničavan pristup tržnim centrima, metrou i drugim javnim mestima. Sličan sistem obaveštavanja ljudi o zaraženima uveden je i u Južnoj Koreji, ali i u Severnoj i Južnoj Dakoti.

- Američka vlada već prati gomile mobilnih telefona pravdajući to borbom protiv korone. Privatne firme brzo su se uključile. Gugl analizira lokacije korisnika za svaki okrug u SAD. Sa Kinom, Južnom Korejom, Singapurom, Izraelom i drugima, koje navode kao primer, mnogi traže sličan nivo praćenja i na evropskim i američkim tržištima - navode oni.

Britanski Gardijan nedavno je objavio tekst u kome tvrdi da se uvođenje nadzora karakteriše kao nužno zlo, ali da postoji opasnost da dođe do „normalizacije praćenja”. Međutim, mnogi eksperti upozoravaju da je ono već postalo sveprisutno.ko vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralan u našim životima, toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa, gde god da ste na planeti i da pričate sa nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum sa operaterima: „Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam.” Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i sa kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu da bolje odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste i da s neverovatnom preciznošću pretpostave i šta ćete da uradite u naredna 24 sata - piše Brus Snajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac u knjizi „Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom”.  

STA BI BIO ZAKLJUCAK? RESENJE UVEK MOZE DA SE NADJE. POZELJNO BI BILO DA  GA SAMI NADJEMO. AKO DOPUSTIMO DA VERUJEMO DRUGIMA ( NAROCITO POLITICARIMA IZA KOJIH SU OBAVEZNO KONTRAVERZNI BIZNISMENI) DOCI CEMO U SITUACIJU DA PRESIPAMO IZ SUPLJEG  U PRAZNO - TO JEST DA IZGUBIMO I ONO MALO STO IMAMO U MATERIJALNOM SMISLU. A AKO POMISLIMO NA NEMATERIJALNO ( NA NASU DUSU I PRAVA COVEKA) OVOLIKIM PRACENJEM  I UVIDOM STA RADIMO ZAISTA SU NAM TO I UZELI. PA SAD JEDINO OSTAJE PITANJE VREDI LI SE UOPSTE BORITI? MOJ ODGOVOR JE VREDI IAKO SVE IZGLEDA BESMISLENO I PRETESKO. VRATITE SE NA NASLOV

ZA SVE POSTOJI RESENJE!