SIZIFOV POSAO

 DA LI SE ZAPITATE DA LI JE POSAO KOJI RADITE ZAPRAVO KAO SIZIFOV? ILI JOS BOLJE DA LI JE SVE STO RADIMO SIZIFOV POSAO JER GA PONAVLJAMO IZ DANA U DAN?

Izraz Sizifov posao upotrebljava se u značenju „neprekidan, zamoran i besplodan (uzaludan) rad bez svrhe i cilja”. Prema grčkoj mitologiji, Sizif je bio vladar Epira u Argolidi i osnivač grada Korinta. Bio je poznat kao najmudriji, najlukaviji i najpokvareniji smrtnik stare Grčke. Priča o njegovoj podmuklosti i basnoslovnom bogatstvu širila se nadaleko. Kao sin boga Eola, gospodara svih vetrova, znao je božanske tajne, ali ih u svojoj oholosti nije hteo ili nije mogao čuvati. Tako je jednom prilikom Asopu, ocu lepe Egine, koju je ugrabio Zevs, otkrio ime otimača i time na sebe navukao gnev vrhovnog boga i gospodara svih ljudi. Zevs je poslao boga smrti Tanatosa da odvede Sizifa u carstvo mrtvih. Ali lukavi Sizif, osetivši da mu se približava smrt, na prevaru uhvati Tanatosa, zarobi ga i okuje. Iza toga nastala je prava pometnja: ljudi su prestali umirati i tako je poremećena ravnoteža i sklad u prirodi. Da bi svet spasao te nevolje i kaznio neposlušnog Sizifa, Zevs naredi bogu rata Aresu da ga uhvati. Ovaj to i učini, oslobodi Tanatosa, koji onda Sizifa odvuče u podzemni svet. Ali i tu lukavi Sizif ponovo nadmudri bogove.

Pošto su gospodari podzemlja, Had i njegova žena Persefona, uzalud čekali da im Sizifova žena povodom njegove smrti prinese žrtvu, Sizif pristupi Hadovom prestolu i reče: „O gospodaru duša umrlih, veliki Hade! Ti si po moći ravan Zevsu! Pusti me na svetu zemlju, ja ću narediti svojoj ženi da ti prinese bogate žrtve, pa ću se zatim vratiti u carstvo senki.” Had nije ni slutio da se Sizif pre smrti dogovorio sa ženom da ne prinosi žrtvu povodom njegove smrti kako bi mogao imati izgovor da se vrati. Verujući u Sizifovo obećanje, Had ga pusti da se vrati među žive. A on, umesto da učini ono što je obećao, nastavi da živi na zemlji i da uživa u svom raskošnom dvorcu, likujući što je jedini od smrtnika uspeo da nadmudri bogove. Na to se Had rasrdi, pošalje Tanatosa na zemlju da Sizifu iščupa dušu i vrati je u mračno carstvo mrtvih. Tu je njegova duša ostala zauvek.

Zbog svog lukavstva, pokvarenosti, obmana i podvala koje je činio ljudima i bogovima, Sizif je osuđen na tešku kaznu – da uz strmu planinsku liticu večno gura ogroman kamen, kako bi ga postavio na vrh planine. Taman kad dođe do vrha, kad mu se učini da je stigao do cilja, kamen mu izmakne iz ruku i uz tresak se stropošta do samog podnožja. On se ponovo prihvata posla i tako večno kotrlja kamen uzbrdo, bez nade da će ikada doći do cilja – na vrh planine.

Iz tog mita proizašao je izraz Sizifov posao, koji, kako je već rečeno, znači: „zamoran i besplodan, težak i uzaludan rad bez smisla i svrhe”.

Na kraju, treba reći da postoji i izraz Sizifov kompleks. To je „naziv za osećaj straha od eventualnog neuspeha upravo u času kad treba postići određeni cilj”.

Jednog dana Sizif u mojoj glavi” odlučio je da svoj kamen više ne gura. Ostavio ga je u podnožju. Shvatio je da taj kamen više nije njegov problem.

Iskoristio ga je kao odmorište, na koje će sesti i dobro porazmisliti. Kada je razmislio, ,,Sizif u mojoj glavi” je shvatio da se taj kamen nalazi u njegovim rukama, a ne oko vrata.

Kamen nije moja omča oko vrata, već materijal koji mogu da oblikujem. Mogu da ga alatkom usitnim na više delova, mogu da ga pretvorim u prah, mogu da ga koristim kao oslonac, a ne kao teret, mogu da ga fiksiram, a ne da ga guram…

Mogu vrh planine da zaravnim, mogu svoj put kojim hodam da izravnam – da ne bude strm…

Možda sam kamen doživljavala na pogrešan način.

Možda je težina kamena poticala od mene same.

Možda i nisam osvajač koji savlađuje vrhove, već mislilac koji ostaje u podnožju sluteći o onome što je gore.

Možda, ipak, onaj koji stoji na vrhu, ne vidi dalje od onog u podnožju.

Konačno, možda si mogao da se pobuniš, ,,Sizife u mojoj glavi”!

Kamen koji guraš si ti!

Možda je kamen tvoj životni dar – to su talenti sa kojima si došao na ovaj svet.

Ipak, dug i strm je put do njihove spoznaje.

Od spoznaje do ostvarenja, put je još teži, zaglibljuješ se i ideš korak po korak po njemu, posrćeš i rveš se sa samim sobom. Tek kada to shvatiš, možeš napustiti okvire koji te sputavaju i reći sebi: ,,Možeš biti ti na više načina!”Moja misija je postala dalekosežnija, dopirala je do više ušiju i imala je više odjeka. Iskustvo sam prenosila na decu, mlade i na odrasle koji su želeli da slušaju ili čitaju o onome što sam imala da im kažem. 

Sreća je kada od ,,Sizifovih poslova”, koji nas prate, napravimo iskorak.

Uspeh je kada odstupimo od ustaljenih mitova, a da pritom ne navučemo na sebe Sizifov kompleks – osećaj straha od neuspeha upravo u času kada treba postići određeni cilj.

Zato je mit o Sizifu, zapravo, simbol čovekovog istrajavanja na putu života. Ne postoji osoba koja, kao i Sizif, nema bar po jedan svoj kamen.

U  Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Na kraju krajeva sizifov posao je posao koji radis dok ne nadjes bolji! E sad sto ga mnogi ne nadjemo....Takodje moramo dobro da znamo da li je to sto radimo svrsishodno ili uzaludno! Pitanje svrsishodnosti rada isto je  tako važna  kad je u pitanju rad u kući, pranje sudova ili usisavanje stana? Roditelji najbolje znaju kolika je količina posla očuvati dete. Šta mislite da li to roditelji rade za finansijsku naknadu ili je nešto drugo u pitanju?Toliko o svrsishodnosti toga sto radimo na razlicitim poslovima za finansijsku naknadu! Tu lezi odgovor zasto svi radimo Sizifov posao! Zato sto ne razmisljamo o nasoj i njegovoj svrsihodnosti!

I tako najvise vremena u zivotu provedemo Cekajuci Godoa ( nesto sto se nikada nece desiti) dok radimo Sizifov posao.

SVE VAM JE JASNO! NE GURAJTE VISE TAJ KAMEN UZ BRDO. MENJAJTE SE POD HITNO! I NA KRAJU KRAJEVA NISMO SVI ZA TAJ VRH TE CEMU GURANJE STENCUGE KA VRHU. MOZDA SMO ZA PODNOZJE ILI ZLATNU SREDINU. BILO KAKO  BILO KAMEN NAM NI NE TREBA. SAMI SMO GA STVORILI SAMI TREBA I DA GA SE RESIMO!