NIJE BAJKA, NIJE CRTANI NEGO REALNOST

 MNOGO SAM PISALA O CRTANIM FILMOVIMA I  BAJKAMA. CRTANI FILMOVI I BAJKE SU ZAPRAVO VRLO HOROR I NE ZNAM KAKO SMO ODLUCILI DA IH PRICAMO DECI PRED SPAVANJE. DA JE BAJKA  O PRINCEZAMA, BALSKIM HALJINAMA I VENCANICAMA DOBILA SASVIM DRUGU KONOTACIJU  SAZNALA SAM OVIH DANA. A DA SMO SVI MI IZ NEKOG CRTANOG ILI BAJKE JASNO MI JE ODAVNO.

VENCANJA obično nisu događaj u kojima mladenci, a pogotovo mlade, teže kršenju konvencija, ali to se možda menja, kako piše CNN. U nedavno objavljenom članku napisali su kako u svetu sve veći trend postaju crne venčanice koje su u poslednjih godinu dana postale sve traženije, kako na Guglu, tako i u stvarnosti.

Laura Makiver, PR menadžerka u brendu David's Bridal, istakla je kako je to njihov omiljeni trend jer su crne haljine "šik i dramatične". Pre su, kaže, mogle da se naruče, ali sada ih po prvi puta imaju u ponudi u buticima, kao i u onlajn prodaji.Koncept tradicionalnog je evoluirao", objasnila je Makiver za CNN dodavši kako je i pandemija bila jedan od faktora koji su uticali na ovu promenu.

"Trend smo primetili 2021, kada je mnogo parova odlučilo da odbaci tradicionalna pravila venčanja. Mnoge mlade su zbog pandemije morale da odlože venčanja, pa su zbog toga htele da njihov poseban dan bude zaista poseban. Htele su da budu odjevene onako kako su one htele", ispričala je Makiver.

Ranu Kolman, direktorka marketinga brenda Azazie, istakla je kako je za mnoge mlade bela venčanica postala znak manjka originalnosti.

"Crna podseća na Holivud i na glamur crvenog tepiha. Osećaju se kao da time dobijaju dodatnu pažnju i kao da su u njih uperena svetla reflektora".

Dakle, i dalje svaka devojka sanja svog princa i svoje vencanje, svoju bajku, medjutim, vremena su se znacajno promenila kao i drustvo u kome zivimo pa su morale da "pojacaju" utisak . Danas je sve preterano i svega ima vise nego sto treba. I ova pomama za crnim vencanicama  mozda ima bas koren u bajkama i crtacima.

Koliko samo kvizova ima koji si lik iz crtaca? Eto ja sam Dusko Dugousko recimo. A ako bi analizarali sve te bajke i crtace shvatili bi da mozemo bukvalno da se pronadjemo. Mozda je bas ta fascinantna slicnost crtaca, bajki i nasih realnih zivota i dovela do toga da na taj nacin usmeravamo decu. Vaspitavajuci ih na stivu za decu, necemu sto je namenjeno za njihov uzrast skidamo sa sebe odgovornost da cemo ih uplasiti od zivotnih teskoca.  I onda se oni indetifikuju sa nekim likom iz maste i mi smo zadovoljni ako nam se svidi odabir.Sad bilo bi to OK da taj svet iz maste nestane kad se dodje u doba zrelosti, ali ne. On se toliko nakupio u nama da smo ga samo potisnuli u "nesvesno" jer tako svi rade. A mi moramo da budemo kao svi. Onda povremeno ispliva na povrsinu neka nasa karakteristika lika iz crtaca ili bajke (kao ove crne vencanice) i time iznenadimo sve, pa i sebe!

 

Početkom XIX veka, braća Jakob i Vilhelm Grim su gajili veliku naklonost prema germanskom folkloru, a to se razvilo u prikupljanje narodnih priča. Međutim, kako su priče bile prilično zastrašujuće, braća su im davala „lakša“ tumačenja, kako bi se knjige prodavale.

Iako je većina bajki zasnovana na legendama, neke su nastale na osnovu stvarnih ličnosti i istinitih događaja. Bajka „Snežana i sedam patuljaka“ bazira se na tragičnom životu bavarske plemkinje iz XVI veka, Margaret fon Valdek iz Bad Vildungena.

Njen brat je koristio decu za rad u rudniku bakra. Težak posao, kao što je rudarenje, njihova mala tela u potpunosti je izdeformisao i zato su ih zvali patuljcima. I priča o otrovnoj jabuci potiče od stvarnog događaja. Ona je bila nuđena deci radnicima za koje se verovalo da su krala. Margareta je imala maćehu koja ju je prezirala. Iz mržnje ju je poslala na briselski dvor, gde joj je princ Filip II od Španije postao ljubavnik. Njegov otac, kralj Španije, protivio se toj romansi, pa je poslao ljude da otruju Margaretu. I priča o „Ivici i Marici“ krije strašnu istinu o velikoj gladi koja je vladala od 1315. do 1317. godine. Veliki deo evropskog kontinenta bio je uništen, vladale su bolesti, a smrt je bila na svakom koraku. U tom beznađu, često se događalo da roditelji napuste decu i puste ih da lutaju i sama se snalaze. Priča o veštici i njenoj kućici od čokolade i kolača bazira se na tragičnoj priči od uspešnoj pekarki Katarini Šraderin. Ona je tokom XVII veka pravila ukusne kolačiće od đumbira, a ljubomorni pekari su je optužili da je veštica. Nakon što je proterana iz grada, grupa ljutih komšija ju je vratila kući i spalila u njenoj peći. Iako ima mnogo verzija, najverovatnije da se iza Pepeljuge krije priča o plavokosoj Grkinji Rodopis, čije ime znači „rumenih obraza“. Vrlo mlada je uhvaćena, odvedena u Trakiju, a potom, kao robinja, u Egipat. Njen neobičan izgled učinio ju je dragocenom robom, a njen gospodar, faraon Ahmos II, obasipao ju je poklonima. Jedan od poklona bile su zlatne cipele. 

 Mnogi od nas su odrasli u uverenju da su bajke samo nevine, lepe priče za decu. Stvarnost je, ipak, malo drugačija i činjenica je da njihove poruke ne prikazuju uvek muško-ženske odnose u najboljem svetlu.
Kada se sada, kao odrasli, osvrnemo i zagledamo u svoje omiljene bajke, vidimo svoje junake i princeze iz potpuno drugačije perspektive. One sada za nas imaju mnogo dublje i drugačije pouke, nego kada smo bili mali. 

SHVATATE O CEMU PRICAM? I NE KAZEM NIKAKO DA TREBA DECI ZABRANITI CRTACE I BAJKE. TAMAN POSLA. NE CITATI DETETU UVECE BAJKE JE ZLOCIN. SAMO SAM HTELA DA KAZEM DA U SVAKOME OD NAS "CUCI" NEKI LIK IZ CRTACA ILI BAJKE. I NEKA. SVET BI BIO MNOGO SRECNIJI I BOLJI KAD BI SVI OSTALI DECA. JER DECA MNOGO BOLJE KAPIRAJU BAJKE OD NAS, A IMAJU SNAGE I VOLJE DA SE NOSE SA ZIVOTOM ,A MI SMO SE VEC ODAVNO UMORILI!