TAJ NOVI DIGITALNI SVET I TOLIKO NAPREDNA TEHNOLOGIJA POCINJU DA PLASE. TAMAN POMISLIM , E SAD SAM SVE VIDELA - KAD ONO NESTO NOVO. PA IZDVOJILA SAM NEKE ZANIMLJIVOSTI.
Poslovanje unutar granica „starog sveta“ i ponašanje po njegovim pravilima postalo je - neisplativo. Novi svet digitala koji se nakon pandemije oblikuje pred našim očima od svih nas zahteva otvorenost uma, fleksibilnost i spremnost da uronimo u njega bez predrasuda.
Rodrigo Alier iz kompanije Glovo je u dinamičnom obraćanju ukazao da se ova firma rapidno transformiše i da je ju je već danas teško posmatrati kao (isključivo) kompaniju za dostavu.
Kao što Amazon već dugo nije online knjižara, tako je i Glovo evoluirao u svojevrsno tržište za sebe. Naime, brendovi iz domena restorana, hrane i maloprodaje koji su u početku bili deo ponude Glovo dostave prepoznali su ovu platformu kao mesto gde se dešava veliki broj kvalitetnih transakcija i poželeli su da budu njen deo, kao partneri i oglašivači.
Metamorfozom tih brendova od pasivnih aktera ponude u aktivne učesnike platforme, Glovo je ušao u fazu četvorosegmentnog marketplace-a, gde se na istom digitalnom mestu susreću sama platforma, ponuđači, korisnici i, od nedavno, brendovi kao advertajzing partneri.
Vanja Bertalan, CEO, Human nas je podsetio da biološku evoluciju ne možemo ni da prevarimo ni da ubrzamo. Raspon naše pažnje je unapred definisan i jedino što se menja jeste količina i vrsta nadražaja (signala) koji tu pažnju troše.
Nove generacije preplavljene su signalima sa polja digitalnog sveta i nisu zainteresovane za stare modele i pravila ponašanja. Međutim, Vanja je konkretnim primerima odlično pobio tezu da nove generacije imaju manji raspon pažnje. On je evolucijski dat i manje-više isti kao i kod prethodnh generacija, ali je razlika u tome što je podeljen na daleko više signala koji se za tu pažnju “bore”.
Ovo razlikovanje bitan je element shvatranja na koji način oglašivači treba i mogu da dopru i do „digitalnih urođenika“.
Da bi opstali, događaji koji su to mogli transformisali su se u digitalni (ili hibridni) format. Prestankom pandemije, talas živih događaja preplavio je svet željan druženja, iskustava i međuljudske interakcije, bacivši u zapećak non-live formate. Prema panelistima, non-live formati, sa i bez publike, nastaviće da postoje, ali u daleko manjem obimu i kao dodatna vrednost živim eventima.
Međutim, panelisti su upozorili na oprez nakon što ovaj “post-covid“ period prođe jer će nakon njega organizatori događaja morati da se fokusiraju na to ko su i koju stvarnu vrednost pružaju učesnicima. Tehnološka inovacija koja je maltene silom morala da se primeni s početkom pandemije nastaviće se primenom virtuelne realnosti i tek treba da se vidi kako će VR/AR uticati na event industriju.
Jason Barnard, The Brand SERP Guy smišljeno je i dozirano šokirao publiku svojim predavanjem koje se odnosilo na Google. Prema njemu, Google (kao i sve big tech platforme) pustile su “u pogon” svoje algoritme veštačke inteligencije koji se mogu uporediti sa malom decom žednom znanja.
Ukoliko se prema toj “deci” ophodimo na pravilan, “roditeljski” način i objanimo im na jasan, kredibilan i konzistentan način ko smo to mi (ili naš biznis), ona će nas prepoznati i nagraditi optimalnim prezentovanjem na Google stranici sa rezultatima pretrage.
Lično i kompanijsko brendiranje koje se bazira na navedenim svojstvima činjenica koje želimo da saopštimo Google-u postaje sve važnije, jer je namera Google-a da sve segmente nečije egzistencije koje identifikuje i indeksira pretoči u jedinstvenu stranicu posvećenu tom brendu. U tom smislu, Google stranica sa rezultatima pretrage o nama biće naš mini-sajt i bitno će uticati na opredeljenje onih koji nas pretražuju da li će stupiti u interakciju sa nama ili ne.
Japanski naučnici uspeli su da razviju kožu za mehanička tela od ljudskih ćelija.
Iako izgleda pomalo ljigavo, takva koža je vodootporna, može da se zaceli i ima teksturu poput ljudske.
"Mislim da je živa koža savršeno rešenje da se robotima podari izgled i dodir živih bića jer je to potpuno isti materijal koji prekriva naša tela", rekao je inženjer Šodži Takeuči sa Tokijskog univerziteta.
Stručnjaci su uspešno obložili trozglobni, funkcionalni prst robota prototipom kože koja je uzgojena u laboratoriji.
"Prst izgleda vlažno jer dolazi ravno iz medija za kulturu. Budući da ga pokreće električni motor, zanimljivo je čuti mehaničke zvuke u prstu koji izgleda baš kao pravi", rekao je Takeuči, a prenosi SajensAlert.
Naučnici su i ranije pokušavali da na robote stave pravu kožu ali su nailazili na probleme, zbog čega su japanski stručnjaci pokušali sa drugim pristupom – stvaranjem kože koja se sama oblikuje na uređaju.
"Teško je iseći, zalepiti ili zašiti ekvivalent kože bez oštećenja mekog, krhkog tkiva. Umesto toga, umočili smo robotsku strukturu u rastvor kolagena i dermalnih fibroblasta - ćelija vezivnog tkiva kože", objašnjavaju naučnici.
Zatim su ovaj osnovni sloj obložili epidermalnim čelijama, glavnom komponentom našeg spoljašnjeg sloja kože. Bez ovog dodatnog sloja, tkivo ne bi bilo vodootporno.
Iako ovaj materijal može da podnese pružanje i skupljanje robotskih prstiju, ipak je mnogo slabiji od ljudske kože. Naučnici smatraju da to mogu da poprave većom koncentracijom kolagena u početnom rastvoru i dužim sazrevanjem ćelija.
Zanimljivo je da i da ova veštaćka koža može da se "izleči" i zavojem od kolagena koji ćelije upijaju i tako popravljaju ostećenja.
Iako su rezultati studije objavljene u u časopisu Matter fascinantni, tkivo iz laboratorije je i dalje vrlo ograničeno. Ne može dugo da opstane van hranjivog rastvora jer mu je, baš kao i ljudskoj koži, potrebno konstantno snabdevanje vodom da se ne bi osušilo.
"U budućim istraživanjima trebalo bi da postavimo kanale unutar i ispod dermisa koji oponašaju krvne sudove kako bismo tkivo snabdeli vodom, i trebalo bi integrisati znojne žlezde u naš ekvivalent kože", naveli su naučnici i predložili dodavanje "nerava" i senzora kako bi ova veštačka koža imala više funkcija.
"Iznenađeni smo koliko se dobro tkivo prilagodilo površini robota. No ovo istraživanje je tek prvi korak ka stvaranju robota koji su u potpunosti prekrivenih živom kožom", rekao je Takeuči.
Autonomni brod Mejflauer (MAS) završio je u nedelju putovanje dugo 4.400 km od Plimuta u Velikoj Britaniji do Halifaksa u Novoj Škotskoj u Kanadi.Trimaran na solarni pogon dugačak 15 metara je sposoban za brzine do 10 čvorova (20 km/h) i njime je upravljala ugrađena veštačka inteligencija (AI) koju je kreirao IBM, a koja je dobijala informacije sa šest kamera i 50 senzora.
Napravljen je da pokaže razvoj tehnologije u vekovima otkako su Hodočasnici otplovili u Novi svet, rekli su šefovi.
Iz Velike Britanije je krenuo 29. aprila i očekivalo se da će biti potrebno oko tri nedelje da preplovi Atlantik. Posle manjih nezgoda to se i dogodilo.
Humanoidni robot po imenu Frida kao prvi na svetu biće testiran u kliničkom okruženju bolnice UKC Maribor, rekao je danas šef Hosmart AI projekta Vojko Flis.
On ističe i da Frida ni na koji način ne treba da zameni medicinsko osoblje, već da mu pomogne, prenosi STA.
"U bolnicama već imamo robote koje niko ne primećuje, na primer u operacionoj sali ili laboratorijama, kao i automatski defibrilator koji visi na zidu", naveo je Flis.
Dodaje da je pitanje šta će biti kada dođu roboti koji izgledaju kao ljudi, jer "tada različiti strahovi isplivaju na površinu".Humanoidni robot po imenu Frida kao prvi na svetu biće testiran u kliničkom okruženju bolnice UKC Maribor, rekao je danas šef Hosmart AI projekta Vojko Flis.
On ističe i da Frida ni na koji način ne treba da zameni medicinsko osoblje, već da mu pomogne, prenosi STA.
"U bolnicama već imamo robote koje niko ne primećuje, na primer u operacionoj sali ili laboratorijama, kao i automatski defibrilator koji visi na zidu", naveo je Flis.
Dodaje da je pitanje šta će biti kada dođu roboti koji izgledaju kao ljudi, jer "tada različiti strahovi isplivaju na površinu".
STA navodi i to da je Frida kvalifikovana za obavljanje rutinskih zadataka kao što su merenje temperature i krvnog pritiska, praćenje vitalnih znakova pacijenta i javljanje lekaru ili medicinskoj sestri.
Ovaj robot će uglavnom raditi na grudnoj hirurgiji i abdominalnoj i opštoj hirurgiji. jedinjene Države navodno šalju "kamikaze dronove" u Ukrajinu, kao deo novog paketa oružja vrednog 722 milijarde evra za pomoć zemlji u borbi protiv ruske invazije. Paket će uključivati 100 dronova, koje američki zvaničnici nazivaju "svičblejdovima".Svičblejd je bespilotna letelica za jednokratnu upotrebu koja je dovoljno mala da stane u ranac, leti brzinom od oko 100 km/h, ima u sebi ugrađene kamere, GPS sisteme i eksploziv, prenosi Euronews.
Za razliku od većine oružja, ovi dronovi takođe mogu da se isključe ili da prekinu misiju u bilo kom trenutku, a zatim da se ponovo prebace na drugu metu u zavisnosti od toga šta operater komanduje.
Ovo ima za cilj da osigura da udari budu precizni i da se mogu prekinuti u poslednjem trenutku ako postoji rizik da će ugroziti civile ili imovinu u blizini.
Postoje dve verzije ovog drona samoubice: Svičblejd 300 i Svičblejd 600.
Prema proizvođaču "AeroVironment", Svičblejd 300 može da leti do 15 minuta i 10 km pre nego što pogodi cilj.
Kamikaza dron koristi GPS koordinate i video u realnom vremenu za "precizno ciljanje sa niskim kolateralnim efektima", kaže kompanija.
Lansira se iz cevi i njegova mala veličina mu omogućava da poleti sa raznih vazdušnih, morskih i zemaljskih platformi. Ceo komplet - uključujući nosivost, lanser i transportnu torbu - teži samo 2,5 kg.
Veći Svičblejd 600 je raketa nove generacije koja može da uništi oklopne ciljeve poput tenkova, ima domet od oko 40 km i izdržljivost od oko 40 minuta - ali je zbog toga mnogo teži, jer su dron i projektil koji zajedno nose teški blizu 55 kg. Ukrajinske snage već koriste dronove turske proizvodnje koji bacaju laserski navođene bombe.
U pitanju su bespilotne letelice "Bairaktar TB2", koje je Turska već prodala u više od deset zemalja, uključujući Azerbejdžan, Libiju, Maroko i Etiopiju.
Bespilotne letelice su izvele neočekivano uspešne ukrajinske napade u ranim fazama ruske invazije - pre nego što su ruske snage uspele da postave svoju protivvazdušnu odbranu na bojnom polju, kaže Džek Votling iz londonskog Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge.
Američka administracija je već isporučila ili obećala više od 1,08 milijardi evra bezbednosne pomoći Ukrajini.
Čest motiv naučno-fantastičnih filmova je letelica koja stiže na daleku destinaciju u svemiru dok posada tokom celog puta spava u specijalnim komorama za održavanje života. Hibernacija je, možda, jedan od najboljih načina za smanjenje troškova dalekih misija, smanjenja dimenzija letelice za trećinu i održavanje posade zdravom na dugom putu ka Marsu, prenosi Evropska svemirska agencija (ESA).
Tokom dosadašnjih istraživanja ESA je došla do zaključaka da hibernacija nije samo tema naučne fantastike, već da bi mogla da postane primenjena tehnika kod organizovanja putovanja u svemir.
Kada bi se pripremali za povratni let ka Marsu, naučnici proračunavaju da bi posadi bilo potrebno da ponese hrane i vode potrebne za dve godine što je ogromna količina.
"Osim velike količine hrane i opreme mora se uzeti u obzir i radijacija u svemiru kao i mentalni i psihički izazovi na koje bi naišli tokom dugog puta", navodi Dženifer Ngo-An, koordinator ESA za istraživanje i jedan od autora naučnog rada koji se bavi povezanošću biologije sa inženjeringom.
"Torpor" je stanje u koje organizam ulazi tokom hibernacije i tada dolazi do smanjenja metabolizma u organizmu. To je uobičajen mehanizam koji koriste životinje kada žele da očuvaju energiju.
Smanjenje nivoa rada metabolizma posade koja bi letela ka Marsu na 25 odsto od normalnog stanja znatno bi smanjilo količinu potrebne hrane i drugih zaliha čime bi bilo lakše izvodljivo organizovanje dugih misija. "Stres je sastavni deo života. Novom strategijom smanjiće se dosada, usamljenost i agresija koji se ispoljavaju kada je posada dugo zatočena u letelici", navodi Dženifer Ngo-An.
OPET SMO MALO ZAVIRILI U SVET CUDA. TO JESU CUDA SVAKAKO. JOS JE NEVEROVATNIJE DA SE ONA DOGADJAJU U KRATKOM VREMENSKOM PERIODU TE TAKO MOZEMO BITI NJIHOVI SVEDOCI. NEVEROVATNO!
Нема коментара :
Постави коментар