CETIRI VRSTE INTELIGENCIJE

 INTELIGENCIJA JE VRLO KOMPLEKSNA OBLAST NASEG MOZGA. I VEC SAM PISALA NIJE ISTO BITI PAMETAN I INTELIGENTAN. ZATO TREBA TACNO UTVRDITI STA JE INTELIGENCIJA I KOJE SU NJENE VRSTE KOJE NAS CINE ZAISTA PAMETNIJIM OD DRUGIH

.Definicija inteligencije je nastala od latinskih reči inter što znači “među” i legere u
prevodu “brati, skupljati”. Sklapanjem ova dva pojma i njegovim uopštavanjem dolazimo
do značenja - uviđati međuveze ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i
na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okružuje. Inteligencija predstavlja
jednu od najispoljenijih dimenzija ličnosti pomoću koje se mere individualne razlike.
Tokom istraživanja ovog pojma postojale su dileme da li je inteligencija sposobnost
rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama ili je to sposobnost
apstraktnog razmišljanja, razumevanja uzroka i posledica nekog problema, sposobnost
razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom
cilju. Dok su neki inteligenciju videli i kao sposobnost lakog i brzog učenja i sticanja
novih sposobnosti. 

Kada se pomene inteligencija, svi prvo pomisle na dobru logiku, brzo računanje i generalno, talenat za matematiku. Ali, to je vrlo usko razmišljanje jer postoji više tipova inteligencije. Prema psiholozima, ukupno četiri.

1) Kvocijent inteligencije (IQ)

2) Emocionalni kvocijent (EQ)

3) Socijalni kvocijent (SQ)

i četvrti o kom se najmanje govori a koji je teško prevodiv na srpski jezik:

4) Kvocijent “nedaća” (AQ)

Kvocijent inteligencije (IQ) meri nivo razumevanja. On vam je potreban da biste rešavali matematičke zadatke, pamtili stvari i prisećali se naučenih lekcija (na primer u školi ili na fakultetu).

Emocionalni kvocijent (EQ)meri sposobnost da održite dobre odnose sa ljudima koji vas okružuju, da budete tačni, odgovorni, iskreni, da poštujete tuđe (ali i svoje) granice, da budete skromni, otvoreni i uviđavni prema drugima. On je visok kod osoba koje imaju razvijenu empatiju i osećaj za tuđe potrebe i emocije, koliko i za svoje.

Socijalni kvocijent (SQ) zapravo meri društvene veštine i sposobnost da izgradite prijateljstva i da ih kroz vreme održite i sačuvate.

Ako vaše dete ima visok EQ i SQ, veća je šansa da će postići veće i bolje stvari u životu, nego neko s višim IQ, ali ne tako visokim EQ i SQ. Pa opet, uprkos tome, većina škola fokusira se na poboljšanje nivoa IQ dok su EQ i SQ prilično zapostavljeni.

Osoba sa visokim IQ može vrlo lako biti zaposlena niže u hijerarhiji od osoba sa višim EQ i SQ, čak i ako imaju prosečan IQ.

EQ predstavlja karakter, dok je SQ harizma koju osoba nosi u sebi.

Ali, ne smemo da zaboravimo ni četvrti “novi” tip inteligencije:

Kvocijent nedaća (AQ) meri sposobnost osobe da se izbori i sa teškim situacijama u životu i da izađe iz nevolja bez gubljenja entuzijazma, zdravog razuma.

Kada se osoba suoči sa problemima, AQ koji određuje ko će odustati, ko će možda napustiti porodicu, a ko čak izvršiti samoubistvo jer ne može da se bori.

Zato, roditelji, molim vas – radite sa svojom decom na stvarima koje nisu samo razvoj akademskih veština. Trebalo bi da ih naučite da manuelni rad nije nikakva kazna niti balast, da vole sport i umetnost.

Dok tako naporno radite na razvoju njihovog IQ, ne zaboravite EQ, SQ i AQ. Vaš je zadatak da deca, osim matematike i dobre memorije, imaju i sposobnost da mnoge stvari rade nezavisno od svojih roditelja.

Ili, ukratko – ne spremajte put za svoju decu. Umesto toga, spremite decu za put.

Još jedna stavka koja je mučila psihologe bila je šta utiče na razvoj inteligencije.
Vremenom su razvijene teorije da je jednim delom zaslužan nasledni faktor, ali ne ono
što smo samo genetskim materijalom dobili od roditelja već i sve ono što su nam oni
tokom odrastanja pružali u intelektualnom smislu.I kao drugi deo, takođe veoma značajan, su faktori sredine u kojoj živimo i koji su kao
druga polovina uticaja veoma značajni pogotovo u periodima odrastanja kada sredina
ima veći uticaj na nas (škola, društvo...). Precizna procena koji je od ova dva faktora jači,
nije moguće odrediti.
Ali ono što se sigurno zna je da ova dva faktora deluju kumulativno i da bilo koji od njih
ne može da odigra presudnu ulogu u odnosu na drugi (ni najpovoljnija sredina ne može
od osobe sa deficitom inteligencije da stvori čoveka natprosečne inteligencije).
Inteligencija se mnogo brže razvija u prvim godinama života kada spoznajemo svet (i
njegove sastavne elemente). Razvoj inteligencije se završava sa stupanjem u zrelu dob
(18-25 godine života), a kasnije se samo obogaćuje obim znanja.
Kako merimo inteligenciju?
U procenjivanju inteligencije se uzima u obzir više sposobnosti, s obzirom na to da je
inteligencija veoma kompleksna psihološka funkcija. I oko ovog je, takođe, bilo rasprave
među psiholozima te se kalkulisalo oko raznih mogućnosti. Današnja psihologija priznaje
dva faktora. Gfaktor - opšta sposobnost ličnosti tj. generalni faktor i S faktor – faktor
specifičnih sposobnosti tj. specifični faktori. Na ovaj način se izbegava da se pomoću
jedne osobine i manjka svih ostalih odredi stepen inteligencije koji ne bi odražavao
realnu sliku. Shodno tome bitno je uključiti sve bitne faktore (kao što su svest, opažanje,
mišljenje, pamćenje) i tada govorimo o prosečnoj inteligenciji sa eventualnom posebnom
nadarenošću za neku određenu sposobnost.
Kliničko testiranje inteligencije predstavlja grubu procenu psihologa o intelektualnoj
razvijenosti pojedinca. Zasniva se na proceni raznih sposobnosti - bogatstvu rečnika,
razumevanju apstraktnih pojmova, sposobnosti razlikovanja bitnog od nebitnog, nivou
školskog i opšteg znanja u odnosu na edukaciju i sredinu iz koje potiče, sposobnost
rasuđivanja i drugo.
Inteligencija se meri i posredstvom testova koji je prilagođen godinama ispitanika, a
rezultati predstavljaju koeficijent inteligencije tj. IQ. Ovakve testove mogu sprovoditi
samo stručna lica.
Koeficijent inteligencije (količnik inteligencije, kvocijent inteligencije, IQ) je numerički
prikaz stepena razvijenosti inteligencije tj. predstavlja razliku između mentalnog i
kalendarskog uzrasta. Izračunava se po formuli: MENTALNI UZRAST KROZ KALENDARSKI UZRAST PUTA 100.Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi više toliko od uzrasta, već predstavlja
meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar polja koje se ispituje i za koju je
test standardizovan. Za odrasle, vrednost IQ-a se predstavlja na Gausovoj krivoj sa
središnjom vrednošću (prosečnim IQ-om) od 100 i standardnom devijacijom od 15 ili 16.
U zavisnosti od rezultata testa i vrednosti IQ-a, visina inteligencije se može podeliti na:
• Visoko natprosečna inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)
• Natprosečna inteligencija (IQ između 111-120)
• Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)
• Ispod prosečna inteligencija (IQ je između 70-89)
Vrednosti inteligencije ispod 70, u zavisnosti od uzroka deficita (tj. nastalim od rođenja ili
stečenim kasnije), predstavlja mentalnu retardaciju (oligofrenija, duševna-mentalna
zaostalost, slaboumnost), koja se dalje deli:
• Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je između 50-69)
• Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je između 35-49)
• Teška duševna zaostalost (IQ je između 20-34)
• Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)
Osobe koje imaju IQ 148 ili veći mogu postati članovi Mense, međunarodne organizacije
koja okuplja natprosečno inteligentne ljude. Ljudi sa ovim koeficijentom inteligencije
spadaju u 2% najinteligentnijih ljudi na svetu. 

Zabluda u kojoj živi veliki broj ljudi je mešanje načitanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To što je neko završio fakultet ili pročitao na stotine knjiga ne znači nužno da je i inteligentan i da može dobro i brzo da se snađe u nepoznatoj situaciji. Postoje velike razlike između pameti dobijene obrazovanjem i čitanjem knjiga i urođene inteligencije i ogledaju se u sledećim karakteristikama:Albert Ajnštajn je znao da kaže da „svaka budala može da zna, ali poenta je da se nešto razume“. Jedno je naučiti napamet, recimo, hemijsku formulu za nešto i znati kako tim putem doći do određene reakcije, sasvim je drugo razumeti šta se zaista dogodilo.

Prepoznavanje određenih stvari uglavnom je površno i vezano za posmatranje i pamćenje. Međutim, razumevanje je nešto mnogo dublje, prirodna radoznalost koja nastoji da objasni razlog.

Inteligencija je ono što je podsticalo velike umove da dođu do genijalnih otkrića. Sledili su tragove, bili znatiželjni, razmišljali i povezivali. Istraživali su nove mogućnosti i bili hrabri da istraže ono što su mnogi smatrali nemogućim. I uspevali su.

Izolovano razmišljanje o određenim činjenicama je, moglo bi se reći, beskorisno trošenje vremena. Ali, spajanje tih činjenica da bi se stvorila veća slika odraz je inteligencije. Na primer, povećanje kiselosti okeana negativno utieče na stvaranje korala i formiranje njihovih kostura. To je široko sagledavanje ili spajanje više detalja u smislenu sliku određene situacije.

Dakle, znati sam detalj da su okeani sve kiseliji i nije nešto preterano korisno, ali sagledavanje posledica i razmišljanje kako to utiče na eko sistem je već nešto sasvim drugo.

Ljudi visoke inteligencije doživljavaju određeni detalj kao deo velike slagalice, pa traže drugi deo, zatim treći… sve dok ne dobiju kompletnu sliku. Oni razumeju odnos između nekih stvarima, tu povezanost.Ljudi koje inteligencija nije preterano obdarila, ali su obrazovani i načitani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su van njihovog suženog polja mišljenja.

Mnogi ljudi su u stanju da kvalitetno raspravljati i brane svoje stavove, ali ponekad to nikuda ne vodi osim svađi i porastu negativne energije. Katkad je bolje zaćutati, više slušati, popustiti i razrešiti neku situaciju svojom voljom, ako nastavak rasprave nema smisla, a inteligentan čovek to oseti i znaće kako je najbolje da odreaguje.

Ljudi koji su manje inteligentni, a koji su izuzetno obrazovani, mogu da imaju previše visoko mišljenje o sebi, kao da su „popili svu pamet ovoga sveta“ i kada raspravljaju, imaju snažnu potrebu da dokazuju da su u pravu.

Oni ne razmišljaju na način da se od svakoga može nešto naučiti, nezavisno od toga koliko je ko obrazovan i načitan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da čovek može da bude veoma inteligentan, da široko sagledava stvari i zna sve i svašta iako možda školu nikada nije ni video.

Inteligentan čovek može da predvidi kako će njegovi postupci i reči uticati na drugog čoveka. To se može nazvati i empatijom, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne može da se nauči iz knjiga.

To je sposobnost poistovećivanja sa nekim i dobro shvatanje kako se taj čovek oseća, i zašto radi to što radi. Pa se na osnovu toga donose odluke koje su najbolje u određenoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju neće razumeti zašto njihove reči i postupci deluju na nekog na određeni način i izazivaju određene reakcije.

Kao što smo spomenuli, inteligentni ljudi nikada neće misliti da znaju sve i da su najpametniji na svetu.

Sokrat je govorio: „Najmudriji sam čovek jer znam da ništa ne znam“. Inteligenti pojedinci su svesni svojih granica, spremni su da priznaju da nešto ne znaju i da saslušaju druge kako bi nešto naučili od njih.

Punjenje glave mnoštvom informacija karakteristika je ljudi koji veruju da su veoma inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i načitani. Oni teško priznaju da je neko drugi u pravu, a da oni greše, upravo zato što su ograničeni u načinu razmišljanja. Prema definiciji inteligencija dolazi od latinske riječi intelligere te znači moć shvaćanja, razumjevanje ili poimanje te se odnosi na mislilačke ljudske sposobnosti. Inteligencija je uređena sposobnost koje je genetski predisponirana no može se i dodatno razviti. Kvocijent inteligencije pokazuje kako brzo možemo nešto shvatiti i prilagoditi svoje ponašanje određenoj situaciji. Visoki kvocijent inteligencije ne znači nužno da ćemo biti i pametni.

Pamet je sposobnost da koristimo inteligenciju, znanje i iskustvo zajedno kako bi se snašli i prilagodili određenim situacijama. Inteligencija je čista i kristalno tvrda sposobnost koja je uvijek ista. Koliko god puta rješavali neke IQ testove, rezultati su obično jako slični. No pamet se može razlikovati od situacije do situacije. Netko je izuzetno pametan kada je u okolini u kojoj je doma i u kojoj se dobro snalazi, npr laboratorij no kada tu osobu stavite u totalno drugačiju okolinu ispadaju totalne budale i njihova pamet kao da ne postoji.

Inteligencija će vam pomoći da i u totalno novoj situaciji shvatite neke ključne informacije i pojave, ali kako koristiti te spoznaje je stvar pameti.

Pamet je umješnost u korištenju inteligencije, kako svoje tako i tuđe. Inteligencija je sposobnost primijećivanja i absorpcije određene informacije. Sposobnost da koristite informaciju koju ste upravo dobili u kombinaciji s onim što već znate je pamet.

Pamet uvelike može ovisiti i predodžbama i obrazovanju, s tim da se pod obrazovanje ne misli nužno na ono školskog tipa i iz čitanja knjiga, nego i iz tzv životne škole. Ima ljudi koji pročitali ogromni broj knjiga a da ih ne čni pametnim, no čini ih načitanima.

Neki kažu da je glup onaj koji postavlja glupa pitanja, no što je to točno glupo pitanje? Da li su glupa pitanja ona koja traže odgovor koji potvrđuju našu glupost ili pamet? Da li su pametni odgovori oni kojima pobuđujemo aplauz i divljenje drugih ili oni koji čine ovaj svijet drugačijim, koja pokazuju iskrenu empatiju za patnju drugoga, za radost svih? Predrasude nekih ljudi koji se nalaze u situaciji u kojoj su iskustveno doma mogu uzrokovati da pitanja osoe koja je tek došla budu glupa. Kad god ste u novoj situaciji vaša pitanja izgledaju glupo onome tko je u toj situaciji iskusan. Kao što je vama glupo pitanje u situaciji koja je vama svakodnevnica. Ukratko nema glupih pitanja.

No postoji jednostavna definicija pameti: Kad naučiš ne postavljati glupa pitanja, tada si pametan.

To ne znači da ne smijete pitati, nego ako se nalazite u novo situciji, prvo dosta promatrajte i pustite vašoj inteligenciji da povezuje informacije koje vidite i čujete. Za početak ne upadajte sa pitanjima o temama o kojima ne znate ništa. Kada vaša inteligencija shvati dovoljno i dobije dovoljno informacija, tada će pamet smisliti pitanja koja će vam dati još informacija, ali ta pitanja neće biti naivna i glupa, nego na mjestu.

Pametan ne mora biti inteligentan, a inteligentan će se uvijek znati prikazati pametnim.

BILI PAMETNI ILI INTELIGENTNI SVAKAKO VAS JE ZAINTRIGIRAO OVAJ TEKST KAO I GOMILE RAZLICITIH TESTOVA ZA INTELIGENCIJU TO JEST NJEN KOEFICIJENT. NEMOJTE SE ZANOSITI TIM TESTOVIMA. DOVOLJNO JE DA OTVORITE UM I VIDITE SIRI KONTEKST VECINE SLIKA. TADA STE VEOMA PAMETNA I INTELIGENTNA OSOBA.