MASOVNI TURIZAM

 MASOVNI TURIZAM JE POCEO DA NANOSI VELIKU STETU MESTIMA KOJA SE POSECUJU . OMILJENE DESTINACIJE POCINJU DA PROPADAJU POD NALETIMA TURISTA. OVO LETO DOBRO RAZMISLITE GDE CETE LETOVATI I STA CETE POSETITI JER BAS VASA POSETA MOZE DA POGORSA STVARI. 

Recimo da postoje destinacije koje trpe bas ozbiljnu stetu. Evo nekih.

BARSELONA

Čak 34 miliona turista poseti godišnje katalonsku prestonicu. Od 2012. godine, porast broja turista skočio je 25%. Gužva ide do te mere da otežava normalnu svakodnevicu lokalaca. Cene nekretnina su skočile, te se stanovnici iseljavaju, i lokalni poslovi gase. Lokalci su sve više besni, i grafiti na ovu temu su svuda po centru grada. Čak se organizuju i protesti protiv masovnog turizma. Prošle godine, besni lokalci su upali na plažu Barselonetu, izjašnjavajući se protiv neprikladnog ponašanja turista, koji pijani spavaju na plaži. Jedna od mera, protiv masovnog turizma, je i ograničeni smeštaj u gradu, koji je propisala gradska vlast.

VENECIJA

 Očekuje se da će ove godine Veneciju posetiti 35 miliona turista. Ovaj grad je skoro ubijen. Prošle godine broj stanovnika se sveo na 55.000. Bez obzira na visoke cene hrane i pića u okolini, glavne atrakcije su preposećene: Trg Svetog Marka, most Rialto, Veliki kanal… I ovde su kruzeri problem. Duže vreme gradske vlasti pokušavaju da zabrane kruzerima pristajanje. Druge mere su: brčkanje nogu u nekom kanalu, konzumacija hrane i pića… sve ovo se novčano kažnjava. Policija usmerava kretanje posetilaca.da "obezbedi najveću posvećenost" rešavanju "dugogodišnjih problema" u Veneciji, koja se godinama bori sa prevelikim brojem turista i posledicama klimatskih promena.

Venecija je jedno od 1.157 mesta koja su trenutno proglašena za svetsku baštinu, sa "izuzetnom univerzalnom vrednošću" zbog svoje kulturne ili prirodne ponude.

Preporuku da se Venecija stavi na listu ugrožene svetske baštine dali su UNESKO i stručnjaci savetodavnog tela uoči 45. sednice Komiteta za svetsku baštinu ove agencije, koja bi trebalo da se održi u septembru u Rijadu. U nacrtu rezolucije se tvrdi da nije bilo "značajnog napretka u rešavanju upornih i složenih pitanja posebno u vezi sa masovnim turizmom, razvojnim projektima i klimatskim promenama".

U nacrtu rezolucije se navodi da ovi problemi izazivaju "propadanje i oštećenje građevinskih struktura i urbanih područja, degradiranje kulturnog i društvenog identiteta zdanja i ugrožavanje integriteta njenih kulturnih, ekoloških i pejzažnih atributa i vrednosti".

Venecija se poslednjih godina nosi sa brojnim vremenskim neprilikama. U februaru ove godine grad je zahvatila suša koja je bila toliko velika da je bilo nemoguće da gondole, vodeni taksi i vozila hitne pomoći prolaze kroz neke kanale. U novembru 2019. godine, poplave su bile toliko velike da su istorijsko blago i objekti bili ugroženi.

Prekomerni turizam u Veneciji je stalna tema, a UNESKO je primetio neke od napora koji su uloženi u borbu protiv toga, kao što je zabrana ulaska velikim brodovima u basen San Marko - kanal Đudeka. Ipak, u izveštaju se navodi da "efekti kontinuiranog pogoršanja usled ljudske intervencije, uključujući kontinuirani razvoj, uticaje klimatskih promena i masovnog turizma, prete da izazovu nepovratne promene izuzetnim univerzalnim vrednostiima" Venecije.

Prema izveštaju SkyTG24, opština Venecija je rekla da će "pažljivo pročitati predloženu odluku koju je objavio Komitet za svetsku baštinu UNESKA i da će razmeniti mišljenja sa vladom, sa kojom UNESKO sarađuje."

CINKVE TERE - ITALIJA

 Pet seoceta, 2015. godine, posetilo je 2,5 miliona turista. Ovo mesto je često zakrčeno brojnim turistima, naročito onima sa kruzera. Oni su dosta omraženi, i ne ostaje nikakva ekonomska dobit od njih. Čak je nastala i erozija zemljišta i česti odroni, zbog velikog broja posetilaca.

SANTORINI - GRCKA

Mesto najlepšeg zalaska sunca. Toliko posetilaca želi da prisustvuje ovom čarobnom zalasku, da su počeli da ugrožavaju ovo mesto. Prošle godine je zabeleženo 2 miliona turista, a skoro pola je sa kruzera. Ostrvska infrastruktura je čak nerazvijena i za 8.000 turista dnevno, na koliko je ograničen broj na ostrvu.

TADZ MAHAL - INDIJA

 8 miliona posetilaca, zabeleženo je ovde svake godine, a polovina su stranci. Zahvaljujući ovom broju, reke ljudi streme ka svetski poznatom mauzoleju, koji je u veoma lošem stanju. Divno beli mermer, sada je smeđ, žut i zelen zbog svakakvih zagađenja i prljavštine. Obližnja reka Jamuna je veoma zagađena i širi neprijatne mirise. Plan lokalne vlasti je da smanji broj domaćih posetilaca, a strani turisti će nesmetano posećivati Tadž Mahal.

RAJASTHAN - INDIJA 

U srcu Indije nalazi se stepenasti bunar dubok trinaest spratova. Bunar je napravljen  pre otprilike 1200 godina i svedoči o sjajnoj prošlosti Indije. Najstariji bunari sa stepenicama izgrađeni su otprilike 550 godine nakon Hrista, a najpoznatiji su izgrađeni u srednjem veku. Procenjuje se da je više od tri hiljade stepenastih bunara izgrađeno u dve severne države. Iako mnoge propadaju zbog zapuštenosti ili su prekrivene smećem modernog doba, hiljade stepenastih bunara još uvek postoji. Voda ima posebnu ulogu u hinduističkoj mitologiji, predstavlja granicu između neba i zemlje poznatu kao tirtha. Stepenasti bunari rađeni su ne samo kao izvori pitke vode, već kao i sveta kupališta te mjesta za molitve i meditaciju.

ANTARTIK

Unikatno mesto, pod budnim je okom i nadzorom naučnika. A broj turista raste, koji dolaze brodovima, namenjenim za ekspedicione plovidbe. Oni, zbog striktnih pravila o broju turista, primaju 500 putnika, koji smeju da se iskrcaju na obalu

GALAPAGOS

 Ovde je situacija specifična, jer su ostrva zaštićeno područje. Balans između turizma i ekologije teško je ovde postići. Turistima je poseta ograničena na striktno određena mesta sa vodičem. Uprkos tome, počele su da se osećaju posledice turizma. Na snagu su nastupila nova pravila. Turistima će se prilikom dolaska, tražiti na uvid povratna avio karta, specijalna kartica za kontrolu tranzita i hotelski vaučer.

MACU PIKCU - PERU

 2016. godine, Maču Pikču je na dnevnom nivou obilzilo duplo više od savetovanog broja posetilaca od UNESCO-a. Od 2014. godine, uvedene su mere da turisti mogu doći samo sa vodičem, a zatim kasnije, uveli su i termine za posete.

AMSTERDAM -HOLANDIJA

 Prošle godine ovaj grad je posetilo čak 18 miliona turista, a uz postojeće stope rasta, predviđali su da će ga 2030. godine posetiti čak 42 miliona. U Amsterdamu, gradske službe čiji je resor turizam, naprosto su prestale da reklamiraju grad kao destinaciju. Otvoreno se govori o uklanjanju Amsterdama s tržišta kako ga turizam ne bi uništio. Gradske vlsti su i na Airbnb-u zabranile da se smeštaj iznajmljuje na duže od 30 dana.

JEZERO TITIKAKA

 Ušuškan između snežnih planina duž granice s Bolivijom i Peruda, jezero Titika su nekada davno obožavale Inke koje su njegovu duboku plavu vodu smatrale mestom rođenja Sunca. 

Ovih dana, obale najvećeg jezera u Južnoj Americi su preplavljene otpadom, kesama, odbačenim iglama.

Toksični nivoi olova i žive u vodi jezera nisu odmah uočljivi, ali predstavljaju veliku pretnju, piše Independent.

Ova predivna turistička atrakcija polako propada, a niz zdravstvenih problema pogađaju 1,3 milion ljudi koji žive blizu zagađenih obala jezera Titikaka. 

HAIKU STEPENICE- HAVAJI

Stepenice koje vode uz planinu Koolau, na havajskom otoku O’ahu izgradila je 1942. godine američka mornarica. Odmah su postale atrakcija i turističko odredište, no 1985. lokalna uprava ih je zatvorila zbog sigurnosnih razloga i restauracije; 2002. godine stepenice ponovno otvaraju za javnost, no lokalno stanovništvo nije bilo oduševljeno time, jer su im brojni turisti narušavali mir. Od tada je ulaz na stepenice zabranjen, a čuvaju ga i stražari, mali broj avanturista svejedno riskira te noću odlaze na strmovit uspon, na čijem vrhu ih čeka nenadmašan pogled zbog kojega ove stepenice i nose naziv Stairway to Heaven (stepenice do raja).

Klimatske promene utiču na mnoge aktivnosti, kao što su plivanje, skijanje, planinarenje, surfovanje, pošto svaka od ovih aktivnosti zahteva određene uslove.

Ukoliko je reč o zimskom turizmu, ljudi odlaze na planine sa željom da skijaju, klizaju i uživaju u zimskim čarolijama. Međutim, šta se dešava zbog klimatskih promena? Sneg se topi, ski-staze nestaju, pejzaži prestaju da budu oslikani belom bojom – čarolija koju turisti traže nestaje. A samim tim nestaje i turizam u tom mestu. 

Ove godine je zabeležen zabrinjavajuć podatak, a to je da skijališta u Francuskoj propadaju upravo zbog snažnog uticaja klimatskih promena na evropsku skijašku industriju. Zapravo, prema procenama, samo odmarališta koja se nalaze na nadmorskoj visini većoj od 1500 metara još mogu da računaju da će imati dovoljno snega koliko je potrebno za skijanje, dok je 1960. godine ta visina iznosila 1200 metara.

S druge strane, u priobalnim i toplim predelima klimatske promene imaju drugačije posledice.

Priobalne predele odlikuju drugačiji uslovi, te su oni bogati šumama, savanama, peščanim dinama, ostrvima, što ovakva mesta čini primamljivim za brojne turiste. 

Ipak, klimatske promene ostavljaju trag i u ovakvim predelima. Dolazi do erozije obala, potapanja ostrva, ali i podizanja svetskog nivoa mora usled topljenja glečera. Mnoga priobalna naselja koja su suočena sa ovakvim posledicama klimatskih promena prestaju da budu zanimljiva za posetioce, čime se turistička ponuda smanjuje i turizam polako gasi.

Rezultati istraživanja Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije pokazuju da će, ukoliko se procesi koji izazivaju klimatske promene ne zaustave, skoro 50 % peščanih plaža na svetu nestati do kraja veka.

Ono što bitno utiče na turizam jesu i šumski požari, pa smo tako ovog leta svedoci ovog velikog problema koji je pogodio čitavu zapadnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je inače veoma razvijena turistička ponuda u ovoj regiji – ugašena.

Interesantno je da ne utiču samo klimatske promene na turizam, već i celokupna industrija turizma utiče na klimatske promene.

Naime, mnoge turističke aktivnosti doprinose emisiji gasova sa efektom staklene bašte, u čemu prednjači transport. 

Da bi turisti došli do određene destinacije, moraju koristiti prevozna sredstva, a, nebitno da li je reč o vodenom, vazdušnom, železničkom ili drumskom saobraćaju, gotovo sav transport je zasnovan na naftnim derivatima.

Osim kroz transport, turizam utiče na klimatske promene i na mnoge druge načine, a jedan od njih je i potrošnja električne energije za rad sredstava za grejanje i hlađenje smeštajnih objekata

.MISLIM  DA NISAM OBUHVATILA MNOGO MESTA KOJA SU LJUDI USPELI DA UNISTE. STALNO NAILAZIM NA MESTA UPOZORENJA ZA TURISTE NA CELOJ PLANETI. STA RECI?