VESTACKO MESO

POSLEDNJIH DESET GODINA PISEM BLOGOVE. CITAJUCI GOMILU SADRZAJA PO INTERNETU TRAZECI ZANIMLJIVE TEME DOSLA SAM DO ZAKLJUCKA DA SU SVE TEORIJE ZAVERE UGLAVNOM ISTINA. TAKO DA  OVU TEMU UOPSTE NE SMATRAM  ZAVEROM  - JEDNOSTAVNO TO SE DOGADJA  VEC NEKO VREME. JEDEMO VESTACKO MESO A DA TO NI NEZNAMO. TAKODJE JEDEMO INSEKTE I KOJEKAVE GMO PROIZVODE I SVE SMO BOLESNIJI. LOGICNO. PA IAKO JE OPRAVDANJE ONE AGENDE KOJOM  TREBA DA SE  DO 2030-TE  SPASE PLANETA   OPET NIJE U REDU DA SE UNISTI LJUDSKA VRSTA. MADA LJUDSKA VRSTA JE I DOVELA DO UNISTAVANJA PLANETE. ZACARANI KRUG.( POGLEDAJTE MOJ BLOG OD 27 AVGUSTA 2019-TE ZOVE SE ISTO OVAKO)

Da se vratimo mi na proizvodnju vestackog mesa. Kazu nice i u Surcinu takva frabrika.I ja naravno verujem. Sto bi mi bili mimo sveta? A trebali bi! Zarad nase dece ako nista drugo.

KOMPANIJA NESTLE U SURCINU JE IZGRADILA  FABRIKU ZA PROIZVODNJU MESA NA BILJNOJ BAZI ODNOSNO ZA PROIZVODNJU SNICLI ,MEDALJONA ,FILEA NA BAZI SOJE I GLUTENA.

Parče mesa koje niko ne plaća životom već je na tanjirima. Za razliku od dosadašnjih pokušaja da stvori savršen odrezak, izraelska tehnologija kao osnovu koristi obične ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu. Snicla ili pileće meso na vašem tanjiru mogu da se nađu a da za to ne plati nijedna životinja svojom glavom. To više nije daleka budućnost, već sadašnjost. Inovacija koju sprovodi izraelska kompanija među prvima u svetu, zapravo može u potpunosti promeniti način na koji koristimo prirodne resurse- veštački uzgojeno meso koje je zdravija a podjednako ukusna opcija.

Za Telegraf Biznis, profesor Yaakov Nahmias, osnivač kompanije Future Meat Technologies, govori o principu rada, metodu, ukusu kultivisanog mesa, i tome kako se menja svet pred našim očima.

Njegova kompanija radi na veštačkom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.

Za Telegraf Biznis, profesor Yaakov Nahmias, osnivač kompanije Future Meat Technologies, govori o principu rada, metodu, ukusu kultivisanog mesa, i tome kako se menja svet pred našim očima.

Njegova kompanija radi na veštačkom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.Proces je vrlo sličan proizvodnji piva. Gajimo kravlje ili pileće ćelije u velikim kacama od nerđajućeg čelika u objektu koji je sličan pivari. Ćelije rastu i zatim se međusobno pritiskaju da bi stvorile hamburgere ili pileća prsa -ostoji šansa da će novi način dobijanja mesa biti normalan već za dve do tri godine. U tom slučaju bi odrezak koštao oko dva dolara.

Istovremeno, na tanjirima će biti sve više zastupljeno, a naš sagovrnik ističe da su na dva nedavna događaja vrsni kuvari i kritičari hrane konstantovali da se njhov jagnjeći ćevap ne razlikuje od pravog mesa.Kritična potreba. Potražnja za mesom brzo raste, posebno u Aziji. Više ne možemo da proširimo proizvodnju mesa, jer koristimo svu raspoloživu zemlju i vodu. Ako želimo da naša deca jedu iste stvari kao i mi, moramo da promenimo metode proizvodnje - kaže naš sagovornik.

U poslednje vreme, pored organizacija za zaštitu životinja, sve su glasnije i organizacije za zaštitu životne sredine. Naime, kaže se da se tokom proizvodnje mesa stvaraju najštetnije emisije. Da li je to tačno, koliko je situacija alarmantna?

- Proizvodnja govedine zaista je odgovorna za oko 14% globalne emisije ugljenika - navodi nam on.

Na pitanje da li će laboratorijska proizvodnja mesa spasiti životinje kaže da veruje da bi uzgoj životinja u budućnosti bio nepotreban. Ne dopada nam se izraz „konačno rešenje“ u Izraelu - (smeh)

U Srbiji, volimo ukus dobrog pečenog mesa (pečenja), možete li garantovati da je ovo iz laboratorije podjednako ukusno?

- Iskreno sumnjam da ćete uspeti da razlikujete svoje ćevape od mojih - poručuje nam profesor Nahmias.

Rezultati mnogih istraživanja su pokazali da otprilike polovini ispitanika ne bi smetalo da kupuje kultivisano meso, ako je kvalitet isti kao i kvalitet redovnog mesa. Kultivisano meso je takođe veoma popularno među poznatim ličnostima, koje su uložile mnogo novca u istraživanje, kao što su Bil Gejts i Ričard Brenson.

Takvo meso ima mnoge prednosti, a to što štedi život životinja samo je jedna od njih. Uzgoj kultivisanog mesa izgleda nerealno za mala poljoprivredna gazdinstva i firme, pa se pretpostavlja da će to prvenstveno ostati u rukama velikih korporacija i posle 2021. godine.

Zagovornici ovog načina proizvodnje ne vide nikakvu prepreku u uzgoju mesa koje se prodaje na tržištu odmah pored redovnog mesa i smatraju da svaki potrošač može da odluči koje meso želi da kupi.

kom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.

 Prvi goveđi burger iz laboratorije napravio je prof. dr Mark Post, tada sa Univerziteta u Mastrihtu. Kako je tad rekao, napravljen je od desetina milijardi ćelija uzgojenih u laboratoriji. Sam burger od tog mesa za probu na konferenciji za medije u Londonu spremio je kuvar Ričard Makgou, a isprobali su ga kritičari hrane Hani Ruecler i Džoš Šonvold.

- Očekivao sam da tekstura bude mekša... Postoji jak ukus ovde. Prilično je blizu mesu, ali nije tako sočno. Konzistentnost je savršena, ali nedostaju so i biber. Za mene je ovo meso, ne raspada se - rekao je Ruecler, austrijski kritičar, a preneo BBC te 2013.

Njegov kolega Šonvold rekao je da u ustima burgeri imaju ukus mesa.

- Fali mi masnoća, nekako je suvo, ali zaista se čini kao da jedem burger. Ono što je konstantno različito jeste ukus - rekao je on.

Još na tom svojevrsnom reklamnom performansu bio je jasan i glavni problem - burger je bio preskup. Cena tog projekta i jednog burgera bila je 330.000 dolara, što je platio Sergej Brin, koosnivač "Gugla".

Mark Post je ceo proces počinjao vađenjem matičnih ćelija iz mišića krave, a onda ih u laboratoriji uzgajao pomoću različitih nutrijenata i hemikalija kako bi se razmnožavale i razvijale. Tri nedelje kasnije više od milion matičnih ćelija koje se stavljaju u manje posude i tu prerastaju u komade mišića, duge oko centimetar i debele svega nekoliko milimetara. One se zamrzavaju dok ih ne bude dovoljno da se pretvore u burger, a pošto su bele, onda se oboje pomoću cvekle i mioglobina.Od te demonstracije do danas prošlo je deset godina, a prva zemlja u kojoj je počela prodaja mesa iz epruvete postao je Singapur, i to 2020. Njihov put vrlo brzo sledio je i Izrael, a premijer te zemlje Benjamin Netanjahu još u decembru 2020. postao je prvi svetski lider koji je probao komad ovako nastalog mesa. Ukusno je, a može da se jede bez ikakvog osećaja krivice. Ne osećam razliku između ovog i pravog mesa - rekao je on tada, a preneo je sajt Vegnjuz.

Pre samo nekoliko nedelja Netanjahu je ponovo posetio jednu od fabrika za proizvodnju mesa iz laboratorije, a ovog puta je isprobao na taj način proizvedenu ribu.

- Danas smo jeli ribu koja je proizvedena bez ribe, meso proizvedeno bez krava. Ovo je globalna revolucija. Druge zemlje nisu tako sklone eksperimentima sa veštačkim burgerima i šniclama. Prodaja je dozvoljena samo još u delovima SAD, dok su zahtevi za zabranu sve češći. Tako je italijanska desničarska vlada predložila zakon o zabrani proizvodnje i uvoza mesa, ali i druge hrane iz laboratorije, po čemu je prva na svetu. Hrana napravljena u laboratoriji potencijalno je opasna po zdravlje ljudi. To je bljuzgavica koja nikad neće moći da ima ukus kao pravo meso. Odbacujemo ideju o standardizovanju proizvoda, pravljenju da svi budu isti kada izađu iz laboratorije, čime se kidaju naše kulturne veze sa zemljom iz koje smo - rekao je Frančesko Lolobriđida, ministar za poljoprivredu i suverenitet hrane u vladi Italije i viši funkcioner desničarske partije Braća Italije.

On je dodao da nisu tačne kritike da u njegovoj zemlji nije moguće održivo stočarstvo i dodao da uzgoj mesa iz laboratorije koristi veliku energiju i nije ništa manje opasan po okolinu od industrije i poljoprivrede.

- Multinacionalisti ulažu u ovaj sektor, iz njihovog ugla gledanja to je dobar posao jer će povećati profit, a smanjiti cenu hrane i energije.Stavovi naučnika umeju dosta da se razlikuju po ovom pitanju. Dok neki smatraju da bi ovo "ćelijsko stočarstvo" moglo da bude budućnost, drugi navode da nije ništa manje opasno po ostatak planete od klasičnog stočarstva.

- Meso uzgojeno u laboratoriji ima potencijal da bude mnogo održiviji izvor hrane od one nastale u tradicionalnim uslovima, a pomoglo bi i u sprečavanju širenja različitih bolesti. Naučnici mogu da uzgoje mišićno tkivo životinja u veštačkim uslovima, reprodukujući proces ćelijske regeneracije, koji se i prirodno dešava u mišićima životinja. Ovo se radi pomoću matičnih ćelija, koje su specijalizovane u ćelijskoj podeli - napisala je Silvija Malagoli, postdoktorand sa Univerziteta u Stratklajdu, za Konverzejšn, a preneo je Rojters.

Kako je dodala, za sada su potrebne oko četiri nedelje da se proizvede jedan burger.

- Mnogi drugi životinjski proizvodi, od morskih plodova do mleka, mogu da nastanu u laboratoriji. Trenutno, za stočarstvo se koristi 70 odsto obradivih površina i ogromne količine vode. To bi se moglo povećati u budućnosti. Očekuje se da će potrošnja mesa biti duplirana do 2050, kako bude rasla srednja klasa u Kini, Brazilu, Indiji i Africi. Proizvodnja mesa u laboratorijama mogla bi da koristi mnogo manje zemlje i vode. Istraživanja ukazuju da je 99 odsto manje zemlje potrebno za proizvodnju kilograma mesa iz epruvete nego da se uzgoji na evropskim farmama. Ovaj način uzgoja smanjuje i rizik od razvoja bolesti, a smanjuje i patnju životinja. Meso iz laboratorije ima potencijal da naš sistem proizvodnje hrane postane održiv. .

SETITE SE PRICE OD NEKI DAN. SUPERCELIJSKA OLUJA UNISTAVA USEVE, POVRCE, VOCE, AFRICKA SVINJSKA KUGA 'UBIJA' SVINJE U SRBIJI ( MADA NE ZNAM BAS DALIU AFRICI IMA SVINJA), PONOVICE SE PTICIJI GRIP, KRAVLJE LUDILO I KO ZNA STA SVE. GMO PROIZVODI I VESTACKO MESO ZAMENICE ONO STO LJUDSKA VRSTA JEDE OD POSTOJANJA. MOZDA SMO TO I ZASLUZILI!