IZUZETNO SU TESKA VREMENA. SVE TEZE JE NOSITI SE SA PROBLEMIMA U OVOM I OVAKVOM DRUSTVU. POMOCI SEBI I DRUGIMA POSTALO JE GOTOVO NEMOGUCE.SVE VISE LJUDI RAZMISLJA - STA JA SAM MOGU DA UCINIM PROTIV TOGA? IMA ISTINE U TOME, ALI DA SVAKO TAKO RAZMISLJA DESAVALE BI SE TEKTONSKE PROMENE. NAZALOST EMPATIJA JE SPALA NANISKE GRANE TE SE LJUDI SVE VISE OKRECU SAMO SEBI I SVOJIM PROBLEMIMA. MEDJUTIM , JOS POSTOJE HUMANITARNA DRUSTVA, HUMANI LJUDI KOJI POKUSAVAJU DA POMOGNU DRUGIMA. MADA SU I ONI CESTO KOMPROMITOVANI NA ZALOST KRIMINALCI SU NEKADA VELIKI HUMANI LJUDI IPAK VERUJEM I U ONE IDEALISTE KOJI ZAISTA CINE DOBRO BEZ SVOJE KORISTI.
Društveni identitet predstavlja način kako osoba vidi sebe u društvu, s jedne strane, a s druge, načinom kako je vide drugi članovi društva. Strukturna dvostrukost načina kako osoba vidi sebe u društvu očituje se, s jedne strane, u formiranju sopstvene slike-u-ogledalu, sagledavanja sebe očima drugih članova društva, a s druge, izgradnjom svog ličnog integriteta i individualiteta, koji je relativno nezavisan od te slike.
U tradicionalnim društvima, pojedinac je imao ograničen i fiksiran broj društvenih identiteta koji su manje ili više bili integrisani u strukturu ličnosti, dok u savremenim, idnustrijskim i postindustrijskim društvima jedna osoba može imati više različitih društvenih identiteta koji su fragmentovani i često uzajamno suproststavljeni. Zato je društveni idenititet u savremenom društvu u većoj meri instrumentalizovan i položan promeni ( najpoznatiji uticaj koji doprinosi naglašavanju važnosti predstavljanja i samopredstavljanja u drušstvu jeste uticaj medija ) Društveni identitet može biti rodni, etnički, religijski, klasni, odeređen posebnim životnim stlom. U svakom od ovih slučajeva identitet u različitoj meri zavisi od ličnog izbora pojedinca. On se može ispoljiti i kao društvena stigma, kroz obezvređivanje i nipodaštavanje. Na primer, u starom Rimu hrišćani su bili najstigmatizovanija društvena grupa; u nacističkoj Nemačkoj, to su bili Jevreji. U kastinskom sistemu Indije, kasta nedodirljivih je u toj meri bila ponižena da njihova senka nije smela pasti na bramna, predstavnika najviše kaste. Rasizam takođe predstavlja način društvenog stigmatizovanja ljudi usled boje njihove kože. Društveno stigmatizovanje povezano je s društvenim predrasudama i društvenim nasiljem. Kao što se pojedinci u različitom stepenu mogu definisati i informisati od strane svojih društvenih identiteta izvodi se da, prema društvenoj teoriji identiteta, "pojedinci nastoje da postignu ili održe pozitivan društveni idetitet". Kako pomoći sebi, društvu, u ovom vremenu i na ovom prostoru, uz sve efekte kumulativne lične i kolektivne traume koje gotovo svaki pojedinac na ovom podneblju nosi u sebi? Kako pomoći svojoj zajednici onda kada mnogi osećaju da jedva "nose" i sebe i svoje terete, probleme, kovitlac doživljaja i osećanja koja uzrokuju vrlo kompleksna kombinacija okolnosti i nasleđa...? Da li prvo rešavati individualne ili kolektivne probleme...?
Zasto sam pisala o drustvenom identitetu? Zato sto smo svi povezani hteli to ili ne. Ako recimo uspemo da unasoj ulici unesemo red, smanjimo zagadjenje i poboljsamo odnose medju ljudima uradili smo veliku stvar. Mozda je to samo "kap u moru" ali mozda posluzi kao primer da to i neki drugi ljudi urade
. Društvo 5.0 je koncept koji su prvo osmislili u Japanu pre nekih četiri do 5 godina, i predstavlja viziju društva budućnosti gde se balansira ekonomski napredak sa rešavanjem društvenih problema kroz sistem koji integriše virtuelni i fizički prostor. Možemo reći da je to društvo koje će biti super inteligentno, super povezano i super efikasno, ali pre svega to treba da bude super održivo društvo koje se gradi oko čoveka i osnovne potrebe da se život pojedinca učini srećnijim, zadovoljnijim, kreativnijim i uspešnijim.
Između ostalog, pokušava da ponudi odgovor na razna pitanja održivosti. Ono čega svi trebamo da budemo svesni – to nije društvo koje će doći samo po sebi, to je društvo koje treba zajedno da stvorimo.
To je jedna vizija sveta u kome bismo mi i naši potomci mogli da živimo, ali to zahteva tehnološku, ekonomsku i socijalnu reformu, i mnogo veći angažman svakog pojedinca u stvaranju takvog društva.
Taman smo se navikli na termin Četvrta industrijska revolucija a počela je priča o Društvu 5.0. Otkud to?
Ovo su dva pojma koja se prepliću i koja govore iz različitih uglova o napretku civilizacije kroz istoriju. Kroz istoriju čovečanstvo je prošlo kroz četiri bazična tipa društva: Društvo 1.0 bilo je Lovačko društvo koje je nastalo pre više desetina hiljada godina sa pojavom prvih ljudi. Zatim se razvija Društvo 2.0 koje je bilo poljoprivredno društvo koje nastaje u Mesopotamiji pre nekih 5000 godina.
Polovinom 18. veka sa razvojem parne mašine i napretka u hemijskoj proizvodnji, pojavom mašinske obrade i razvojem prerade gvožđa kreće Industrijsko društvo odnosno Društvo 3.0.
Sa razvojem kompjutera i digitalizacijom, gde informacija i način na koji se ona koristi u stvari određuje ekonomsku snagu kreće doba Informacijskog društva krajem 20. i početkom 21. Veka. To je Društvo 4.0 u kome se mi sada nalazimo.
Ako posmatramo sam tehnološki napredak, industrijsko društvo je krenulo polovinom 18. veka zahvaljujući otkriću parne mašine i začetku mehanizacije.
Već krajem 19. veka ulazi se u drugu industrijsku revoluciju koju karakterišu upotreba električne struje, goriva, razvoj automobilske i avio industrije, masovna proizvodnja u fabrikama. Treća industrijska revolucija kreće sa otkrićem poluprovodnika i kompjutera što dovodi do razvoja telekomunikacija i Interneta polovinom 20. veka. Ovo doba zove se često i digitalna revolucija.
Četvrta industrijska revolucija krenula je u zadnjoj deceniji i predstavlja nove načine na koje je tehnologija uključena u društvo i pre svega odlikuje je uspon fizičko-virtuelnog sveta, gde dolazi do povezivanja ljudi i mašina. U tehnološkom smislu oslanja se na tehnologije iz treće industrijske revolucije, ali ovde se sve više priča o veštačkoj inteligenciji, robotima, novim materijalima, 3D printingu, blockchain tehnologijama itd. što dovodi do pojave novih profesija, novih zanimanja i promene postojećih zanimanja, ali takođe otvara još veće mogućnosti za inoviranje i za nove poslovne modele.
Industrija 4.0 je upravo ta koja stvara preduslove i mogućnosti da kao čovečanstvo evoluiramo iz Informacionog društva koje je Društvo 4.0 u Društvo 5.0.
Dakle ovde se radi o jednom dosta širem pojmu od same tehnologije, odnosno o skupu tehnologija, podataka, novih poslovnih modela i praksi koji su deo Industrije 4.0 koje zajedno mogu imati veliki uticaj na čitavo ustrojstvo društva budućnosti. To je zanimljivo, jer mi se čini da danas kada govorimo o najnovijim tehnologijama, uglavnom se fokusiramo na same uređaje, softver, tehničku stranu, a bez da govorimo o njenom sveobuhvatnom uticaju. Koliko je tehnologija bitna za Društvo 5.0, da li uopšte možemo da ga zamislimo bez nje?
Upravo su nove tehnologije te koje omogućavaju balans između ekonomskog napretka i rešavanja ozbiljnih društvenih pitanja.
Tehnologija je jedan od stubova razvoja društva, ali ona nije cilj sama sebi, već predstavlja osnovi gradivni element novog društva jer daje mogućnost da izgradimo pravednije društvo, da podržimo održivost u svemu što radimo, da podržimo veću jednakost i transparentnost.
Evo nekoliko primera. Ekonomski napredak zahteva sve veću potrebu za energijom, sve je veća potreba za hranom jer čovečanstvo raste, a sa druge strane to izaziva i društvene probleme gde imamo preveliku emisiju štetnih gasova u atmosferu i klimatske promene izazvane time i imamo neumereno trošenje resursa na planeti za proizvodnju hrane i stvaramo velike kolličine otpada.
Kroz tehnološka rešenja i napredak nauke mi upravo možemo i trebamo da rešimo ova pitanja. Pre svega, vidim kombinaciju IoT mreža i veštačke inteligencije, uz korišćenje edge, fog i cloud infrastrukture i ultra pouzdanih komunikacionih tehnologija, kao sredstvo za rešavanje izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.
Dakle, dostizanje višeg stepena društvene organizacije je nerazdvojivo od novih tehnologija. Koliko je Internet stvari bitan činilac u Društvu 5.0?
Internet stvari ili još bolje da kažem servisi bazirani na IoT mrežama predstavljaju most koji će povezati fizički i virtuelni svet i omogućiti da iz informacionog društva počnemo da gradimo Društvo 5.0 koje inače u poslednje vreme zovu Imagination society – ja to razumem kao društvo u kome možemo stvarno realizovati svoje ideje i ispoljiti svoju kreativnost do maksimuma.
Šta to u praksi u stvari znači? U sadašnjem društvu mi pristupama bazama u cloudu preko Interneta, pretražujemo sadržaj, povlačimo ga lokalno, analiziramo informacije i podatke. U novom društvu upravo IoT uređaji preko senzora prikupljaju informacije iz fizičkog sveta i akumuliraju ih u cyber prostoru, te podatke onda analiziraju razni algoritmi veštačke inteligencije i vraćaju u realnom vremenu ponovo u fizički prostor direktno ljudima ili IoT uređajima koji preko aktuatora vrše neke akcije. Tako će se suštinski pojačati trenutne fizičke i kognitivne sposobnosti ljudi, i na taj način poboljšati i kvalitet njihovog života.
Još uvek smo relativno udaljeni od ovog novog nivoa društva, ali već sada možemo osećati neke od koristi. Primer je odgovor tehnologije na trenutnu pandemiju a kako će tehnologija u budućnosti uticati na zdravstvene sisteme?
Pandemija je pokazala koliko je komunikaciona infrastruktura kritična i da svet mora mnogo bolje da se spremi za potencijalne slične pandemijske događaje u budućnosti. Jedan od preduslova je da infrastruktura ima još veće brzine, da podrži povezivanje većeg broja uređaja pre svega zbog IoT servisa i robota, da se dodatno smanji kašnjenje i poveća pouzdanost kako bi mogli da se razviju servisi koji će smanjiti uticaj fizičke distance i omogućiti nesmetanu medicinsku negu, obrazovanje i poslovanje za sve. Time će se smanjiti nejednakost različitih socijalnih grupa, što pre svega možemo kroz robotiku, virtuelnu i proširenu realnost da postignemo.
Kada pričamo o budućim zdravstvenim sistemima ja tu vidim nekoliko glavnih IoT primena:
Pre svega razvoj personalizovane zdravstvene nege gde ćemo imati senzore za ličnu upotrebu koji će pratiti u realnom vremenu naše biometrijske podatke, slati ih u neko naše lično big data skladište gde će AI algoritmi analizirati naše opšte zdravstveno stanje i raditi na preporukama za preventivne akcije.
Nije poenta u tome da kada nastane problem probamo da ga saniramo kroz zdravstvenu negu, već da se uoče prvi znaci potencijalnih problema i ti zdravstveni problemi spreče. Uz to direktno možemo povezati i lične i udaljene konsultacije sa doktorima i dijagnostiku na daljinu, ali uz odgovarajuće robote od toga nije udaljena ni terapija i operacije na daljinu. Tu naročito vidim kombinaciju raznih senzora, veštačke inteligencije i sistema virtuelne i proširene realnosti.
Dodatna bitna sfera je sfera razvoja pomoćnih sredstava za pomoć bilo ljudima koji imaju neke probleme poput problema sa kretanjem ili pomoći starijim ljudima, gde uz pomoć specijalizovanih uređaja opremljenim raznim senzorima možete pomoći nepokretnima da se ponovo kreću, ili možete pomoći prilikom podizanja pacijenata sestrama sa posebno dizajniranim odelima koja omogućavaju veću snagu a senzorima hvataju signale koji se mišići naprežu.
A da ne pričamo o robotima i dronovima koji mogu da se koriste za isporuku medicinskog materijala i opreme ili hrane pacijentima ili ugroženom stanovništvu u situacijama kada zbog pandemije postoji opasnost od fizičkog kontakta. To je već primenjivano u raznim bolnicama širom sveta u toku ove pandemije. Znači tehnologija je tu i možemo je koristiti.
Koliko nam IoT može pomoći u kontekstu budućeg održivijeg Društva 5.0?
Kada pričamo o energetskoj održivosti, Svetski Ekonomski Forum je još 2018. godine IoT preporuke za održivost gde je utvrđeno da čak 84% IoT aplikacija može ili će adresirati barem neki od 17 ciljeva održivosti koje su Ujedinjene Nacije definisale. To znači da je uloga IoTa suštinska za ostvarivanje energetske održivosti. To se može postići tako što će se preko raznih senzora prikupljali različiti izvori podataka kao što su meteorološki podaci, operativni podaci elektrana, statusi električnih vozila kao i uslovi i potrošnja pojedinačnih domaćinstava.
Podaci bi se smeštali u Big Data, sve to bi veštačka inteligencija obrađivala i nalazila optimalne načine za proizvodnju i potrošnju energije, uz minimizaciju emisije štetnih gasova u atmosferu. Možda zvuči kao naučna fantastika, ali do takve vizije ide se korak po korak. Evo nekoliko primera koji podstiču održivost.
Pametna brojila predstavljaju oblast jedne od najranijih i najrasprostranjenijih primena IoT tehnologija i filozofija iza takvih brojila je da podstaknu korisnike da promene svoje navike i da smanje svoju potrošnju i smanje emisiju ugljen dioksida. Dodatno ovakva brojila energetske kompanije ili vodovodne ili gas kompanije mogu daljinski pratiti i unaprediti održavanje i efikasnost kroz prediktivno održavanje, a sa takvim sistemom smanjuju se i sami troškovi održavanja cele mreže kao i gorivo i vreme potrebno da se brojila očitaju.
Pametna energetska mreža koja će znati gde i kada je energija potrebna i na taj način će pomoći odlučivanju u kompanijama kako bi bile efikasnije, kako bi znale kako da sačuvaju energiju kada je potražnja manja i da proizvode i dostavljaju energiju kada je potražnja velika. Te pametne energetske mreže će upravo preko povezanih IOT uređaja i njihovih senzora moći da prate ponudu i potražnju energije, skupljaju podatke, analiziraju ih i direktno utiču na način na koji se energija proizvodi i distribuira. Bitan faktor u tome je i da se kombinuju različiti izvori podataka i proizvođači električne energije. Ali dodatno ako posmatramo nivo pojedinačnih domaćinstava, zahvaljujući raznim senzorima i IoTu moćiće da se promoviše optimizacija potrošnje energije i da se prave pametnije kuće koje će čuvati energiju.
Upravo je proizvodna industrija često uzročnik zagađenja, kreiranja otpada i neefikasne potrošnje energije. Da li tehnološki napredak, a naročito IoT, može da pomogne u tome da se adresiraju ovi problemi?
Što više informacija dobijemo o proizvodima, servisima, sistemima i njihovom načinu rada kroz IoT mreže i primenu raznih digitalnih tehnologija, što više podataka imamo vezanih za ponudu i potražnju, o zalihama i mogućnostima da se one popune, o načinima isporuke- bolje ćemo moći da odgovorimo na specifične potrebe, u određenom trenutku na određenom mestu.
Ono što mora da nam bude cilj je da sačuvamo resurse, da smanjimo upotrebu goriva, da pratimo nivoe potražnje i uočimo potencijalne probleme u okruženju-tako štitimo planetu- a sa druge strane na taj način i organizacije postaju efikasnije, smanjuju nepotrebne troškove i postaju dugoročno održive. Pre svega u proizvodnji se može omogućiti
● fleksibilno planiranje proizvodnje i upravljanje zalihama
● AI i roboti sa mnogo senzora moćiće da rade koordinaciju nekih zadataka u fabrikama i da podignu efikasnost samog procesa rada
● Distribucija proizvoda može da bude efikasnija ako se radi kolaboracija različitih proizvođača pa se optimalno koriste transportni kapaciteti
● Može da se obezbedi mnogo više proizvodnja i distribucija bez posrednika, naročito kada je u pitanju proizvodnja hrane u lokalnim zajednicama
Za proizvodnju naročito su dva digitalna slučaja korišćenja korisna:
● Digitalni blizanci daju mogućnosti da nešto istestirate pre nego što ga izgradite jer su to digitalne replike fizičkog sveta. To može pomoći u poljoprivredi korišćenjem IoTa da se dobiju svi potrebni podaci od stanja zemljišta do performansa mašina koje se koriste, ali i performansa i veština ljudi koji upravljaju celim procesom proizvodnje i prodaje. Sa digitalnim blizancima kompanije mogu bolje da predvide prinose, da obezbede veću finansijsku sigurnost ali i efikasniju proizvodnju što omogućava veću dugoročnu održivost.
● Prediktivno održavanje je jedan od segmenata koji se može primeniti na sve proizvodne i servisne industrije, a neophodni su IoT da prikuplja podatke iz okruženja i napredna analitika koja će te podatke obraditi. To se postiže tako što se u realnom vremenu prati preko senzora stanje mašina i umesto da radite redovno održavanje u skladu sa očekivanim životnim vekom komponenti, AI i IoT kombinacija rade predikciju otkazivanja na osnovu istorijskih trendova i podataka u realnom vremenu. Takav način rada može drastično da smanji vozni park, da smanji potrošnju goriva zbog izlazaka ekipa na teren i na taj način se dodatno doprinosi održivosti i u smislu manjeg zagađenja i u smislu manje potrošnje energije i drugih resursa.
Kad spomenemo zagađenje, uvek je neodvojivo i od saobraćaja. Koliku ulogu IoT ima ovde?
Lično mislim da će jedan od prvih pozitivnih uticaja IoTa biti upravo kroz pametne saobraćajnice i parkiranje u gradovima, gde će se smanjiti emisija izduvnih gasova ali i smanjiti vreme čekanja, gužve ili vreme potrošeno tražeći parking mesta.
Na tome mnogi gradovi već rade, tehnologija je zrela za primenu. Napredniji servisi koji će nakon toga doći a gde će IoT imati takođe svoju ulogu, vezani su za senzore u automobilima koji će omogućavati sve od preventivnog i optimalnog održavanja do autonomne vožnje. Autonomna vozila kao neka ultimativna vizija treba da doprinesu drastičnom smanjenju nesreća ali i da omoguće da vreme provedeno u vožnji bude mnogo korisnije potrošeno – za odmor, zabavu, učenje, razgledanje novih lokacija.
Svakako će to dovesti i do proliferacije novih poslovnih modela i sve više bićemo svedoci da se koriste modeli deljenja prevoznih sredstava a sve manje će biti ličnih automobila…naravno pričam o nekoj malo daljoj budućnosti. Ali zar ne bi bilo divno da kada krenemo na posao naš kućni digitalni asistent obezbedi da nas vozilo čeka ispred kuće, na putu do posla pročitamo sve vesti ili par desetina stranica knjige ili pokupimo još par kolega pa zajedno napravimo jutarnji brifing uz jutarnju kafu dok se vozimo? To bi moglo da uštedi vreme i oslobodi ga za kreativno razmišljanje.
Ovih dana 5G je veoma aktuelna tema – kako su IoT i 5G povezani, odnosno koliko će 5G uticati na brži razvoj IoT-a i mogućnosti koje nam on pruža, a time nas dovesti bliže konceptu Društva 5.0?
Suština Društva 5.0 je u povezivanju fizičkog i virtuelnog sveta ali u realnom vremenu. To znači da u realnom vremenu podatke iz fizičkog sveta možemo da prebacimo u virtuelni, da ih tamo obradimo u realnom vremenu, i da vratimo rezultat u fizički svet kako bi se preduzela neka akcija. Već sada to možemo postići u ograničenom obimu za pojedine primene jer već imamo IoT tehnologiju, imamo BigData, imamo razvijenu edge, fog i cloud IT infrastrukturu imamo AI algoritme, imamo optiku ili 4G mrežu kao komunikacionu infrastrukturu. Mnogi zbog toga misle da nam 5G u stvari nije potreban.
Ali većina IoT uređaja ne može da se poveže preko optičke mreže, znači moramo da se fokusiramo na neke bežične tehnologije. Iako sada postoji puno različitih standarda koji omogućavaju pravljenje IoT mreža, servisi koje sam pominjala i njihova masovnost zahtevaće neke bežične tehnologije koje omogućavaju više stotina hiljada uređaja po kvadratnom kilometru, zahtevaće dvosmernu komunikaciju od i ka IoT uređajima, zahtevaće raličite dužine podataka koji se prenose, neki servisi koji koriste IoT biće kritični i zahtevaće garantovani kvalitet prenosa, sigurnost i pouzdanost koja se ne može obezbediti kroz trenutne bežične tehnologije.
To nameće odgovor da nam je potrebna neka nova bežična tehnologija da bismo izgradili ovako napredno društvo, koja će omogućiti ultra brzu, ultra pouzdanu komunikaciju sa malim kašnjenjem i koja će omogućiti omasovljenje IoT uređaja – računajte stotine uređaja po jednom čoveku a možda i više.
Prva bežična tehnologija koja će pokušati da odgovori na taj tehnološki izazov je upravo 5G tehnologija. Tako da je odgovor na tvoje pitanje da će za mnoge IoT primene biti neophodna najmanje 5G mreža, ako ne i neke nove generacije koje još uvek nisu osmišljene.
Šta znače volonteri i koliko humanost na delu može nekome da bude od životne pomoći najbolje se vidi tokom nesreća, nepogoda, vanrednih situacija poput ove sa pandemijom virusa korona kada su neimenovani heroji omogućili najstarijim sugrađanima da lakše prebrode “zaključavanje” u Srbiji tokom prethodne godine. Neki su se organizovali spontano, neki preko Crvenog krsta, drugi su samoinicijativno pomagali najbližim komšijama.
Čak 70 odsto globalnog volonterskog rada ne uključuje nikakvu organizaciju, već se odvija neformalno između ljudi u njihovim zajednicama, ukazuju Ujedinjene nacije povodom Svetskog dana volontera koji se obeležava svakog 5. decembra kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program UN za volontere.
Volonteri su aktivni u raznim oblastima - od zaštite životne sredine do socijalnih pitanja.
Koliko ih tačno ima u Srbiji - precizan podatak ne postoji. Procene UN kazuju da u svetu volontira oko milijardu građana.
Prema podacima iz dokumenata koje prate izveštaj Ujedinjenih nacija “The 2018 State of the World’s volunteerism report: The thread that binds” u Srbiji je bilo 223.009 volontera, od kojih je preko organizacija volonitiralo nešto više od 24.000, dok je ostatak - velika većina - 198.987 volontirala direktnoNajveća i najstarija volonterska organizacija u Srbiji je Crveni krst. Ona okuplja 60.000 volontera, među kojima je najviše mladih. Oko petine volontera Crvenog krsta su ljudi srednjeg životnog doba, a isto toliko ima i starijih.
Prema podacima Crvenog krsta Srbije, u svetu danas u organizacijama Crvenog krsta i Crvenog polumeseca volontira preko 17 miliona ljudi.
Volonteri, kako ukazuju u Crvenom krstu, mogu biti osobe iz svih društvenih grupa, svih uzrasta i imovinskih stanja, a aktivnosti na kojima se angažuju takođe variraju od učestvovanja u periodičnim akcijama do stalnih programa.
- Volontiranje osnažuje pojedinca i povećava samopouzdanje, suzbija depresiju i pomaže ljudima da ostanu fizički zdravi. Kroz volontiranje pomažemo drugima, ali i ukazujemo na probleme i potrebe oko nas, a takođe izgrađujemo i osećaj solidarnosti. Volonteri omogućavaju da oni koji imaju otežane životne okolnosti postanu ravnopravni članovi društva, a kroz svoje angažovanje štite ranjive ugrožene grupe od ekonomske i političke marginalizacije. Volontiranje ima potencijal jačanja kohezije društva, a može da doprinese stvaranju pozitivnih promena u društvu - ukazuju u Crvenom krstu napominjući da svako ko želi da volontira može da se javi svojoj organizaciji Crvenog krsta u mestu u kome živi.Glavni rezultati istraživanja “Volontiranje mladih u Vojvodini - Motivi, dobiti i izazovi”, nastalog kao rezultat dugoročnog volonterskog projekta “Volontiranje u solidarnosti, sociološkinje Helene Hagauer iz Austrije, ukazuju na postojanje velikog jaza u društvu kada je volontiranje u pitanju: S jedne strane je veliki deo društva za koje volontiranje predstavlja rad bez nadoknade, bez ikakve koristi za volontere ili volonterke. Sa druge strane su osobe koje se bave volontiranjem, koje su mnogo toga dobile kroz to iskustvo i kojima je to donekle čak i postao način života.
- Za jednog sagovornika u istraživanju, volontiranje je „genijalna stvar“ koju preporučuje svima, drugoj volonterki je volontiranje dalo „jedan veliki vetar u leđa“, a treći je rekao da želi da mu „bude način života“ da iskoristi odmor za volontiranje. A još jedna volonterka je čak i rekla da „taj osećaj ne može da se kupi“, jer ona smatra da je volontiranje „hrani iznutra“. O volontiranju kaže: „Meni je taj volonterski rad lekovit… Ne gleda se kroz tu materijalnu dobit. Stvarno odlaziš tamo sa emocijama i sa srcem daješ, to nešto, odnosno deo svog slobodnog vremena, i neverovatno koliko dobiješ mnogo za uzvrat više. Ali, to je fora što je to što dobiješ nazad, nije materijalno, nego samo neki pogon za dalje i za smisao u životu u kome živimo… Uglavnom su mi ti volonterski angažmani bili kao neki beg od stvarnosti. Neko valjda traga za tim nekim utopijama životnim - navodi se u istraživanju.Mladi koji su intervjuisani u ovom istraživanju su često počeli svoju „volontersku karijeru” donekle slučajno, preko svojih poznanstava.
- Drugi su se zainteresovali posle gledanja TV emisije ili posle radionice ili kampa organizovanih od strane organizacije. Motivi za volontiranje su im bili razni: novo iskustvo, doprinos zajednici, zanimljive aktivnosti, nova poznanstva, profesionalno usavršavanje ilidobar provod. Među stvarima koje su intervjuisani dobili kroz svoje volontiranje su sve upravo spomenute, i još nekoliko: Neki su preko volontiranja prevazišli strahove i znatno poboljšali svoje komunikacijske sposobnosti, puno njih je povećalo samopouzdanje kroz volontiranje, a nekolicina njih je podvukla da im se sviđa to što im je tokom volonterskog angažmana dat prostor za izražavanje. Povrh svega, volontiranje je nekim mladima promenilo pogled na svet i svest o društvenim problemima, a osobe koje su možda već bile svesne tih problema su se preko volontiranja osnažile da preduzmu konkretnije akcije povodom toga. Zbog svega navedenog intervjuisani su bili veoma zadovoljni svojim volontiranjem i rekli su da nameravaju i dalje da se time bave - navodi se u istraživanju.
Takođe, u tom istraživanju se ukazuje i da se nekolicina intervjua završila na tome da su ispitanici preporučili svima da bar probaju ovo iskustvo.
Navode se i preporuke u cilju smanjenja jaza između oduševljenih volontera, i stava društva o volontiranju koji je, ocenjuje se - prilično negativan. Prvo i možda najbitnije, treba raditi na tome da se u javnom diskursu razbiju pogrešna shvatanja o volontiranju. Mora da bude jasno da volontiranje nije iskorišćavanje i da nije „rad za džabe”. Volontiranje nije alternativa plaćenom poslu, nego je dobrovoljna aktivnost koju pojedinci rade u svom slobodnom vremenu. Nije dakle alternativa poslu, nego je alternativa gledanju serija i igranju igrica na telefonu i slično. Zatim, organizacije koje primaju volontere i volonterke treba da se drže dobre prakse u radu sa njima: pored poštovanja opšte prirode volontiranja, to obuhvata iskrenu, otvorenu komunikaciju i aktivno bavljenje svojim volonterima i volonterkama. Između ostalog, organizacije mogu da nude razne obuke, da organizuju druženje, da redovno sprovode evaluacije…
Ukoliko se organizacija drži dobre prakse u radu sa volonterima i volonterkama, bilo bi dobro da, kako se ukazuje - teži ka tome da se o tom dobrom primeru čuje.
- Druga mogućnost obaveštavanja javnosti o volontiranju jeste preko srednjih škola.Pošto u društvu vlada stav da od volontiranja nema dobiti, valjalo bi, kako se ističe u istraživanju “Volontiranje mladih u Vojvodini - Motivi, dobiti i izazovi”, naglašavati benefite volontiranja.
- Kako bi osobe koje nemaju iskustvo sa volontiranjem dobile bolju predstavu o tome, organizacije mogu da prave video snimke sa svojim volonterima i volonterkama ili da nude mogućnosti da se javnost upoznaje sa njima. Da bi se povećala pristupačnost volontiranja, organizacije koje primaju volontere i volonterke bi trebale da o toj mogućnosti na što jasniji način obaveste javnost, npr.preko opisa volonterskih aktivnosti na svom sajtu. Konačno, država treba da teži ka tome da obezbedi svim mladima uslove života koji im omogućavaju materijalnu stabilnost kako bi svi mladi koji žele mogli svoje slobodno vreme da koriste za volontiranje, U istraživanju se citira i definicija volontiranja: To je, u najširem smislu, aktivnost koju pojedinac poduzima dobrovoljno kako bi doprineo dobrobiti druge osobe, grupe, ili organizacije. Po pojednostavljenoj definiciji UN, tri ključna kriterijuma za volonterske aktivnosti jesu da se ne preduzimaju zbog finansijske dobiti, da se pojedinac slobodnom voljom odluči na volontiranje i da koriste nekoj trećoj osobi, ali i samom volonteru.
ZAKLJUCAK OVOG TEKSTA JE POTPUNO KONTRADIKTORAN. POCNIMO REDOM. DRUSTVO 5.0 JE NOVO MODERNO DRUSTVO. SVAKO DRUSTVO IMA SVOJ IDENTITET (KAO I SVAKI POJEDINAC). SVAKO OD NAS MOZE DA MENJA SVET AKO ZELI. NIJE LAKO BITI HUMAN I EMPATICAN. DAKLE AKO PORADIMO NA SVOM IDENTITETU A ON ZNACAJNO STRCI OD KOLEKTIVNOG ( DANASNJE DRUSTVO JE BOLESNO) IPAK MOZEMO DA NESTO UCINIMO IAKO NAM SE TO CINI BESMISLENIM. AKO STE HRABRI I HUMANI MOZETE BITI DON KIHOT I BORITI SE SA VETRENJACAMA ( MEDIJIMA). ISHOD JE NARAVNO NEIZVESTAN AL STE BAREM PROBALI. PA SRECNO NAM BILO SA DRUSTVOM 5.0.
