GOLUBOVI I TESLA

OVE GODINE UMESTO O DZIVDZANIMA (VRAPCIMA) O KOJIMA PISEM SVAKOG PROLECA JER MI NEDASTOJE NJIHOVO DZIVDZANJE I JER IH JE SVE MANJE U BEOGRADU CIJI SU ONI SIMBOL PISACU O GOLUBOVIMA.

ZANIMLJIVOSTI O GOLUBOVIMA

 

„Golubovi pamte naša lica, čak i kad nosimo drugu odjeću. Dokazali su to znanstvenici u više eksperimenata tijekom kojih bi im jedna grupa ljudi donosila hranu, a druga ih tjerala. Golubovi su s vremenom počeli izbjegavati ove koji su ih tjerali, a dolazili ovima s hranom – čak i kad bi zamijenili odjeću. Počinjemo dvoumiti jesu li njihovi „poklončići“ s visina znak sreće ili ipak kazna…

Evo još fascinantnijeg podatka. Japanski znanstvenici su dokazali kako golubovi mogu kategorizirati vizualne pojave, i to na neobičan način: pokazujući im slajdove Monetovih i Picassovih slika, uočili su kako golubovi mogu razaznati stilove umjetnosti poput impresionizma i kubizma. Kad su im pokazali slike drugih impresionista, znali su ih povezati s Monetovih portfoliom, a Braqueove slike s Picassovim stilom – čak i kad bi slike bile zamućene ili crno-bijele. A studija iz 2016. godine pokazala je kako mogu razlikovati i pisane riječi.

Nakon svega ovoga, logično dolazi informacija da su se voljeli družiti s genijalcem Nikolom Teslom po parkovima New Yorka, a i on s njima. Veliki umovi slično razmišljaju…“

Golubovi, često smatrani samo dosadnom pojavom u gradovima, zapravo poseduju visok nivo inteligencije. Oni mogu da pamte lica, vide svet u jarkim bojama, navigiraju kompleksnim rutama, prenose vesti, pa čak i spašavaju živote.

U nedavnoj studiji, 24 goluba su bila izložena različitim vizuelnim zadacima, neke su naučili da kategorizuju u roku od nekoliko dana, a druge u roku od nekoliko nedelja. Istraživači su otkrili dokaze da je mehanizam koji golubovi koriste za donošenje tačnih odluka sličan metodi koju veštačka inteligencija koristi za pravilno predviđanje.Ponašanje golubova sugeriše da je priroda stvorila algoritam koji je izuzetno efikasan u učenju veoma zahtevnih zadataka," izjavio je Edvard Vaserman, koautor studije i profesor eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Ajovi. "Ne nužno najvećom brzinom, ali sa velikom doslednošću."

Na ekranu su golubovima prikazivani različiti podsticaji, poput linija različite širine, postavljenih u različitim orijentacijama, kao i sektorski i koncentrični krugovi. Svaka ptica je morala da kljucne dugme desno ili levo da bi odlučila kojoj kategoriji to pripada. Ako bi odabrali tačno, dobili bi hranu; ako bi pogrešili, ne bi dobili ništa.

"Golubovima nije potrebno pravilo," rekao je Brendon Tarner, vodeći autor studije i profesor psihologije na Državnom univerzitetu u Ohaju. Umesto toga, oni uče metodom pokušaja i grešaka. Na primer, kada bi im bio dat vizual za "kategoriju A", sve što izgleda slično tome bi takođe klasifikovali kao "kategoriju A", koristeći svoju sposobnost prepoznavanja sličnosti.

Tokom eksperimenata, golubovi su poboljšali svoju sposobnost da donose tačne odluke sa 55% na 95% vremena kada su u pitanju neki od jednostavnijih zadataka. Kada su se suočili sa kompleksnijim izazovom, njihova tačnost je porasla sa 55% na 68%.

"Koristeći skromnije životinje poput golubova, možemo testirati koliko daleko mogu da idu sa umom koji je [kako mislimo] isključivo ili uglavnom asocijativan," rekao je Onur Gjunturkun, profesor bihevioralne neurologije na Univerzitetu Ruhr u Bohumu koji nije bio uključen u studiju. "Ovaj rad pokazuje koliko su asocijativni sistemi neverovatno snažni, koliko su istinski nalik na kogniciju.

U modelima veštačke inteligencije glavni cilj je prepoznavanje obrazaca i donošenje odluka. Golubovi, kako pokazuje istraživanje, mogu učiniti isto. Učeći iz posledica, kada im nije data hrana, golubovi imaju izvanrednu sposobnost da ispravljaju svoje greške. Funkcija sličnosti takođe igra ulogu za golubove, koristeći njihovu sposobnost da pronađu sličnost između dva objekta.

"Samo sa ta dva mehanizma, možete definisati neuronsku mrežu ili mašinu veštačke inteligencije da u suštini rešava ove probleme kategorizacije," rekao je Tarner. "Stoji razlog da mehanizmi koji su prisutni u AI takođe postoje u golubovima."

Istraživači sada ciljaju na saradnju sa naučnicima koji proučavaju golubove i njihove mozgove. Nadaju se da bi ova otkrića mogla imati praktičnu primenu u boljem razumevanju oštećenja ljudskog mozga.

 

TESLINA LJUBAV PREMA GOLUBOVIMA

 

 

Kod svoje kuće, Tesla je gajio golubove. On im je, svakog dana, donosio hranu i toliko ih pripitomio da su mu golubovi sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke.

Nikola je znao, ponekad, zajedno sa svojim drugovima, da se penje po drveću, u obližnjoj šumi i da vadi jaja iz ptičijih gnezda, ili da ponese mladunce da bi ih odgajio i kad odrastu pustio da odu, slobodno, u prirodu.

Tako je, jednom, doneo kući mlade orliće koje je držao u svom kavezu za ptice. Nije se ustručavao ni da kradom vadi parčad mesa  iz lonca s ručkom da bi hranio svoje ljubimce.

Teslina velika i nesebična i iskrena i trajna ljubav prema pticama, koju je stekao u detinjstvu, nije, tako, prestajala kroz sav njegov dug život.

Kao odrastao čovek, radeći,  neumorno, do kasno u noć, on bi, pre spavanja, pošao malo da prošeta do obližnjeg parka. Sa sobom je uvek nosio pune kesice zrna kukuruza, pšenice i druge ptičije hrane. Ptice, naročito golubovi, već, naviknuti na njegov dolazak, budile bi se i obletale oko Tesle.

Golubovi bi mu sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke, onako kako su, to, nekad, činili i njegovi golubovi u Smiljanu i Gospiću. Ukoliko je neki golub bio bolestan, Tesla bi ga nosio u svoj hotelski stan da se ogreje i oporavi. A kad se oporavi, Tesla ga je vraćao njegovom jatu.

Eto, tako se Tesla, kroz sav život, starao, ne samo, o budućnosti čovečanstva, već i o životu tih lepih i dragih bića – ptica Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama“, rekao je, „Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene.

Već zašao duboko u godine, živeći sam, kao okoreli neženja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj je deljiv sa tri), a sobarici poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira. Večeravao je tačno u osam časova, a na stolu se nalazilo, kao i obično, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuđe, koristeći uvek drugu salvetu.

U starijim godinama NIKOLA TESLA je razvio snažnu ljubav prema golubovima. Nikad naročito druželjubiv, bez intimnijih prijatelja u toku života, Tesla je hranio veliki broj golubova, da bi među njima naročito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: “Voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu. I ona je volela mene. Kada je bila bolesna osećao sam to, došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj…

A onda, jedne noći, dok sam u mraku ležao na krevetu i, kao i obično, rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban: htela je da mi saopšti nešto važno, pa sam ustao i otišao do nje. Gledao sam je i znao sam da želi da mi kaže – da će umreti. I onda, kada sam to shvatio, video sam svetlo iz njenih očiju – snažan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, bleštava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji.

“Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okončano”.

Kada ne bismo znali da je ovakva divna i potresna priča došla od naučnika svetskog glasa, bili bismo uvereni da ona potiče od nekog umetnika, pesnika ili nesrećnog usamljenika koga su ljudi odbacili, a on je onda svoju ljubav prema njima, u potpunosti, preneo na golubove.

GENIJI NISU OBICNI LJUDI TO NAM JE SVIMA JASNO. NJIHOVA GENIJALNOST ZA NAS JE U NAJMANJU RUKU EKCENTRICNOST, MADA IH OLAKO ZOVEMO CUDACIMA. I MI SMO NJIMA CUDNI JER SE NASE PERCEPCIJE SVETA OKO NAS RAZLIKUJU KAO NEBO I ZEMLJA. TAKO JE I TESLA U GOLUBOVIMA VIDEO NESTO STO MI NARAVNO NISMO. PA JE I NJEGOVA CUDNA OPSEDNUTOST BELOM GOLUBICOM ZA NAS POTPUNO NESHVATLJIVA. I TAKO JE TO. NIKAD OD KAD POSTOJI LJUDSKI ROD NIJE POSTOJALO RAZUMEVANJE PREMA LJUDIMA KOJI IMAJU MOCNIJU PERCEPCIJU OD NAS.