PROLECE

 DOBRO STIGLO JE PROLECE. TO JE U REDU. PREGURASMO JEDNU TESKU ZIMU. STUDENTI SU NAM KAO I PROLECE  DONELI NADU I RADOST. OVAJ PERIOD GODINE IZMEDJU PROLECA I LETA JE NAJINTEZIVNIJI DEO GODINE. KAO STO JE I MLADOST. PROLECE JEDNAKO MLADOST. MLADOST JEDNAKO ZIVOT.

Samo mladost moze biti buntovna, puna zivota, nada , ciljeva, snova. I prolece nas budi iz zimskog sna. I ma koliko godina imamo moramo se probuditi i uciniti sve da nam zivot ovog proleca bude bolji. 

ZANIMLJIVE CINJENICE  O PROLECU

 

Ovo godišnje doba zvanično počinje prolećnom ravnodnevicom, koja se obično događa oko 20. ili 21. marta na severnoj Zemljinoj hemisferi. Ovaj dan, kada su obdanica i noć gotovo jednaki, označava prelaz iz zime u proleće​​.

U Japanu se početak proleća obeležava festivalom „Hanami”, posmatranjem cvetanja trešnje, dok u Kini proleće počinje proslavom kineske Nove godine​​​​ (Festival proleća).

Prvi dan proleća takođe označava početak Nowruza, persijske Nove godine. Ova proslava traje 13 dana i ukorenjena je u 3000 godina staroj tradiciji zoroastrizma. Simbolizuje obnovu prirode i novi životni ciklus, pružajući priliku za novi početak, čišćenje domova i duše, te ponovno povezivanje sa prirodom i zajednicom.

Proleće je ključno vreme za migraciju ptica. Kako temperature postaju više, a izvori hrane obilniji, ptice kreću u svoja dugotrajna putovanja od zimskih staništa na južnoj hemisferi prema mestima na severnoj, gde će se razmnožavati.

Prvi prolećni cvetovi koji označavaju buđenje prirode jesu maslačak, narcis, ljiljan i lala​​​​ i uživamo kada vidimo ove prelepe vesnike mnogima omiljenog godišnjeg doba.

Prolećna groznica (ne alergija) više nije samo fraza koja opisuje naše nestrpljenje za početak proleća. Naučna istraživanja su pokazala da duži dani i povećanje temperature direktno utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Kako dani postaju duži, naše telo doživljava promene nivoa serotonina, poznatog kao hormon sreće, što poboljšava raspoloženje i povećava energiju.

Takođe, izloženost većoj količini sunčeve svetlosti stimuliše proizvodnju vitamina D, koji igra ključnu ulogu u očuvanju našeg imunog sistema i kostiju.

Sve ove promene podstiču osećaj vitalnosti i obnavljanja, što može objasniti zašto se mnogi od nas osećaju poletnije i spremnije za nove početke tokom ovog godišnjeg doba.

Proleće, nažalost, donosi i povećanje polena u vazduhu, što može izazvati sezonske alergije kod mnogih ljudi. Ove prolećne sezonske alergije poznate su kao groznica sena ili alergijski rinitis, a jedan od glavnih okidača je polen.

Biljke poput drveća, trava i korova oslobađaju sitna zrna polena za oprašivanje u vazduh, a kada osobe sa alergijama udahnu ovaj polen, njihov imunološki sistem reaguje, stvarajući simptome poput kijanja, svraba nosa i očiju, curenja nosa, otežanog disanja i suzenja očiju​​.

 

Postoji popularni mit da možete izbalansirati jaje na njegovom vrhu tokom prolećne ravnodnevice.

Međutim, to je samo mit i nema nikakve veze sa stvarnošću. Zapravo, mogućnost balansiranja jajeta nije povezana sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce, već sa strpljenjem i vašom veštinomNeverovatno je šta malo sunca može učiniti za biljke, travu i drveće. Putem procesa fotosinteze biljke pretvaraju sunčevu svetlost, ugljen-dioksid i vodu u hranu, a oslobađaju kiseonik u ovom procesu. Time dobijamo i više kiseonika i bistriji um.

edno istraživanje Univerziteta u Mičiganu otkrilo je da boravak napolju tokom sunčanog dana u proleće ne utiče samo na poboljšanje raspoloženja već zapravo može promeniti način na koji ljudi razmišljaju.

Istraživači su otkrili da boravak napolju poboljšava način razmišljanja učesnika, čineći ih otvorenijima za nove informacije i kreativne misli​​.

Dok uživamo u prolećnim lepotama i aktivnostima na otvorenom, ne smemo zaboraviti da ovo godišnje doba nosi i određene zdravstvene rizike, kao što su alergije, stomačni problemi i pojačanje autoimunih oboljenja. Stoga je važno razmišljati unapred i o značaju kvalitetnog zdravstvenog osiguranja.

Upravo zato je bitno donošenje mudrih odluka o zdravlju baš u doba kada se priroda budi. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje donosi vam sigurnost i mir, čineći proleće još lepšim i bezbrižnijim doživljajem zahvaljujući zdravstvenoj zaštiti koja vam uvek stoji na raspolaganju.

Pružite sebi i svojim najmilijima bezbrižnost u svakom trenutku i istražite kako Wiener Städtische osiguranje može zaštititi vas i vašu porodicu, ne samo tokom proleća već i u svim godišnjim dobima, pomažući vam da se nosite sa svim nepredviđenim zdravstvenim izazovima.

 

 

JOS ZANIMLJIVOSTI O PROLECU

1. Prolećna „groznica i ludilo“je pravi sindrom. Kada temperatura raste, dolazi do širenja krvnih sudova kako bi krv efikasno bila preneta do površine tela i time došlo do povećanog hlađenja organizma. Ljudi zbog ovog dešavanja osećaju više energije.
2. Bendžamin Frenklin bio je prvi koji je predložio dnevno računanje vremena 1784. godine. To nije sprovedeno do kraja Drugog svetskog rata
3. Prvi prolećni dan naziva se ravnodnevnicom. To je vreme kada dan i noć isto traju.
4. Prvi prolećni cvetovi su obično visibabe, narcisi, maslačak, ljiljan, tulipan, iris i jorgovan.
5. Ptice bebe uče da pevaju tokom proleća. Iako su rođeni sa sposobnošću da pevaju, moraju da nauče specifične pesme svoje vrste. Često nauče svoje pesme u roku od dva meseca od rođenja.
6. Arizona i Havaji ne prate „uštedu dana“. Već imaju dovoljno sunčeve svetlosti i toplog vremena, tako da nema smisla da menjaju satove na letnje računanje.
7. Pomeranje sata za jedan čas unapred – sa 2h na 3h – kojim počinje letnje računanje vremena treba obaviti u nedelju 26. marta 2023. godine.
8. Životinje se bude iz hibernacije i viđaju se sve češće. One koje su bile u dubokom zimskom snu su: veverice, ježevi, medvedi, šišmiši, ali i neke vrste ptica.
9. Vraćaju se laste!
   
10. Leptiri sakupljaju prve nektare sa prolećnog cveća, a i pčele se bude iz zimskog sna. Do kraja proleća stiže i prvi med.

 MIKA ANTIĆ

PROLEĆE

"Ne, ljudi moji, pa vi grešite!
Proleće nije ono što vi mislite.
Proleće nije kad cvetaju ljubičice
niti kada rastu visibabe bele...
Proleće nije ni kada se sneg topi
niti kada sunce malo toplije greje...
Proleće nije ni kada pupoljci ploda izviru sa grana
niti kada se ptice vraćaju sa juga...

Proleće je, ljudi moji, nešto sasvim drugo...
Ono nije godišnje doba...
Proleće je nešto u nama...
Proleće u meni probudi se i zimi, čak i na leto..
Proleće je kad mi njena ljubav srce greje.
Proleće je kad se ona sa mnom smeje.
Proleće je kad od njenog poljupca utonem u san.
Proleće je kad sa njom ja dočekam dan.
Proleće je i kada mi njen osmeh osvetli put.
Proleće je kada me ona umiri kada sam ljut.
Proleće je kada ja nju volim...
Proleće je kada se za ljubav borim.
Proleće je nešto što u meni nikad umreti neće.
Proleće je doba od preostala tri veće.
Ko ovakvom mom proleću nije odoleo
taj u životu nije iskreno voleo.

Na kojim delovima planete Zemlje je 365 dana godišnje proleće

 Da, čak i u EU postoje mesta u kojima je večito proleće. Zahvaljujući golfskim strujama i maloj količini vetrova pasata, Kanarska ostrva se mogu pohvaliti prijatnom i izbalansiranom klimom. Prosečna temperatura u januaru je 17 stepeni, a u avgustu 24.

Kanarska ostrva bi se mogla uporediti sa Zelenortskim, jer je i ovde svako ostrvo na svoj način jedinstveno.

 U gradu Dalat je za razliku od ostatka zemlje uvek proleće. Provincijski planinski gradić u južnom Vijetnamu nekada je bio totalni hit među Francuzima koji i dalje dolaze u hordama u ovu izolovanu sredinu.

Nimalo čudno s obzirom da je prosečna temperatura oko 20 stepeni, a sve to zahvaljujući položaju na 1500 m visine. 

Uzmimo grad Medeljin (Medellín) sa prosečnom temperaturom od 23 stepena, koji s pravom možemo zvati La Ciudad de la Eterna Primavera (grad večnog proleća).

Medeljin ima pregršt lepih i čistih parkova kao što je Park bosih nogu, u sred centra. Ali i izvan grada čeka vas nekoliko neverovatnih prirodnih oblasti, od kojih posebno treba izdvojiti Arví-park kao najposećeniji.
U periodu od 5 godina, od 2005. do danas, broj stanovnika u gradu Kunming na jugu Kine, gotovo se udvostručio i iznosi oko 8 miliona. Može biti da je to više prouzrokovano prilivom seoskog stanovništva u grad, nego prijatnim vremenskim prilikama. U ovoj zemlji gigantskih razmera strašno je malo gradova koji se mogu pohvaliti takvom klimom.

Moreplovac Marko Polo bio je naročito privržen kineskoj provinciji Junan (Yunnan) čija je prestonica Kunming. I dan-danas taj grad je među putnicima sinonim za autentičnu destinaciju.

Kunming je veliki izvoznik cveća i svaki ćošak u gradu obasut je cvetnim bojama. Iako se grad nalazi u oblasti Himalaja na skoro 2000 m visine, sneg retko pada. 

 Santo Antao odiše svežinom i zelenilom i prilično je neistražen. Ovo najzapadnije ostrvo predstavlja pravi raj za pešačenje.

Nedeljama možete hodati a da ne prođete istom stazom. Sve što vam treba jesu udobne cipele i kompas da biste se orijentisali na brdovitom ostrvu.

Na ostrvu je prosečna temperatura 24 stepena. 

Meksički grad Kuernavaka (Cuernavaca) poznat je kao grad večitog proleća, s obzirom na to da je tokom čitave godine prosečna temperatura 27.

Sve je počelo dolaskom Asteka, nakon kojih su stigli Španci, a današnji stanovnici prestonice tamo pronalaze oazu svežeg vazduha i rashlađenja. Česti su i penzioneri iz Amerike. 

PRASKO PROLECE JE TRAJALO OD 21 JANUARA DO 20 AVGUSTA 1968.

 Praško proleće, period od januara do avgusta 1968. godine, predstavlja jedno od najvažnijih i najdramatičnijih poglavlja u istoriji Čehoslovačke. Tokom ovog kratkog, ali intenzivnog perioda, zemlja je doživela talas političkih, društvenih i ekonomskih reformi koje su obećavale veće slobode i demokratizaciju društva. Ove promene, koje su predvodili reformistički lideri poput Aleksandra Dubčeka naišle su na snažan otpor sovjetskog režima i završile su brutalnom invazijom trupa Varšavskog pakta.

U januaru 1968. godine, studenti u Čehoslovačkoj su počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji organizujući masovne proteste. Glavni zahtevi studenata bili su veća sloboda govora, reforme u obrazovnom sistemu i šira politička prava.

Ovi protesti su se održavali uglavnom u Pragu, ali su se brzo proširili i na druge gradove. Studenti su koristili svoja okupljanja da skrenu pažnju na potrebu za promenama i da podrže reformističke snage unutar Komunističke partije.

Jedan od ključnih trenutaka bio je kada su studenti marširali kroz centar Praga, noseći transparente i uzvikujući parole koje su pozivale na kraj represije i uvođenje slobodnijeg društva. Ovi protesti su označili početak širokog pokreta za reforme koji je postao poznat kao Praško proleće.

U januaru 1968. godine, došlo je do značajnih promena u vrhu Komunističke partije Čehoslovačke, što je označilo početak Praškog proleća. Aleksandar Dubček je preuzeo mesto prvog sekretara partije, zamenivši Antonína Novotného, koji je bio poznat po svojoj tvrdolinijaškoj politici.

Dubček je imao viziju “socijalizma sa ljudskim licem”, koja je podrazumevala uvođenje političkih i ekonomskih reformi, veću slobodu govora i okupljanja, kao i decentralizaciju vlasti. Njegov dolazak na čelo partije bio je dočekan s entuzijazmom među građanima i reformističkim krugovima, koji su videli priliku za stvaranje pravednijeg i slobodnijeg društva.

Ove promene u vrhu partije bile su ključne jer su otvorile vrata za niz reformi koje su usledile i stvorile nadu za demokratizaciju i liberalizaciju čehoslovačkog društva.

 

U februaru 1968. godine, nova čehoslovačka vlada pod vođstvom Dubčeka započela je sprovodjenje ekonomskih reformi koje su imale za cilj modernizaciju i povećanje efikasnosti ekonomije. Ove reforme su uključivale veću decentralizaciju ekonomskog upravljanja i uvođenje tržišnih elemenata u plansku ekonomiju.

Jedan od glavnih ciljeva ovih reformi bio je povećanje produktivnosti i inovativnosti u čehoslovačkoj ekonomiji, koja je do tada bila sputana strogim centralizovanim planiranjem. Reforme su omogućavale više prostora za privatne inicijative i smanjenje birokratske kontrole nad preduzećima.

Ove ekonomske promene nisu samo imale za cilj poboljšanje standarda života građana, već su takođe bile deo šire strategije za stvaranje otvorenijeg i dinamičnijeg društva koje bi moglo bolje odgovarati na potrebe svojih građana.

U martu 1968. godine, jedan od najvažnijih koraka u okviru Praškog proleća bio je ukidanje cenzure i uvođenje slobode štampe. Pre toga, svi mediji u Čehoslovačkoj bili su pod strogom kontrolom države, a svaka kritika režima bila je zabranjena.

Odluka o ukidanju cenzure omogućila je novinarima, piscima i umetnicima da slobodno izražavaju svoja mišljenja i kritikuju vlast. Mediji su počeli da izveštavaju o korupciji, zloupotrebama moći i drugim problemima u društvu, što je dodatno podstaklo javnu debatu i osnažilo reformski pokret.

Takođe, sloboda medija omogućila je građanima da budu bolje informisani o dešavanjima u zemlji i svetu, što je doprinelo rastu svesti o potrebi za daljim reformama. Ovaj period otvorenosti bio je kratak, ali je ostavio dubok trag na čehoslovačko društvo i postao simbol borbe za slobodu izražavanja.

U aprilu 1968. godine, Komunistička partija Čehoslovačke usvojila je “Program Akcije”, dokument koji je predviđao dalekosežne političke i ekonomske reforme. Ovaj program bio je rezultat rada reformističkih snaga unutar partije i odražavao je viziju Aleksandra Dubčeka o “socijalizmu sa ljudskim licem”.

“Program Akcije” je uključivao niz ključnih reformi kao što su uvođenje slobodnih izbora, veća građanska prava, sloboda okupljanja, reforme u obrazovnom sistemu i decentralizacija vlasti. Takođe, program je predviđao veću autonomiju za Slovačku, što je bilo od posebne važnosti za slovački deo stanovništva.

Usvajanje ovog programa izazvalo je oduševljenje među građanima, ali i zabrinutost među tvrdolinijašima u zemlji i Sovjetskom Savezu. Iako su ove reforme obećavale svetliju budućnost, suočile su se sa sve većim pritiskom spolja i iznutra kako bi bile zaustavljene.

(maj 1968.)

Kako su reforme napredovale, sovjetsko rukovodstvo postajalo je sve zabrinutije zbog dešavanja u Čehoslovačkoj. U maju 1968. godine, lideri Sovjetskog Saveza počeli su da vrše pritisak na Aleksandra Dubčeka i druge čehoslovačke lidere da obustave reforme.

Sovjeti su strahovali da bi liberalizacija u Čehoslovačkoj mogla da se proširi na druge zemlje Istočnog bloka i da ugrozi stabilnost socijalističkog sistema. Pritisak je uključivao diplomatske sastanke, pretnje vojnim intervencijama i politički pritisak kroz medije i propagandu.

Dubček i njegovi saradnici pokušavali su da balansiraju između svojih reformističkih ciljeva i zahteva Moskve, ali je postajalo sve jasnije da će biti teško održati reforme bez ozbiljnih posledica. Sovjetski pritisak je sve više otežavao sprovođenje planiranih reformi i postajao je ključni faktor u razvoju događaja koji su usledili.

(jun 1968.)

U junu 1968. godine, vojne vežbe zemalja Varšavskog pakta na teritoriji Čehoslovačke dodatno su pojačale tenzije u zemlji. Ove vežbe, poznate kao manevari “Šumava”, bile su nominalno prikazane kao rutinske vojne aktivnosti, ali je njihov stvarni cilj bio da zastraše čehoslovačke reformiste i da pošalju jasnu poruku o odlučnosti Sovjetskog Saveza da zadrži kontrolu nad zemljom.

Manevri su uključivali velike vojne jedinice iz Sovjetskog Saveza, Poljske, Istočne Nemačke, Mađarske i Bugarske. Vojska je demonstrirala svoju snagu kroz razne operacije i manevre, što je izazvalo osećaj nesigurnosti među građanima i političarima u Čehoslovačkoj.

Iako su čehoslovački lideri pokušavali da uvere sovjetske saveznike da su reforme pod kontrolom i da neće narušiti socijalistički poredak, prisustvo stranih trupa na njihovoj teritoriji bilo je jasan znak da Sovjetski Savez nije spreman da dopusti dalju liberalizaciju.

(jul 1968.)

U julu 1968. godine, grupa čehoslovačkih intelektualaca, umetnika i pisaca objavila je manifest podrške reformama koje su donete tokom Praškog proleća. Ovaj dokument, poznat kao “Dve hiljade reči”, napisao je pisac Ludvík Vaculík i potpisalo ga je više od 70 istaknutih ličnosti, uključujući Milana Kunderu i Vaclava Havela.

Manifest je pozvao građane da podrže reformističke lidere i nastave borbu za slobodu i demokratske promene. U njemu se izražavala nada da će Čehoslovačka postati slobodnije i pravednije društvo, u kojem će biti poštovana prava svih građana.

Ovaj apel intelektualaca imao je veliki odjek u javnosti i dodatno je mobilisao podršku za reformski pokret. Međutim, izazvao je i snažnu reakciju konzervativnih snaga unutar partije i među sovjetskim liderima, koji su ga videli kao otvoreni izazov postojećem poretku.

(20-21. avgust 1968.)

Najdramatičniji događaj Praškog proleća bila je invazija trupa Varšavskog pakta, predvođenih Sovjetskim Savezom, u noći između 20. i 21. avgusta 1968. godine. Oko 200.000 vojnika i 5.000 tenkova prešlo je granice Čehoslovačke kako bi zaustavili reforme i vratili zemlju pod čvrstu kontrolu Moskve.

Invazija je izazvala šok i užas među građanima Čehoslovačke. Na ulicama Praga i drugih gradova došlo je do spontanih protesta i sukoba između građana i okupacionih snaga. Građani su pokušavali da zaustave tenkove barikadama i mirnim otporom, ali su se suočili sa nadmoćnom vojnom silom.

Lideri Praškog proleća, uključujući Dubčeka, bili su uhapšeni i odvedeni u Sovjetski Savez. Invazija je efikasno okončala reformski pokret i uvela period represije koji je postao poznat kao “normalizacija”.

(septembar 1968. i nadalje)

Nakon invazije, Čehoslovačka se suočila s teškim posledicama. Reformisti su bili smenjeni sa svojih položaja, a mnogi su bili uhapšeni ili primorani na egzil. Aleksandar Dubček je bio prisiljen da potpiše Moskovski protokol, kojim su poništene sve reforme Praškog proleća.

Svi mediji su ponovo bili podvrgnuti strogom nadzoru i cenzuri. Politička prava i slobode koje su kratko bile uživane tokom Praškog proleća bile su brzo ukinute, a zemlja je ušla u period strogog autoritarizma poznatog kao “normalizacija”. Tokom ovog perioda, svaka opozicija režimu bila je suzbijana, a pokušaji oživljavanja reformi bili su strogo kažnjavani.

Invazija i njene posledice ostavile su dubok trag na čehoslovačko društvo. Ipak, duh Praškog proleća nastavio je da inspiriše borce za slobodu i demokratske promene, ne samo u Čehoslovačkoj, već i širom Istočnog bloka, sve do pada komunizma 1989. godine.

Praško proleće 1968. godine ostaje jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji Čehoslovačke i celog Istočnog bloka. Ovaj period hrabrih reformi, koje su bile usmerene ka demokratizaciji i liberalizaciji društva, pokazao je duboku želju građana za slobodom i boljim životom. Iako su reforme nasilno prekinute invazijom Varšavskog pakta, duh Praškog proleća nije ugušen. Ostavio je trajni utisak na generacije koje su sledile, inspirisane borbom za slobodu i ljudska prava. Konačno, događaji iz 1968. godine pripremili su teren za mirne revolucije 1989. godine, koje su dovele do pada komunističkih režima širom Istočne Evrope i omogućile Čehoslovačkoj da konačno ostvari svoje težnje ka slobodi i demokraciji.

(septembar 1968. i nadalje)

Nakon invazije, Čehoslovačka se suočila s teškim posledicama. Reformisti su bili smenjeni sa svojih položaja, a mnogi su bili uhapšeni ili primorani na egzil. Aleksandar Dubček je bio prisiljen da potpiše Moskovski protokol, kojim su poništene sve reforme Praškog proleća.

Svi mediji su ponovo bili podvrgnuti strogom nadzoru i cenzuri. Politička prava i slobode koje su kratko bile uživane tokom Praškog proleća bile su brzo ukinute, a zemlja je ušla u period strogog autoritarizma poznatog kao “normalizacija”. Tokom ovog perioda, svaka opozicija režimu bila je suzbijana, a pokušaji oživljavanja reformi bili su strogo kažnjavani.

Invazija i njene posledice ostavile su dubok trag na čehoslovačko društvo. Ipak, duh Praškog proleća nastavio je da inspiriše borce za slobodu i demokratske promene, ne samo u Čehoslovačkoj, već i širom Istočnog bloka, sve do pada komunizma 1989. godine.

Praško proleće 1968. godine ostaje jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji Čehoslovačke i celog Istočnog bloka. Ovaj period hrabrih reformi, koje su bile usmerene ka demokratizaciji i liberalizaciji društva, pokazao je duboku želju građana za slobodom i boljim životom. Iako su reforme nasilno prekinute invazijom Varšavskog pakta, duh Praškog proleća nije ugušen. Ostavio je trajni utisak na generacije koje su sledile, inspirisane borbom za slobodu i ljudska prava. Konačno, događaji iz 1968. godine pripremili su teren za mirne revolucije 1989. godine, koje su dovele do pada komunističkih režima širom Istočne Evrope i omogućile Čehoslovačkoj da konačno ostvari svoje težnje ka slobodi i demokraciji.

ISKRENO SE NADAM DA NASE BEOGRADSKO PROLECE KOJE JE POCELO KRAJEM NOVEMBRA NECE ZAVRSITI KAO PRASKO PROLECE. NASI STUDENTI SU MNOGO PAMETNIJI, A MI SMO SE UZ NJIH PODMLADILI TAKO DA SE NADAM NAJBOLJEM!