MISTERIOZNI MINDRAVCI

 OVAJ POST JE NASTAO U PERIODU OD NOVEMBRA 2024-TE, TACNIJE PRVOG NOVEMBRA KADA JE PALA NASTRESNICA NA ZELEZNICKOJ STANICI U NOVOM SADU I UBILA 15TORO LJUDI ,A DVOJE TESKO POVREDILA DO EVO VEC 8-MOG MARTA KADA U SRBIJI BUKTE PROTESTI CETIRI MESECA. OVAJ POST NIJE POLITICKI MADA MU JE SUSTINA UPRAVO TO -KORUPCIJA POLITIKE. OVO JE NASTALO U NARODU I NE MOGU DA PRENESEM U CELOSTI PRICU O MINDRAVCIMA.

 Kad se pomisli na štetočine koje ugrožavaju državnu dokumentaciju, obično zamislimo prašinu, vlagu ili nesređene arhive. Ali ne, Srbija ima ekskluzivnu "prirodnu nepogodu" – mindravce! Sitne, ali odlučne bube iz 1964. godine očigledno su odlučile da prelistaju i "gricnu" sve što bi nas danas moglo zanimati.Mindravci su, prema ministru Dačiću, uništili planove o železničkoj stanici u Novom Sadu, ali to nije sve! Ove bube s ukusom za tajne uništile su i biografije naših političara – valjda da ne saznamo gde su sve "pali na maturi". Ako je verovati ovom novom talasu mindravske krivice, nije nemoguće da su čak došle do Patrijarha Porfirija – jer i crkvena arhiva može da bude "slasna".Dakle, nije do nas, do buba je. Izgleda da nisu samo papir pojeli – pojeli su i našu mogućnost da ikada otkrijemo šta je stvarno bilo na tom papiru. Ako ih nađete kod kuće, proverite šta grickaju – možda su vaša zaboravljena dokumenta sledeća! 

I nisu samo mindravci mitska bica koja su se nasla na poziciji pomaganja vlastima. Postoje imisteriozna bica koja pomazu studentima i narodu.Recimo:

 

Абраксас (грч. ΑΒΡΑΞΑΣ, лат. Abraxas) је митолошко биће чије се име појављује у гностичким списима. Сматра се да се то име у почетку користило као замјена за неизрециво име Бога, које представља његову соларну моћ.^[1] Његово име настало је од ријечи абракадабра.^[2]

Вјеровало се да слова његова имена представљају седам стваралачких моћи, односно планетарних анђела. Његово име садржи нумеролошку вриједност 365, што је број дана у години, односно број небеских духова.^[3]

Лик овог бића се некада урезивао на амајлије, а приказиван је као створење са главом пијетла, ногама змаја и са бичем у руци. Други га извори представљају као возача четверопрега у који су упрегнута четири бијела коња који симболизују етер помоћу којег соларна моћ кружи свемиром. Такође, приказиван је и са великим стомаком и круном на глави. 

 

Здухаћ^[а] био је у српском народном предању човјек са специјалном способношћу да заштити своје имање, село или крај од временских непогода, као што су олуја, град и обилне кише. Његово дјеловање састојало се у сукобљавању са демонима за које се вјеровало да доносе стихију, или у употреби посебних магијских обреда. Демонским доносиоцима непогоде сматрани су ђаволи, але, аждаје, орлови, црне птице, душе утопљеника и објешењака и др. То су могли бити и сами заштитници од невремена који су имали моћ да управљају кретањем олујних и градоносних облака: одводећи их од својих њива, могли су да их наведу над туђе.

Са доносиоцима непогоде сукобљавали су се људи са урођеном способношћу да им у сну душа напусти тијело, након чега се узносила ка облацима да у борби порази демоне и одагна невријеме. Душа би се затим враћала у тијело, а човјек би се будио знојав и уморан. Често је било вјеровање да се овакви људи рађају у кошуљици.^[б] Такви су били здухаћи или стухе У Црној Гори, источној Херцеговини, дијелу Босне и Рашкој, вједогоње у дијелу Црне Горе, те змајевити и аловити људи у источној, средишњој, јужној Србији и Банату. Најчешће су се борили заједно здухаћи једног подручја против туђих здухаћа који су наводили олујне и градоносне облаке над њихову територију. Пораз у овој борби значио је губитак пољске и сточне плодности свог краја, уз истовремено преношење те плодности на подручје побједничких здухаћа. Здухаћи су могли бити и неке домаће животиње. Вједогоње су се за вјетровитих дана тукле по планинама ишчупаним дрвећем, па они који надвладају преотму берићет поражених. Змајевити и аловити борили су се за своје село против ала, демона који су предводили облаке изнад њива да би уништили усјеве. Змајевитим људима приписиване су особине змајева, митских бића која су сматрана за неумољиве борце против ала; постојало је и вјеровање да се они рађају из везе жене и змаја.

Вјетровњаци, познати у неким дијелова западне Србије, духом су се сукобљавали са црном птицом која је доводила стихију над поља њиховог села. У неким се подручјима, пак, вјеровало да заштитници од непогоде тијелом узлијећу ка тмурном небу, без напуштања душе. То је био случај са виловитим људима у Драгачеву и неким аловитима у Банату. Након боја са демонима враћали би се кући уморни, изгребани и изубијани. Облачари из Сремa нису имали моћ летења, већ су трчећи по угроженом пољу водили борбу против аждаје, која је летећи у тмурним облацима бљувала град по усјевима. Градобранитељи из Поцерине нису се упуштали у овакве битке, него су свој крај штитили посебном магијом и обредним текстовима које су научили од неког старијег браниоца. Њихово дјеловање било је усмјерено како на разбијање градоносног облака, тако и на одвраћање утопљеника, објешењака и ђавола који су га доводили над усјеве. Тврдило се и за одређене жене да својим бајањем могу обезбиједити своје село од разорне стихије. Сви ови заштитници су иначе били обични људи који су нормално живјели и радили у својој средини као и други, док не наиђе невријеме. 

 

Anđeli su stvoreni pre ičega drugog, a sami nisu ničega stvoritelji. Anđeli su po prirodi božanski duhovi, drugostepene svetlosti, neveštastveni plamen ognjeni, hitropokretni umovi. Oni su slovesni, samovlasni (imaju slobodnu volju da sami odlučuju), po blagodati Božijoj su besmrtni, tromi su na zlo ali ne i sasvim nepokretni. Razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi.

Anđeli su stvoreni višim od ljudi (Ps 8, 6) i nemaju tela ni telesnih strasti. Telesno nisu ograničeni, ne poprimaju oblik po zakonima sveta, nisu sputani tvarju i tvarnim predmetima, nisu podložni zemaljskim zakonima vremena i prostora, ali jesu prostorno i vremenski ograničeni, jer im je potrebno kretanje i vreme (iako kratko) da sa jednog mesta dođu na drugo. Nazivaju se bestelesnim, jer nemaju telo kao ljudi, odnosno imaju tanana "vazdušasta" (eterna) tela.^[2] Nazivaju se neveštastvenim (netvarnim) pošto je njihova priroda mnogo istančanija od grubog čovečjeg tela i srodna je čovečijoj duši. Ljudima se javljaju uvek u obličju svojih tela, mada, kako govori Jovan Damaskin, ne onakvi kakvi jesu, u punom i zastrašujućem bleštavilu, već u ljudima prilagođenom sjaju, a takođe mogu poprimiti oblik kakav Bog zaželi od njih, npr. čoveka, oblaka ili ognjenog/svetlonosnog stuba. Oni ljude zastupaju kod Boga, moleći se za ljude i uz ljude, te ljudima donose Božije darove. Dimitrije Rostovski kaže da su „anđeli stvoreni po obrazu i podobiju Božijem" kao što je kasnije stvoren čovek.^[3

^{ANDJELI CUVARI}

 

Bez obzira da li sledimo neku religiji ili ne, mi imamo svoje duhovne vodiče, Božje izaslanike koji nam šalju poruke. Postoji mnogo vrsta vodiča, ali Anđeli čuvari su oni koji su dodeljeni isključivo nama lično. 

Oni su prisutni u našem životu svo vreme, od trenutka rođenja i pomažu nam da savladavamo poteškoće i rešavamo probleme, šaljući nam korisne poruke. Na nama je da li ćemo videti te poruke kao božansko vođstvo ili ne. 

OVAJ TEKST NE GLEDAJTE KAO ZABAVNI JER ZAISTA NISU VREMENA ZA ZABAVU. OVAJ JE TEKST POUCAN NA VISE NACINA I VISE NIVOA. TRENUTNO JE U SRBIJI I U CELOM  SVETU NA DELU BORBA DOBRA I ZLA. NARAVNO DA CE DOBRO POBEDITI!