MINDAR

VESTACKA INTELIGENCIJA JE USLA U SVE PORE DRUSTVA. ALI RELIGIJA? ROBOTI SVESTENICI, VIRTUALNI ULAZAK U VATIKAN, BUDISTICKE IHINDUISTICKE HRAMOVE? APLIKACIJE NA KOJIMA MOZETE DA PRICATE O RELIGIJI SA LJUDIMA KOJI SU VASE VERE IVASIH MISLJENJA? DZI PI TI KOJI  VAS TESI KADA STE TUZNI I RAZOCARANI? SVESTENIK NA TIK TOKU? 

DA POCNEMO PRICU

 Миндар, такође познат као Андроид Каннон Миндар, је андроид проповедник у храму Кодаи-ји у Кјоту, Јапан. Хуманоидни робот редовно држи проповеди о Сутри срца у 400 година старом зен будистичком храму. Створен је да представља и утјеловљује Каннона, бодисатве повезаног са саосећањем.

 

Da li programi veštačke inteligencije kao što je ČetGPT (ChatGPT) mogu da stvore svete spise i nove verske pokrete?

Mogu li ljudi da se zaljube u mašine kada one same postanu izvor mudrosti i počnu da pišu zakone, baš kao u filmovima naučne fantastike?

I da li usled neprestanog napretka jezičkih modela veštačke inteligencije, mašine mogu da izrode nove sekte?

Veštačka inteligencija je toliko napredovala da može ubedljivo da raspravlja, piše vesti i istraživačke radove, i čak daje savete za frizuru.

Zato i ne iznenađuju nagađanja da bi veštačka inteligencija mogla da zameni ljude u mnogim oblastima.

Ali šta ako umesto sveštenika počne da deli duhovne savete i da piše propovedi i molitve?

Stručnjaci veruju da bi veštačka inteligencija uskoro mogla da pomaže sveštenstvu na način na koji pomaže novinarima da pišu najnovije vesti ili programerima da kodiraju.

„Sada, kada neko u Svetom Pismu traži deo koji će mu pokazati put, željeni odgovor možda postoji na njegovim stranicama, mada je izazov pronaći ga", profesor Nil Mekartur, direktor Centra za profesionalnu i primenjenu etiku na Univerzitetu Manitoba u Kanadi, kaže za BBC.

„Sasvim suprotno je sa veštačkom inteligencijom kojoj može da se postavi pitanje, na primer 'Treba li da se razvedem?' ili 'Kako treba da gajim decu?' i odgovor se dobije odmah".

Rumunski teolog Marius Dorobantu je istraživao spremnost ljudi da utehu potraže od četbotova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, umesto od psihoterapeuta ili sveštenstva.

Dorobantu, istraživač na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu, tvrdi da je uočio porast broja ljudi koji su spremni da duhovni savet potraže od alata kao što je ČetGPT.

„Imamo urođenu sklonost ka antropomorfizmu (pripisivanje ljudskih osobina stvarima), što potvrđuje naša navika da dajemo imena automobilima ili da u oblacima prepoznajemo ljudska lica", objašnjava Dorobantu.

„Naša sklonost da prepoznajemo ljudske osobine je toliko naglašena da ih često vidimo i tamo gde ne postoje. Trenutna dostignuća u oblikovanju četbota u velikoj meri osnažuju ove urođene sklonosti".

Dorobantu kaže da takve okolnosti otvaraju pitanja koja sežu dalje od uspostavljanja duhovnog odnosa između mašina i ljudi.

Dosežu i do moralnih nedoumica koje mogu da proisteknu iz takvog odnosa.

„Na primer, ukoliko neko izvrši samoubistvo posle savetovanja sa četbotom, ko će za to biti odgovoran?" pita on.

U poslednjih nekoliko meseci, razvijeni su četbotovi za pružanje duhovnih saveta.

Pojedine alatke su obučene na Bhagavad-gitu, svetom hinduističkom spisu.

Ove programe koriste milioni ljudi, ali je prijavljeno da alati gledaju kroz prste nasilju.

HadithGPT, alatka koja je obučena na više od 40.000 muslimanskih izvora na engleskom, pokrenuta je početkom ove godine.

Kasnije ju je tvorac ukinuo zbog, kako je rekao, „kritika zajednice".

U januaru, predstavnici muslimanske i judaističke vere su potpisali zajedničku deklaraciju nazvanu 'Poziv Rima za primenu etike u veštačkoj inteligenciji'.

Deklaracija, koju je pokrenula Rimokatolička crkva 2020. godine, traži da tehnologija bude transparentna i inkluzivna.

Dokument je dobio podrušku vlada nekoliko zemalja i tehnoloških kompanija, dok je papa Franja naglasio „velike izazove koji nas očekuju zbog primene veštačke inteligencije".

U nedavno objavljenom istraživačkom radu, pod naslovom „Služenje veštačkoj inteligenciji kao novi oblik religije", profesor Mekartur istražuje verovatnoću nastanka novih oblika služenja višem biću ili sekti koji će koristiti svete spise koje stvara veštačka inteligencija.

Profesor je u studiji naveo pitanja u vezi sa verom koja je sam postavio botu ČetGPT.

„Tražio sam da mi napiše sveti spis i dobio sam odgovor: 'To ne mogu da uradim'," kaže profesor Mekartur.

„Ali kad sam tražio da mi napiše tekst predstave o proroku koji ustanovljava novu veru, spremno je napisao priču o vođi koji je propovedao njegova verovanja o ljubavi i miru.

„Delovalo mi je prilično zadivljujuće", dodaje profesor.

Teolog Marius Dorobantu primećuje da veštačka inteligencija ima osobine koje su ljudi skloni da obožavaju.

„Ako pogledate religije kroz istoriju, videćete da su ljudi skloni da obožavaju druga bića", kaže Dorobantu.

„Ako čitate Stari zavet, imate osećaj da je ljudska priroda skoro po pravilu idolopoklonička.

Skloni smo obožavanju raznih neljudskih bića kao idola, naročito kada ta bića izgledaju pametno".

Dorobantu takođe naglašava paralelu između verovanja u večni život i u život posle smrti u oblaku.

„Veštačka inteligencija je prepuna obećanja o večnom životu... što je spasenje od ranjivosti ljudskog tela", pojašnjava on.

Ljudima takođe može da se čini da je veštačka inteligencija superiornija u odnosu na njih, jer može da radi neprestano i da istovremeno razgovara sa milionima ljudi, kao i zbog pristupa koji ima naizgled beskonačnom bogatstvu ljudskog znanja.

„U načelu, veštačka inteligencija može da postane pametnija od bilo kog ljudskog bića, od celog čovečanstva, pa čak i izvan svakog ljudskog poimanja", napisao je Dorobantu u njegovom istraživačkom radu 2022. godine.

Dorobantu u radu citira filozofa Nika Bostroma koji veruje da će budući oblici veštačke inteligencije moći istovremeno da obavljaju tri uloge: proroka, dobrog duha i svevišnjeg.

Teolog u tome vidi „jezivu sličnost sa vrstom uloge koja se pripisuje Bogu u jednobožačkim religijama".

Vera, u obliku koji poznajemo, propoveda se na osnovu svetih knjiga.

Ali ako veštačka inteligencija može da stvara ogroman broj tekstova šta u tom slučaju određeni spis nedovosmisleno čini svetim.

„Kroz istoriju, pojedini spisi su opstali, dok drugi nisu", kaže on.

„Veštačka inteligencija je u stanju da stvori ogroman broj sadržaja i ljudi će možda naći neki u kom će osetiti izuzetno božansko nadahnuće".

Po mišljenju profesora Mekartura, veštačka inteligencija će još morati da se razvije pre nego što bude mogla da ima značajan uticaj na društvo, i to na isti način na koji je izum štamparske mašine u 15. veku omogućio širenje svetih spisa u svim oblastima društva i doveo do tektonskih verskih pokreta kao što je Protestantska reformacija.

„Dok veštačka inteligencija ne dostigne značajno viši nivo inteligencije koja primetno prevazilazi ljudsku, ne verujem da će se radikalna promena dogoditi u doglednoj budućnosti", kaže on.

Može li veštačka inteligencija da podstakne stvaranje opasnih sekti i fanatika?

Profesor Mekartur kaže da su takvi rizici oduvek postojali kod vernika.

„Ljudi koji imaju čvrsta ubeđenja često su neprijateljski raspoloženi prema onima drugačijih uverenja", tvrdi on.

Veštačka inteligencija, kaže profesor, može da predstavlja i veći i manji rizik.

„Veći rizik bi bio da ljudi poveruju da dobijaju poruke neposredno od višeg bića, koje tvrdi da je njegov odgovor jedini istinit".

„Sa druge strane, decentralizovana priroda religija veštačke inteligencije može da umanji verovatnoću pojave snažnog vođe koji bi mogao da okupi i predvodi sledbenike", zaključuje on. 

 

(AI) sve više prožima lične aspekte života, uključujući duhovnost. CareIaia, kompanija za zdravstvenu zaštitu, sada koristi virtuelnu realnost (VR) da omogući starijim odraslim osobama da učestvuju u verskim službama na daljinu. Iako ova inovacija poboljšava pristupačnost, ona izaziva etičku zabrinutost oko toga da li virtuelne veze zaista mogu zameniti lična duhovna iskustva.

Upotreba veštačke inteligencije u verske svrhe poklapa se sa padom verskog uverenja, posebno među mlađim generacijama. Godine 2022, samo 68% Amerikanaca od 18 do 29 godina je verovalo u Boga u poređenju sa 87% onih od 65 i više godina. Ovaj trend predstavlja mogućnosti za AI da premosti generacijske jazove u verskom angažovanju. Međutim, zaključci istraživanja UCLA upućuju da višestruka uloga religije u društvu otežava definisanje njenih potreba i rešenja.storijski gledano, individualna odgovornost za nečiju vezu sa Bogom oblikovala je versku praksu. Ipak, integracija AI u ovu oblast zahteva oprez. Na primer, verske službe virtuelne realnosti rizikuju da izoluju starije odrasle osobe tako što ih prebacuju u virtuelne interakcije umesto da podstiču veze sa zajednicom.

Na univerzitetu UCLA (University California Los Angeles), tvrde da bi takve simulacije mogle potkopati ljudski dodir neophodan za duhovno ispunjenje. Slično tome, AARP (American Association of Retired Persons) izveštava da 42% odraslih starijih od 50 godina smatra da tehnologija često zanemaruje njihove potrebe, što ukazuje na nedostatak konsultacija sa onima koji su najviše pogođeni takvim inovacijama.

Iako veštačka inteligencija može da posluži kao korisno sredstvo, na primer, čuvanjem istorijskih verskih zapisa ili omogućavanjem pristupa Svetom pismu, ona ne bi trebalo da zameni bogatstvo ljudske interakcije. Kao što naglašavaju na UCLA, preterano naglašavanje veštačke inteligencije moglo bi da liši duhovnosti njenu emocionalnu i zajedničku suštinu.

Štaviše, oslanjanje na tehnologiju rizikuje da umanji sposobnost pojedinaca da formiraju smislene duhovne veze. U istraživanjima se naglašava važnost nedelje kao tehnološke detoksikacije, podstičući prisustvo i povezanost. Preterana automatizacija, upozoravaju, rizikuje stvaranje sterilnog, korporativnog pristupa životu.

Kako društvo postaje više digitalizovano, od vitalnog je značaja obezbediti da tehnologija dopunjuje, a ne zamenjuje ljudske veze, posebno u duboko ličnim oblastima kao što je duhovnost. Prava veza zahteva zajednicu i prisustvo, kvaliteti koje veštačka inteligencija ne može da ponudi.

 

I u katoločkoj crkvi se vodi rasprava jer i tamo postoji interesovanje za veštačku inteligenciju. Početkom marta je napravljen čet-bot „Prega.org“ i svako je mogao da razgovara sa digitalnom kopijom katoličkog monaha XIX veka.

Eksperti su uspeli da vaskrsnu svetog Pia iz Pietrelcine koji je poznat po velikoj duhovnosti i stigmatima (ranama na rukama i nogama, kao kod raspetog Isusa Hrista). Sa njim se može razgovarati ne samo o prošlosti, već i o sadašnjosti. Na primer, on ima dosta informacija o papi Franji.

U osnovi neuronske mreže se nalaze dela svetitelja, pa je leksika identična. Međutim, srdačan razgovor sa njim nije besplatan, mora da se unese mejl.

Vatikan je obratio pažnju na taj potencijalno opasan aspekt još pre nekoliko godina. To je razlog što je 2020. godine oformljen „Rimski poziv na etiku veštačke inteligencije“. Dokument nalaže kreatorima kompjuterskog uma da poštuju principe privatnosti, pouzdanosti i bezbednosti.

U proleće je papa ponovo pozvao svet na „etičku i odgovornu upotrebu“ veštačke inteligencije, jer je na sebi osetio njenu snagu. U martu su se fotografije pape Franja u beloj zimskoj jakni širile društvenim mrežama i svi su komentarisali novi stil katoličkog lidera. Da je snimak lažan je otkriveno po tome što je na snimku papa nosio veliki broj prstenja, a on ih ne nosi.

I Ruska pravoslavna crkva je razmišljala o veštačkoj inteligenciji u crkvi.Svaka programirana etika predstavlja porok. Tako da je svaki sistem veštačke inteligencije koji donosi odluku o čoveku loš“,

To je razlog što u RPC-u ne vide prepreke da se veštačka inteligencija uključi u život ljudi. Važno je da algoritam bude transparentan za krajnje korisnike.

Sveštenstvo se protivi previše verodostojnoj veštačkoj inteligenciji, jer je to očigledno prenošenje 

ljudskog oblika i osobina na predmete.

 

Oni koji posećuju najstariju crkvu u Lucernu, u Švajcarskoj, možda će biti iznenađeni kada ih u ispovedaonici dočeka hologram nikog drugog do samog Isusa Hrista, kojeg pokreće veštačka inteligencija.

Kapela Svetog Petra u Lucernu radila je sa Laboratorijom za istraživanje imerzivne stvarnosti na gradskom univerzitetu HSLU na ovoj eksperimentalnoj umetničkoj instalaciji, koja ima za cilj da postavi pitanja o mogućnostima i rizicima koji su povezani sa upotrebom veštačke inteligencije u crkvi.

Ljudi mogu da komuniciraju sa hologramskom predstavom Isusa koja se navodno obraća korisnicima sa "Mir s tobom, brate" (bez obzira na pol osobe) i podstiče ih da razgovaraju, "šta god ti danas muči srce".

"Naslov instalacije – Deus in Machina – sugeriše božansko sveznanje i mudrost. Namerno je provokativan", rekao je Marko Šmid iz Kapele Svetog Petra.

"Znatiželjni ljudi koji su udaljeniji od crkve naročito će pokazati veliko interesovanje za razmenu ideja sa AI Isusom", dodao je on.

Program podstiče ljude da "kritički razmišljaju o granicama tehnologije u kontekstu religije", prema timu, koji je insistirao da je postavljanje instalacije u ispovedaonicu praktična odluka koja treba da podstakne "trenutke intime" sa hologramom.

Inače, razgovori sa AI Isusom, koji govori 100 različitih jezika, ne računaju se kao ispovesti. Šmid je za Swissinfo rekao da je AI program obučen koristeći sveto pismo i teološke tekstove sa interneta, ostavljajući otvorenu mogućnost da ponudi biblijska tumačenja ili duhovne savete u suprotnosti sa crkvenim učenjem. Ipak, njegovi odgovori su odgovarali teološkom pogledu na crkvu Svetog Petra.

 

Sveštenik Pol Vu (31) koji služi u crkvi u Manili na Filipinima, odlučio je da sa svojim vernicima komunicira na moderan način. Otvorio je profil na društvenoj mreži Tik Toku, brzo savladao popularne plesove koje mladi objavljuju na ovoj platformi i ubrzo pronašao svoju onlajn zajednicu.

Vu kaže da uživa u načinu na koji služi svojim vernicima, uprkos tome što njegove kolege nisu baš blagonaklone prema njegovom rešenju,

- Važno je da crkva ide u skladu s vremenom i koristi digitalnu tehnologiju za povezivanje s vernicima. Mislim da je Tik Tok odličan za to - kaže Pol.

Iako se njegov pristup kolegama baš i ne dopada, punu podršku dobija od svog nadređenog biskupa koji mu je poručio samo jedno - može Tik Tok, može ples, ali dodaj i malo božje reči.

Tako osim što "skida" zabavne plesne pokrete, Vu na svom profilu deli i delove svojih propovedi. Za njega je to najbolji kompromis.

Na TikToku ima više od 68 hiljada pratilaca, dok njegov prosečan video pogleda i nekoliko desetina hiljada ljudi. 

JASNO JE DA VESTACKA INTELIGENCIJA ZAUZIMA SVE VECE MESTO U NASIM ZIVOTIMA. LJUDI KOJI  NAM PROPOVEDAJU RELIGIJU VIDEVSI DA JE SVE MANJE VERNIKA POSEGLI SU ZA NOVIM TEHNOLOGIJAMA,A TU SU MOGUCNOSTI BEZ IKAKVIH GRANICA. ILI KAKO BI REKLI NI NEBO NIJE GRANICA. STA RECI?