CIGANI! TOLIKO RAZLIKE U MISLJENJU O ZIVOTU I SMRTI OD NAS! TOLIKO SU POVEZANIJI SA PRIRODOM STO SAM I JUCE PISALA. KOLIKO SMO SE UDALJILI OD NJE! ZIVOT CIGANA NAROCITO ONIH NEKADASNJIH JE U POTPUNOSTI ZAVISIO OD PRIRODE KAO I ZIVOT SELJAKA.ZAO MI JE STO IH POSMATRAMO KROZ PRISMU PROSJACENJA I LOPOVLUKA,A ONI SU MNOGO VISE OD TOGA. NAROCITO PO PITANJU DUSE KOJU SMO MI UMNOGOME UNISTILI ILI CAK IZGUBILI ZA UVEK! STO SE TICE RELIGIJE CIGANI SU VRLO RAZLICITIH VERA I BOGOVA KOJIMA SE MOLE!
Indiju su napustili u 10. veku, a danas uglavnom naseljavaju Evropu. Prema nekim podacima ima ih oko 10 miliona i to najviše u Rumuniji (550.000), Bugarskoj (350.000) i Češkoj (210.000), verski su nejedinstveni, slobodnog su duha, niko im nije ravan u veselju, plesu i pevanju, a sebe na svom jeziku nazivaju - Romi.
Vekovima živimo pored njih i sa njima, ali osim površnosti i predrasuda o njima znamo relativno malo.Oni su neukrotiva misterija i tajna, što bi mogao da bude i jedan od razloga zbog kojih su verovatno najprogonjenija etnička grupa na Starom kontinentu, skupa sa Jevrejima, posmatrano kroz celu istoriju.U pitanju je tradicionalno putujuća etnička grupa koja mahom živi u Evropi i obe Amerike, a poreklo (po svemu sudeći, u nedostatku njihovog usmenog predanja a u skladu sa lingvističkim dokazima i DNK analizama) vodi sa indijskog potkontinenta.
Dugo se verovalo da su prvobitno iz Egipta, zbog čega se na engleskom govornom području odomaćio naziv "gipsy", odnosno "džipsi".
Na put su iz severne Indije krenuli pre hiljadu do hiljadu i po godina, ili se odvajajući od naroda Doma ili sa njima deleći približno istu istoriju.Karakteriše ih to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom i to što nemaju nikakvo predanje o dalekoj domovini iz koje su njihovi preci došli. Zbog svega toga, njihov je identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade.U njihovom jeziku, "rom" je muška imenica i znači "čovek, muž". "Romani" je ženski pridev, dok je "romano" muški.Etimološko poreklo ova reč deli sa nazivima indijskih naroda Lom i Dom i reflektuje sanskrtsku reč "domba" što znači "čovek iz nižeg staleža koji živi pevajući i svirajući", ili čovek koji pripada segregatisanoj i porobljenoj populaciji.Tačno poreklo pojma Cigani verovatno dolazi od vizantijske grčke reči "atsinganoi" ili "athinganoi", što bukvalno znači "nedodirljivi".Cigani, premda odomaćen i tradicionalan naziv za ovaj narod, pogrdan je u vrlini svoje etimologije a i mahom se koristi na pogrdan način, da uvredi i povredi.
Jedna od najpoznatijih romskih legendi o njihovom nastanku, Lurska legenda, koju je persijski pesnik Firdusi zabeležio u svojoj "Knjizi o kraljevima" još oko 420. pre naše ere, govori o Bahram-Guru, dobrodušnom i mudrom vladaru iz Sasanidske dinastije, koji je želeći da svojim podanicima olakša život, došao na ideju da im pronađe neku razonodu, ni ne sluteći da će imati presudnu ulogu u istoriji jednog naroda.Kad je primetio da su njegovi podanici iz dana u dan su sve tužniji, jer su stalno radili, bez odmora i zabave, Bahram-Gur je od kralja Kambodže i indijskog maharadže Šankala zatražio da među svojim podanicima izaberu neku veću grupu ljudi, koja ima talente i sposobnosti da olakša život drugim ljudima, što su ovi odmah prihvatili: nedugo zatim, kao dar indijskog Maharadže, u Bahram-Gurovu zemlju stiglo je 12.000 pevača i svirača.
Da bi mogli da žive od svog rada, Bahram im je dao zemlju, oruđa i semenje raznih biljki.
Ovi ljudi, po imenu Luri, koji su bili dobri muzičari i zabavljači, sve vreme su svirali i pevali, zbog čega su Bahram-Gurovi podanici dobili volju za životom i oraspoložili se, a on konačno bio srećan.
Posle godinu dana, mudri kralj Guru rešio je da proveri šta Luri rade sa zemljom koju im je dao, ali tada je imao šta i da vidi: pošto su samo svirali i pevali, nisu obrađivali zemlju koja im je poklonjena, a stoku, oruđe i seme prodali su u bescenje. Takođe, da ne bi gladovali, prosili su, što je njega posebno razljutilo, pa im je naredio da pokupe svoje instrumente i odu iz njegove zemlje.
Luri su ga poslušali i krenuli dalje, od kad lutaju svetom, zabavljajući druge, uz pomoć svojih instrumenata i nekih životinja, poput majmuna ili medveda.
Ovaj nomadski narod vremenom se podelio u više plemena i grupa, koje imaju zasebne nazive i karakteristike.
Primera radi, Banjaši su vlaško romsko pleme kome je maternji jezik rumunski. Ovako ih najčešće nazivaju njihovi saplemenici Džambasi, a njihovo ime u prevodu znači "rudari". Banjašima se nazivaju i Romi koritari u Slavoniji i Vojvodini, ali i Karavlasi u Bosni.
Džambasi govore romskim jezikom s mnogo primesa rumunskog. Bave se trgovinom, najčešće konjima. Ime su dobili od rumunske reči “geambas” koja znači: poznavalac konja, dobar jahač, ali i mangup, lupež i probisvet.
Kaldaraši su vlaško romsko pleme kome je romski jezik maternji. Veoma su rasprostranjeni po svetu, kako zbog svoje brojnosti, tako i zbog specifičnog zanimanja koje ih primorava da žive čergaškim načinom života. Naime, oni se bave kotlarstvom, po čemu su i dobili ime. Govor kalderaške grupe, u manjoj meri, sadrži i pozajmljenice iz rumunskog jezika.Kad govore, otežu, pa ih drugi Romi ismejavaju.Veoma su ratoborni i nepoverljivi. Istraživači pretpostavljaju da su Kalderaši iz naših krajeva rasprostranjeni po Australiji, Južnoj Americi. Njihov poznati rod Mačvaja, čijih pripadnika u velikom broju ima u Severnoj Americi i Kanadi, vodi poreklo od mačvanskih kalderaša.Lejaši su grupa vlaških Roma, koji su nekada bili nomadi. Sada su ti Romi, kao ustalom i gotovo svi ostali, naseljeni po selima i gradovima širom severne i severoistočne Srbije. Reč lae, znači i "potok", pa ime tog romskog plemena prevode sa “potočari”, tj.oni koji žive pored potoka-vode.
Lovari su vlaško-romsko pleme čiji se pripadnici mogu naći po čitavoj Evropi, a sebe nazivaju “neustrašivim svetskim skitnicama koje krstare mnogim zemljama”. Lovari tvrde da su Mordvini, što je u stvari ime jednog finskog naroda koji žive u srednjem toku Volge. Njihov jezik je romanizovani oblik romskog sa velikim primesama mađarskog, što ukazuje na to da su dugo živeli zajedno sa Rumunima i Mađarima.
Pošto, pretežno, imaju ruska imena, može se zaključiti da su i tamo živeli, a narod ih je jednostavno prozvao “ruski Romi”. Naselili su se u Obrenovcu, selima kod Požarevca, u Sefkerinu, Ćupriji, a jedan broj ih je ostao u Banatu. Poreklo termina Lovar nije utvrđeno, već o tome postoje brojne pretpostavke. Sremski Romi tvrde da ime ovog plemena potiče od reči lova, odnosno novac.
Tamari je ime vlaško-romskog plemena čije ime nauka nije uspela do kraja da odgonetne. Smatra se da su Tamari najstarija grupa Roma koja se doselila u ove krajeve i koja je tokom godina izgubila maternji jezik i prihvatila jezik sredine. U prošlosti su se bavili kovačkim zanatom, a kasnije i poljoprivrednim zanimanjima. U Srbiji govore isključivo srpskim jezikom i veoma su ponosni što su ih Srbi prihvatili, jer su se praktično asimilovali u naš narod.
Gurbeti je ime grupe Roma, koji vuče koren iz arapskog jezika. Ovo ime se u užem smislu se koristi za čergaše, ali se u Makedoniji između ova dva pojma pravi razlika.
Burgudžije su posebna grupa Roma, koja ne spada ni u turske, ni u albanske Rome. Oni se ubrajaju u tzv. “grčke Rome” jer u njihovom jeziku ima primesa novogrčkog. Mahom se bave kovačkim, burgijaškim, ili klinčarskim zanatima. Ima ih u Južnoj Srbiji, oko Aleksinca i Niša, ali su se zbog trgovine svojim proizvodima razišli po čitavom Balkanu. Svoja tradicionalna zanimanja poput izrađivanja crepulja ili mečkarenja, odavno su napustili.
Romski "zanat" koji je jedna od prvih asocijacija na Rome je i muzika. Osim što je ovaj narod oduvek živeo od pesme i igre, romski muzikanti i romske igračice zauzimaju posebno mesto i u srpskoj istoriji.
Veliki deo cigana zivi u Rusiji i Moldaviji u delu Karpata, ali su se oni tamo isto asimilovali.
Zbog boje koze i nacina zivota nepravedno proganjani kroz celu istoriju.
Cigani imaju u sebi neku negativnu dubinu. Oni su više početak, nego kraj. Oni su jednostavni do veličanstvenosti, i nemaju problema i pitanja. Vidite li gde su i kud oni idu? Nikud nisu otišli i tu su gde su bili. Možda je sreća tu gde su. Njihova radost je zbog toga što su udaljene stvari i u svetu i kod njih stvarno udaljene i onda ne žude za njima. Tako je i smrt daleko, premda je naša. A kad dođe, ona dođe vrlo brzo i iznenada, i nije čest gost da bi mogla ugroziti vedrinu duše. Cigani su hitro i veselo pleme bistrih očiju. Oni žive, i sve je potčinjeno životu i tom spontanom unutrašnjem kretanju. Ovde sam na vrelu života – prava i najdublja ciganska priroda je sloboda. Ogromna, zapanjujuća svest trenutka i sadašnjosti. Blistava i živa ta svest zaslepljuje sve što je bilo i što može biti. I ne proizilazi iz prošlosti, niti se oslanja na budućnost – to je samo vrelo života. Cigani slede svoja osećanja, i svoje porive, i tajnovite struje svoje duše, i žive, i kreću se, a to je najčudesnije kretanje, i najveličanstvenije, i to su izvanredni pokreti, i iz same su tajne, i iz sna, i otuda potiču, i onda je ta jurnjava i vika.A kada umru veruju u neki novi zivot i ritual sahrane mogu obaviti i kraj puta ili bilo gde gde ih smrt zadesi.
Mnogo bi mogli da naucimo od njih . I nekako me podsecaju na Indijance sa svojim shvatanjima i ljubavlju prema slobodi, zivotu, prirodi...I da, oni su kao deca, iskreni i spontani u svom ponasanju.
Nazalost, kao sto sam rekla uglavnom ih obasipamo prezirom i sklanjamo se od njih robujuci netrpeljivosti koja ih prati kroz celu istoriju.
Takodje mi je jako zao sto smo i njih urbanizovali pa su mnogo izgubili od svojih strasti i ubedjenja.
PRICA O CVRCKU I MRAVU TOLIKO IMA VEZE SA PRICOM O CIGANIMA I OSTALIM NARODIMA. I TO NE U DELU GDE CIGANI SAMO IGRAJU I PEVAJU NEGU I DELU GDE ONI PRIHVATAJU ZIVOT U TRENUTKU ( KAO I SMRT) DOK MI STALNO NESTO BAULJAMO PO PROSLOSTI I PLASIMO SE BUDUCNOSTI!
IZVINITE ROMI STO VAS U OVOM TEKSTU NAZIVAM CIGANI JER OVDE NEDODITLJIV NE ZNACI DA NE ZELIM DA VAS DODIRNEM NEGO DA NE MOGU!
Indiju su napustili u 10. veku, a danas uglavnom naseljavaju Evropu. Prema nekim podacima ima ih oko 10 miliona i to najviše u Rumuniji (550.000), Bugarskoj (350.000) i Češkoj (210.000), verski su nejedinstveni, slobodnog su duha, niko im nije ravan u veselju, plesu i pevanju, a sebe na svom jeziku nazivaju - Romi.
Vekovima živimo pored njih i sa njima, ali osim površnosti i predrasuda o njima znamo relativno malo.Oni su neukrotiva misterija i tajna, što bi mogao da bude i jedan od razloga zbog kojih su verovatno najprogonjenija etnička grupa na Starom kontinentu, skupa sa Jevrejima, posmatrano kroz celu istoriju.U pitanju je tradicionalno putujuća etnička grupa koja mahom živi u Evropi i obe Amerike, a poreklo (po svemu sudeći, u nedostatku njihovog usmenog predanja a u skladu sa lingvističkim dokazima i DNK analizama) vodi sa indijskog potkontinenta.
Dugo se verovalo da su prvobitno iz Egipta, zbog čega se na engleskom govornom području odomaćio naziv "gipsy", odnosno "džipsi".
Na put su iz severne Indije krenuli pre hiljadu do hiljadu i po godina, ili se odvajajući od naroda Doma ili sa njima deleći približno istu istoriju.Karakteriše ih to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom i to što nemaju nikakvo predanje o dalekoj domovini iz koje su njihovi preci došli. Zbog svega toga, njihov je identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade.U njihovom jeziku, "rom" je muška imenica i znači "čovek, muž". "Romani" je ženski pridev, dok je "romano" muški.Etimološko poreklo ova reč deli sa nazivima indijskih naroda Lom i Dom i reflektuje sanskrtsku reč "domba" što znači "čovek iz nižeg staleža koji živi pevajući i svirajući", ili čovek koji pripada segregatisanoj i porobljenoj populaciji.Tačno poreklo pojma Cigani verovatno dolazi od vizantijske grčke reči "atsinganoi" ili "athinganoi", što bukvalno znači "nedodirljivi".Cigani, premda odomaćen i tradicionalan naziv za ovaj narod, pogrdan je u vrlini svoje etimologije a i mahom se koristi na pogrdan način, da uvredi i povredi.
Jedna od najpoznatijih romskih legendi o njihovom nastanku, Lurska legenda, koju je persijski pesnik Firdusi zabeležio u svojoj "Knjizi o kraljevima" još oko 420. pre naše ere, govori o Bahram-Guru, dobrodušnom i mudrom vladaru iz Sasanidske dinastije, koji je želeći da svojim podanicima olakša život, došao na ideju da im pronađe neku razonodu, ni ne sluteći da će imati presudnu ulogu u istoriji jednog naroda.Kad je primetio da su njegovi podanici iz dana u dan su sve tužniji, jer su stalno radili, bez odmora i zabave, Bahram-Gur je od kralja Kambodže i indijskog maharadže Šankala zatražio da među svojim podanicima izaberu neku veću grupu ljudi, koja ima talente i sposobnosti da olakša život drugim ljudima, što su ovi odmah prihvatili: nedugo zatim, kao dar indijskog Maharadže, u Bahram-Gurovu zemlju stiglo je 12.000 pevača i svirača.
Da bi mogli da žive od svog rada, Bahram im je dao zemlju, oruđa i semenje raznih biljki.
Ovi ljudi, po imenu Luri, koji su bili dobri muzičari i zabavljači, sve vreme su svirali i pevali, zbog čega su Bahram-Gurovi podanici dobili volju za životom i oraspoložili se, a on konačno bio srećan.
Posle godinu dana, mudri kralj Guru rešio je da proveri šta Luri rade sa zemljom koju im je dao, ali tada je imao šta i da vidi: pošto su samo svirali i pevali, nisu obrađivali zemlju koja im je poklonjena, a stoku, oruđe i seme prodali su u bescenje. Takođe, da ne bi gladovali, prosili su, što je njega posebno razljutilo, pa im je naredio da pokupe svoje instrumente i odu iz njegove zemlje.
Luri su ga poslušali i krenuli dalje, od kad lutaju svetom, zabavljajući druge, uz pomoć svojih instrumenata i nekih životinja, poput majmuna ili medveda.
Ovaj nomadski narod vremenom se podelio u više plemena i grupa, koje imaju zasebne nazive i karakteristike.
Primera radi, Banjaši su vlaško romsko pleme kome je maternji jezik rumunski. Ovako ih najčešće nazivaju njihovi saplemenici Džambasi, a njihovo ime u prevodu znači "rudari". Banjašima se nazivaju i Romi koritari u Slavoniji i Vojvodini, ali i Karavlasi u Bosni.
Džambasi govore romskim jezikom s mnogo primesa rumunskog. Bave se trgovinom, najčešće konjima. Ime su dobili od rumunske reči “geambas” koja znači: poznavalac konja, dobar jahač, ali i mangup, lupež i probisvet.
Kaldaraši su vlaško romsko pleme kome je romski jezik maternji. Veoma su rasprostranjeni po svetu, kako zbog svoje brojnosti, tako i zbog specifičnog zanimanja koje ih primorava da žive čergaškim načinom života. Naime, oni se bave kotlarstvom, po čemu su i dobili ime. Govor kalderaške grupe, u manjoj meri, sadrži i pozajmljenice iz rumunskog jezika.Kad govore, otežu, pa ih drugi Romi ismejavaju.Veoma su ratoborni i nepoverljivi. Istraživači pretpostavljaju da su Kalderaši iz naših krajeva rasprostranjeni po Australiji, Južnoj Americi. Njihov poznati rod Mačvaja, čijih pripadnika u velikom broju ima u Severnoj Americi i Kanadi, vodi poreklo od mačvanskih kalderaša.Lejaši su grupa vlaških Roma, koji su nekada bili nomadi. Sada su ti Romi, kao ustalom i gotovo svi ostali, naseljeni po selima i gradovima širom severne i severoistočne Srbije. Reč lae, znači i "potok", pa ime tog romskog plemena prevode sa “potočari”, tj.oni koji žive pored potoka-vode.
Lovari su vlaško-romsko pleme čiji se pripadnici mogu naći po čitavoj Evropi, a sebe nazivaju “neustrašivim svetskim skitnicama koje krstare mnogim zemljama”. Lovari tvrde da su Mordvini, što je u stvari ime jednog finskog naroda koji žive u srednjem toku Volge. Njihov jezik je romanizovani oblik romskog sa velikim primesama mađarskog, što ukazuje na to da su dugo živeli zajedno sa Rumunima i Mađarima.
Pošto, pretežno, imaju ruska imena, može se zaključiti da su i tamo živeli, a narod ih je jednostavno prozvao “ruski Romi”. Naselili su se u Obrenovcu, selima kod Požarevca, u Sefkerinu, Ćupriji, a jedan broj ih je ostao u Banatu. Poreklo termina Lovar nije utvrđeno, već o tome postoje brojne pretpostavke. Sremski Romi tvrde da ime ovog plemena potiče od reči lova, odnosno novac.
Tamari je ime vlaško-romskog plemena čije ime nauka nije uspela do kraja da odgonetne. Smatra se da su Tamari najstarija grupa Roma koja se doselila u ove krajeve i koja je tokom godina izgubila maternji jezik i prihvatila jezik sredine. U prošlosti su se bavili kovačkim zanatom, a kasnije i poljoprivrednim zanimanjima. U Srbiji govore isključivo srpskim jezikom i veoma su ponosni što su ih Srbi prihvatili, jer su se praktično asimilovali u naš narod.
Gurbeti je ime grupe Roma, koji vuče koren iz arapskog jezika. Ovo ime se u užem smislu se koristi za čergaše, ali se u Makedoniji između ova dva pojma pravi razlika.
Burgudžije su posebna grupa Roma, koja ne spada ni u turske, ni u albanske Rome. Oni se ubrajaju u tzv. “grčke Rome” jer u njihovom jeziku ima primesa novogrčkog. Mahom se bave kovačkim, burgijaškim, ili klinčarskim zanatima. Ima ih u Južnoj Srbiji, oko Aleksinca i Niša, ali su se zbog trgovine svojim proizvodima razišli po čitavom Balkanu. Svoja tradicionalna zanimanja poput izrađivanja crepulja ili mečkarenja, odavno su napustili.
Romski "zanat" koji je jedna od prvih asocijacija na Rome je i muzika. Osim što je ovaj narod oduvek živeo od pesme i igre, romski muzikanti i romske igračice zauzimaju posebno mesto i u srpskoj istoriji.
Veliki deo cigana zivi u Rusiji i Moldaviji u delu Karpata, ali su se oni tamo isto asimilovali.
Zbog boje koze i nacina zivota nepravedno proganjani kroz celu istoriju.
Cigani imaju u sebi neku negativnu dubinu. Oni su više početak, nego kraj. Oni su jednostavni do veličanstvenosti, i nemaju problema i pitanja. Vidite li gde su i kud oni idu? Nikud nisu otišli i tu su gde su bili. Možda je sreća tu gde su. Njihova radost je zbog toga što su udaljene stvari i u svetu i kod njih stvarno udaljene i onda ne žude za njima. Tako je i smrt daleko, premda je naša. A kad dođe, ona dođe vrlo brzo i iznenada, i nije čest gost da bi mogla ugroziti vedrinu duše. Cigani su hitro i veselo pleme bistrih očiju. Oni žive, i sve je potčinjeno životu i tom spontanom unutrašnjem kretanju. Ovde sam na vrelu života – prava i najdublja ciganska priroda je sloboda. Ogromna, zapanjujuća svest trenutka i sadašnjosti. Blistava i živa ta svest zaslepljuje sve što je bilo i što može biti. I ne proizilazi iz prošlosti, niti se oslanja na budućnost – to je samo vrelo života. Cigani slede svoja osećanja, i svoje porive, i tajnovite struje svoje duše, i žive, i kreću se, a to je najčudesnije kretanje, i najveličanstvenije, i to su izvanredni pokreti, i iz same su tajne, i iz sna, i otuda potiču, i onda je ta jurnjava i vika.A kada umru veruju u neki novi zivot i ritual sahrane mogu obaviti i kraj puta ili bilo gde gde ih smrt zadesi.
Mnogo bi mogli da naucimo od njih . I nekako me podsecaju na Indijance sa svojim shvatanjima i ljubavlju prema slobodi, zivotu, prirodi...I da, oni su kao deca, iskreni i spontani u svom ponasanju.
Nazalost, kao sto sam rekla uglavnom ih obasipamo prezirom i sklanjamo se od njih robujuci netrpeljivosti koja ih prati kroz celu istoriju.
Takodje mi je jako zao sto smo i njih urbanizovali pa su mnogo izgubili od svojih strasti i ubedjenja.
PRICA O CVRCKU I MRAVU TOLIKO IMA VEZE SA PRICOM O CIGANIMA I OSTALIM NARODIMA. I TO NE U DELU GDE CIGANI SAMO IGRAJU I PEVAJU NEGU I DELU GDE ONI PRIHVATAJU ZIVOT U TRENUTKU ( KAO I SMRT) DOK MI STALNO NESTO BAULJAMO PO PROSLOSTI I PLASIMO SE BUDUCNOSTI!
IZVINITE ROMI STO VAS U OVOM TEKSTU NAZIVAM CIGANI JER OVDE NEDODITLJIV NE ZNACI DA NE ZELIM DA VAS DODIRNEM NEGO DA NE MOGU!
Нема коментара :
Постави коментар