BAR NEDELJOM BUDI KUCI! I BOG ODMARA NEDELJOM! I MI SMO DOK NISU DOSLA OVA TURBULENTNA VREMENA U KOJIMA SE RADI 24\7. MADA, AKO POSLODAVCI NASTAVE SA OBAVEZNIM RADOM U SVAKO DOBA, A PRODAVNICE RECIMO NE RADE NEDELJOM UPADAMO U VELIKI PROBLEM! STA NAM JE CINITI?
Nekada je postojala fraza : Radi ko Dragstor na Terazijama, kojom smo se podsmevali ljudima koji rade i nedeljom. Danas svi rade kao Dragstor i vrag je odneo salu. Smatram direktno odgovornim taj rad i nedeljom za raspadanje porodice. Nedeljni rucak je bio zakon.
Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca pokrenuo je inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima na kojima je to neophodno poput apoteka i benzinskih stanica. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od kojih su 70 odsto žene.
Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca Jugoslav Ristić izjavio je da žene koje rade u trgovini, pre svega u maloprodaji, tokom meseca imaju samo dva slobodna dana.
Osim u velikim trgovinskim lancima, u ostalim prodajnim objektima ne poštuju se zakonski normativi i pravo na četrdesetčasovno radno vreme u nedelji, mesečno imaju samo dva dana slobodno, a za prekovremeni rad nisu plaćeni, rekao je Ristić, dodajući da takvo radno vreme veoma loše utiče na zdravlje zaposlenih.
Takvo radno vreme unišava život i zdravlje zaposlenih, jer takav i toliki rad ostavlja tragične posledice i po zdravlje, pa zaposleni ne mogu da izdrže ceo radni vek. Istovremeno, negativno se odražava i na porodicu jer ljudi nemaju vremena da joj se posvete, istakao je Ristić, zatraživši hitnu intervenciju države.On je naveo da poslodavci često ucenjuju zaposlene i govore im "ako vi nećete ima ko hoće" i da su minimalne zarade katastrofalne.
Nasli smo se dakle u potpunom raskoraku. Poslodavci naz zele 24\7 na poslu, a nasa porodica bi bar nedeljni rucak.
U Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o nedelji kao neradnom danu, ali je direktivom o radnom vremenu propisano da radnici moraju imati dan za odmor.
U nemačkom ustavu nedelja i državni praznici označeni su kao „dani za odmor", ali postoje i izuzeci, pa u nekim gradovima radnje rade nekoliko nedelja godišnje.
U Norveškoj je u januaru 2018. godine skupština izglasala da zabrana rada nedeljom ostaje na snazi. Mađarska je 2015. godine zabranila da radnje rade nedeljom, ali je nakon samo godinu dana tu odluku i ukinula.
U Sloveniji je 2003. godine održan referendum na kom je 58 odsto glasača podržalo predlog da se rad trgovina nedeljom ograniči na deset radnih nedelja godišnje. Ustavni sud je kasnije odbacio rezultate referenduma, ali je rad nedeljom ograničen kolektivnim ugovorima .
Francuska je 2015. godine usvojila zakon koji je gradonačelnicima dao mogućnost da izaberu 12 nedelje godišnje koje će biti radne za trgovce. Ipak, izuzetak su radnje u oblastima sa velikim brojem turista koje rade svakog vikenda
Uvođenje neradne nedelje pogodilo poslodavce od kojih mnogi najveće pazare imaju upravo vikendom. Moja cerka radi u trgovini- svake nedelje!!!!
Nedelja, 20. oktobar, prva je neradna za zaposlene u sektoru trgovine u Crnoj Gori, a u subotu popodne vladale su veće gužve u marketima, prenosi portal Investitor. To je znak da su potrošači ozbiljno shvatili novu situaciju i da pripremaju frižidere za dan bez prodavnica. A ko bi drugi nego Crnogorci koji su zastuljeni u svim vicevima i o neradu i lenjosti.
Japanski ogranak Majkrosofta skratio je radnu nedelju sa pet na četiri dana, čime je 2.300 zaposlenih pet sedmica uzastopno osim subote i nedelje imalo i petak za slobodan dan. Poslodavac je time dobio povećanje produktivnosti za 40 odsto, kako tvrde, a radnici 920 dolara kao bonus za odmor.
Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.
Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.
Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.
U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.Potrošači u Srbiji bi sigurno bili nezadovoljni zbog ovakve eventualne odluke da se zabrani rad nedeljom, naime navikli su da tada obavljaju kupovine. S druge strane valjda svaka medalja ima dve strane.
POTPUNO SAM ZA TO DA SE RADNA NEDELJA SMANJI MAKAR ZA TAJ DAN NEDELJU KAD I BOG ODMARA. ZBOG PORODICE. JER STA JE COVEK BEZ PORODICE.
Nekada je postojala fraza : Radi ko Dragstor na Terazijama, kojom smo se podsmevali ljudima koji rade i nedeljom. Danas svi rade kao Dragstor i vrag je odneo salu. Smatram direktno odgovornim taj rad i nedeljom za raspadanje porodice. Nedeljni rucak je bio zakon.
Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca pokrenuo je inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima na kojima je to neophodno poput apoteka i benzinskih stanica. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od kojih su 70 odsto žene.
Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca Jugoslav Ristić izjavio je da žene koje rade u trgovini, pre svega u maloprodaji, tokom meseca imaju samo dva slobodna dana.
Osim u velikim trgovinskim lancima, u ostalim prodajnim objektima ne poštuju se zakonski normativi i pravo na četrdesetčasovno radno vreme u nedelji, mesečno imaju samo dva dana slobodno, a za prekovremeni rad nisu plaćeni, rekao je Ristić, dodajući da takvo radno vreme veoma loše utiče na zdravlje zaposlenih.
Takvo radno vreme unišava život i zdravlje zaposlenih, jer takav i toliki rad ostavlja tragične posledice i po zdravlje, pa zaposleni ne mogu da izdrže ceo radni vek. Istovremeno, negativno se odražava i na porodicu jer ljudi nemaju vremena da joj se posvete, istakao je Ristić, zatraživši hitnu intervenciju države.On je naveo da poslodavci često ucenjuju zaposlene i govore im "ako vi nećete ima ko hoće" i da su minimalne zarade katastrofalne.
Nasli smo se dakle u potpunom raskoraku. Poslodavci naz zele 24\7 na poslu, a nasa porodica bi bar nedeljni rucak.
U Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o nedelji kao neradnom danu, ali je direktivom o radnom vremenu propisano da radnici moraju imati dan za odmor.
U nemačkom ustavu nedelja i državni praznici označeni su kao „dani za odmor", ali postoje i izuzeci, pa u nekim gradovima radnje rade nekoliko nedelja godišnje.
U Norveškoj je u januaru 2018. godine skupština izglasala da zabrana rada nedeljom ostaje na snazi. Mađarska je 2015. godine zabranila da radnje rade nedeljom, ali je nakon samo godinu dana tu odluku i ukinula.
U Sloveniji je 2003. godine održan referendum na kom je 58 odsto glasača podržalo predlog da se rad trgovina nedeljom ograniči na deset radnih nedelja godišnje. Ustavni sud je kasnije odbacio rezultate referenduma, ali je rad nedeljom ograničen kolektivnim ugovorima .
Francuska je 2015. godine usvojila zakon koji je gradonačelnicima dao mogućnost da izaberu 12 nedelje godišnje koje će biti radne za trgovce. Ipak, izuzetak su radnje u oblastima sa velikim brojem turista koje rade svakog vikenda
Uvođenje neradne nedelje pogodilo poslodavce od kojih mnogi najveće pazare imaju upravo vikendom. Moja cerka radi u trgovini- svake nedelje!!!!
Nedelja, 20. oktobar, prva je neradna za zaposlene u sektoru trgovine u Crnoj Gori, a u subotu popodne vladale su veće gužve u marketima, prenosi portal Investitor. To je znak da su potrošači ozbiljno shvatili novu situaciju i da pripremaju frižidere za dan bez prodavnica. A ko bi drugi nego Crnogorci koji su zastuljeni u svim vicevima i o neradu i lenjosti.
Japanski ogranak Majkrosofta skratio je radnu nedelju sa pet na četiri dana, čime je 2.300 zaposlenih pet sedmica uzastopno osim subote i nedelje imalo i petak za slobodan dan. Poslodavac je time dobio povećanje produktivnosti za 40 odsto, kako tvrde, a radnici 920 dolara kao bonus za odmor.
Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.
Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.
Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.
U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.Potrošači u Srbiji bi sigurno bili nezadovoljni zbog ovakve eventualne odluke da se zabrani rad nedeljom, naime navikli su da tada obavljaju kupovine. S druge strane valjda svaka medalja ima dve strane.
POTPUNO SAM ZA TO DA SE RADNA NEDELJA SMANJI MAKAR ZA TAJ DAN NEDELJU KAD I BOG ODMARA. ZBOG PORODICE. JER STA JE COVEK BEZ PORODICE.
Нема коментара :
Постави коментар