INGEBORG BLAJNHAJM - NORVEZANKA. DEVOJKA DOSTOJNA DIVLJENJA I NADIMKA SPASITELJKA ILI DEVOJKA SA OPSESIVNIM POREMECAJEM? NE ZNAM NI DO KRAJA OVOG TEKSTA! IPAK SAM IZDVOJILA OVAJ BLOG ZA NJU! DESAVA SE POVREMENO DA ME NEKE OSOBE PRIMORAJU DA PISEM O NJIMA. PRACENJE INSTAGRAMA U HUMANITARNE SVRHE? PA EVO PRICE!
Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne. (Slučaj iz lekarske prakse) -CEHOV!
Da, dosli smo dotle da smo sve depresivniji, sve vise mislimo o samoubistvu i sve otvorenije pricamo o psihickim problemima. Nekad je bilo sramota govoriti o tome ,danas se na drustvenim mrezama dele sve nase misli i strahovi najopustenije. Prica se o nesanici, depresiji, autovanju, samoubistvu, sizofreniji, anksioznosti... I nemojte da odustanete od citanja ovog teksta misleci opet ova gnjavi sa depresijom i samoubistvima. Znamo sve o tome. Ovo je vrlo drugacij itekst. Uverite se zasto.
Intervenisati kako bi se pomoglo suicidalnim korisnicima Instagrama nije uloga koju je Ingeborg želela za sebe. Ona ne radi za ovu društvenu mrežu i nije plaćena za to što radi. Niti je zvanično kvalifikovana da pruži pomoć, budući da nije prošla obuku iz staranja o mentalnom zdravlju. Kad nisam na telefonu i motrim, osećam se kao da bi ljudi mogli da naude sebi i da niko to neće videti", kaže ona.
To znači neprestano nadgledanje Instagrama, prepoznavanje onih koji su se našli blizu ivice i obaveštavanje policije i hitne pomoći. Ona priznaje da često ima besane noći. Ona zna da toliko vremena provedeno na telefonu može da naljuti njenu porodicu i prijatelje, ali se brine da bi bez njene budnosti neko mogao da umre.ngeborg trenutno nadgleda oko 450 privatnih Instagram naloga - onih za koje je prvo potrebna dozvola njihovih vlasnika da biste mogli da ih pratite. Većina pripada devojkama koje pišu o vlastitim najmračnijim osećanjima, mada ima i nekoliko mladića. To je tajnoviti svet intimnih misli, slika i poveravanja, kojim vlada nepisano pravilo da „nema tužakanja".Reakcije koje dobija od profesionalaca su razne. Ponekad joj se zahvale na tome što je reagovala, u drugim slučajevima joj ne veruju. Početkom godine, Ingeborg kaže da je pokušala da navede policiju da reaguje u slučaju u kom je devojka tvrdila da će oduzeti sebi život. Ona kaže da su joj policajci rekli da je ta devojka pretila da će to uraditi već 16 puta do tada i da joj ne veruju. Ali ona kaže da su je narednog dana pozvali da joj saopšte kako je devojka ostvarila pretnju.
Ova Norvežanka zna iz vlastitog iskustva kolika je moć poveravanja na internetu. Kao mlada tinejdžerka, dok se borila s poremećajem u ishrani, počela je da prati Tviter naloge na kojim su drugi pisali otvoreno o svojoj anoreksiji ili samopovređivanju.
„Videla sam da su dobili mnogo pažnje od ljudi koji su ih razumeli i koji su brinuli za njih, a ja sam želela isto, jer nisam imala osećaj pripadnosti među svojim prijateljima", kaže ona.
Ta podrška je ono što korisnici smatraju pozitivnom stranom internet zajednica. Ingeborg kaže da te zajednice mogu da budu mesta na kojima osećate da vas je neko saslušao i razumeo u trenucima kad drugi, posebno odrasli i zdravstveni radnici, možda deluju kao da vas ne shvataju ozbiljno ili vas osuđuju.
Ali te Instagram mreže su sve samo ne bezbedni prostori. Koliko god dobrog da neki ljudi izvuku iz njih, uvek ih zasene loše stvari, kaže Ingeborg.Postavljanje ekstremnih misli i slika se nagrađuje - što je misao mračnija ili posekotina dublja, dobija više lajkova i pažnje, kaže ona. One mogu da potpire takmičarski duh i posluže kao priručnik za uputstva kako najbolje povrediti sebe, pa čak se i ubiti.„Mislim da je u tim zajednicama ljudima samo još gore zato što vam usađuju ideje kako da se ubijete, kako da se izgladnite ili kako da se otarasite hrane koju jedete, i kako da skrivate tu svoju bolest od drugih", kaže Ingeborg.
Anemarte Moland radi za državni elektronski medij NRK. Prvi put je naišla na ovu internet zajednicu pre godinu dana, kad je putovala u malo norveško mesto da istraži priču o tri tinejdžerke koje su izvršile samoubistvo. Jedna od devojaka imala je privatni Instagram nalog na kom je delila misli o samoubistvu i samopovređivanju.
„Policija mi je rekla da je imala 100 pratilaca iz čitave zemlje, ali oni nisu uradili ništa više po tom pitanju", kaže Anemarte.
„Pomislila sam: Ovo je čudno. Sto pratilaca. Ko su ti ljudi?"
Nakon što je priča objavljena, jedna mlada žena je kontaktirala Anemarte da joj kaže kako je najmanje 10 drugih devojaka s iste Instagram mreže takođe oduzelo sebi život.
Shvativši da je nabasala na mnogo veću priču, novinarka je pokušala da stupi u kontakt s ovom tajnovitom mrežom. Isprva je otvorila lažni nalog koristeći mračne, sumorne ali nenasilne slike kako bi stupila u kontakt sa drugim devojkama.
Anemarte je bila iznenađena koliko joj je brzo Instagram preporučio desetine drugih profila za praćenje, od kojih su svi delili materijal o samopovređivanju i samoubistvu.Novinarka je krenula da kopa dalje, pokušavši da potvrdi samoubistva za koja joj je ispričano, pronašavši i pozvavši članove porodica. To ju je dovelo do Hajdi, čija se ćerka, Andrina, ubila dve godine ranije, pred svoj 18. rođendan. Kad joj je Hajdi rekla da još uvek čuva ćerkin mobilni telefon, ali ga od njene smrti nije ni pipnula, Anemarte je shvatila da je možda pronašla način kako da prodre u mrežu.
Andrina je imala oko 130 pratilaca, a Anemarte kaže da je to tipičan norveški nalog. Gledajući pratioce Andrininih pratilaca, novinarka je uspela da prebroji ukupno 26.000 naloga. Od njih je eliminisala sve koji su javni, što je taj broj svelo na oko 5.000. Dalje je suzila potragu usredsredivši se samo na naloge koji koriste depresivne slike, reči i emodžije.
Ona kaže da je pronašla više od 1.000 sličnih mračnih naloga, sve na dva koraka od Andrininog profila. Među njima su bile mlade žene i tinejdžerke iz najmanje 20 različitih zemalja, uključujući Dansku, Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i SAD.
Analizirajući ih, Anemarte i njene kolege uspeli su da prepoznaju obrasce. Većinu naloga držale su devojke u proseku stare 19 godina. Većina je imala neku vrstu problema sa mentalnim zdravljem, koji su varirali od neraspoloženja do teške depresije i anksioznosti. Mnoge su često boravile po bolnicama.
Grafikon koji je sastavio NRK prikazuje mrežu koja se širi preko čitavog sveta kao mračna paukova mreža, sa Andrinom u njenom središtu.
Kao i Ingeborg, Anemarte je razumela privlačnost svega toga. Pomešano sa postovima o samopovređivanju i smrti, devojke su se ponašale kao obične tinejdžerke, deleći slike nove odeće ili snimke sebe kako plešu uz muziku.
„Ima mnogo podrške i pažnje", kaže Anemarte.
„Svima je bilo zajedničko da ne veruju da mogu da dobiju pomoć negde drugde. I zato se sastaju kako bi pokušale da pomognu jedna drugoj i pruže podršku jedna drugoj tokom najmračnijih dana."
Ali novinarka je mogla i da prepozna koliko je opasna ova mreža. Primetila je kako najmračniji ili najsuicidalniji materijal dobija najveću pažnju. Pratioci bi na njih postavljali srca ili izraze kao što su „budi jaka" ili „izdrži".
„Zovem to obrnutom verzijom pravog pružanja podrške zato što su ovo bile prilično bolesne devojke koje su pokušavale da pomognu drugim bolesnim devojkama. Bila je to potpuno naopaka situacija", kaže Anemarte.
Zato što je mreža toliko zatvorena, nije bilo spoljnih glasova koji bi moderisali sadržaj ili pružali koristan ili profesionalan savet. Nakon što je provela neko vreme u njoj, novinarka je počela da stiče utisak da su devojke nesvesno ohrabrivale jedna drugu da idu korak dalje.
Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.
Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.
Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.
„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam", kaže ona.
„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu."
Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.
„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju."
NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.
Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.
Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.
Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.
„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku."
„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome."
ZNACI SVAKAKO STE PRIMETILI ( JA JESAM NAZALOST) DA VAM DECA OSTAJU BUDNA CELE NOCI OD NAJRANIJIH TINEJDZERSKIH DANA. NEKA 'VITLAJU GRADOM' NEKA SEDE U SVOJOJ SOBI. I VI SE LOGICNO BRINETE ZA OVE PRVE . ALI PRAVA OPASNOST VREBA SA DRUSTVENIH MREZA. I ZAISTA VEC KOJI PUT PONAVLJAM DA NE ZNAM STA DA MISLIM. DA LI JE BOLJE NA 'SVA USTA' GOVORITI O PSIHICKIM PROBLEMIMA CELOKUPNOJ ZAJEDNICI ILI SE KAO NEKAD OKRENUTI PORODICI I USTANOVAMA ZA MENTALNO ZDRAVLJE?
Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne. (Slučaj iz lekarske prakse) -CEHOV!
Da, dosli smo dotle da smo sve depresivniji, sve vise mislimo o samoubistvu i sve otvorenije pricamo o psihickim problemima. Nekad je bilo sramota govoriti o tome ,danas se na drustvenim mrezama dele sve nase misli i strahovi najopustenije. Prica se o nesanici, depresiji, autovanju, samoubistvu, sizofreniji, anksioznosti... I nemojte da odustanete od citanja ovog teksta misleci opet ova gnjavi sa depresijom i samoubistvima. Znamo sve o tome. Ovo je vrlo drugacij itekst. Uverite se zasto.
Intervenisati kako bi se pomoglo suicidalnim korisnicima Instagrama nije uloga koju je Ingeborg želela za sebe. Ona ne radi za ovu društvenu mrežu i nije plaćena za to što radi. Niti je zvanično kvalifikovana da pruži pomoć, budući da nije prošla obuku iz staranja o mentalnom zdravlju. Kad nisam na telefonu i motrim, osećam se kao da bi ljudi mogli da naude sebi i da niko to neće videti", kaže ona.
To znači neprestano nadgledanje Instagrama, prepoznavanje onih koji su se našli blizu ivice i obaveštavanje policije i hitne pomoći. Ona priznaje da često ima besane noći. Ona zna da toliko vremena provedeno na telefonu može da naljuti njenu porodicu i prijatelje, ali se brine da bi bez njene budnosti neko mogao da umre.ngeborg trenutno nadgleda oko 450 privatnih Instagram naloga - onih za koje je prvo potrebna dozvola njihovih vlasnika da biste mogli da ih pratite. Većina pripada devojkama koje pišu o vlastitim najmračnijim osećanjima, mada ima i nekoliko mladića. To je tajnoviti svet intimnih misli, slika i poveravanja, kojim vlada nepisano pravilo da „nema tužakanja".Reakcije koje dobija od profesionalaca su razne. Ponekad joj se zahvale na tome što je reagovala, u drugim slučajevima joj ne veruju. Početkom godine, Ingeborg kaže da je pokušala da navede policiju da reaguje u slučaju u kom je devojka tvrdila da će oduzeti sebi život. Ona kaže da su joj policajci rekli da je ta devojka pretila da će to uraditi već 16 puta do tada i da joj ne veruju. Ali ona kaže da su je narednog dana pozvali da joj saopšte kako je devojka ostvarila pretnju.
Ova Norvežanka zna iz vlastitog iskustva kolika je moć poveravanja na internetu. Kao mlada tinejdžerka, dok se borila s poremećajem u ishrani, počela je da prati Tviter naloge na kojim su drugi pisali otvoreno o svojoj anoreksiji ili samopovređivanju.
„Videla sam da su dobili mnogo pažnje od ljudi koji su ih razumeli i koji su brinuli za njih, a ja sam želela isto, jer nisam imala osećaj pripadnosti među svojim prijateljima", kaže ona.
Ta podrška je ono što korisnici smatraju pozitivnom stranom internet zajednica. Ingeborg kaže da te zajednice mogu da budu mesta na kojima osećate da vas je neko saslušao i razumeo u trenucima kad drugi, posebno odrasli i zdravstveni radnici, možda deluju kao da vas ne shvataju ozbiljno ili vas osuđuju.
Ali te Instagram mreže su sve samo ne bezbedni prostori. Koliko god dobrog da neki ljudi izvuku iz njih, uvek ih zasene loše stvari, kaže Ingeborg.Postavljanje ekstremnih misli i slika se nagrađuje - što je misao mračnija ili posekotina dublja, dobija više lajkova i pažnje, kaže ona. One mogu da potpire takmičarski duh i posluže kao priručnik za uputstva kako najbolje povrediti sebe, pa čak se i ubiti.„Mislim da je u tim zajednicama ljudima samo još gore zato što vam usađuju ideje kako da se ubijete, kako da se izgladnite ili kako da se otarasite hrane koju jedete, i kako da skrivate tu svoju bolest od drugih", kaže Ingeborg.
Anemarte Moland radi za državni elektronski medij NRK. Prvi put je naišla na ovu internet zajednicu pre godinu dana, kad je putovala u malo norveško mesto da istraži priču o tri tinejdžerke koje su izvršile samoubistvo. Jedna od devojaka imala je privatni Instagram nalog na kom je delila misli o samoubistvu i samopovređivanju.
„Policija mi je rekla da je imala 100 pratilaca iz čitave zemlje, ali oni nisu uradili ništa više po tom pitanju", kaže Anemarte.
„Pomislila sam: Ovo je čudno. Sto pratilaca. Ko su ti ljudi?"
Nakon što je priča objavljena, jedna mlada žena je kontaktirala Anemarte da joj kaže kako je najmanje 10 drugih devojaka s iste Instagram mreže takođe oduzelo sebi život.
Shvativši da je nabasala na mnogo veću priču, novinarka je pokušala da stupi u kontakt s ovom tajnovitom mrežom. Isprva je otvorila lažni nalog koristeći mračne, sumorne ali nenasilne slike kako bi stupila u kontakt sa drugim devojkama.
Anemarte je bila iznenađena koliko joj je brzo Instagram preporučio desetine drugih profila za praćenje, od kojih su svi delili materijal o samopovređivanju i samoubistvu.Novinarka je krenula da kopa dalje, pokušavši da potvrdi samoubistva za koja joj je ispričano, pronašavši i pozvavši članove porodica. To ju je dovelo do Hajdi, čija se ćerka, Andrina, ubila dve godine ranije, pred svoj 18. rođendan. Kad joj je Hajdi rekla da još uvek čuva ćerkin mobilni telefon, ali ga od njene smrti nije ni pipnula, Anemarte je shvatila da je možda pronašla način kako da prodre u mrežu.
Andrina je imala oko 130 pratilaca, a Anemarte kaže da je to tipičan norveški nalog. Gledajući pratioce Andrininih pratilaca, novinarka je uspela da prebroji ukupno 26.000 naloga. Od njih je eliminisala sve koji su javni, što je taj broj svelo na oko 5.000. Dalje je suzila potragu usredsredivši se samo na naloge koji koriste depresivne slike, reči i emodžije.
Ona kaže da je pronašla više od 1.000 sličnih mračnih naloga, sve na dva koraka od Andrininog profila. Među njima su bile mlade žene i tinejdžerke iz najmanje 20 različitih zemalja, uključujući Dansku, Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i SAD.
Analizirajući ih, Anemarte i njene kolege uspeli su da prepoznaju obrasce. Većinu naloga držale su devojke u proseku stare 19 godina. Većina je imala neku vrstu problema sa mentalnim zdravljem, koji su varirali od neraspoloženja do teške depresije i anksioznosti. Mnoge su često boravile po bolnicama.
Grafikon koji je sastavio NRK prikazuje mrežu koja se širi preko čitavog sveta kao mračna paukova mreža, sa Andrinom u njenom središtu.
Kao i Ingeborg, Anemarte je razumela privlačnost svega toga. Pomešano sa postovima o samopovređivanju i smrti, devojke su se ponašale kao obične tinejdžerke, deleći slike nove odeće ili snimke sebe kako plešu uz muziku.
„Ima mnogo podrške i pažnje", kaže Anemarte.
„Svima je bilo zajedničko da ne veruju da mogu da dobiju pomoć negde drugde. I zato se sastaju kako bi pokušale da pomognu jedna drugoj i pruže podršku jedna drugoj tokom najmračnijih dana."
Ali novinarka je mogla i da prepozna koliko je opasna ova mreža. Primetila je kako najmračniji ili najsuicidalniji materijal dobija najveću pažnju. Pratioci bi na njih postavljali srca ili izraze kao što su „budi jaka" ili „izdrži".
„Zovem to obrnutom verzijom pravog pružanja podrške zato što su ovo bile prilično bolesne devojke koje su pokušavale da pomognu drugim bolesnim devojkama. Bila je to potpuno naopaka situacija", kaže Anemarte.
Zato što je mreža toliko zatvorena, nije bilo spoljnih glasova koji bi moderisali sadržaj ili pružali koristan ili profesionalan savet. Nakon što je provela neko vreme u njoj, novinarka je počela da stiče utisak da su devojke nesvesno ohrabrivale jedna drugu da idu korak dalje.
Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.
Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.
Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.
„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam", kaže ona.
„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu."
Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.
„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju."
NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.
Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.
Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.
Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.
„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku."
„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome."
ZNACI SVAKAKO STE PRIMETILI ( JA JESAM NAZALOST) DA VAM DECA OSTAJU BUDNA CELE NOCI OD NAJRANIJIH TINEJDZERSKIH DANA. NEKA 'VITLAJU GRADOM' NEKA SEDE U SVOJOJ SOBI. I VI SE LOGICNO BRINETE ZA OVE PRVE . ALI PRAVA OPASNOST VREBA SA DRUSTVENIH MREZA. I ZAISTA VEC KOJI PUT PONAVLJAM DA NE ZNAM STA DA MISLIM. DA LI JE BOLJE NA 'SVA USTA' GOVORITI O PSIHICKIM PROBLEMIMA CELOKUPNOJ ZAJEDNICI ILI SE KAO NEKAD OKRENUTI PORODICI I USTANOVAMA ZA MENTALNO ZDRAVLJE?
Нема коментара :
Постави коментар