GROBLJA SVE VECA A NJIVE SVE MANJI.TEHNOLOGIJA JE KAO RELIGIJA PRODAJU SE NJIVE DA BI SE PRAVILA GROBLJA STO JE NAJSTRASNIJE IMA LOGIKE NJIVE NEMA KO DA OBRADJUJE,NI ONI KOJI MOGU ,A STARI I NE MOGU. PORAZNA STATISTIKA - 2021-GODINE UMRLO JE 100.000 LJUDI ,A RODILO SE 50.000. KAD SE TOME DODA I OKO 50.000 MLADIH KOJI ODU IZ SRBIJE JASNO VAM JE DA NECE IMATI KO I GDE DA PROIZVODI HRANU!
I tako procitah u vestima kako ljudi masovno prodaju njive da bi se na njima gradila groblja. Kako god ovo zvucalo ( a zvuci uzasno) za sve ja opet krivim tehnologiju. Hleb bez motike je oduvek privlacio mlade ljude. Naravno danas jos vise. Zasto da se ore njiva kad sa kompjutera obavljas posao koji te hrani. Da, al odakle ta hrana? Ko proizvodi hranu ako su svi za kompjuterima? Resenje?
Tokom 20. vijeka mnogo se razmišljalo kako doći do obilja mesa na trpezama bez etičkih dilema koje se odnose na brige o eksploataciji radne snage, uništavanju okoliša i okrutnosti prema životinjama neizbježnih u mesnoj industriji. Zašto?
Još 1932. Winston Churchill je predvidio da će u narednih 50 godina ljudi "pobjeći od apsurda uzgajanja pileta kako bi jeli samo prsa ili krilca, već će se ovi dijelovi uzgajati odvojeno".
"Novu hranu će praktično biti nemoguće razlikovati od prirodne, a sve promjene će biti tako postepene da će biti neprimjetne", rekao je Churchill.
Ali, može li meso iz laboratorije zamijeniti pravo meso u svakodnevnoj ishrani?
Na tragu Churchillovog predviđanja i pored proizvoda biljnog porijekla koji imitiraju ukus mesa, kloniranje mesa takođe je jedna od alternativa klasičnom uzgoju životinja u mesnoj industriji.
Takozvani in vitro hamburger, uzgojen od matičnih stanica goveda, prvi je primjer onoga za šta njegov tvorac, holandski naučnik Mark Post, kaže da bi moglo pružiti odgovor na globalnu nestašicu hrane i pomoći u borbi protiv klimatskih promjena.
Prezentacija laboratorijskog burgera desila se 2013. godine u Londonu kada su dva volontera probala pečeni klonirani burger. Klonirani burger je rezultat višegodišnjeg istraživanja Marka Posta, vaskularnog biologa sa Univerziteta u Maastrichtu u Holandiji.
Kao i mnoga roba u masovnoj proizvodnji, pileći medaljoni su sumnjivog kvaliteta, jeftini, privlačni i jednostavni za konzumiranje. Ovaj mesni proizvod primarno se čak ni ne pravi od mesa, već uglavnom od ultraprocesuirane masnoće i raznih dijelova utrobe uključujući kožu, kosti i vezivno tkivo.
Intenzivna stočarska poljoprivreda, koja proizvodi pileće medaljone i većinu drugog mesa koje konzumiraju Amerikanci, artificijelno održava nisku cijenu mesa operišići na ekonomiji ogromnih razmjera uz prebacivanje troškova proizvodnje na ljude, životinje i planetu, piše The Guardian.
Posljedice postojeće mesne industrije su krčenje šuma, ispuštanje stotina miliona tona stakleničkih gasova svake godine, loših uslova rada u klanicama i okrutni tretman životinja na farmama.
Možda najveći izazivač ovakvim mesnim proizvodima je drugačija vrsta mesa - jestivo mesno tkivo uzgojeno in vitro iz životinjskih matičnih stanica, proces koji se naziva ćelijska poljoprivreda.
Prva svjetska fabrika mesa ‘bez ubijanja’ otvorena je u Izraelu u prvoj polovini 2021. kao dio revolucionarne proizvodnje hrane koja cilja na načine proizvodnje manje štetne po okoliš i borbu protiv globalnog problema gladi u svijetu.
Meso uzgojeno u laboratoriji, izraelske kompanije Future Meat Technologies, koristi životinjske ćelije za proizvodnju pilećih, ovčijih i svinjskih proizvoda. Planiraju da svom mesnom asortimanu dodaju i goveđe proizvode.
Fabrički pogon može da proizvede do 500 kilograma uzgojenih mesnih proizvoda dnevno, što je ekvivalent 5.000 hamburgera.
"Naš je cilj je da uzgojeno meso bude pristupačno za sve, a da pritom osiguramo da proizvodimo ukusnu hranu koja je i zdrava i održiva, pomažući u osiguravanju budućnosti nadolazećih generacija", kažu iz ove kompanije.
Očekuje se da će proizvodni proces kompanije generisati 80 posto manje emisija stakleničkih gasova i koristiti 99 posto manje zemlje kao i 96 posto manje slatke vode od tradicionalne proizvodnje mesa na farmama.
Švajcarska kompanija Nestle takođe je u zvaničnoj izjavi sredinom jula najavila da istražuje alternative koje nudi proizvodnja kultivisanog mesa u laboratorijama, prenosi Business Insider.
Nestle radi na istraživanju alternativnih mesnih proizvoda koji bi kombinovali uzgojeno kultivisano meso sa biljnim sastojcima – inovativnim tehnologijama i naučnim trendovima koji omogućavaju stvaranje umjetnog mesa, poput fermentacije ćelija ili 3D printanja.
"Ove nove tehnologije mogu dovesti do ekološki prihvatljivijih proizvoda", saopšteno je iz švajcarskog giganta u industriji hrane.
Uz sve očigledne prednosti i rješenja za rastuće probleme gladi i okoliša koje nudi revolucija u mesnoj industriji ostaje pitanje – koliko su ljudi spremni da jedu ovakvo meso?
Kako je za magazin The Conversation rekla Matti Wilks, gostujuća istraživačica sa Univerziteta Yale na odjeljenju psihologije, koja je istraživala spremnost ljudi da jedu kultivisano meso – ljudi su "oprezno optimistični". Međutim, navela je da je veliki broj i onih koji se protive ovoj ideji iz niza razloga kao što su "zabrinutost zbog nečeg novog, prirodnosti proizvoda i hrane" dok se drugima ovakvo meso čak "gadi i izaziva strah".
Zastita prirode je u redu, ali i meni pomisao na ovakvo meso izaziva i gadjenje i strah.
Singapur je izdao prvo odobrenje za prodaju takozvanog čistog mesa, koje nije proizvod klanja životinja.
Zahvaljujući ovoj odluci, američki startap Eat Just će moći da prodaje meso proizvedeno u laboratoriji.
Za sada će se prodavati kroketi, ali se još uvek ne zna kada će se pojaviti na tržištu.
Potražnja za nečim što bi zamenilo obično meso skače zbog potrošača koji su zabrinuti za zdravlje, dobrobit životinja i životnu sredinu.
Alternative tradicionalnom mesu bi u narednih deset godina mogle da prerastu u biznis vredan 140 milijardi američkih dolara i preuzmu 10 odsto svetskog tržišta mesa, predviđa britanska investiciona banka Barkliz (Barclays).
Vegetarijanske zamene za meso sve češće se mogu naći na policama supermarketa i u jelovnicima restorana.
Međutim, proizvod kompanije Eat Just je drugačiji po tome što nije na biljnoj bazi, nego se laboratorijski uzgaja od životinjskih ćelija.
Iz kompanije kažu da je ovo „prekretnica u globalnoj proizvodnji hrane" i nadaju se da će i druge zemlje slediti primer Singapura.
Tokom poslednjih deset godina, brojne startap kompanije su pokušale da na tržište plasiraju meso iz laboratorije, u nadi da će pridobiti ljude da se opredele za etičniji proizvod.
Dva najveća startapa su izraelski Future Meat Technologies i američki Memphis Meats Bila Gejtsa.
Oba pokušajavaju da na tržište plasiraju povoljne i ukusne proizvode od mesa proizvedenog u laboratoriji.
Singapurski startap Shiok Meats radi na laboratorijskoj varijanti mesa krabe.
Dok mnogi ističu da je ovakav način proizvodnje manje štetan po životnu sredinu nego tradicionalni uzgoj, pojedini naučnici kažu da bi ovakva proizvodnja mogla da se ispostavi još gorom po klimatske promene.
Direktor kompanije Eat Just opisao je ovaj potez kao „jednu od najznačajnijih prekretnica u industriji hrane", ali izazovi tek predstoje.
Pre svega, proizvodnja laboratorijskog mesa je skuplja nego proizvodnja poljoprivrednih proizvoda.
Podsećam, kompanija je inicijalno najavila da će prodavati pileće krokete po ceni od 50 američkih dolara za komad.
Cena je od tada spuštena, ali će laboratorijski kroketi i dalje koštati koliko i prvoklasna piletina.
Još jedan izazov za kompaniju biće da odgovori na različite reakcije potrošača.
Ipak, izvesno je da će ovaj proizvod privući konkurentske firme da otvore filijale u Singapuru, što može da podstakne i druge zemlje da odobre korišćenje ovakvog mesa. Uvereni smo da je ovo prvo od mnogih odobrenja koja će u budućnosti biti izdata kako u Singapuru, tako i u drugim zemljama širom sveta", kaže Džoš Tetrik, osnivač kompanije Eat Just, navodi se u saopštenju.
Za proizvodnju laboratorijskog mesa nisu korišćeni antibiotici, a piletina sadrži manji postotak mikrobioloških kultura nego obična piletina, objašnjavaju iz kompanije.
„Prvo odobrenje za komercijalnu upotrebu ovog visokokvalitetnog mesa, napravljenog direktno od životinjskih ćelija, omogućiće da se meso nađe na tržištu", zaključuju iz Eat Just.
A tu je i GMO hrana.
„Jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju je dozvoljavanje uzgoja, prometa i konzumiranja modifikovane hrane u našoj zemlji. U skladu sa tim donet je Zakon o bezbednosti hrane prošle godine gde se, ipak, u nekim članovima tog zakona na neki način dozvoljava promet GMO“, ocenjuje Galetin.
Galetin smatra da genetski inženjering ne treba koristiti u proizvodnji hrane tako što će se ovi organizmi i u trećoj ili četvrtoj fazi naći u ishrani čoveka, ocenjujući da je to, kako kaže, igra protiv prirode. Ukazuje da je GMO proizvodnja uzela velikog maha u svetu posebno na, dodaje, američkom kontinentu, ističući da se takvi organizmi seju na oko 200 miliona hektara u svetu.
„To u osnovi nije humanistički pristup proizvodnje i bolje produktivnosti poljoprivrede već jedan stav koji je praktično označio pobedu onih kompanija koje trče za profitom i zaradom ne mareći upravo za taj etički i za princip bezbednosti hrane.“
Da li smo nesto shvatili iz ovog teksta? Ja jesam. Nas cuveni MATRIX se odigrava i dalje. Kako unistiti planetu se dogadja vec neko vreme. A kako unistiti ljude nego unistavanjem planete. Povezanost. Unisti njive GMO semenom, unisti pcele,vodu i vazduh. Uzgred pcele drze nase zivote u rukama. Tako da njive ili se prodaju il bivaju unistene. Covek uplasen za svoj opstanak sve vise pribegava tehnologiji, sto daje jos gore rezultate. Zacaran krug!Ljudi danas jedino veruju u tehnologiju, i zato je sa pravom nazivam religija. Nova religija je toliko zaposela ljude kao ni jedna do sada. Plasim se zbog toga!
Нема коментара :
Постави коментар