BOLJE BITI PIJAN NEGO GLUP

DA NE VERUJETE! LJUDI KOJI MNOGO PIJU SU VRLO INTELIGENTNI. TO MOGU DA RAZUMEM, JER INTELIGENTNI LJUDI  DRUGACIJE PERCEPIRAJU SVET OKO SEBE I BRINU SE ZBOG TOGA. GLUPI LJUDI NITI RAZUMEJU, NITI IH INTERESUJE , NITI SE BRINU. STO ZNACI DA NIJE BAS DOBRO BITI INTELIGENTAN. TO DIREKTNO UTICE NA OSECAJ SRECE, OPUSTENOSTI ,ALI DOBRA STVAR JE STO INTELIGENCIJA IPAK CINI ZIVOT KVALITETNIJIM I ISPUNJENIJIM!

Visoka inteligencija se definiše kao posedovanje superiornih intelektualnih ili umetničkih sposobnosti, izuzetnih kreativnih moći. To može da bude samo neko ko se rangira u prvih jedan odsto (1%!) svih ljudi na testu inteligencije!

Postoje različite metode za testiranje visoke inteligencije koje su kreirali psiholozi i drugi stručnjaci. Naravno, ljudi tamo mogu testirati IQ ali prosečna procena koeficijenta inteligencije nije posebno dizajnirana za merenje sposobnosti. Inteligencija obuhvata mnogo više od vašeg koeficijenta inteligencije i njeni znaci se mogu pokazati na mnogo načina.

Evo nekoliko iznenađujućih primera, pogledajte da li se pronalazite među njima:

Ko je rekao da je anksioznost uvek loša stvar?! Šalu na stranu, ali psiholozi su anketirali više od 100 studenata u Ontariju u Kanadi i zamolili ih da podele svoje nivoe zabrinutosti. Učenici ankete koji su pokazivali karakteristike anksioznosti i koji su se slagali sa izjavama koje su bile u stilu "Uvek se brinem o nečemu", pokazali su visok rezultat na testu verbalne inteligencije!

S tudije su, prema "Mental Floss"-u, otkrile da pametna deca pokazuju tendenciju da brže odrastu, "prigrle" žestoka pića, pa čak i da postanu teški alkoholičari. Jedan od podataka iz studije pokazuje da je 68,4 odsto diplomiranih studenata prijavilo da pije, za razliku od samo 35,2 odsto onih koji nisu završili srednju školu.

 Prema članku na "PsiBlog"-u, "što se inteligentni ljudi više druže sa svojim prijateljima, manje su zadovoljni njima i životom".

 Imati dobar pogled na život i marljivo raditi na tome može da napravi razliku u vašem životu. Pozitivan stav prema vašim vezama, društvenom životu, sposobnost primanja kritika, povratne informacije – sve su to znakovi visoke inteligencije jer stalno ostavljate prostor za poboljšanje sebe.

 

Da li ste ikada bez razmišljanja otišli tačno do određenog mesta, radnje ili restorana koje ste posetili pre nekoliko godina, ali ujedno niste mogli da se setite njihovih imena? Ako jeste, to je zato što verovatno imate dobro pamćenje tela. Visoka telesno-kinestetička inteligencija znači da možete zapamtiti obrasce kretanja i oponašati ih bez mnogo napora.

A znamo li zapravo sta je uopste  GENIJE?

Postoje ljudi koji imaju sposobnost da menjaju svet i živote drugih ljudi, ali da li je zaista jedino inteligencija ono što genija izdvaja od ostalih ljudi na planeti? Naučnici tvrde da ključnu ulogu imaju osobine čoveka!

Direktor Centra za istraživanje uma na Univerzitetu u Sidneju Alan Snajder kaže da se termin genijalnosti najčešće pogrešno percipira i da ga je veoma teško definisati.Geniji su veoma retki“, primećuje Snajder i dodaje da za njega nije koeficijent inteligencije to što čini genija, već da su to ljudi koji omogućavaju da se svet vidi u novom svetlu.

Koliko su upornost i kreativnost važni, može se videti na primeru australijskog naučnika Berija Maršala koji je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, otkrivši da stomačni čir izazivaju bakterije, a ne stres, kao što se do tada mislilo.

Maršal i njegov kolega Robin Voren, patolog, verovali su da nastanak čira izazivaju bakterije, ali svoju teoriju nisu mogli da potvrde jer ta veza tokom eksperimenata na laboratorijskim pacovima nije utvrđena, dok su eksperimenti na ljudima bili zabranjeni.

U očajanju, profesor Maršal pomešao je bakterije sa bujonom i ispio tečnost. Nakon nekoliko dana, pokazalo se da je njegova pretpostavka bila tačna - Maršal je dobio čir i dokazao da bi ovaj zdravstveni problem mogao da se izleči antibioticima.

Naučnici su dugo pokušavali da povežu genijalnost i visok koeficijent inteligencije, ali bez uspeha, uključujući i studiju koja je počela davne 1925. godine.

Prema rečima neuropsihologa sa Univerziteta u Novom Meksiku Reka Junga, genijalnost je izuzetno teško predvideti i ona ne zahteva izuzetno visok nivo inteligencije.

Snajder smatra da osoba mora da bude kreativna i da ima hrabrosti da svoje ideje sprovede u delo bez obzira na otpor na koji nailazi.

Takođe, izuzetno se interesuje za proučavanje kreativnosti i osobina koje čine nekoga „šampionom“.

„U najširem smislu, ono što 'šampiona' razlikuje od ostatka ljudi nije želja da budu najbolji ili strah od neuspeha, već osećaju nesvesni otpor i odvratnost prema proseku“, smatra Snajder.

Naučnici se slažu da ono što je neophodno da bi osoba bila genije su visok nivo kreativnosti i upornosti.

„U nekom krajnjem smislu, kreativnost predstavlja akt pobune. Morate biti spremni na to da se do kraja borite za svoje ideje, čak i kada svi ostali smatraju da niste u pravu“, smatra Snajder.

Ali vrlina koja više od bilo čega karakteriše genija je sposobnost da nikada ne prestane da razmišlja o problemu, tvrdi profesor Mekmahon, autor knjige Divine Fury: A History of Genius.

U filmu Teorija svega ta osobina je vrlo dobro prikazana. Naime, fizičar Stiven Hoking uprkos svojoj bolesti pokušava da se popne uz stepenice svoje kuće, pokazujući kapacitet za uporno traženje rešenja na duže staze.

„Uprkos tome što se ta osobina često smatra tvrdoglavošću ili opsesijom, upravo ona je to što genija razlikuje od intelignetnih ljudi“, zaključio je Mekmahon.

Neki su rođeni geniji, drugi postaju geniji. Ono što je sigurno jeste da su briljantni ljudi uvijek izazivali veliko interesovanje istraživača, koji su im posvetili stranice i stranice baveći se tom temom. Tokom 19. vijeka, u punom romantizmu, lik genija stekao je gotovo natprirodnu konotaciju. Govorilo se da su geniji nadareni, predodređeni, da u tSa napretkom tehnologije, genetike i psihologije, među mnogim disciplinama, neki od ovih koncepata su ponovo procijenjeni. Ispostavilo se da su naslednost, ali posebno rana stimulacija i adekvatno obrazovanje, formirali ljude sa izuzetnom inteligencijom. Da li su postali geniji ili ne, to je zavisilo od njihove istrajnosti.ajnosti razgovaraju sa muzama ili da imaju božansku inspiraciju da opravdaju svoja otkrića ili stvaranja. 

 Profesor Mihaly Csikszentmihalyi  je 1998. godine objavio  knjigu "Kreativnost". Za izradu predmetnog teksta intervjuisao je 91 osobu koja je u svom okruženju smatrana „genijem“. U anketi je takođe učestvovalo 14 nobelovaca. Na osnovu toga, Csikszentmihalyi je definisao pet osobina koje su zajedničke ovim ljudima i koje su više imale veze sa aspektima ličnosti nego sa određenim intelektualnim sposobnostima. U nastavku ćemo otkriti pet karakteristika koje razlikuju genija.Svi ljudi sa kojima je razgovarao Csikszentmihalyi pokazali su da imaju duboku strast prema poslu koji su radili. Ova karakteristika se pojavila zahvaljujući radoznalosti koju su neprestano pokazivali. Željeli su da saznaju sve više i više o materijalu na kojem su radili i mogli su da žrtvuju mnoge stvari da bi nastavili svoj posao. To sugeriše da je duboka želja za postizanjem intelektualnih ciljeva bila glavni pokretač napora koji su uložili.Na osnovu studije koju je sproveo profesor Dean Keith Simonton sa Univerziteta u Kaliforniji, zaključeno je da nivo obrazovanja nije presudan u životu takozvanih "genija". Zapravo, na uzorku od 300 slučajeva pokazalo se da, najinteligentniji, uopšte nisu imali mnogo kvalifikacija, niti produženo obrazovanje. Većina je jedva završila srednju školu.

Otkrivajuća činjenica je da su svi ovi muškarci i žene veći dio svog vremena posvetili proučavanju svog polja interesovanja. Učinili su to sami, bez pomoći institucija ili kvalifikacija. Prema psihologu Howardu Gardneru, veliki geniji istorije imaju sličan način rada. Oni su eksperimentalni: podvrgavaju sve testovima i eksperimentima i dovode u pitanje svoje rezultate iako su uložili znatan napor. Oni sijede obrazac pokušaja i grešaka i vode ga do krajnjih granica. Mnogo razmišljaju o onome što rade i trude se da idu sve dalje i dalje. Većina genija prolazi kroz faze marginalizacije, posebno tokom adolescencije. Budući da su u potpunosti fokusirani na ono što im predstavlja primarni interes, oni obično ne razvijaju velike socijalne vještine i ne učestvuju puno u grupnim aktivnostima. Ponekad postanu opsesivni i stidljivi. Geniji ne deluju na osnovu nagrada ili kritika koje dobijaju u svom okruženju. Oni su potpuno zaokupljeni nekom temom i najveće zadovoljstvo im je što mogu sve više produbljivati ovu temu. Većina genija suočena je sa periodima bijede, zapravo odbija da radi za novac. To rade samo iz ubeđenja, iz ljubavi. Ako to podrazumijeva siromaštvo, nije im važno.

Moji omiljeni geniji su Leonardo da Vinci i Nikola Tesla . Obojica neshvaceni jer su bili ispred vremena u kome zive, mozda zahvaljujuci tome sto oni jesu putnici kroz vreme. Ne sporim da danasnji genijalci takodje imaju svoje dobre strane i izume ,al uz ovoliku tehnologiju  rec kreativnost i izumi je mnogo slabija nego recimo u XVI veku kad je ziveo Leonardo ili  s pocetka  XX kad je ziveo Tesla.

DANAS SE GENIJALCIMA NAZIVAJU LJUDI IZ MNOGO OBLASTI NIJE SVE NAUKA I MEDICINA. DANAS SU GENIJALCI RECIMO LJUDI KOJI SE BAVE TEHNOLOGIJOM RECIMO VESTACKOM INTELIGENCIJOM.  OBZIROM DA JE CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA U TOKU TO JE I NORMALNO. I NE SPORIM I DALJE IMA IZUZETNIH DOSTIGNUCA. MEDJUTIM OPET TVRDIM DA JE SADA SVE NEKAKO LAKSE NEGO NEKADA. PLASIM SE DA OVA TEHNOLOGIJA UBIJA KREATIVNOST GENIJALACA.ONU IZVORNU.  KAO STO OSTALE OBICNE LJUDE POTPUNO ZAGLUPLJUJE. AL DOBRO TO JE DRUGA TEMA. ZAKLJUCAK BI BIO DA GENIJI NISU SHVACENI MA KADA ZIVELI JER SU OPRAVDANO DRUGACIJI!