KAD MISLITE I GOVORITE POZITIVNO VASE CELIJE NEMAJU POTREBU DA SE BORE PROTIV NEGATIVNE ENERGIJE I NE MENJAJU SE. AKO STE STALNO NEGATIVNI I STALNO GOVORITE NESTO LOSE LJUDIMA OKO VAS VASE CELIJE SE BORE, ALI NE USPEVAJU DA SE IZBORE SA TOLIKOM NEGATIVNOM ENERGIJOM I MENJAJU SE. TAKO NASTAJE KANCER. MOLITVE U SVAKOM SMISLU RECI POMAZU IAKO OVDE REC MOLITVA POISTOVECUJEM SA POZITIVNOM ENERGIJOM. PSOVKE SU VEC NESTO SASVIM DRUGO! MADA!
Svima se ponekad desi da u nastupu besa opsuju. Iako neprijatne za okolinu, psovke nam često služe kao ventil. Mogu li zaista da nas oslobode stresa i da li je istina da se u Srbiji najviše psuje?
U Srbiji se najčešće psuju majka, otac, hleb, bog, sunce. Po tome smo slični romanskim narodima, dok na primer Skandinavci preferiraju psovke u vezi sa religijom.
Nemci važe za umerene, ali domišljatije, jer imaju telefonske psovaonice, u kojima se uz određenu nakandu možete osloboditi frustracija, pod uslovom da psovke zaista imaju tu moć.
„Psovke jesu jedan impulsivan, brz način da se oslobodimo neprijatnih emocija, najčešće su to neka fizička ili psihička bol, dakle ukoliko nas neko naljuti ili zaista osećamo bol, psovke jesu jedan kratak munjeviti način da se ta tenzija koja postoji, nekako psihička tenzija oslobodi“, objašnjava psihoterapeutkinja Bojana Todorović.
Od kada su opscene reči prisutne u jeziku još niko nije utvrdio. Ono što se zna jeste da ni sama reč psovka nije pristojna, jer doslovno znači nazivati nekog psom. Kada je reč o pisanim tragovima, najdalje što smo uspeli da nađemo jeste 16. vek. U komediji Dundo Maroje, Marin Držić se služi psovkama. Vukov rečnik iz 1818. godine takođe sadrži sve psovke koje vam sada padaju na pamet.
„Utisak je da se nije mnogo promenilo toga ona ključna opscena leksika koja se tiče seksualnih radnji. Mi danas imamo 'dođavola, prokletstvo' za koje možemo da sa sigurnošću pretpostavimo da su bile više psovke nego danas, jer je domen religioznosti prestao da bude značajan ili može čestom upotrebom da izgubi moć da proizvodi snažne emocije kao inflacija u ekonomiji“, ističe dr Jovan Čudomirović sa Filološkog fakulteta. Na jugoslovenskom filmu, prvi put se opsovalo 1964. u ostvarenju Marš na Drinu. Kao efektno rešenje, prema rečima glumca Ljube Tadića, ova scena izabrana je za završnu. Da psovke umeju da privuku pažnju i zadrže fokus, znaju i drugi umetnici.
„Ima puno muzike bez psovke i ima ove druge, meni se čini da su mnogo efektnije i nekako udarnije ove u kojima se koriste adekvatne reči, tj. psovke, recimo grupa 'KUD Idijoti' je tokom 90-ih godina napravila antiratnu pesmu, kompletan tekst 'je...em ti rat da ti je...em' i mislim da više gneva i stava nije moglo da se iznese. Dovoljne su bile te dve reči“, navodi muzički kritičar Petar Janjatović.
Ali treba znati gde je granica psovki, iako ju je često teško povući.
„Mislim da za romantične pesme psovke nisu potrebne, psovka je najčešće agresija i najčešće je iskazivanje vrlo jasnog stava koji ima veze i sa politikom i suživotom... Ljubav je nešto sasvim drugo“, smatra Janjatović.
Jasno je da psovke nisu pristojne, ali umeju da budu korisne. Naročito u situacijama kada smo pod stresom. Međutim, mana je što one samo na trenutak mogu da odagnaju stres.
Ipak, to ne sprečava mnoge da psovkama obogate jezik, a u tome prednjače Englezi, za koje se procenjuje da u svom fondu imaju 7.500 psovki. Mađari su smislili oko 5.000, dok se u Srbiji služe sa 4.000 psovki.
Da li ste se ikada zapitali zašto je jedna od prvih reči koju naučite ili vas nauče na nekom stranom jeziku upravo psovka? Pored osnovnih fraza: dobar dan, doviđenja, hvala, izvinite, nekako uvek se nađu i one druge, bezobrazne reči. Nešto kao prvi dodir sa folklorom zemlje u kojoj se nalazite. Čak i ako neko ne želi da vas ovome nauči, obično mi sami kada učimo neki jezik tražimo od profesora da nam kaže neku sočnu psovku.
Zašto to radimo i da li možemo da govorimo, a da ne koristimo psovke?
Ne znam za vas ali ja ne volim da psujem, ili ako to radim, radim vrlo retko. Jedino kada nešto moram da izbacim iz sebe. A najviše mrzim kada neko psuje dok vozi auto, jer naravno za našu grešku u vožnji uvek je neko drugi kriv, nikako mi sami.
Mnogi su ubeđeni da vulgarnost loše utiče na osobe, pogotovu na mlade i decu. Niko nam nije do sada objasnio kako obično slušanje jedne reči može da nas iskvari.
Neobična emocionalna moć koju imaju psovke i lingvistički tabui u celom svetu i u svim kulturama, govori da ovakva vrsta reči deluje na najdublje sfere našeg mozga. Reči, osim bukvalnog značenja imaju i konotaciju, jedan emocionalni kolorit potpuno različit od osnovnog značenja termina. Ekstremni primer tabu reči i sinonima: sranje/govno i izmet, kurac i penis, pička i vagina i da ne nastavljam… Psovka izaziva u nama drugačiju reakciju od one koju bi izazvali njeni sinonimi upravo zbog toga što se konotacija i denotacija iste reči kriju u različitim delovima našeg mozga. Uz pomoć amigdale, naše emocije i senzacije povezujemo sa sećanjima i memorijom. Amigdala će pokazati pojačanu metaboličku aktivnost bilo da je ono što čujemo i vidimo prijatno, ili neprijatno i ružno kao psovka, na primer. Reakcija nije samo emotivna nego je i nevoljna, refleksna. Kada pročltamo ili čujemo neku reč automatski preispitujemo naše pamćenje i reagujemo na njeno značenje, uključujući i konotacije. Zahvaljujući automatizmu lingvističke percepcije, tabu reč skreće našu pažnju, pali se lampica, aktivira se amigdala i tera nas da mislimo o negativnim ili ružnim konotacijama.
Istorijske korene psovki, naročito u engleskom jeziku, nalazimo u religiji (damn, hell, god, christ, blasphemy,…). U današnje vreme niko se više ne “skandalizuje” na ovu vrstu bogohuljenja. Za gubitak pogrdnog i pejorativnog u ovim rečima zaslužna je modernizacija i sekularizacija zapadne kulture. Osim ovih, religijskih, imamo i druge izvore. Na primer, ljudske tečnosti i sekreti: shit , piss, fart, snot, spit, sperm… Negativnu konotaciju im valjda daje činjenica da su ove supstance pune mikroorganizama, pa kao takvi i uzroci raznoraznih boleština.
Ima mnogo psovki vezanih za životnje, nacije, religije. Još jedna grupa taboo reči je ona vezana za seks. I polne organe. Čak i danas, kada se o seksu priča i diskutuje mnogo opuštenije i slobodnije nego što je to bilo u prošlosti, argument je i dalje vrlo tabu. Šezdesete su donele i seksualnu revoluciju koja je za posledicu imala raskrinkavanje i razbijanje raznoraznih predrasuda i tabua, ali i gomilu seksualno prenosivih bolesti, vanbračne i nepriznate dece, silovanja, seksualnog nasilja, perverzija.
Mislim da svi narodi imaju specifičan način mišljenja i poseban organ koriste da bi mislili. Mnogi misle da nemački jezik zvuči veoma grubo, neromantično, da je to jezik nekih naredbi i optužbi, a zapravo Nemci u govoru puno koriste reč BITTE; Francuzi za koje svi misle da imaju veoma romantičan jezik, seksi, sa čuvenim pariskim “r” najviše u govoru koriste reč JA, a Italijani mnogo psuju, skoro kao mi. Ako je ovo merilo, onda mi mislimo nekim polnim organom, jer kod nas već duže vreme psovka kao takva predstavlja glavni deo srpske rečenice. Ja ne znam kada ste poslednji put čuli rečenicu bez nekih glupih poštapalica i reči poput jebote tebra. Čini mi se da svaka treća izgovorena rečenica ima ove reči. Psovka nije samo tu da bi se izbacila nekakva negativna energija, bes, već ona jasno oslikava način mišljenja i jezgro je savremene srpske sintakse.
Pa dobro, ponekad možete da opsujete, čisto da vidite kako je to. Ali ne treba preterivati!
Reči na koje se najčešće sipa drvlje i kamenje. Međutim, u pitanju je deo jezika kao i svaki drugi, i svaka psovka je nastala iz potrebe istog. Njihovi korisnici se smatraju nekulturnima i agresivnima, dok se ljudi koji isto to kažu samo na licemerni, zavijeni način proglašavaju intelektualcima (ali to je već druga priča). Na kraju krajeva, svaka reč je samo skup slova, ono što se misli izrečenim je već druga stvar. Psovkama se pristupa kao zlu, a one same po sebi ništa ne predstavljaju - zlo je u ljudima, a niko ga tu ne traži.
Šta da se jezik drukčije razvio? Na primer, da se hleb naziva kurac, i obrnuto, da se kurac naziva hleb. Onda bi nam bilo sasvim normalno da neko kaže "Odseci mi krišku kurca", ali bi se zato smatralo nepristojnim kada bi neko rekao "Popušiš mi hleb". Samo skup slova, ništa više...budući da se i u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine u dva člana spominje psovanje i propisuju se oštre kazne za onoga koji psuje, više je nego jasno da su "ružne reči" ustaljene u našem jeziku odvajkada.
Ipak, današnje psovke ne mogu ni da se porede sa uvredama koje su koristili naši preci. Pre svega, razlikuje se konotacija - dok su psovke nekad bile ozbiljne i koristile se samo kada nekoga baš želite da uvredite, danas su postale stvar svakodnevnog govora i, u mnogo slučajeva, uzrečica.
Visoko obrazovani ljudi sa širokim vokabularom i mnogo reči na raspolaganju, bili su bolji u smišljanju psovki od onih koji su bili verbalno „slabiji“, pokazalo je istraživanje iz 2015. godine.Od učesnika u istraživanju tražilo se da navedu što više reči koje počinju na slovo F, A ili S u jednom minutu. Zatim su imali još jedan minut da smisle psovke koje počinju sa ta tri slova. Studija je otkrila da su oni koji su imali najviše reči na F, A i S takođe izrekli i najviše psovki.isoko obrazovani ljudi sa širokim vokabularom i mnogo reči na raspolaganju, bili su bolji u smišljanju psovki od onih koji su bili verbalno „slabiji“, pokazalo je istraživanje iz 2015. godine.
Od učesnika u istraživanju tražilo se da navedu što više reči koje počinju na slovo F, A ili S u jednom minutu. Zatim su imali još jedan minut da smisle psovke koje počinju sa ta tri slova. Studija je otkrila da su oni koji su imali najviše reči na F, A i S takođe izrekli i najviše psovki.
To je znak inteligencije “do stepena u kojem je jezik u korelaciji sa inteligencijom”, rekao je Džej, koji je autor ove studije. „Ljudi koji imaju bogat rečnik isto tako dobro smišljaju i psovke.“
Nauka je takođe pronašla vezu između psovki i iskrenosti. Ljudi koji su psovali manje su lagali na međuljudskom nivou i imali su sveukupno viši nivo integriteta, otkrila je serija od tri studije objavljene 2017. godine.
„Kada iskreno izrazite svoje emocije moćnim rečima, to znači da ste iskreniji“, rekao je DŽej, koji nije bio uključen u ovestudije.
Iako je viša stopa upotrebe vulgarnih reči bila povezana sa više poštenja, autori studije upozorili su da „rezultate istraživanja ne treba tumačiti tako da znače da što više neka osoba koristi psovke, to je manja verovatnoća da će se upustiti u ozbiljnija neetična ili nemoralna ponašanja.“tudije su pokazale da su ljudi na biciklima koji su psovali dok su nailazili na teže prepreke, imali više snage da prepreke savladaju od onih koji su koristili „neutralne“ reči.
Istraživanje je takođe otkrilo da su ljudi koji su psovali dok su držali ruku u ledenoj vodi mnogo duže izdržali i mnogo manje osećali bol nego oni koji nisu psovali.
„Glavna poruka je da vam psovke pomažu da se nosite sa bolom“, rekao je vodeći autor i psiholog Ričard Stivens.
Stivens je rekao da to deluje ovako: Psovanje proizvodi odgovor na stres koji pokreće drevni odbrambeni refleks tela. Skok adrenalina povećava puls i disanje, pripremajući mišiće za borbu ili let.
Istovremeno, postoji još jedna fiziološka reakcija koja se naziva analgetički odgovor, što čini telo otpornijim na bol.
“To bi imalo evolucionog smisla jer ćete biti bolji borac i bolji trkač ako vas ne usporavaju zabrinutosti zbog bola”, rekao je Stivens.
“Dakle, čini se da psovanjem u sebi izazivate emocionalni odgovor, koji pokreće blagi stresni odgovor, koji sa sobom nosi smanjenje bola izazvano stresom”, dodao je on.
Međutim, obratite pažnju, jer psovanje gubi moć nad bolom kada se previše koristi, još jedan je od zaključaka istraživanja.
To je znak inteligencije “do stepena u kojem je jezik u korelaciji sa inteligencijom”, rekao je Džej, koji je autor ove studije. „Ljudi koji imaju bogat rečnik isto tako dobro smišljaju i psovke.“
Smatra se da se centar za psovanje nalazi u desnoj strani mozga, koja je i centar kreativnosti i emocija.
„Znamo da pacijenti koji imaju moždane udare na desnoj strani postaju manje emocionalni, manje sposobni da razumeju i pričaju viceve i obično prestanu da psuju čak i ako su ranije mnogo psovali“, kaže Ema Birn, autorka knjige „Psovanje je dobro za vas“.straživanje o psovkama datira još iz viktorijanskog doba, kada su lekari otkrili da neki pacijenti koji su izgubili sposobnost govora mogu i dalje da psuju.
„Neverovatno su tečno psovali. Ukori iz detinjstva, psovke – reči sa snažnim emocionalnim sadržajem naučene rano imaju tendenciju da se sačuvaju u mozgu čak i kad se ostatak našeg jezika u potpunosti izgubi“
Zašto psujemo? Možda zato što psovke pružaju evolucijsku prednost koja nas može zaštititi od fizičke povrede, rekao je Džej.
Psovke su ipak psovke, iako su odraz naseg besa ili misljenja o nekome kome ih upucujemo . I da. Slabije su od kletvi, ali su isto ispunjene negativnom energijom.
Otkriće se desilo, kao i uvijek, sasvim slučajno. Naučnici Sankt Peterburškog neuropsihijatrijskog instituta izučavali su funkcionalno stanje mozga.
|
|
U to vrijeme bila su poznata tri takva stanja: budnost i dva vida sna: brzi san - kada čovjek vidi san, i spori san - bez snova.
Ali u biologiji vlada zakon simetrije, što znači da ako postoje dva vida sna, onda moraju postojati i dva vida budnog stanja. |
Kada je počeo da se moli, vidjeli su niz faza prelaza od brzih ka sporim ritmovima. Na kraju se kod njega pojavio ritam od 3 herca. Tri herca znači da se kod odrasle osobe zdravog uma i pameti skoro potpuno obustavlja rad kore velikog mozga.
Primanje informacija ide direktno, zaobilazeći misaone procese i analizu. To je moguće samo kod odraslih kad spavaju i dvomjesečnih beba. To jest, sa stanovišta neurofiziologije, molilac se bukvalno pretvara u bebu. Tokom molitve, nedavno su otkrili danski psiholozi, djelovi mozga odgovorni za komunikaciju, naglo se aktiviraju. U normalnom stanju, ove oblasti prefrontalnog korteksa, aktivnije rade kada čovjek očekuje od svog sagovornika neku reakciju na sve ranije rečeno. To znači da u toku molitve naša svijest čeka odgovor od toga kome se moli.
Naučnici su otkrili da otkriveno "četvrto " stanje mozga - molitveno, kako su ga nazvali, takođe je neophodno, kao i sva ostala. Jer odsustvo čak i jednog od njih narušava harmoničan razvoj čoveka, dovodi do bolesti i degradacije psihe.
Psovanje tada postaje udaljeni oblik agresije. Daje vam priliku da izrazite svoja osećanja, a da izbegnete posledice, uglavnom, kaže Džej.
O snazi molitve sprovedena su mnogobrojna istraživanja, i rezultati u velikoj većini slučajeva potvrđuju snagu molitve (negativnih je rezultata zabeleženo tek nekoliko).
Evo samo nekih od mnogobrojnih naučnih dokaza koji pouzdano dokazuju moć molitve, kako ih donosi časopis “Book”:
■ U Yankelovichevu istraživanju provedenom 1997., 99% porodičnih lekara izjavilo je kako su primetili da duhovnost i molitva unapređuju medicinsko lečenje.“
■ Profesor psihijatrije i prirodnih nauka, Harold G. Koeing, 1998. godine je objavio istraživanje sprovedeno na 4 000 starijih ispitanika, koje je pokazalo da ispitanici koji svakodnevno mole imaju 40% manji rizik od hipertenzije nego oni koji nemaju tu ‘naviku’.
■ Dr. Elisabeth Targ, psihijatar na Kalifornijskom medicinskom centru u San Franciscu radila je istraživanje na četrdeset osoba obolelih od side te ustanovila da je ona polovina ispitanika za koje su molili molitelji s Aljaske i iz Puerto Rica bila puno ređe hospitalizirana od druge polovine za koju se nije molilo.
■ Prema novom istraživanju dr. Janie Wilson, molitva može smanjiti stres. Osobe koje redovno mole manje su pod stresom, te imaju niži krvni pritisak.
■ Godine 1997. sprovedeno je istraživanje kojim se htelo ustanoviti kako svakodnevna molitva utiče na osobu koja se moli za nekog. Ustanovilo se da ta molitva koristi kako onima za koje se moli, tako i onima koji mole. Učinak mGospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnog" - reči su Isusove molitve. Ovo je najkraća molitva koja postoji, ali monasi i sveštena lica tvrde da je toliko moćna da sa iskrenom verom može da pomera planine!
Obratite se iskreno Bogu i on će vas sigurno čuti. Ako se pitate kada treba da se molite za boljitak, ne postoji precizno određeno vreme. Uradite to onda kada vam najviše prija, a naročito kad osećate da vam je molitva potrebna.
Probajte i videćete - dobićete novu energiju, volju, bićete spokojniji, a i problemi će se polako sigurno rešiti.
olitve zavisio je od ‘stupnja’ vere pojedinaca.
■ Dr. Leonard Condren je 2009. istraživao kako će 150 pacijenata podneti koronarnu angioplastiku, ako se za njih neko moli. Ustanovio je da osobe za koje se neko molio imaju manje komplikacija od ostalih pacijenata.Kada molitva pročisti sve ono negativno što se nakupilo kod vas, nestaće i razlozi zbog čega mislite da vas je neko urekao ili prokleo.
ZNACI RAZMISLITE STA JE DOBRO ZA VAS
POZITIVNA ILI NEGATIVNA ENERGIJA
I STA CE VAS UCINITI ZDRAVIMA I SRECNIMA!
.
Нема коментара :
Постави коментар