BUKVALNO SMO DVA SVETA. I DA NISU DANAS DA NAM PRAVE KANALIZACIJU ( ZIVIM BLIZU CENTRA BEOGRADA) ,PRVI PUT OTKAD POSTOJI OVA ULICA, OVE PRICE NE BI NI BILO. NE ZNAM ODAKLE BIH PREKRENULA . OD BESKUCNIKA SVAKAKO.
A onda moram da se vratim na kanalizaciju. Videla sam dubinu i sirinu rupe i poverovala sam da su beskucnici prezivljavali zimu u njoj. I danas se to u Beogradu dogadja. S druge strane beskucnik tvrdi da mu drzava placa da zivi na ulici. Evo obe neverovatne price.
U Begradu prema procenama organizacija Crveni krst, Udruženja Izlazak i Klikaktiv i ADRE je da beskućnika ima verovatno negde između 5.000 i 15.000.SAMO TO NIKO TACNO NE MOZE DA UTVRDI ,CIFRE IDU IDO 20.000. Evo pretuzne price.
Osam godina živim na ovom mestu. Dok nismo imali baraku žena i ja smo spavali u šahtu mnogo puta. Tamo smo boravili i noćili pošto nismo imali mogućnost da živimo kako treba. To je bio betonski šaht. Imali smo ćebe i sunđer na kome smo spavali. Bilo nam je toplo i niko nas nije dirao. Sa nama je dole bilo još nekoliko porodica. Nakon toga šaht je zatrpan.Mladi čovek objašnjava da njegova porodica i on nisu imali nikakvog drugog izbora i da je to bila borba za goli život.Dole je bilo vode, miševa, pacova... Ja sam umeo da ne spavam celu noć i da čuvam suprugu da je pacovi ne ujedu, a ponekad je ona mene čuvala. Stalno su skakali po vodi. Bili su ogromni i često smo ih čuli. To je bilo opasno, ali ipak, da šaht i dalje postoji, verovatno bismo još spavali tamo, pošto je toplije nego u baraci u kojoj nema ni vode ni struje - priča Darko.ođen sam ovde. Imali smo kuću i otac mi je radio u Železnici. Ni kad su nam srušili kuću nismo mrdnuli odavde. Kad smo prvi put prespavali u šahtu bio je januar i bilo je jako hladno. Šaht je bio dubok i velik. Otprilike četiri sa šest metara. Nije bilo prozora ni vazduha, ali je bilo toplo. Bio sam tamo sa ženom dok smo decu poslali kod tašte na selo. Ne dao Bog nikome, ali znate kako kažu "snađi se pa živi". Samo kad bismo dobili kontejnere za stanovanje i vodu, a struja nije toliko neophodna - priča Elvis.Dodaje da još ima ljudi koji spavaju po kanalizacijama u Beogradu i kojima je potrebna pomoć.a nemam gde. Moram da ostanem ovde. Snalazimo se, živi smo, imamo dovoljno da pojedemo i popijemo. Meni ništa nije problem, nego šta da radim sa decom? Imam sina od osam meseci i ćerke od šest i osam godina. Ovo jeste prica o Romima, medjutim i mnogi drugi beskucnici spavaju u tvrdjavi ipodzemnim prolazima na Kalemegdanu ili i podzemnim prolazima po gradu, takodje u haustorima solitera (ako su vrata otkljucana) uglavnom beze pod zemlju je tamo toplije. Strasno. I nemaju nikakvu pomoc od drzava, da ne pricam o zdravstvenom osiguranju i slicno. Ima nekoliko mesta - domovi za stare ili svratiste za decu ali to je malo i vise beskucnika je na ulicama. Od male dece do starih i bolesnih ljudi. Znam da ih ima svaki grad na svetu i da se svi pitaju zasto ne rade i ne zarade, ali verujte mi njihove price su stvarno strasne i tuzne i opravdane uglavnom. Nisu imali izbora.
Ono što je Džeka izdvojilo u odnosu na druge beskućnike jesu stavovi o životu koji živi. On je javno izgovorio stvari koje su šokirale i podelile američku javnost.
- Ja sam stari narkoman. Neću to da krijem. Ali ovo sada je moj izbor. Previše je jednostavno, čoveče. Plaćaju mi 620 dolara mesečno da živim na ulici, plus još oko 200 u kuponima za hranu. Budimo realni, grad vas ovde plaća da budete beskućnik. Naravno da nisam ispustio tu priliku, dovoljan je bio samo jedan telefonski poziv - rekao je Džek.
Džek smatra da su sredstva koje mu grad daje besplatan novac.
- Ne želim da plaćam kiriju i ostale gluposti. Ovde imam sve što mi je potrebno. Imam čak i svoj telefon na kojem imam Netfliks i Amazon, pa mogu i da uživam u serijama - nastavio je on, i dodao da je život na ulicama ipak jako surov i opasan jer ljudi nemaju zaštitu.
- Dileri prodaju ljudima nečistu robu, a policija sve to posmatra i nije ih briga. Bukvalno ih vide na tri metra udaljenosti i neće da reaguju. Dosta njih uzima i mito. Ovaj video je na društvenoj mreži Tviter do sada pregledalo oko 800 hiljada ljudi, a puno njih je i prokomentarisalo ovaj slučaj. Dok neki smatraju da Džek i njemu slični kradu od države, drugi smatraju da je rešenje ovog problema u boljim uslovima i programima za rehabilitaciju beskućnika i narkomana. Americi postoji ogromna stigma oko beskućništva, a mediji se trude da ne govore za ljude kako su beskućnici (homeless), nego da su neskućeni (unhoused)", priča Bruder.
Prema podacima za 2020. godinu, Amerika ima više od 580 hiljada beskućnika.
Kamperski kombiji su sve popularniji u ovoj zemlji, a u garaži ih ima oko devet miliona domaćinstava.
U kombijima živi oko milion Amerikanaca, većinom po sopstvenom izboru, ali ima i onih koji ne mogu da priušte stan i komunalije, piše Vašington post.
Dosta davno sam gledala dokumentarac u kome ljude beskucnike uporedjuju sa pacovima jer zive u kanalizaciji. Naravno ovde se ne radi o rupama nego o podzemnoj mrezi kanala koje se nalaze ispod Njujorka i ostalih velikih gradova. Zaistra je strasno kako zive.
UOPSTE TA PRICA O BESKUCNICIMA I UOPSTE O NJIHOVOM ZIVOTU PO KANALIZACIJI , KANALIMA I U RAZNIM RUPAMA PD ZEMLJOM NIJE DOSTOJNA COVEKA. BILO GDE NA KUGLI ZEMALJSKOJ BESKUCNICI TAKO ZIVE. A OPET OVIM NASIM KAO DA JE NAJTEZE. MENI SE BAR TAKO CINI. DZEK IZ PRICE ZIVI TAKO JER ZELI, ALI UGLAVNOM TO NIJE IZBOR NIJEDNOG BESKUCNIKA. O DECI DA NE PRICAM. I STA CU UVEK SE VRACAM OVOJ TEMI NAROCITO ZIMI. MOZE LI SE TAJ PROBLEM IKAD RESITI?
Нема коментара :
Постави коментар