META VERZUM II

 TO JE TO! OPASNO SMO  USLI U METAVERZUM. NE ZNAM STA JE SLEDECE I TO ME I PLASI I BRINE. NASTUP MAJKLA DZEKSONA IAKO JE UMRO, HOLOGRAMSKI PROTESTI  U SPANIJI. VIRTUALNI MARKET, VIRTUALNI INFLUENSERI, O IGRICAMA DA NE PRICAM. UZGRED ONA MIKELA OD JUCE JE INACE PRAVA DEVOHJKA ALI KORISTI LIK KOJI SU JU NAPRAVILI ZA REKLAMU NEKIH SVETSKIH BRENDOVA I ZATO E BROJ JEDAN JER 'LOZI' LJUDE SA PRICOM DA JE ROBOT. TU JE SOFIJA, AL, SIRA IBRDO ROBOTA I RAZNIH UPOTREBA VESTACKE INTELIGENCIJE. ZNACI IZBRISANA GRANICA IZMEDJU VIRTUALNOG I REALNOG SVETA. DOBRO DOSLI U METAVERZUM! ILI NE?

 

- Sa 5G tehnologijom počećemo polako naš život da stavljamo u ruke telekomunikacija. Zašto? Zato što nam ova tehnologija omogućava da otvaramo neke nove servise koje smo nekad davno samo mogli da zamišljamo u naučno-fantastičnim filmovima.5G mreža biće implementirana sledeće godine i biće jedan od nosilaca budućeg digitalnog razvoja čitavog sveta.- Vrlo je bitno da kada se priča o 5G, da se ne priča samo o bržem surfovanju internetom. Nego da se vide i praktične primene servisa koja će promeniti živote ljudi.Trenutno u Kini postoji milion i 854 hiljade baznih stanica 5G mreže i više od 450 miliona korisnika, što je 60 odsto na svetu.

Utvrđeno je da su ogrlice i dodaci koji tvrde da "štite" ljude od 5G mobilnih mreža radioaktivni.

Holandska uprava za nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (ANVS) izdala je upozorenje o deset proizvoda za koje je utvrdila da ispuštaju štetno jonizujuće zračenje.

Poziva ljude da ne koriste proizvode, koji bi mogli da naškode dugotrajnim nošenjem. Nema dokaza da su 5G mreže štetne po zdravlje, prenosi BBC.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da su 5G mobilne mreže bezbedne i da se suštinski ne razlikuju od postojećih 3G i 4G signala.

Mobilne mreže koriste nejonizujuće radio talase koji ne oštećuju DNK. Uprkos tome, bilo je napada na predajnike od strane ljudi koji veruju da su štetni.

Identifikovani proizvodi su uključivali masku za spavanje "Energi Armor", narukvicu i ogrlicu. Utvrđeno je da zračenje emituje i narukvica za decu, brend Magnetik Velnes.

-Nemojte ga više nositi, bezbedno ga odložite i sačekajte uputstva za vraćanje, navodi se u saopštenju ANVS-a.

-Prodavcima u Holandiji koje su poznati ANVS-u rečeno je da je prodaja zabranjena i da se mora odmah prekinuti i da o tome moraju obavestiti svoje kupce. Teorije zavere su podstakle tržište 'anti-5G' uređaja za koje se obično utvrdi da nemaju efekta.

U maju 2020. godine, trgovinski standardi Ujedinjenog Kraljevstva pokušali su da zaustave prodaju USB sticka od 339 funti koji je tvrdio da nudi ''zaštitu'' od 5G.

Na Amazonu su se prodavale i takozvane ''nalepnice protiv zračenja''.

ANVS je na svojoj veb stranici objavio potpunu listu proizvoda koje je identifikovao kao radioaktivne.

WOLT dostava svega na kucnu adresu  inace  ima svoj market VIRTUALNI naravno! Znaci bukvalno ne postoji segment ljudskog zivota koji ne kontrolise vestacka inteligencija. Pa iako njom kao upravlja covek, opet toliko se prosirio njen uticaj da covek bez nje ne moze.

 

Prošlo je godinu dana otkako je Fejsbuk promenio ime u Meta i preusmerio poslovanje na izgradnju metaverzuma.

Ovaj gigant među društvenim mrežama potrošio je milijarde na viziju jedinstvenog virtuelnog sveta i izgubio stotine milijardi njegove vrednosti. Ali to nije jedina kompanija koja ima velika očekivanja od metaverzuma.

Novo istraživanje, u koje je BBC imao ekskluzivan pristup, pokazuje da je skoro dve milijarde dolara potrošeno na virtuelne parcele zemljišta u protekloj godini.

Multinacionalne kompanije kao što su Samsung, Guči i Adidas, kao i pojedinačni investitori, nadaju se da će ući u igru u ranim danima novog virtuelnog sveta, dok čekaju da se metaverzum polako materijalizuje.

Metaverzum je u poslednje vreme vruća tema razgovora u tehnološkoj zajednici, a pojedini tehnološki giganti već obeležavaju svoje teritorije unutar ovih digitalnih svetova. Ali šta je metaverzum, kada će stići i zašto je toliko kontroverzan?

Metaverzum je, najjednostavije rečeno, mreža 3D virtuelnih svetova fokusiranih na stvaranje društvenih veza.

U futurizmu i naučnoj fantastici, termin se često opisuje kao hipotetička iteracija Interneta kao jedinstvenog, univerzalnog virtuelnog sveta koji je olakšan upotrebom slušalica virtuelne i proširene stvarnosti.

Izraz “metaverzum” vodi poreklo iz naučnofantastičnog romana “Snežna nesreća” iz 1992. kao portmanto “meta” i “univerzuma”.

Različiti metaverzumi su razvijeni za popularnu upotrebu, ili platforme virtuelnog sveta kao što je "Second Life". Neke metaverzalne iteracije uključuju integraciju između virtuelnih i fizičkih prostora i virtuelnih ekonomija, često uključujući značajan interes za unapređenje tehnologije virtuelne stvarnosti.

Ovaj izraz se u velikoj meri koristi kao popularna reč u marketinške svrhe da bi se preuveličao napredak u razvoju za različite povezane tehnologije i projekte.

Privatnost informacija i zavisnost korisnika su problemi unutar metaverzuma, koji proizilaze iz izazova sa kojima se suočavaju društveni mediji i industrija video igara u celini.

Sasvim je validno reći da smo nekoliko godina udaljeni od metaverzuma koji nam većina marketinških materijala obećava, iako neki od osnovnih građevinskih blokova već postoje danas. Iako su VR slušalice postale relativno pristupačne u poslednjih nekoliko godina, one su i dalje niša u velikoj šemi stvari.

Tehnološka industrija je, međutim, uverena da su kvalitetne aplikacije sve što je potrebno da privuče korisnike u metaverzum.

Mnoge kompanije su uložile značajne količine novca u ovu tehnologiju. Ne samo uobičajeni osumnjičeni iz tehnološke industrije, već i “autsajderi” kao što su Nike, Adidas, Walmart, Samsung pa čak i Disney. JP Morgan Chase čak otvara i prvu banku u metaverzumu.

Ovi trendovi se čak i u Srbiji prate, pa je velika verovatnoća da će i kod nas zavladati takav trend.

Ideja je da se u virtuelnim svetovima napravi nešto nalik tematskom parku, gde će sve biti povezano sa određenim proizvodom ili kompanijom.

Meta, Marka Zakerberga, nedavno je promenila pravac i fokusirala se na metaverzum, što i novo ime Facebook-a sugeriše. Otvorili su Horizon Worlds i Workrooms krajem prošle godine, omogućavajući korisnicima da preko VR slušalica uđu u virtuelne svetove da rade, druže se i drže sastanke.

Lista kompanije koje “ulaze” u metaverzum je poduzi.

Dvosmislenost koja okružuje metaverzum zaslužila je dosta kritika. Bez opipljivog proizvoda ili cilja na vidiku, tehnologija je u ovom trenutku tek nešto više od popularne reči. Zapravo, konzistentna ideja se pojavljuje ako bolje pogledate preterana obećanja — praktično niko ne može da se složi oko jedne definicije ili opisa tehnologije.

Metaverzum može imati različita značenja u zavisnosti od toga koga pitate.

Pristalice metaverzuma su optimistične da će to biti otvoren i univerzalni standard interneta, ali s obzirom na trenutnu opsesiju tehnološke industrije “ograđenim baštama”, čini se malo verovatnim.

Verovatnija stvarnost je da ćete moći da posetite različite svetove u sklopu metaverzuma po potrebi - ne previše različito od modernih video igara i interneta uopšte. Čak i tako, mnogi jednostavno ne mogu da vide privlačnost života u metaverzumu “puno radno vreme”.

Još jedna tačka kritike je da nekoliko ključnih komponenti koje predstavljaju metaverzum postoje već duže vreme.

Konkretno, virtuelni svetovi i onlajn ekosistemi postoje skoro dve decenije u obliku masovnih onlajn multiplejer igara (MMO). “Second Life” vam je, na primer, omogućio još davnih dana da kreirate avatare, komunicirate sa drugima u zajedničkim virtuelnim prostorima, pa čak i da zarađujete virtualne valute - sve to još 2003. godine.

VRChat je, u međuvremenu, konstantno među najpopularnijim igrama virtuelne realnosti na Steam-u, sa desetinama hiljada igrača koji se loguju svakog dana.

Na kraju krajeva, da bi metaverzum uspeo, mora da se dopadne širem spektru korisnika.

Jedna stvar je ipak jasna: sa količinom investicija i talenta koji ulaze u ove virtuelne svetove, ideja o metaverzumu neće nestati uskoro.

Jedan od najvećih problema metaverzuma je to što danas niko tačno ne ume da vam kaže šta je metaverzum, jer svako ima neko svoje viđenje i svoju definiciju ovog koncepta, a to nikad nije dobro.

Facebook je promenio svoje ime u Meta i objavio smer u kojem će se ova kompanija kretati u budućnosti. Oni zamišljaju metaverzum kao virtuelnu društvenu mrežu, koja će ljudima omogućiti interakcije u 3D virtuelnom prostoru, ali ako pitate nekog drugog, na primer Microsoft, metaverzum je nešto sasvim drugo.

Pričati o metaverzumu danas znači isto što i pričati o Internetu pre 50 godina, jer je u pitanju koncept koji se i dalje razvija, bez da neko može da vam kaže kakav će biti finalni proizvod.

Za razliku od Interneta, nekoliko velikih kompanija se u slično vreme dotaklo koncepta metaverzuma, i svaka od njih je počela sa razvojem svoje vizije. Ovo je dovelo do toga da metaverzum kao koncept nema centralizovanu verziju, jedinstvenu platformu na kojoj se nadograđuju druga rešenja, već nekoliko različitih koncepata, bez mnogo dodirnih tačaka.

Za sada niko metaverzum ne vezuje samo za jedan tip tehnologije, već više za širu tranziciju načina na koji ostvarujemo interakciju sa tehnologijom. Ono što je sigurno je da su virtuelna i proširena realnost definitivno tehnologije koje su deo metaverzuma, ali ne i ekskluzivni način pristupa metaverzumu.roblem sa ovim pristupom je u tome što većina velikih igrača koji razvijaju svoja rešenja želi da upravo njihov koncept bude centralni i opšte prihvaćen. Problem je što takvih rešenja sada ima previše, i niko ne pokazuje nikakve naznake da će se nešto promeniti u budućnosti.

Da li mislite da će Microsoft ikada reći: “Ma da, Facebook ima najbolju ideju i skroz je u redu da oni budu vlasnici celog metaverzuma”. Odmah da vam kažemo - neće. Za sada je metaverzum vrlo zvučni trend o kojem svi pričaju, ali niko nema konkretan plan razvoja. Na žalost, to nikako ne znači da su investicije u različita rešenja male, već upravo obrnuto – svi investiraju u neki metaverzum.

Neki smatraju i da će metaverzum da zameni današnje načina komunikacije i preuzme primat nad videom. Prva komunikacija krenula je znacima, da bi evoluirala u tekst, kasnije u slike i video, a danas metaverzum preti da će da uskoro zameni video, a možda i internet. Da li to znači da ćemo u budućnosti imati neki MetaTube servis na kojem ćemo gledati svoje omiljene voditelje, ili će ceo koncept globalne mreže biti spojen u veliki metaverzum, danas niko ne može da vam kaže.

Ono što možemo da vam kažemo je da bi Cukerberg to veoma voleo, sa njihovim rešenjem u centru svega. Nažalost, sve što su oni do sad prikazali je loša verzija virtuelnih okruženja koja već postoje u nekom obliku, u kojima je moguća komunikacija između različitih učesnika.

Jedna od stvari koja već neko vreme uspešno jaše talas metaverzuma je NFT koncept. Rođen u decentralizovanom svetu, NFT je idealni primer kako nešto što je do juče delovalo potpuno besmisleno, preko noći može da postane veoma popularno.

Slično je i sa virtuelnom realnošću, koja je u poslednjih nekoliko godina izgubila korak sa drugim tehnologijama, ali je sa pričom metaverzuma dobila potpuno novu upotrebnu vrednost. Ne treba zaboraviti ni to da mnoga rešenja koja se danas nazivaju metaverzumom nisu ništa više od VR okruženja sa određenim funkcionalnostima kao što su igre, kupovina, vežbanje i slično.

Ako neki metaverzum ostvari neki vid interoperabilnosti između različitih platformi. Primera radi, da Amazon napravi veliki tržni centar u kojem ćete moći da kupujete, ali isto tako i da iskulirate u PlayStation igraonici, i da pozovete Car:Go da vas odveze do druge lokacije, gde ćete moći da radite nešto četvrto. Ako pritom sve vreme imate krovnu organizaciju koja vam omogućava komunikaciju sa drugim učesnicima, poput društvene mreže (Facebook), onda ovaj koncept dobija potpuno novi smisao.

To znači da mora da postoji zajednička platforma, ili bar zajednički okvir u kojem se razvijaju slične, međusobno povezane platforme, da bi na njima mogle da se kreiraju aplikacije koje bi funkcionisale svuda. Na žalost, to znači mnogo saradnje između kompanija koje se međusobno takmiče koja će prva da izmisli novi točak (metaverzum).Sličan problem imate sa pametnim kućama, konceptom koji i dalje ima ogroman potencijal, ali i veliki broj konkurentskih rešenja, koja se međusobno takmiče jedno sa drugim. To je dovelo do razvoja sličnih, ali nekompatibilnih standarda u industriji, pa ukoliko se odlučite za rešenje jednog proizvođača: Ubiquity, DLink, Xiaomi, velika je šansa da nećete moći da uparite proizvod drugog proizvođača sa vašom postojećom opremom.

Kada je Metaverzum u pitanju, imajte na umu da će svi tehnološki giganti želeti da imaju svoju platformu, a tu mislimo na Meta, Google, Apple, Netflix, Microsoft, Amazon. Dodajte tome i manje kompanije koje će želeti da plasiraju svoje proizvode poput McDonald’s, Starbucks, Nike, Adidas... Da li će one morati da prave aplikaciju za svaku od ovih platformi?

Sada taj problem postoji sa opremom za virtuelnu realnost, koju je razvijalo nekoliko velikih kompanija, tako da imamo različita rešenja, koja nisu međusobno kompatibilna, pa iako ste kao korisnik investirali značajnu sumu novca, ograničeni ste na jedan tip sadržaja.Ukoliko kompanije uvide ovaj problem i ne nastave tvrdoglavo da investiraju novac isključivo u svoje rešenje, metaverzum bi zaista mogao da bude koncept koji će potpuno promeniti svet na mnogo načina. Naravno, istorija nas uči da se ovakve stvari retko dešavaju, pa je velika šansa da će mnoge dobre ideje propasti, dok ne dobijemo nešto što će objediniti sva rešenja.

ETO DOKLE DOVODI KONKURENCIJA. ETO DOKLE DOVODI RAZLICITOST. ETO DOKLE DOVODI POHLEPA I ZELJA ZA VLADAVINOM SVETOM. DOKLE DOVODI ZELJA ZA APSOLUTNOM MOCI. ZATO ONI RATOVI KOJI SU VODJENI 2000 GODINA UNAZAD JESU BILI KRVAVI ALI NI MRVICU KOLIKO SU RATOVI U METAVERZUMU OPASNI ZA CELOKUPNO COVECANSTVO JER SU NEPREDVIDIVI! NE ZNA SE NI KO S KIM RATUJE , (ZASTO SE NIJE NIKAD NI ZNALO) PA NI SADA, TAKO POBEDNIKA NEMA JER SMO SVI GUBITNICI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN!