NE VERUJEM NI U STA I VERUJEM U SVE

 NE VERUJEM NI U STA I VERUJEM U SVE KAZE MARCELO. I JA POTVRDJUJEM TACNO JE TAKO. U SVETU U KOME ZIVIMO SVE JE MOGUCE I SVE JE NEMOGUCE. SVE JE ISTINA I SVE JE LAZ. MADA OVA RECENICA VISE ZNACI DA SE TRUDIMO DA VERUJEMO U NESTO  NEGO STO STVARNO VERUJEMO. POSTAVILI SMO NISKO  PRAG NASEG VEROVANJA. NEKADA U POLA OVIH STVARI STO DANAS VERUJEMO NE BISMO VEROVALI. STA DA SE RADI. MATRIX I METAVERZUM SU CUDO. PRAVE VREDNOSTI I DOBROBIT COVEKA OTISLE SU U RUBRIKU NEMOGUCE JER VISE NE POSTOJE. ZA NEKOLIKO DANA JE MARCELOV KONCERT. OBZIROM DA COVEK ZAISTA IMA VRLO OTVOREN UM I O SVEMU PISE VRLO KOREKTNO I KONKRETNO PLASIM SE DA ONA SACICA LJUDI KOJA CE OTICI NA KONCERT NE IZVRSI KOLEKTIVNO SAMOUBISTVO - JER KAD MARCELO OGOLI ISTINU NE BUDE NAM DOBRO. 

U svakodnevnom opštenju među ljudima, dosta često čujemo kako kažu (kažemo): Verujem da je tako, ili: Ne verujem da je to istina, ili: Ne znam šta je istina.

Nisu li takvi česti iskazi ljudi svedočenje o postojanju arhitipa vere prisutne u svakom čoveku, bez obzira kako se određeni čovek o toj veri izjašnjavao?

Znali smo odavno da je čovek biće osećanja i mišljenja, K. G. Jung još dodaje ovim dvema opštim psihičkim funkcijama, dve druge, takođe važne: intuiciju i čuvstvovanje (najbliže funkciji opažanja, percepciji). Kada čovek kaže da je u nekoga ili nešto veruje, on je na željenom putu da, koliko je to moguće, objedini (stvori jedinstvo) između sve četiri pomenute psihičke funkcije. Ovakvo jedinstvo u verovanju ne postiže se ni brzo ni lako, jer se mogu isprečiti obmane i sumnje u mišljenju. Da bi samom sebi otklonio relativnu nesigurnost u verovanju, čovek nekada kaže: ja znam da je tako, želeći da svoju, uvek nesigurnu veru potkrepi uverenjem da on i zna ono u šta veruje.

Kao što je Dimitrije Mereškovski u jednom svom romanu o Leonardu da Vinčiu postavio izazovno pitanje: Da li je naše veliko znanje kći velike ljubavi, ili je obratno: velika ljubav kći velikog znanja, tako je moguće razmatrati poznatu misao Anselma Kenterberijskog: Verujem, da bih znao, odnosno (sada mi pitamo, a ne Anselm): Da li je znanje, zbilja vera, ili: znam, da bih verovao? Kako steći i osećanje i mišljenje ili, tačnije rečeno, kako ih u toku celog života sticati? Nije li nam ostavio Isus Hristos tajanstvene reči: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, koje patrijarh srpski Pavle tumači ovako: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, znači, razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. No, um je hladan a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota da jedno drugom drži ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota da ne pređe u glupost“.

Na pitanje kako sticati dovoljno, i izoštreno mišljenje i topla osećanja, odgovor bi mogao biti – procesom individuacije i/ili oboženja. Neophodne prepreke na tome dugom i trnovitom putu, kao što su: domgatski fanatizam, dugotrajni skepticizam i perfekcionistički kriticizam, od pomoći su čoveku na tome putu, ako bude umeo da ove prepreke (kao izazov) pretvori u povoljnu šansu za dalje, sve harmoničnije približavanje vere k znanju, i obratno. Možda će takav čovek moći jednoga dana u poodmaklim godinama života da autentično svedoči: Verujem jer znam, ali i obratno: Znam jer verujem.

Šta hoćemo da kažemo kada ponavljamo: Ne verujem? Sa jedne strane, potvrđujemo prirodnu i potrebnu sumnju da ono što nam se kaže, ono što čitamo i čujemo ne verujemo, sa druge strane potvrđujemo da do autentičnog jedinstva vere i znanja još u nama nije došlo. Mada većina ljudi podležu sugestiji i autosugestiji, posebno mentalno slabije razvijeni ljudi rado primaju od drugih ljudi (naročito onih u koje imaju poverenje) sve što im ovi kažu za „gotovo i istinito“. Kao da onaj deo prirodne vere prisutne u svakom čoveku, radije želi da ostane „slep“, približavajući se tako „gluposti“ (prema patrijarhu Pavlu

ZNANJE I VERA TESKO DA MOGU DA IDU RUKU POD RUKU. JER U NESTO VERUJEMO DOK NE SAZNAMO NESTO ILI SVE O TOME, A KAD SAZNAMO VRLO CESTO SE DESI DA PRESTANEMO DA VERUJEMO. I OVDE SE NARAVNO NE RADI O RELIGIJI, NEGO U VEROVANJE U NESTO.

Uvek sam tvrdila da ljudi veruju u ono u šta žele da veruju. Istina je sasvim relativna i nikad nije bila relativnija nego u ovom veku velike informisanosti.

U stalnoj poplavi informacija, nikad manje nismo znali i nikad više nismo od toga zavisili.

Čudom ne mogu da se načudim kako ovaj naš zaludni svet po društvenim mrežama stalno otkriva senzacionalističke vesti, za koje se veruje da su gola istina. Ljudi misle da su dobro obavešteni, spemni su i da brane istinitost onoga u šta veruju i ne d’o ti bog da im ukažeš na laž i prevaru – to je njihova istina i oni je ne daju.

Kad smo se informisali iz novina, bili su informisani oni koji su novine čitali. To je bilo onda dok je još bilo prave štampe, sad se i to svodi na senzacionalističke bljuvotine. Nigde istine! Jer to ne može biti istina koju živimo. To nisu ni pravi ljudi, ni pravi životi. To je sve koješta – smuti i prospi, pa ko nema na šta pametnije da utroši vreme…

Sad, doduše, u kakve su se vašarske zabave pretvorile političke vesti, reklo bi se da je sve primereno situaciji. Kad je bal, nek je maskenbal!

I taman kad pomislim: E sad sam sve videla, iznenadi me ovaj naš blesavi narod, niotkuda. Nema, dakle, tog svetskog lonca u kome se ozbilljno nešto zakuvava, a da mu se ne pravi kakva dobra balkanska zaprška.

Zanimljivo je kako na vestima uvek prepoznam stare jugoslovenske ulice i gradove i postane mi sumnjivo i pre nego što čujem kakva je nevolja. Te tako, zape mi za oko, a zatim i za uho BBC-jev izveštaj sa Balkana. Ko bi poverovao da se u kompletnom ludilu, koje je zahvatilo i Evropu i Ameriku, lažne vesti fabrikuju na balkanskom jugu u FYROM.

Nisu to samo vesti, to su kompletni lažni portali, izvanredno zgotovljeni, tako da ništa ni ne zamiriše na prevaru. Neki od ključnih lažiranih izveštaja makedonskih hakera, smatra se, doprineli su neočekivano zanimljivim američkim izborima.

Našao ih engleski izveštač po imenu (ne šalje BBC po svetu tek bilo koga), a oni ne umeju ni lažno da se predstave, nego daju engleska imena i tobož ne znaju šta studiraju?! Prilično bedno i u bednom balkanskom pojmovniku.

Međutim, najlepše od svega je procena onog dela prevarene američke javnosti koja se oslanja na informacije sa ovakvih portala, da im se ništa pouzdanije ne servira ni od CNN-a. HA, to je iz svih ovih laži izvirila, neprimetno, jedna prava istina.

Svakakve se laži sad vuku po medijima, što i nije neka novina, ali sad ima toliko poluistina i golih neistina da je postalo veoma teško razlučiti šta nam se i sa kakvom namerom servira.

U čemu je dakle stvar? Stvar je, kao i inače, u startnim pozicijama – ko se gde i kako postavi i ko se za koga i kako opredeljuje. Kad se odabira izvor informacija onda je tu već načinjena i odluka hoćemo li se prikloniti šarenim lažama ili mračnim istinama.

Istine su uvek nekako više mračne. No, možda mi se to samo čini, možda ne znam u šta treba da verujem. ♦

PISALA SAM I O ANONIMUSIMA I HAKERIMA KOJI IMAJU NEKE ISTINE KOJE NAMA OBICNIM LJUDIMA NISU DOSTUPNE. PISALA SAM O TEORIJAMA ZAVERE KOJE MOGU DA BUDU I ISTINA ( I VEROVATNO I JESU).

OD SVIH VEROVANJA NAJVAZNIJE JE VEROVANJE U LJUDE. E TU SAD DOLAZI DO NAGLOG PADA VERE. JEDNOSTAVNO SVE MANJE VERUJEMO LJUDIMA OKO SEBE. SA RAZLOGOM ILI BEZ TESKO JE RECI.

Nika Kabiri, ekspert za proces donošenja odluka na Univerzitetu države Vašington u Sijetlu, kaže da su teorije zavere potencijalno privačne za sve ljude, ali za neke više od drugih.

"Privlače nas zato što svi mrzimo nesigurnost. Niko od nas ne voli to što ne zna zašto se stvari događaju. Osećamo se kako da nemamo nikakvu kontrolu u svetu. Želimo zaključke. Za ljudski mozak je prirodno da traži ta objašnjenja", kaže Kabiri.

Teorija zavere je način razmišljanja kojim se važan događaj ili određeni splet okolnosti objašnjava postojanjem tajnog plana iza kojeg obično stoje moćni ljudi. Takođe se veruje u to da postoji velika tajna koja se krije od javnosti.

Kada poznata osoba, bilo da je reč o filmskom režiseru ili predsedniku, iznosi teoriju zavere, to dovodi do njenog brzog širenjaLjudi u to veruju zato što su već nezadovoljni. Nisu srećni. Žele objašnjene za nešto što im već ne odgovara i određena priča im daje odgovore", objašnjava Kabiri.

Neizvesna vremena, kao što je pandemija, mogu da podstaknu širenje teorija zavere.

“Ljudi, naročito oni koji su skloni da veruju teorijama zavere, podložni su takvom načinu razmišljanja kada se osećaju da su u opasnosti ili su zabrinuti, kao što je to sada slučaj sa velikim brojem građana. Kada svet izgleda zbunjujući i neshvatljiv, kao što je to sada slučaj. Kada su ljudi usamljeni i pokušavaju da se povežu sa drugima", ističe Dito.

Ljudi se često oslanjaju na teorije zavere, zašto što ne mogu da prihvate jednostavno objašnjenje za velike događaje, smatra Dito.

Prema velikoj teoriji zavere o terorističkim napadima 11. septembra, kule bliznakinje u Njujorku su planirano urušene, a ne zato što su u njih udarili avioni.

Prema nedokazanim spekulacijama o pandemiji Kovida 19, virus je procureo iz kineske laboratorije i moguće je reč o biološkom oružju.

Mnogim Amerikancima je teško da poveruju da je predsednika Džon F. Kenedija, ubio prosečan čovek, zbog čega veruju u nedokazanu teoriju da je postojala veća zavera za ubistvo.

Istraživači na Univerzitetu Emori utvrdili su da su ljudi, koji su najviše skloni da veruju u teorije zavere, često manje savestni, sa osećajem uzvišenosti i da im im nešto s pravom pripada, ali su i depresivni i anksiozni.

"Ako ste u tesno povezanoj zajednici, ili na društvenim mrežama ili u stvarnom životu, sa ljudima koji isto razmišljaju, onda je to verovanje još intenzivnije nego kada ste usamljeni u svom stavu", kaže Kabiri.

Dito kaže da je milion godina evolucije nateralo ljude da se podele u grupe sa onima koji slično misle.

"Veoma smo plemenski orjentisani. Povezani sa ljudima koji su nam slični. Veoma je neuobičajeno da imate mesto gde bi trebalo da se sprijateljite, povežete i sarađujete sa ljudima koji vam nisu slični i koji nemaju iste vrednosti. Možda su drugačije vere. Američki eskperiment je u suštini pokušaj da se radi protiv tih evolutivnih snaga i da se ljudi usmere na saradnju na pozitivan način. Mnoge je lakše razbiti grupe", zaključuje Dito

Do skoro marginalna teorija zavere poznatija kao Kjuanon (Qanon) bila je uglavnom američki fenomen - verovanje da se američki predsednik Donald Tramp bori protiv "duboke države", grupe pedofila koja želi da kontroliše ceo svet.

Ekstremno desničarska teorija pridobila je sledbenike širom Sjedinjenih Država, kako su se zaoštravale predsednička i kongresna kampanja. Tramp je često retvtitovao objave sa naloga koji promovišu Kjuanon, dok je pojedine ideje prihvatilo preko desetak republikanskih kandidata za mesto u Kongresu.

Sve je to izazvalo zabrinutost zbog domaćih ekstremista koji se vode teorijama zavere, koje je FBI identifikovao kao potencijalnu domaću terorističku pretnju. Ali se Kjuanon više ne fokusira samo na američku politiku.

Nepotvrđena teorija dobija je krila usled straha koji je unela pandemija, proširila se svetom i dobila sledbenike u najmanje 71 državi, prema istraživaču Kjuanon teorije Marku Andreu Argrentinu.

"Prilično se proširila", kaže Argentino, doktorand na Konkordija univerzietu u Kanadi i saradnik Globalne mreže za terorizam i tehnologiju.

Teorije zavere šire se u kriznim vremenima, navode eksperti. Dok uplašeni ljudi širom sveta pokušavaju da prevaziđu smrtonosnu pandemiju, a lideri se bore protiv koronavirusa, Kjuanon je našao entuzijastičnu publiku obećanjem o vojsci spasa protiv tiranije, na kraju borbe zvane "Oluja".

Van SAD, Nemačka je postala jedna od zemalja sa najvećim brojem sledbenika Kjuanon teorije, navodi Argentino. Jedan nemački Kjuanon kanal u grupi na aplikaciji Telegram ima 120.000 članova.

Prošlog meseca, najveći porast sledbenika van Amerike, zabeležen je u Brazilu, žarištu zaraze koronavirusom, gde je od ovog virusa stradalo preko 100 hiljada ljudi.

Zašto "Kju"?

"Kju" je osoba sa interneta koja tvrdi da je insajder u vladi, koji ima jako visok nivo pristupa, obeležen sa Q , kao i informacije šta radi "duboka država".

Anonimni profil se prvi put pojavio u oktobru 2017, na forumima "4čen" sa idejom da će bivša državna sekretarka i Trampova rivalka Hilari Klinton uskoro biti uhapšena i da će početi neredi.

Nema potrebe navoditi da se to predviđanje pokazalo pogrešnim, kao i mnoga druga koja su sledila, uključujući najavu više optužnica protiv drugih demokrata.

Ali to nije zaustavilo Kju da nastavlja da objavljuje navode o "tajnom ratu" koji vodi Tramp protiv grupe pedofila u dubokoj državi, dok su njegove objave na internetu širile uz rastući broj ljudi koji u to veruju.

Tako se rodio novi pokret teorije zavere, sa Kju ispred "anon", nalik na "FBIAnon" i "CIAAnon" teorije koje su se ugasile. Ono što je održalo Kjuanon je "Pizzagejt" teorija zavere iz 2016, koja je tvrdila da demokrate vode lanac trgovine decom radi seksualne eksploatacije iz podruma "Vašington pizza" prodavnica.

Ništa tome slično nikad nije pronađeno. Dok je Kju poslednje objave posvetio namerama duboke države da osujete reizbor Trampa, zlostavljanje dece i trgovina seksom su konstanta u njihovom sistemu verovanja. dugačkoj objavi na internetu, 31. jula, Kju je imao tiradu o tome kako je pandemija koronavirusa delom stvorena da bi pomogla demokratskom predsedničkom kandidatu Džou Bajdenu da se krije i da se ne pojavljuje u javnosti i učestvuje u debati, kao i da eliminiše ili odgodi Trampove mitinge.

"U suštini trenutne interpretacije njihove ideologije, Kjuanon veruje da je predsednik Tramp čovek koji će spasiti svet od te mreže zlih ljudi i razotkriće duboku državu koja postoji u SAD, ali i van nje", naveo je Kevin Grišam, pomoćni direktor Centra za istraživanje mržnje i ekstremizma na Unverzitetu Kalifornije u San Bernandinu.

Kjuanon glasnogovornici tvrde da duboka država postoji, ali odbijaju navode da oni obožavaju Trampa ili Kjua.

"Kjuanon je svetska grupa nenasilnih istinoljubaca i patriota, posvećenih bogu, koji žele da spasu našu decu od trgovine i da otklone satanističku duboku državu", navodi na Tviteru jedan od glavnih promotera Kjuanona Džo Strou, koji koristi ime "Obivan Kenobi".

I pored mnogih spekulacija, niko još nije otkrio koja misteriozna osobu stoji iza Kju. Van krugova Kjuanona, malo njih ga smatra pravim vođom. Mnogi stručnjaci veruju da se godinama više od jedne osobe može kriti iza naloga Kju na internetu.

Dok se Kju pojavljivao na raznim internet forumima, njegovi sledbenici su više bili na popularnijim platformama: Fejsbuku, Tviteru, Jutjubu i Telegramu. Svaki dan je 300.000 do 400.000 ljudi objavljivalo nešto o Kjuanonu na Fejsbuku, Tviteru i Telegramu, prema Argentinu, koji kaže da bi bila greška misliti da su to "ludaci koji žive sa folijom na glavi u podrumima svojih roditelja"

Poslovna žena iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin, koja širi Kjuanon teoriju zavere, pobedila je u primarnim izborima u Republikanskoj stranci, za kandidaturu za mesto u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Očekuje se da u novembru i osvoji mandat, u svojoj, većinski republikanskoj izbornoj jedinici

Većina sledbenika teorije koji su se skoro pridružili je van Amerike.

"Vidite da se razne vrste tih grupa svugde pojavljuju", kaže Grišam.

Među zemljama u kojima se vidi najveći rast sledbenika su: Nemačka, Britanija, Australija i Kanada, slede Francuska, Italija i Novi Zeland.

"Činjenica da se širi svetom pokazuje koliko je to značajno globalnoj publici", navodi Grišam.

Dok u nekim mestima, sledbenici Kjuanona vide Trampa kao svog spasioca, u drugim, poklonici veruju da će lokalni lideri uništiti svoje sopstvene države, kaže Argentino.,

MORAMP SAMI DA STVORIMO KRITERIJU,E KOME I U STA VERUJEMO. DRUGACIJE NE MOZE. VECINA LJUDI TOGA NA ZALOST NIJE SVESNA. JA VERUJEM MARCELU!