NAJPOZNATIJA NOVCANICA U ISTORIJI NASEG NARODA .CRVENA NA RADOST. IMALA JE ZAISTA IZUZETNU MOC I KAO TAKVA OSTALA JE ZAPAMCENA DO DANAS IAKO SE DIZAJN DINARA MENJAO VISE PUTA. DANAS IMAMO ISTO NOVCANICU CRVENE BOJE NA KOJOJ JE VAJFERT I VREDI 1000 DINARA ILI ( 20 PIVA SA RASPRODAJE ILI OKO KILOGRAM MESA) MOZDA NE ZNATE DA JE VAJFERT KAO POZNATI BIZNISMEN IMAO PIVARU ( OTUD MOJE POREDJENJE). A OPET MOZDA JE BOLJE POPITI NEKO PIVO DOK KUPUJES OSTALE NAMERNICE ZA KOJE U TOKU DANA, NEDELJE, MESECA GODINE TREBA MNOGO VAJFERTA.
Mnogi se i dan danas rado sete straih novčanica iz bivše države, ali jedna od njih budi posebne uspomene. Naime, radi se o novčanici od 100 dinara ili popularnoj "Crvenoj", na kojoj je bio nacrtan čovek na konju, odnosno spomenik u Njujorku koji se nalazi pred ulazom u pred ulazom zgrade Organizacije Ujedinjenih naroda.Starije osobe bi vam danas rekle da se za ovu posebnu novčanicu svašta moglo kupiti.Svakako se sa 100 tadasnjih dinara moglo kupiti mnogo vise nego danas sa 1000 dinara.
Uvek su mi se svidjali zargonski nazivi za novac.
1 dinar - Kinta
Kovanica koja nema skoro nikakvu vrednost. Danas se dinarom može kupiti sličica Pepa praseta ili jedan ekser (kada kažem ekser ne mislim na žargon).
10 dinara - Banka
Možemo kupiti jednu krem bananicu, po uslovom da je na akciji.
100 dinara - Glava
Može se kupiti skromni doručak ili platiti karta za gradsku vožnju.
1.000 dinara - Som
"Somićem" možemo okrenuti jednu turu u kafani. Danas se često naziva i crvena ili crvendać.
10.000 dinara - Konj
Za ovu vrednost može se kupiti pristojne cipele i još da ostane. Neko radi 15 dana za ovaj iznos. Nemamo tu novčanicu u opticaju, ali svakako bismo voleli da je imamo u džepu:)
100.000 dinara - Cigla
Možemo kupiti strava telefon, laptop ili otići na pristojno letovanje. Većini je potrebno 2-3 meseca da je zaradi. Termin je inače bio aktuelan u bivšoj SFRJ. Poznata nam je ona priča o 3 cigle u filmu "Tesna Koža".
Zanimljivo je da nekadasnji "konj" crvena novcanica od 100 dinara danas postala "som" i vredi 1000 dinara. Znaci spalismo s konja na soma. Strasno. Crvena stotka” imala je dug život i na neki način je postala simbol jugoslovenskog socijalističkog prosperiteta i visokog standarda. Štampana je u četiri navrata: 1965, 1978, 1981 i 1986. Zakonsko sredstvo plaćanja bila je do 1. januara 1990. godine.
Jos strasnije je da je kada je ona ukinuta momentalno prestalo "zlatno doba" koje je evidentno postojalo od 1965-1990.Pocelisu ratovi, siromastvo, glad i svakavce vrste posasti.
- Jeste li već čuli da je dinar 12. decembra proslavio 146. rođendan?
Dinar je 12. decembra 1873. postao zvanični srpski novac, donošenjem Zakona o kovanju srpske srebrne monete.
Od tada do danas pratilo ga je nekoliko uspona i padova, promena nominalne i stvarne vrednosti, izgleda - koje su se poklapale sa promenama državnog uređenja.
Osim u Srbiji, dinar je naziv monete i u Alžiru, Bahreinu, Jordanu, Iraku, Kuvajtu, Libiji i Tunisu. U Iranu označava stoti deo rijada.
Iako je zvanična valuta postao 1873. godine, dinar je bio i naziv novca srpskih srednjovekovnih vladara.
Srpski kralj Stefan Radoslav započeo je dugu istoriju kovanja novca od srebra i bakra u 13. veku.
Naziv potiče od latinskog izraza denarius - što je predstavljalo prvi srebrni novac iskovan u starom Rimu.
Dinar je na današnji dan 1873. postao zvanična valuta, ali je do izrade prvog kovanog novca prošlo dve godine.
Prvi srebrni novčići iskovani su 1875. godine i na aversu - prednjoj strani novčića - imali su lik kneza Milana Obrenovića. Iskovani su tada novčići u apoenima od 50 para, jednog i dva dinara.
Zakon o kovanju srpske srebrne monete doneo je Milan Obrenović i bio je u skladu sa novčanom konvencijom koju su 1865. u Parizu zaključile Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska, a kasnije joj pristupile Grčka i Rumunija.
Dimenzije, finoća i težina dinara bile su identične franku, propisane tom konvencijom.
Jedan novčić morao je da sadrži hiljadu delova - i to 835 od čistog srebra i 165 od bakra.
Dinar je bio težak pet grama, kovanica od dva dinara težila je duplo više, a s jednom kovanicom od 50 para, novčanik je bio dva i po grama teži.
I prečnik je zavisio od vrednosti.
Novčić od 50 para imao je 18 milimetara, dinar - 23 milimetara, a prečnik dva dinara bio je 28 milimetara.
Predviđeno je tada da bude iskovano dva miliona novčića od 50 para, tri miliona od dinar i milion kovanica od dva dinara.
Četiri godine kasnije, a godinu dana nakon sticanja nezavisnosti odlukom Bečkog kongresa 1878. godine - iskovan je i prvi zlatni novac u nominalnoj vrednosti od 20 dinara.
Godinu dana nakon izdavanja prvih kovanica, 1876. štampan je prvi papirni novac - za potrebe finansiranja Srpsko-turskog rata.
Štampan je u Državnoj štampariji u Beogradu, u apoenima od jednog, pet, 10, 50 i 100 dinara, ali nikada nije bio u opticaju. rva papirna novčanica koja je bila u opticaju, štampana je u Belgiji. U opticaj je ušla 2. jula 1884.
Vredela je sto dinara, plativih u zlatu. Sledeće godine u opticaj su puštene novčanica od 50 dinara plativa u zlatu i od 10 dinara plativa u srebru.
Ova novčanica bila je u opštoj u potrebi.
Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929, sve novčanice štampaju se u zemlji.
Izuzetak je serija iz 1943, štampana u Londonu.
Kada je Srbija postala kraljevina, a knez Milan proglašen kraljem 1882. izdata je specijalna serija zlatnika od 10 i 20 dinara.
Nazvani su Milanovi zlatnici, odnosno milandori - po imenu kralja i francuskoj reči za zlato.
Kao kraljevina, Srbija štampa i prvi novac s pečatom Privilegovane narodne banke.
Poslednja novčanica te banke izdata je tokom Prvog svetskog rata, a poslednja serija nosi datum 18. septembar 1918.
Promene u političkom sistemu, donosile su i promene u monetarnom.
Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na teritoriji su bili u upotrebi srpski dinar, crnogorski perper, austrougarska kruna, ali i novac savezničkih država.
Postojala je potreba za uspostavljanjem jedinstvenog sredstva plaćanja, a prve novčanice te države izdate su 1919. i imale su vrednost označenu u dinarima, ali i u krunama.
Zavod za izradu novca Narodne banke kraljevine Jugoslavije počinje da radi 1930.
Jednom od najlepših novčanica koje je izdala ta banka smatra se 1.000 dinara iz 1931, s likom kraljice Marije.
Poslednja novčanica izdata u Kraljevini Jugoslaviji pre okupacije vredela je 500 dinara i nosila je datum rođenja maloletnog kralja Petra Drugog Karađorđevića.Za vreme okupacije izdate su dve serije novčanica.
Vlada Kraljevine Jugoslavije je emigrirala, a Narodna banka rad je nastavila na teritorijama savezničkih država.
Sedište joj je bilo u Londonu gde je 1943. Godine izdata serija novčanica sa likom kralja Petra Drugog Karađorđevića na sredini.
Izdate su novčanice u apoenima od pet, 10, 25, 100, 500 i 1.000 dinara koje znatno podsećaju na američki dolar.
Ove novčanice nikada nisu dospele u zemlju, niti su bile u upotrebi.
Nakon Drugog svetskog rata, država je imala nekoliko uređenja, a samim tim i novčanica.
Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice. Štampane su u početku u Sovjetskom Savezu, a osnovni motiv bila je bista partizana s puškom o levom ramenu.
Teme novčanica iz prvog izdanja, koje veličaju tekovine rata, ubrzo su zamenili motivi koji personifikuju ideju razvoja novog socijalističkog društva.
Na njima se na primer nalazio Spomenik mira, spomenik Nikole Tesle, Kosovka devojka...
Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica.
Onda je nastupio period hiperinflacije. Produkcija novčanica u to vreme je gotovo nesaglediva, a petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. novčanica je sa najvećom nominalnom vrednošću u Srbiji, ali i među najvećima u svetu.
Posle ovog perioda, počela je emisija novog dinara.
Od 2000. godine izdaje se novac novog dizajna.
Narodna banka Jugoslavije, pored redovnih emisija kovanog novca, od 1968. izdaje i privilegovane kovanice - obeležavajući istorijske, humanitarne, naučne, kulturne, sportske događaje, jubileje...
Posle smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ izdata je i specijalna novčanica s njegovim likom 1985. godine.
S novčanicom od petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1992. srpska valuta imala je najveću nominalnu vrednost u istoriji.
Centralna banka od 2003. nosi naziv Narodna banka Srbije i tada počinje da izdaje novčanice i kovanice sa novim grbom banke.
U opticaju su danas novčanice u apoenima od 10, 20. 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, kao i kovanice od dinar, dva, pet, 10 i 20.
Na novčanicama su predstavljene znamenite ličnosti, dok su na avansu kovanica izgravirani manastiri i zgrada Vlade Srbije.
STA SAM HTELA DA KAZEM OVIM TEKSTOM? NOVAC NAS JE POKVARIO. CELOKUPNO COVECANSTVO NE SAMO NAS. . IPAK BEZ NJEGA U POTROSACKOM DRUSTVU NEMA OPSTANKA. NE ZNAM STA TREBA DA SE DESI DA SE PONOVI NOVCANICA KOJA BI BILA NALIK NA 'KONJA" I KOJA BI OSTALA U TAKO LEPOM SECANJU.? NEKAKO JE BIO SASVIM DRUGACIJI OSECAJ KAD SMO NJOME NESTO PLACALI I DANAS KAD 'CRVENOM" PLACAMO TAKO MALO.A OSECAMO SE NEMOCNO JER NAM TREBA MNOGO VISE!
ODAJMO POCAST NAJBOLJOJ NOVCANICI SVIH VREMENA 
Нема коментара :
Постави коментар