LJUDSKO NEZNANJE

 STA SVE LJUDI NE ZNAJU. MOZDA JE TO I BOLJE. ALI TO PO MENI PREDSTAVLJA NAJVECI APSURD NASEG VREMENA. SA OVOLIKIM PROTOKOM INFORMACIJA I OVAKVOM TEHNOLOGIJOM MI  IDALJE NEMAMO MASU ODGOVORA. POVODOM PISMA SEDMOGODISNJE DEVOJCICE LICNO PAPI U KOM GA PITA - KO JE STVORIO BOGA? A ON ODGOVORIO SHVATICES SAMA KAD PORASTES BAS SAM SE ZAINTRIGIRALA. PA IAKO NIKAD ZAGONETKA STA JE STARIJE KOKOSKA ILI JAJE NIJE RESENA KAKO BI MOGLA BITI RESENA OVA PRICA O POSTANKU BOGA? ZAPRAVO NIKAKO. 

NEKA PRICA IPAK POSTOJI.

Većina stvari koje većina ljudi veruje o Bogu su NETAČNE.
Većina stvari koje većina ljudi NE veruje o Bogu su - TAČNE.
Ljudi razmišljaju u svom plitkom svetu o dubini koju je Bog stvorio.
Ako je vaš mozak samo slučajan skup hemikalija, kako možete da imate poverenje u vaš razum, i vaš proces razmišljanja?
Ma koliko raste ljudsko znanje, ima dosta pojava za koje znamo da postoje, a ne znamo šta u suštini one jesu.
Na primer, šta je svest? Mi imamo svest, ali ne znamo šta je to svest.
Ni profesori neurologije, psihijatrije, anatomije i psihologije ne znaju šta je svest.
Mi možemo da opišemo razliku između svesnog i nesvesnog, da opišemo osobine svesti, ali mi ne znamo šta je svest.
Znamo da nije materijalna, ali ne znamo šta jeste, jer ne razumemo ono što je izvan materijalnog sveta.
Šta je život? Mi ne znamo šta je život. Znamo da ga imamo, ali ne znamo šta je to u nama što čini da smo živi.
Šta je to energija? Mi ne znamo ni šta je energija, čak ni profesori fizike to ne znaju. Mi možemo da opišemo energiju, možemo da je izmerimo, da upotrebimo energiju, ali ne znamo šta je energija.
Sve ove pojmove koji nisu materijalne prirode mi ne znamo šta su. Mi vidimo njihove osobine, možemo da ih opišemo, ali kao da spadaju u svet ideja, ili u drugu dimenziju koju naš um još uvek ne može da shvati.
Donekle razumemo postojanje te druge dimenzije ideja, energije, svesti i života, ali i dalje ne znamo šta su.
Zamislite sada koliko nam je teže da shvatimo Boga koji je stvorio taj nama nedefinisani svet ideja, koji je stvorio našu svest, energiju i život.
Ako verujemo da postoje svest, energija i život a ne znamo šta su, onda ne bi trebalo da nam bude problem da verujemo u postojanje Boga kojeg takođe ne znamo šta je, ali vidimo Njegove osobine, kao što vidimo osobine energije, svesti i života.
Ne treba biti iznenađen da su elementi energije, svesti i života Božje osobine koje je uneo u svet, i koje možemo da razumemo samo onoliko koliko nam je On otkrio.
Mi verujemo da energija, svest i život postoje iako ih ne vidimo, jer možemo da objasnimo kako deluju.
Takođe, u materijalnom svetu teško je objasniti emocije, ljubav, mir, ili pojmove kao što je istina, pravda, milost, razum.
Naravno da niko od nas ne može da objasni kojom tehnologijom je Bog izgovorio Reč i stvorio svet.
Mi ne možemo da objasnimo tehnologiju koju je Bog upotrebio da bi se utelovio, kako je moguće da je živeo savršenim životom u telu čoveka, dopustio da ga stvorenja ubiju i vaskrsao trećeg dana.
Mi vidimo da nam je Bog rekao da se to tako dogodilo, vidimo da su svedoci tih događaja to tako opisali, i da su bili spremni da umru ali se nisu odrekli da je to zaista tako, a da nisu imali nikakav materijalni interes od svojih tvrđenja.
Božja objašnjenja sveta oko nas jesu jedina logična objašnjenja, jer sva ostala objašnjenja imaju više apsurda nego odgovorenih pitanja.
                    Ako Boga niko nije video, da li to znači da Bog ne postoji?
Ako neko kaže da ne veruje ništa što nije video ili osetio jednim od svojih pet čula, tada ne bi verovao u mnoge činjenice koje smatramo istinitim.
Niko nikada nije video atom, nije ga omirisao, dodirnuo, čuo ili osetio njegov ukus. Nijednim čulom ne možemo da registrujemo atom, ali niko ne može da kaže da ne postoji atomska bomba.
Niko nije video elektron, niti osetio nekim drugim čulom. Imamo u kući TV, mikrotalasne peći, ali nikad nismo videli fotone.
Postoje bežične tehnologije koje se ne vide. Dugačka je lista stvari koje ne vidimo, a ipak verujemo da postoje.
Mi možemo da napravimo eksperiment kojim ćemo dokazati da postoji i ono što ne vidimo, elektroni, atomi, bežični prenos informacija. Mi razumemo da oni postoje preko njihovih osobina.
Isto tako, iako ne vidimo Boga, iz Njegovih osobina kao što je apsolutna ljubav, svetlost, Duh, večan, reč, mi možemo da prepoznamo da Bog postoji.
Bog ima osobine koje ne nastaju spontano u neživoj prirodi, nego je potrebna inteligentna osoba da dizajnira, osmisli i stvori nama neshvatljivom tehnologijom za nas apstraktni svet koji samo možemo da zamislimo, jer je izvan naše 3 dimenzije.
Ako je u nauci prihvatljivo da verujemo u postojanje atoma, elektrona i bežične tehnologije iako ih ne vidimo, istim principom treba da nam bude prihvatljivo i da postoji Bog kojeg ne vidimo, jer preko Njegovih osobina i Njegovog delovanja prepoznajemo i Njegovo postojanje i Njegove principe.
S druge strane, postoje iluzije mađioničara koje nam pokazuju da ne treba verovati sve što vidimo.
Neke percepcije naš mozak ne može da obradi i da nam pravo razumevanje stvarnosti.
Ako znamo da je neko mađioničar, nećemo verovati da je učinio čudo, ali ako nam se neko ne predstavi kao mađioničar, mogao bi lako da nas prevari ako verujemo onome što smo videli, umesto onome što ne vidimo.
                   Ko je stvorio materiju? Ko je stvorio Boga? – nisu pitanja iste težine
Ateista Carl Sagan je rekao: “Ako ljudi kažu da Bog postoji oduvek, zašto ne bi skratili jedan potez i rekli da materija postoji oduvek?” (Cosmos, page 257).
Postoji razlika između pitanja kako je slučajnim procesima nastala materija koja je eksplodirala u Velikom Prasku, u poređenju sa pitanjem „ko je stvorio Boga“.
Materija podleže zakonima prirode, i ne može da izabere da se ponaša drugačije. S druge strane, Bog ne podleže prirodnim zakonima i može da se ponaša drugačije od prirodnih zakona.
Dakle, razlika između ova dva pitanja je u tome što mrtva materija nema kapacitet da se ponaša svrsishodno i inteligentno, dok živi Bog i te kako može, i to je prirodni način kako Bog funkcioniše.
Ateizam ne može da se osloni na singularitet, događaj koji se dogodio jedan jedini put u istoriji, jer veruju u uniformizam, da su uslovi u prirodi oduvek bili ovakvi kakvi su danas, pa smatra nemogućim događaje koji ne mogu da se ponove i desili su se samo jednom u istoriji.
Ako ateisti prihvate postojanje singulariteta, onda to znači da su sva čuda stvaranja koja je Bog učinio takođe moguća, jer su to jedinstvene intervencije u istoriji koje nauka ne može da proučava.
Bog je jedan jedini put u istoriji stvorio prostor i vreme, materiju i energiju, i raširio ih po stvorenom univerzumu.
Materija nema potencijal da postoji spontano oduvek i da stvori sve ostalo, jer je za stvaranje komplikovanog i funcionalnog svemira potrebna
inteligencija, svemoć, dizajnerske ideje i sposobnost da se izmisli tehnologija koja do tada ne postoji ni kao ideja, i da se ta tehnologija inženjerski precizno napravi da ostvaruje svrhu radi koje je izmišljena.
Lako je posaditi voćku koja u sebi ima ugrađen automatizam listanja, cvetanja, rađanja plodova, sazrevanja i mirovanja, uz komplikovanu razmenu gasova iz vazduha i minerala i vode iz zemlje.
Međutim, pre nego što je postojala prva jabuka, neko je morao da u svom umu zamisli ideju jabuke, specifičnog ukusa, mirisa, boje, oblika listova, visine stabla i krošnje, tehnologiju crpljenja vode i hrane iz zemljišta.
I kad je u svom umu zamislio ovakvu voćku, treba biti dovoljno inteligentan i sposoban da nama potpuno nepoznatom tehnologijom ni iz čega stvori prvo drvo jabuke,
koje će imati potencijal za sve varijetete jabuke kao vrste, koja će iz prvog primerka imati sve funkcije savršeno razvijene.
Zamislite da slučajnim sudaranjem atoma dobijete semenku, koja ima potencijal da iznikne u stablo.
Već postojanje semenke je statistički nemoguće da nastane slučajnim procesima u prirodi, i niko nikada nije video da u prirodi nastane neka nova vrsta slučajnim procesima.
Ali ako u mašti zamislite da iz nove semenke iznikne drvo, iako je drvo izraslo, krenulo je da lista u zimu i svo lišće se smrzlo.
Cvetovi su bili slučajno smešteni na korenu, i insekti nisu mogli da ih opraše, pa ne bi bilo plodova.
Čak i da nekako rodi plod, sunce ne može da mu daje potrebne elemente za rast i sazrevanje, jer je ispod zemlje.
Dakle, svi ovi elementi moraju odjednom da budu istovremeno savršeno funkcionalni, na svom mestu i u skladu sa ciklusom razvoja jabuke, inače bi bili beskorisni i biljka ne bi preživela ni jednu godinu.
Za ovako komplikovani dizajn, neophodna je inteligentna osoba, inženjer i dizajner koji će da osmisli jabuku, da izmisli tehnologiju kojom će je stvoriti, tako da dobijete funkcionalnu biljku kojoj je sve na svom mestu i tačno određeno vreme.
Zato je razumnije verovati da inteligentni Stvoritelj, koji postoji oduvek van prostora i vremena u svom umu dizajnirao i inžinjerski stvorio svemir,
nego da mrtva, neinteligentna materija postoji oduvek, i slučajnim procesima stvara neverovatno komplikovani svemir.
U matematici koristimo beskrajni niz brojeva, ali ni njima ne treba uzrok. Oni nisu nastali, oni su postojali kao ideja, a ljudi su samo otkrili njihove osobine.
Bog postoji kao duhovno Biće u drugoj dimenziji od naše, pa iako ga ne vidimo, mi prepoznajemo ideju postojanja Boga i otkrivamo Njegove osobine.
             Uzrok svih uzroka
Mi znamo da prvi uzrok svih uzroka, mora sam da ne bude ničim prouzrokovan, da postoji od večnosti.
Međutim, priroda ima zakone održanja materije i energije koji sprečavaju takozvanu “majku prirodu” da stvori svet koji vidimo, dok inteligentni Stvoritelj bez uzroka svog postojanja, može da inteligentno aranžira svemir u ono što danas vidimo oko nas.
Ako nekada u budućnosti neko u laboratoriji koristeći neživu materiju stvori život, on time ne bi dokazao da je materija spontano mogla da stvori život, nego da je za nastanak života bio neophodan ovaj inteligentni naučnik koji je planirao, osmislio i sproveo taj proces stvaranja.
Zakoni fizike kažu da materija i energija ne mogu da budu stvoreni niti uništeni.
Bilo bi tačnije da se kaže da spontano u prirodi materija i energija ne mogu da budu stvorene ili uništene ili da čovek ne može da stvori niti uništi materiju; ali ako ljudi nešto ne mogu, to ne znači da Bog to ne može da uradi.
Međutim, pošto materija i energija ipak postoje, jasno je da mora postojati Neko ko može da stvori i uništi materiju i energiju, Neko iznad prirodnih zakona.
Niz uzroka mora da se zaustavi na jednom uzroku koji je prouzrokovao sve ostalo, da bi nastao svet koji vidimo.
Zato taj prvi uzrok bez uzroka svog postojanja mora inteligentna ličnost – Stvoritelj sveta, Bog.
Ako treba da po pitanju porekla biram šta je logičnije, da li je mrtva materija stvorila samu sebe, ili je večni, sveznajući i svemoćni Bog aranžirao neverovatno složeni svemir, nemam dovoljno vere da bih bio ateista.
Ako je svemoćan, da li Bog može da stvori kamen koji ne može da podigne?
Ovo pitanje ljudi postavljaju da bi bacilli sumnju da je Bog svemoćan.
Bog može da uradi sve šta naumi (Jov 42.2).
Za ljude postoje nemoguće stvari, ali ne i za Boga (Matej 19.26).
Naravno, svemoć podrazumeva da Bog neće raditi nelogične stvari ili logički kontradiktorne i nesvrsishodne stvari.
Naravno da je nemoguće da Bog stvori moćnije biće od sebe, jer je to logički apsurd.
Nemoguće je stvoriti kvadratni trougao ili kamen koji ne može da se pomeri. Ako je neko dovoljno moćan da stvori kamen, onda je dovoljno moćan i da ga pomeri.
Ovo je začikivanje Svemoćnog Boga da se odrekne svemoći, da prestane da bude svemoćan, što je suprotno razumu.
Bog je uvek svoju moć upotrebljavao za korisne stvari, a nikad na zlo ili na iracionalne stvari.
Besmisleno je pozivati Boga da zgreši, da prekrši svoje zakone logike da bi dokazao da je svemoćan ili da bi dokazao ljudima da postoji.
Bog nije naivan da nasedne na ovako providan i zlonameran trik.
Umesto da izazivamo Boga da uradi besmislene i naopake stvari da bi nam dokazao svoju moć, bolje je da se naučimo da ni mi ne koristimo svoje sposobnosti za zlo. Dobro je što Bog koristi svoje moći samo za dobro.
Neki ljudi kažu da je kamen koji Bog ne želi da pomeri jeste slobodni izbor koji svi ljudi imaju.
Ma koliko ljudi činili loše izbore, Bog nam neće ukinuti slobodnu volju, ali isto tako ne može da ukine posledice zlih izbora, a to je večna smrt.
Ljudima bi bilo pametnije da od Boga traže da u nama popravi ono što smo pokvarili odvojivši se od Njega, umesto da izmišljaju besmislene ideje bez logike i svrhe.
I sam Bog se ponaša u okviru zakona koje je stvorio, ne zato što sebe ograničava, nego zato što je to dobro.
Bog bira da se ponaša logično i zato i mi treba da izaberemo da se ponašamo logično.
Bog koji može da našu planetu od 6 kvantiliona tona obesi ni o čemu u vakuumu, dovoljno nam je isustrovao svoju svemoć, ako želimo da otvorimo oči da je vidimo.
               Bog je čoveku teško shvatljiv
Bog je komplikovan. Sve što postoji je komplikovano ili bar komplikovanije nego što izgleda, a Bog koji je sve stvorio mora da bude komplikovaniji od svega što postoji.
Ljudska objašnjenja Boga su pojednostavljenje najkoplikovanijih činjenica u svemiru.
Pogledajte koliko su komplikovana naučna objašnjenja atoma, svetlosnih talasa, prijema svetlosnih nadražaja u oku i prenosa do mozga.  
A mi govorimo o osobi koja je sav komplikovani svemir stvorila.
Ateisti obično pojednostave Boga i onda ga napadaju, jer misle da mogu da objasne Božje motive i zamisli u neverovatno komplikovanom rukovodjenju svemira.
Religija nije nešto što su ljudi izmislili, nego je izvedena iz nepromenljivih činjenica u prirodi.
Stvarnost nije jednostavna i lako objašnjiva kako bi ljudi želeli. Odgovore na mnoga pitanja teško je dobiti jer su veoma komplikovani i još neotkriveni.
Stvarnost se ne može otkriti nagadjanjem.
Religija se takođe ne može otkriti nagadjanjem. Problem nije jednostavan i odgovori ne mogu da budu jednostavni.
                   Izbor: Pljosnata zemlja ili poverenje u Boga
Pitanje “Ko je stvorio Boga?” je pitanje čoveka iz Pljosnate zemlje koji misli da ne postoji svet izvan njegove dve dimenzije,
i veruje da je istina samo ono što njegov ograničeni um može da shvati, i da istina izvan njegovog razumevanja ne može da postoji.
Pitanje je da li ćemo odlučiti da ograničimo istinu samo na našu Pljosnatu dimenziju i da ubeđujemo jedan drugoga kako ne postoji složeniji svet izvan naše dimenzije, i da ne postoji ništa što u naš um ne može da stane.
Umesto ohole umišljenosti da sve znamo i da smo mi merilo istinitosti, druga mogućnost je da shvatimo da postoji duhovni svet iznad našeg, da nam je iz tog sveta javljeno da imamo problem sa svojim moralnim izborima i odbacivanjem svog Stvoritelja.
Mi taj svet iz viših dimenzija ne razumemo zbog naše ograničenosti, pa nam nije objašnjen, nego nam je objašnjeno kako da se vratimo u sklad sa inteligentnim Stvoriteljem sveta izvan naših dimezija.
Bog je izvan vremena i prostora. Bog postoji oduvek. Bog je večan i nudi i ljudima da ih preobrazi da i oni žive večno.
Nije pitanje da li postoji Bog, nego da li čovek želi da poštuje svog nebeskog Oca. Bog je dokazao sebe i svoje postojanje samim stvaranjem sveta.
Božja odsutnost znači smrt za čoveka, a Božja prisutnost znači život za čoveka.
To su dve suprotne paradigme, dva izbora na kojima gradimo sve naše životne izbore.
Izbor je na nama: Pljosnata zemlja ili poverenje u Boga.

RAVNOZEMLJASI IZ BRAZILA

Dve stvari su sigurne, da ću jednoga dana umreti i da je Zemlja ravna, kaže Rikardo, vlasnik restorana u Sao Paulu u kojem se okupljaju brazilski "ravnozemljaši".

Dok sedi pokraj modela Zemlje ravne poput palačinke, Rikardo priznaje da se ljudi uglavnom smeju kad im kaže da je njihova planeta pljosnata. Taj šezdesetogodišnjak vlasnik je restorana koji je postao okupljalište ljudi poput njega, onih koji odbacuju činjenicu da je Zemlja okrugla.

Reč je o neobičnom, ali iznenađujuće velikom klubu. Ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da više od 11 miliona Brazilaca ili oko sedam posto stanovništva veruje da je Zemlja ravna. Među njima ima i poznatih osoba, poput pisca i novinara Olava de Karvalha ili doktora geofizike Afonsa de Vaskonselosa

Brazilski su "ravnozemljaši" su tajanstvena i ponekad paranoična zajednica koja međusobno komunicira šifrovanim porukama na WhatsAppu, preko zatvorenih Facebook grupa i preko YouTubea jer tu mogu slobodno da iznose svoje stavove i argumente bez straha da će ih ismevati.

Tvrde da su dokazi da je Zemlja loota "plod zavere".

Brazilci koji veruju da je Zemlja ravna, uglavnom su muškarci, često katolici ili protestanti i relativno niskog nivoa obrazovanja. Kažu, ipak, da ne bi trebalo brkati obrazovanje sa znanjem.

"Mi smo najpametniji, zapišite to", tvrdi pedesetogodišnji predizetnik Anderson Neves, gost Rikardovog restorana.

"Maligna pseudo-nauka zatrovala je obrazovne sisteme u svetu. Okrugla Zemlja najveća je laž ljudskog roda i diktira je globalna elita", uveren je Neves.

"Pogledajte samo u horizont ili se popnite na planinu i snimite fotografišite. Nećete videti da je Zemlja zaobljena", objašnjava.

Ne veruju fotografijama iz svemira, ne haju za odgovore naučnika o gravitaciji, ne zanima ih Fukoovo klatno niti hiljade godine astronomskih posmatranja.

"Još iz vremena Galilea znamo sa sigurnošću da je Zemlja okrugla. A Grci su to shvatili i pre 2000 godina", kaže astronom Roberto Kosta sa Univerziteta u Sao Paulu.

"Teorija o ravnoj Zemlji pitanje je za psihologe, a ne naučnike. Zemljin oblik nije naučni problem", odlučan je Kosta.

Zanimljivo je i da je jedan od najuglednijih brazilskih "ravnozemljaša"i Afonso de Vaskonselos, geofizičar sa doktoratom Univerziteta u Sao Paulu.

Vodi YouTube kanal "Ciencia de Verdade" (Prava nauka) gde izlaže svoje ideje, a prati ga 345.000 pretplatnika.

Prošle godine organizovana je prva konvencija brazilskih ravnozemljaša koja je okupila nekoliko stotina ljudi u Sao Paulu. Njihova omiljena meta je NASA. Optužuju je za lažiranje odlaska na Mesec.

"Čovek nikad nije kročio na mesec. To je napravljeno u studiju", uveren je Rikardo.

A što se snimaka loptaste Zemlje iz svemira tiče, Rikardo ima spremno pitanje: "A gde je nakrivljeni Ajfelov toranj.

SAD KAKO SMO OD BOGA DOSLI DO PLJOSNATE ZEMLJE NE ZNAM ALI VEROVATNO JE KAO I SVE OSTALO POVEZANO. VERA JE CUDO. COVEK VERUJE U BOGA ILI NE. COVEK VERUJE U PLJOSNATU  ZEMLJU ILI NE. NEMA TU MNOGO FILOZOFIJE. U NESTO MORA DA SE VERUJE. A NAJVECA ISTINA JE TOLIKO PUTA VEC IZRECENA DA NE ZNAM DA LI OPET DA PONOVIM

NE POSTOJI SAMO ONO STO SE VIDI NEGO I ONO STO SE NE VIDI!