AH TAJ SECER

 JEDNOM JE NEKO REKAO SVE ONO STO NAS USRECUJE USTVARI JE OTROV ZA NASE TELO. KAD RAZMISLITE TO JE POTPUNA ISTINA. CIGARE, ALKOHOL, DROGA... OD HRANE SLATKO ,MASNO, LJUTO.... SVE U CEMU UZIVAMO KAO STO JA SADAUZIVAM UNENORMALNO SLATKOM SLADOLEDU  MOZE I TE KAKO UGROZITI NASE ZDAVLJE.  I NISTA TU NE POMAZE. SVEZNAMO ALI KO DAODOLI. U OVOM STRESNOM SVETU I ZIVOTU  'OTROV' JE JEDINI LEK!

EVO RECIMO SECER

AKO SE NATALOZI U MOZGU DOBIJAMO DEMENCIJU

AKO SE NATALOZI U KRVI DOBIJAMO DIJABETIS

AKO SE NATALOZI U KOZI AKNE, BORE, BUBULJICE

AKO SE NATALOZI U OCIMA DOBIJAMO GLAUKOM

AKO SE NATALOZI UZUBIMA DOBIJAMO KARIJES

SECER IZAZIVA INSMNIJU (NESANICU)

SECER IZAZIVA ADHD POREMECAJ PAZNJE KOD DECE ILI HIPERAKTIVNOST

VISAK SECERA U ORGANIZMU IZAZIVA TUMOR!

ZAVISNOST OD SECERA JE OSAM PUTA JACA OD ZAVISNOSTI OD KOKAINA!

SECER U INDUSTRIJSKOM SVETU  IZAZIVA PROFIT!

 Autor knjige "Laži koje mi je rekao doktor" lekar Ken Beri navodi da je zavisnost od šećera merljiv fiziološki fenomen od kojeg pate mnogi ljudi.

"Previše lekara i dijetetičara poriče njegovo postojanje, što je vrlo žalosno. Zavisnost od šećera mnogim ljudima jako otežava promene u ishrani potrebne za poboljšanje zdravlja", navodi Ken Beri.

Skrivate svoju naviku

Neki ljudi sa zavisnošću od šećeru mogu se prepoznati po tome što jedu previše, ali umesto da nađu načine da smanje unos, oni to skrivaju. Beri navodi da osoba koja skriva slatkiše od drugih i jede ih u tajnosti jasno skriva ovu zavisnost.

Treba vam sve više slatkiša da biste zadovoljili žudnju

Kao i kod drugih zavisnosti, vaša tolerancija na slatkiše može s vremenom da se razvije. U početku, jedna kuglica sladoleda je dovoljna, ali kako postajete više zavisni, potrebno vam je sve više šećera da biste zadovoljili potrebe.

Šećer jedete čak i kad niste gladni

Zavisnici od šećera mogu da traže slatko čak i ako su upravo jeli. Ako ste jedna od onih osoba koje nakon ručka traže komad torte ili neki drugi slatkiš, imate problem sa šećerom. Lekari navode da je to zapravo prvi znak da ste zavisnik od šećera.

Imate osećanje krivice zbog jedenja šećera

Osećanje krivice zbog jedenja bilo koje hrane može biti znak poremećaja u ishrani. Ako se stidite zbog svoje potrebe za šećerom, možda bi trebalo da razgovarate o tome sa svojim lekarom ili terapeutom. Uvek žudite za slatkim

Nakon prekomernog unosa šećera, nivo šećera u krvi će pasti jer insulin gura sav taj šećer u ćelije kako bi sprečio oštećenje šećera. Taj pad uzrokuje nizak šećer u krvi i više žudnje.

Žudite za slanom hranom

Želja za slanom hranom jedan je od znakova da vaše telo ne dobija hranljive materije koje su mu potrebne. To je iznenađujuće uobičajeno među onima koji su zavisni od slatke hrane, budući da ti ljudi često imaju manjak ključnih nutrijenata. Ako redovno jedete slatkiše, verovatno ne jedete dovoljno zdravih proteina i masti koje vašem telu trebaju. Žudnja za slanom hranom jedan je od načina na koji vam telo možda govori da napravite pauzu od šećera i pojedete nešto hranljivije.

Pokušavate da prestanete i imate neobične simptome

Zavisnost od šećera može biti zavisnost od ponašanja pa se tako primera radi naviknete na konzumaciju šećera nakon obroka ili u određeno doba dana, a može biti i hemijska zavisnost. Kada odustanete ili prekinete svoj uobičajeni raspored, vaše telo može pokazivati određene simptome.

Neki od najčešćih simptoma zavisnosti od šećera mogu uključivati glavobolje, letargiju ili osećaj umora, žudnju, bolove u mišićima, mučninu, gasove i nadutost, pa čak i nesanicu.

U većini slučajeva ti simptomi se pojačavaju nakon 24 sata. Najbolji način da se odreknete šećera je polako, smanjivanjem malo po malo.

Najnovije američko istraživanje, obavljeno na laboratorijskim pacovima, pružilo je još jedan dokaz da šećer može da izazove zavisnost, što već znaju mnogi koji drže dijete. "Konzumiranje znatnijih količina šećera može da deluje na mozak na način veoma sličan onom koji se javlja kod upotrebe droga", izjavio je Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, a prenosi Rojters.On je rukovodio tronedeljnim eksperimentom tokom koga je laboratorijskim pacovima, pošto noću nisu ništa jeli, ujutru davana zaslađena voda. To je kod njih izazvalo jače lučenje hemijskog jedinjenja dopamina, u delu mozga poznatom pod nazivom nukleus akumbens, koji je odgovoran za motivaciju i nagradu. Poznato je da se dopamin više luči u ovom delu mozga i kod upotrebe droge.U drugom ekperimentu, pacovima hranjenim neko vreme na opisani način, šećer je potom uskraćivan nekoliko nedelja. Kada im je ponovo omogućeno da ga konzumiraju, oni su ga jeli više nego ranije, kao da su naročito žudeli za njim.Kada je pacovima umesto šećerne vode ponuđen alkohol, pili su ga u većoj količini nego što pacovi normalno čine, a kada im je data doza amfetamina, koja se smatra bezazlenom, kod njih je registrovana hiperaktivnost

 

.Konzumiranje slatkih sokova može da prouzrokuje ubrzano starenje ćelija koliko i dugoročno konzumiranje duvana. Slatkiši mnogo više utiču na telo od pukog dobijanja kilograma. Zapravo, kada jedemo mnogo slatkiša, skoro svaki deo našeg tela će osetiti neku posledicu ove nezdrave navike, pokazala je studija Univerziteta u Kaliforniji.

Kada jedemo slatko, u mozgu se dodatno proizvode dopamin i serotonin, koji organizmu pružaju lep osećaj. Proces koji se dešava isti je kao i kod upotrebe određenih droga. Telo žudi za šećerom sve više i više, baš kao što se događa zavisnicima od droge.

– Čovek postaje zavisnik od tog lepog osećaja, pa svaki put kada ga pojede slatko, želi još – objašnjava dr Đina Sem, direktor Gastrointestinalnog centra u bolnici Maunt Sinai.

– Kada konzumirate slatko, telo oslobađa insulin, hormon koji nastaje u pankreasu. Zadatak insulina je da normalizuje glukozu u krvi, odnosno da stabilizuje nivo šećera– objašnjava doktorka Sam.

Kada insulin odradi svoj posao i nivo šećera u krvi opada. To znači da ste došli do određenog vrhunca, nakon kog sledi nagli pad koji daje ponovni osećaj gladi za šećerom. Osećaj da ste žedni ili gladni, kao i osećaj umora, takođe mogu da budu posledica dugotrajnog konzumiranja slatkog.

– Fiziološki odgovor tela je da pusti dovoljno insulina kako bi se izborio sa svim šećerom, a to ima svoje posledice. Ukoliko konzumirate proste šećere, kasnije ćete osetiti glad i umor zbog toga što niste uneli dovoljno namirnica koje zaista podižu energiju – kaže dr Kristen Gradni iz Akademije za ishranu i dijetetike.Računica je prilično jednostavna: višak šećera dovodi do gojenja i stvaranja masti u organizmu. Hrana sa puno šećera ne samo da ima mnogo kalorija nego gotovo da ne sadrži korisna vlakna i proteine. Zato unesemo mnogo više slatkiša pre nego što osetimo sitost. To je opasan ciklus. Ako jedete slatko, gojite se, a osećaj gladi i dalje ostaje .

Jedna od važnijih funkcija jetre je da reguliše nivo šećera u krvi. Ćelije koriste glukozu iz krvi kako bi stvarale energiju, a višak preuzima jetra i skladišti ga u formi glikogena. Kada ćelijama bude ponovo potrebna energija, onda će jetra osloboditi glukozu u krvotok.

Jetra ne može neograničeno da skladišti glukozu, tako da se ostatak pretvara u salo. Vremenom nastaje masna jetra, opasna bolest koja može da se razvije u cirozu jetre. Mnogo šećera u krvi utiče na kolagen i elastin u koži. Kolagen prestaje da se proizvodi i koža i telo brže stare – objašnjava dermatolog Debra Dželman. Sam po sebi, šećer nije štetan za zube, ali pokreće procese koji jesu. U našim ustima postoje bakterija koje se hrane šećerom. U tom procesu dolazi do ispuštanja kiseline koja uništava zubnu gleđ – kaže Džesika Emeri, stomatolog iz Čikaga. Ukoliko volite slatkiše, važno je da nađete pravu meru. Ponekad nas natpisi na proizvodima uveravaju da su oni bez šećera, ali nemojte ovo uzimati zdravo za gotovo. Samo balansirana i zdrava ishrana, može pomoći da vaše telo ostane zdravo, mlado i funkcionalno.Kad imate visok nivo šećera u ishrani, poznato je da je to loše po vaše zdravlje, ali potpuno ga izbaciti takođe ume da bude teško, naročito zato što to može da izazove širok dijapazon neprijatnih simptoma.

Možda će vas iznenaditi da unošenje šećera (u Velikoj Britaniji, ali i drugim razvijenim zemljama sveta makar) zapravo u protekloj deceniji postojano opada.

To bi moglo da se dešava iz raznih razloga, kao što je promena u ukusima i načinu života, sa porastom popularnosti dijeta sa unosom male količine ugljenih hidrata, kao što je keto, u poslednjoj deceniji.

Bolje razumevanje opasnosti unosa viška šećera po naše zdravlje takođe je možda uticalo na ovaj pad.

Smanjenje unosa šećera ima očigledne koristi po naše zdravlje, kao što je smanjeni unos kalorija, što može da pomogne kod gubitka kilograma i poboljšanog zdravlja zuba.

Ali ljudi se nekad žale na negativne nuspojave kad pokušavaju da jedu manje šećera.

Među tim simptomima su glavobolja, zamor i promene raspoloženja, koji su obično privremeni.

Razlog za te nuspojave trenutno nije do kraja objašnjen.

Ali je verovatno da ovi simptomi imaju veze sa tim kako mozak reaguje kad je izložen zašećerenoj hrani - kao i sa biologijom „nagrade".

Ugljeni hidrati dolaze u nekoliko oblika - između ostalog i kao šećer, što na prirodan način može da se desi u raznim vrstama hrane, kao što je fruktoza u voću i laktoza u mleku.

Stoni šećer - poznat kao saharoza - može da se pronađe u šećernoj trsci, šećernoj repi i sirupu javora, dok su glukoza i fruktoza glavni sastojci meda.

Kako je masovna proizvodnja hrane postala norma, saharoza i drugi šećeri sada se dodaju hrani da bi bila ukusnija.

Pored poboljšanog ukusa i osećaja „izdašnosti" kod hrane koja ima veći nivo šećera, on takođe vrši snažan biološki uticaj na mozak.

Ovi efekti su toliko značajni da je to čak dovelo do rasprave da li možete da budete „navučeni" na šećer - iako se to još proučava.

Saharoza aktivira receptore slatkog ukusa u ustima, što na kraju dovodi do lučenja hemikalije po imenu dopamin u mozgu.

Dopamin je neurotransmiter, što znači da je to hemikalija koja prenosi poruke između nerava u mozgu.

Kad smo izloženi stimulansu nagrade, mozak reaguje tako što luči dopamin.

Zbog toga se on često naziva i hemikalijom „nagrade".

Nagrađujući efekti dopamina najčešće se sreću u delu mozga vezanom za zadovoljstvo i nagradu.

Nagrada upravlja našim ponašanjem - što znači da smo motivisani da ponavljamo ponašanje koje izaziva lučenje dopamina.

Dopamin može da nas navede da tražimo, recimo, brzu hranu.

Eksperimenti i na životinjama i na ljudima pokazali su koliko snažno šećer aktivira te puteve nagrađivanja.

Naglašena slatkoća prevazilazi čak i kokain u pogledu interne nagrade koju izaziva.

Šećer može da aktivira te puteve nagrađivanja u mozgu bilo da se oseti u ustima ili luči u krvotok, kao što su pokazala istraživanja na miševima.

To znači da njegovo dejstvo zavisi od slatkog ukusa.

Kod pacova, postoje čvrsti dokazi da unošenje saharoze zapravo može da promeni moždane strukture koje aktiviraju dopamin, kao i da promeni emocionalno procesuiranje i modifikovanje ponašanja, i kod životinja i kod ljudi.

Očigledno je da šećer može da ima snažno dejstvo na nas.

Zbog toga ne iznenađuje javljanje negativnih efekata kad jedemo manje šećera ili ga u potpunosti izbacimo iz ishrane.

I mentalni i fizički simptomi primećeni su tokom ove rane faze „šećerne apstinencijalne krize" - kao što su depresija, anksioznost, mentalna zamagljenost i žudnja za hranom, uz glavobolje, zamor i vrtoglavicu.

To znači da „skidanje" sa šećera ume da bude veoma neprijatno, i mentalno i fizički, što bi nekima moglo da oteža pridržavanje promenjenog režima ishrane.

Osnov ovih simptoma nije opsežno proučavan, ali je vrlo verovatno da su povezani sa putevima nagrađivanja u mozgu.

Iako je ideja „navučenosti na šećer" kontroverzna, dokazi kod pacova ukazuju na to da, kao i druge adiktivne supstance, šećer može da izazove maratonsko uzimanje, žudnju i anksioznost usled apstinencijalne krize.

Druga istraživanja kod životinja pokazala su da su efekti zavisnosti od šećera, apstinencijalna kriza i recidiv slični onima kod droga.

Ali većina istraživanja koja postoje u ovoj oblasti rađena su na životinjama, tako da je trenutno teško reći da li isto važi i za ljude.

Putevi nagrađivanja u ljudskom mozgu ostali su nepromenjeni evolucijom.

Vrlo je verovatno da mnogi drugi organizmi imaju slične puteve nagrađivanja u mozgu.

To znači da je biološki uticaj šećerne apstinencijalne krize primećen kod životinja verovatno prisutan u određenoj meri i kod ljudi, zato što naš mozak ima vrlo slične puteve nagrađivanja.

Kad se šećer izbaci iz ishrane, rapidno smanjenje dejstva dopamina na mozak verovatno utiče na normalno funkcionisanje mnogih različitih moždanih puteva.

Iza simptoma kod ljudi koji izbace ili smanje šećer u ishrani gotovo sigurno stoji promena u hemijskoj ravnoteži mozga.

Kao što učestvuje u nagradi, dopamin takođe reguliše hormonsku kontrolu, mučninu i povraćanje, i anksioznost.

Kad se šećer izbaci iz ishrane, rapidno smanjenje dejstva dopamina na mozak verovatno utiče na normalno funkcionisanje mnogih različitih moždanih puteva, što objašnjava zašto ljudi prijavljuju ove simptome.

Iako je istraživanje šećerne apstinencijalne krize kod ljudi vrlo ograničeno, jedna studija pružila je dokaze za simptome apstinencijalne krize i povećanje žudnje za šećerom nakon što je on izbačen iz ishrane gojaznih adolescenata.

Kao i kod bilo koje druge promene ishrane, ključno je istrajavanje.

Ako želite da smanjite šećer u ishrani na duže staze, pregrmeti prvih nekoliko teških nedelja je ključno.

Važno je, međutim, prihvatiti i da šećer nije sam po sebi „loš" - već da ga samo treba jesti umereno, uz zdravu ishranu i vežbu.

SVE TO DOBRO ZNAMO I UPLASENI SMO ZA NASE ZDRAVLJE SVE DO SITUACJE KADA SMO POD STRESOM (SVAKI DAN), UPLASENI ILI TUZNI. NASE ISKUSTVO ALI I FILMOVI I SERIJE NAS UCE DA U TIM SITUACIJAMA KANTICA SLADOLEDA OD COKOLADE ILI 'BRDO' COKOLADE POMAZE, PROVERILA MILION PUTA I TVRDIM DA JE TO ISTINA. STO ZNA I MOJA MASNA JETRA!