TROPSKA VRELINA

 NIJE REC O SERIJI KOJA JE BAS SUPER. REC JE O OVOJ TROPSKOJ VRELINI KOJA NAS MUCI OVIH DANA. NIJE DA NIKAD NIJE BILO OVOLIKO VRUCE, OVDE JE MOZDA VECI PROBLEM STO JE RECIMO OVOG LETA PREDVIDJENO 60 TROPSKIH DANA  I NOCI A TO JESTE BAS MNOGO

Opasno visoke temperature postale su svakodnevica u regionima koji su davno i možda sad već ironično definisani kao oni sa „umerenom klimom”. Ako dodamo superćelijske oluje, ekstremne dnevne oscilacije i zadržimo se samo na letu, šta bismo onda danas podrazumevali pod onim „neumereno”? Ili je prosto u svakom segmentu života umereno prevaziđeno, pa je onda i klima u trendu „preteranosti”. Čisto da ne bude dosadno.

Nažalost, priča o klimi danas nikako nije samo o vremenu, temperaturama i nepogodama. Ekstremni uslovi severnu hemisferu u letnjim mesecima pretvaraju u po život opasnu zonu, nalik tropskoj. Zato se već sada suočavamo sa pitanjem opstanka, i to onda kada su prognoze pogoršanja klimatskih uslova za budućnost sve gore.

Pitanje limita ljudskog organizma da odgovori ekstremnim uslovima poslednjih godina, nažalost, sve češće nije nikakva teorija ili misterija. Samo prošle nedelje najmanje 550 hodočasnika preminulo je u Meki usled posledica toplotnog udara. Mnogo više, kolabiralo je nakon što su temperature premašile 50 stepeni.

Iznenađenje? Nažalost ne. I prošle godine je, prema podacima različitih zemalja, preminulo najmanje 240 hodočasnika. Uprkos zvaničnim podacima da se temperature u oblasti u kojoj se izvode pomenuti rituali povećavaju za 0,4 stepena svake decenije, posledice promena govore da se iz godine u godinu one dešavaju možda i brže. Čak dvadeset godina ranije, 2003, toplotni talas u Evropi izazvao je oko 70.000 smrtnih slučajeva.

Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama, na godišnjem nivou, toplotni talasi ubiju više ljudi nego uragani, grmljavine i munje, tornada, poplave i zemljotresi zajedno. Približavanje ili premašivanje 50. stepena Celzijusa u poslednjih godinu dana već je registrovano u Meksiku, Kini, Kaliforniji, Iranu, Italiji, Grčkoj, Turskoj i mnogim drugim zemljama.

Premda smo skoro svi naučili da je izlaganje suncu štetno, a svakodnevna upozorenja o opasnostima od visokih temperatura više nisu nikakva retkost, malo ljudi zaista razume kako ekstremna toplota utiče na ljudsko telo. Kažu, previše je jezivo za zamišljanje. I jeste. Ali možda je vreme da obratimo pažnju na neke od posledica, odnosno kako ih možemo sprečiti.

Prosečno ljudsko telo u mirovanju emituje približno istu količinu toplote kao sijalica od 100 vati. Ova toplota oslobađa se preko površine kože. I to je u redu kada je temperatura okoline ispod temperature našeg tela, odnosno 37°C. Ipak, kada se spoljašnja temperatura približava ili premaši ovu vrednost, i čovek osim oslobađanja istovremeno i apsorbuje visoku toplotu, sprečavanje pregrevanja jedino obezbeđuje znojenje, odnosno hlađenje isparavanjem.

Hipotalamus mozga centar je odakle se odašilje signal znojnim žlezdama kože da povećano luče znoj, jer je samo 5 procenata od ukupno od 2,5 miliona žlezda aktivno u optimalnim uslovima. Mali površni krvni sudovi se šire i dovode više krvi u kapilare kože u pokušaju da tu hladnoću iskoriste, te oslobode telo viška toplote. Crvenilo je zato jedan od prvih znakova da je telo reagovalo na toplotu započinjanjem režima hlađenja. Sve što je u kontaktu sa kožom, uključujući odeću i vazduh, prima deo oslobođene toplote.

Međutim, temperatura vazduha nije jedini kritični element koji alarmira naš organizam. Poznato je svima da visoka temperatura uz nisku vlažnost vazduha može biti podnošljiva. Ali kada je vlažnost visoka, prethodno opisano hlađenje znojenjem postaje manje efikasno. Vazduh je prosto već zasićen vlagom. Krv se ne hladi, temperatura tela se povećava, te se pokreću protokoli hitne zaštite vitalnih funkcija.

Povećanjem protoka krvi u kožu, srce se sve više napreže. Za svakih 0,5°C porasta telesne temperature otkucaji zdravog srca povećavaju se za 10 otkucaja u minuti. Naprezanje srca, međutim, nije samo posledica izazova povećanog protoka krvi u kožu, već istovremenog održavanja protoka krvi i u vitalnim organima tela.

Ovo postaje sve ozbiljniji zahtev, osobi se registruje ubrzanje pulsa i nastupa stanje vrtoglavice. Mozak signalizira mišićima da uspore uzrokujući umor. Nervne ćelije postaju sve pasivnije. Prekomerno znojenje uzrokuje gubitak važnih elektrolita. Tako nagli pad natrijuma, kalijuma i kalcijuma može izazivati nevoljne kontrakcije. Mišići koji će se najverovatnije grčiti su oni koji su angažovani tokom aktivnosti osobe, a svaki grč traje nekoliko minuta. Ako osoba trči, spazmi će zahvatati noge, a ukoliko su iz nekih razloga aktivne ruke, onda će spazmi biti locirani na tom mestu. Pored bolnih spazama, a usled gubitka elektrolita nastupa i glavobolja, mučnina, vrtoglavica ili povraćanje.

Bez uslova da se ovakva toplotna iscrpljenost leči hlađenjem, odmorom i nekom vrstom nadoknade elektrolita, lako i vrlo brzo može doći do progresije ka opasnom stanju. Već na telesnim temperaturama iznad 40°C funkcije brojnih organa počinju da se gase a ćelije propadaju. Mozak može krenuti da otiče. Preopterećeno srce usled iscrpljenosti ulazi u stanje srčanog zastoja, odnosno infarkta. Svi, ili samo neki od pomenutih procesa, mogu voditi u smrtni ishod. Toplotni udar zato je stanje visokog rizika.

Halucinacije, napadi, topla suva koža i ubrzanje procesa zapaljenja neka su od stanja koja pogađaju žrtvu toplotnog udara. Među različitim procesima dolazi i do pritiska na bubrege, te su oni među organima koji prvi mogu nastradati. Telo postaje intoksicirano, jer nije omogućeno efikasno oslobađanje od toksina preko bubrega. To daje jo-jo efekat na ostale organe i oni otkazuju jedan po jedan.

Kamilo Mora, vanredni profesor na Univerzitetu Havaja i vodeći autor studije iz 2017. godine objavljene u Nature Climate Change, opisuje čak 27 različitih načina na koje telo podleže pregrevanju, od pomenutog otkazivanja bubrega do trovanja krvi kada se sluznica creva raspada. Svaki od načina može dovesti do smrti u roku od samo nekoliko sati. Taj užas sa kojim se suočava ljudsko telo, ukoliko preživi, nekada ostavlja trajne posledice. Bubrezi mogu biti trajno disfunkcionalni, creva oštećena, a pacijent na dijalizi do kraja života. Moroova studija pokazuje da bi do 2100. godine 75% globalne populacije moglo biti izloženo smrtonosnim toplotnim talasima u trajanju od najmanje 20 dana godišnje.

Ako razumemo proces izlaganja ekstremnoj toploti, možemo li prepoznati rane znake pregrevanja i sprečiti toplotni udar?’

Odeća. Tokom vlažnih dana npr. javlja se tzv. toplotni osip, poznat i kao bodljikava toplota. To su mali plikovi nalik bubuljicama koji izbijaju kada znoj zarobljen ispod uske odeće ne može da ispari, pa se pore začepe. Osip se obično pojavljuje na grudima, vratu i/ili pazuhu kada je odeća pripijena, ili oko grudi ili prepona ako je veš tesan. Toplotni osip se razlikuje od opekotina od sunca i plikovi obično nisu opasni. Čak i ako osipa nema, neadekvatna odeća može sprečiti efikasno znojenje, odnosno hlađenje kože.

Veći unos tečnosti obezbeđuje efikasan proces znojenja i sprečava nastanak dehidratacije.

Aktivnosti napolju, poput sporta i teških fizičkih poslova, ili kod radnika koji u obavezi korišćenja zaštitne odeće koja onemogućava znojenje, imaju poseban rizik od pregrevanja. Odmor, naročito noćni kada su temperature niže, rehidracija, hlađenje u klimatizovanim prostorijama, prepoznavanje znakova pregrevanja poput osipa, grčeva i slično, važni su mehanizmi oporavka. Izgubljeni natrijum se najbolje vraća konzumiranjem slane hrane, a pregrejano telo najbrže se hladi tuširanjem hladnom vodom.

Konačno, kada se temperatura tela oporavi, većini ljudi nije potrebna medicinska nega. Međutim, kardiovaskularni bolesnici ipak se upućuju na lekarski pregled. Ukoliko nema uslova za prekid aktivnosti i sklanjanje od povišene temperature, stanje jednog od 10 ljudi eskalira do toplotnog udara kada telo više ne može da kontroliše svoju temperaturu, gde koža postaje crvena i vruća na dodir, a znojenja nema. U ovom trenutku, telo praktično prestaje sa pokušajem da se ohladi. U ovom stanju, smrtni ishod nastupa kod približno 65 procenata ljudi. Klasični slučajevi uključuju decu ostavljenu u zatvorenim automobilima koji gube život za nekoliko minuta. Dovoljno strašno da pregrevanje shvatimo ozbiljno.

I OVO NIJE SVE  ZA OVO LETO NAPROTIV.

  Srbiji i dalje ne jenjava toplotni talas. Maksimalne temperature dostižu i 40 stepeni tokom dana, dok tokom noći ne padaju ispod 20 stepeni. U celoj zemlji na snazi je crveni meteo-alarm, koji označava vrlo opasno vreme.

 Sparina je najveći problem trenutno, to najviše osećamo i to nam pravi najveće probleme. Trenutno smo na maksimumu ovog afričkog anticiklona, nazvanog Haron, kao i prošle godine. Ove godine ne postižemo neke preterane rekorde, temperature nisu dosegle 43-44 stepena, ali traje predugo i veoma je sparno.

Kada je reč o nastavku leta, Ristić je rekao da se očekuje da će se temperature polako normalizovati krajem jula, ali i dalje ostati tropske, preko 30 stepeni.

- Početak avgusta će biti malo svežiji, sa temperaturama oko 30 stepeni, ali tokom avgusta nas očekuje novi afrički anticiklon, novi toplotni talas, sa temperaturama ponovo oko 40 stepeni.

- Moramo da se naviknemo na novu realnost i polako se prilagodimo na ove temperature i dešavanja - 

NIJE DA MOGU DA IZDRZIM OVE NOVE USLOVE .LETO INACE OBOZAVAM I UVEK ,I PREKRATKO TRAJE. OVOGA PUTA LETO ME JE 'ZAKOVALO' U KUCU I TO NIKAKO NIJE DOBRO. TO VISE NIJE ONO MOJE LETO ISPUNJENO SADRZAJIMA ZA OPUSTANJE I ODMOR OD CELOGODISNJIH MUKA I PROBLEMA. POSTALO JE I ONO PROBLEM. STRASNO BAS!