ROBOT= DOKTORI

 UPOTREBA ROBOTIKE U MEDICINI VEC JE UVELIKO UZELA MAHA. EVO U KINI SE OTVARA PRVA BOLNICA KOJA ZAPOSLJAVA SAMO DOKTORE ROBOTE I MOCI CE DNEVNO DA PREGLEDA, ISPITA I  RESI  PROBLEME 3000 PACIJENATA. IMPRESIVNO!

PA HAJDE DA VIDIMO STA ZNAMO O ROBOTIMA DOKTORIMA.

Upotreba robotike u medicini dobija nove horizonte, iz korena menjajući način na koji se izvode hirurške i druge medicinske procedure. Danas, robotika stoji rame uz rame sa lekarima i hirurzima, pružajući podršku u različitim aktivnostima. Zahvaljujući tehnološkim dostignućima, sada je moguće izvesti ne samo komplikovane hirurške procedure, već i operisati na daljinu. Pored toga, integracijom robotike smanjuje se verovatnoća ljudske greške i omogućuje preciznije i efikasnije lečenje, sve u cilju dobrobiti pacijenta.

U proteklih šest decenija, roboti su evoluirali, postepeno dobijajući specijalizovanu namenu. Danas roboti imaju značajnu ulogu u poljoprivredi, transportu, sprovođenju zakona, vojsci i kućnim proizvodima. Međutim, značajan uticaj robota na čovečanstvo je u oblasti medicine, gde pomažu u lečenju pacijenata.

Već dugi niz godina, medicina je lider u tehnološkom napretku, a uključivanje robotike je odličan primer za to. Niz novih tehnologija kao što su hirurški roboti i egzoskeleti za rehabilitaciju menjaju način na koji pristupamo zdravstvenoj zaštiti, stvarajući nove mogućnosti za negu i lečenje pacijenata. 

Robotska tehnologija je omogućila lekarima i hirurzima da izvode složene procedure sa povećanom tačnošću i preciznošću, što dovodi do manje komplikacija i samim tim manje neprijatnosti za pacijente. Pre samo nekoliko decenija, minimalno invazivne operacije poput uklanjanja žučne kese i bajpasa koronarne arterije bile su mnogo komplikovanije. Pored toga, postoperativni oporavak je bio duži, pa je pacijentima bilo potrebno i po nekoliko meseci za oporavak. 

Danas, medicinski stručnjaci koriste robote ne samo za obavljanje hirurških zahvata, već i za pružanje poboljšane i sveobuhvatne nege svojim pacijentima. Naime, proces lečenja može biti dug i emotivno iscrpljujući, posebno kada zdravstveni radnici nemaju dovoljno osoblja. Upotreba medicinskih robota može ublažiti ove nedostatke i dovesti do transformacije u procesu lečenja, i biti od koristi i pacijentima i negovateljima.

Kao što je već pomenuto, prednosti koje dolaze uz robote odraziće se u različitim oblastima u zdravstvu. Možda najpovoljniji i najkonstruktivniji napredak će se ogledati u sigurnijem okruženju, efikasnim procesima u kliničkoj brizi i brizi o pacijentima na visokom nivou. 

U bolnicama u kojim postoji mogućnost izlaganja bolestima koriste se autonomni mobilni roboti (AMR) za donošenje zaliha i posteljine. Ovo je od ogromne važnosti za zdravstveno osoblje jer može doprineti očuvanju zdravlja. Bolničke infekcije mogu se smanjiti primenom robota za čišćenje i dezinfekciju koje već koriste stotine zdravstvenih ustanova. Društveni roboti, neka vrsta ARM-a, pomažu pri premeštanju kreveta ili pacijenata, olakšavajući fizički teret zdravstvenim radnicima. 

AMR-i su takođe u stanju da pojednostave uobičajene aktivnosti, smanje fizičke zahteve opterećenja ljudskog osoblja i garantuju doslednije procedure. Štaviše, ovi roboti mogu pomoći u prevazilaženju nedostatka osoblja i problema. Praćenjem zaliha i brzim kupovinama, oni osiguravaju da su zalihe, oprema i lekovi dostupni kada i gde su potrebni. AMR-i za dezinfekciju i čišćenje omogućavaju brzu dezinfekciju i čišćenje prostorija, čime se sobe brzo pripremaju za pacijente. Ovo omogućava bolničkom osoblju da se koncentriše na efikasan rad usredsređen na pacijente. 

Upotreba robotike u zdravstvu i medicini značajno je napredovala od kada je prvi put uvedena u operacione sale pre više od 30 godina. Trenutno roboti pomažu u nizu medicinskih oblasti. To su: 

• Sanitarni roboti, 

• Roboti za negu, 
• Egzoskeleti, 
• Roboti za druženje, 
• Hirurški roboti 
• AI doktori.

  Robotska hirurgija je produžena ruka minimalno invazivne hirurgije, kažu stručnjaci. Roboti neće zameniti lekare, ali će im olakšati posao.

  “Nema hirurga koji radi laparoskopiju da nije imao teniski lakat, ja sam imao na obe ruke, da nema problema sa kičmom, tako da ergonomski je jako, jako lepo. Lično sam optimista mislim da će za 4-5 godina većina ozbiljnih centara imati robota, tako da ovo je super “Možete koristiti robota u ginekologiji, urologiji u abromenskoj hirurgiji, u torakalnoj hirurgiji, u kolarektalnoj hirurgiji, tako da imate širok spektrum operacija, nije on jedinstven za nešto jako specifično”,

   

   Robotika u operacionoj sali. Neki roboti već su u upotrebi u pojedinim klinikama u Evropi. Da Vinči je robot vredan više miliona evra, koji lekarima olakšava posao, a pacijentima garantuje uspešnije operacije.

  U budućnosti, operacije bi mogle da obavljaju mašine. U Ginekološkoj univerzitetskoj bolnici u Korku doktor Met Hjuit kontroliše operacioni robot Da Vinči koji operiše prvog pacijenta tog dana. Da Vinči robot košta između milion i dva miliona evra, a uređaje pravi američka kompanija „Intuitive Surgical“.

  Mnogi lekari kažu da su prednosti ovakvog načina operisanja kao i kod drugih minimalno invazivnih tehnika kada se kroz mali otvor u telo pacijenta unose kamere i instrumenti. Kod tradicionalne „otvorene“ hirurgije pravi se veliki rez kako bi se obezbedio pristup organima pacijenta. Doktor Hjuit kaže da je robot bolji od standardne minimalno invazivne tehnike iz više razloga:
  
  „Kod operacije uz pomoć robota hirurg ima trodimenzionalnu sliku, tako da ima utisak dubine koji ne postoji kod tradicionalne minimalno invazivne tehnike“.

  Direktna kontrola kamerom
  
  Druge prednosti su fleksibilniji instrumenti i direktna kontrola trodimenzionalne kamere, pri čemu nije potrebna pomoć posebno obučenog asistenta. Smanjuje se i prirodni tremor koji postoji i kod najboljeg hirurga i bolja je kontrola instrumenata. Doktor Hjuit kaže: „Hirurg sedi za konzolom i operiše gledajući u trodimenzionalni ekran, tako da je donekle udaljen od pacijenta“.Ispod 3D ekrana su manipulatori koje hirurg koristi kako bi povezao ruke sa instrumentima i serija pedala koje omogućavaju dodatnu kontrolu. Drugi deo sistema je orman u kome su kompjuteri koji omogućavaju trodimenzionalnu vizualizaciju i treći deo uređaja direktno je povezan sa pacijentom na operacionom stolu.

  
  Taj deo mašine predstavlja robota i veoma je sličan robotima koji mogu da se vide u fabrikama automobila. Pored tri ruke sa operacionim instrumentima kojima se upravlja daljinski, robot ima i četvrtu ruku sa trodimenzionalnom kamerom visoke rezolucije.
  
  Umanjuje se i rizik od infekcije

  Kod tradicionalnih operacija vreme oporavka pacijenta je veoma dugo i postoji veliki rizik infekcije i drugih komplikacija. U ovoj bolnici sveden je na minimum broj operacija u kojima se odstranjuje materica, histeroktomija, i drugih procedura koje iziskuju tradicionalnu otvorenu hirurgiju.
  
  Robotska hirurgija predstavlja dobar deo te strategije, jer hirurzi koji su radili otvorene operacije lakše prelaze na nju, nego na tradicionalnu minimalno invazivnu tehniku bez korišćenja robota.
  
  Međutim, nisu svi hirurzi oduševljeni robotima u operacionoj sali. Doktor Marti Mekeri proučavao je pohvale robotskoj hirurgiji na web-stranicama američkih bolnica i kaže: „Utvrdili smo da te tvrdnje nisu naučno potkrepljene“.

  Velika korist od robota
  
  Doktor Mekeri kaže da se na mnogim od tih Internet stranica koristi materijal dobijen od industrije u kome se prenaglašava korist od robota: „U stvari, mnoge tvrdnje bile su apsurdne. Recimo, „poboljšanja u lečenju raka“. Tvrditi da su nečije šanse na izlečenje veće ako se koristi robotska neinvazivna tehnika, a ne tradicionalna manuelna, jednostavno je pogrešno i nečasno“.
  
  Mekeri dodaje da hirurg kada koristi robot više ne oseća kako organ i okolna tkiva reaguju na instrumente što povećava opasnost od slučajnih povreda. Tridesetjednogodišnja Kler Ardži kaže da su njeni prijatelji bili zadivljeni kako se brzo oporavila od histeroktomije obavljene uz pomoć robota. Ardži kaže: „Bili su šokirani kada su me posetili i videli kako je mali ožiljak od operacije. Posle samo četiri dana osećala sam se odlično, kao i da nisam bila na operaciji“.
  
  Ali lekari kao Mekeri kažu da se isti rezultat postiže i tradicionalnom manuelnom neinvazivnom tehnikom i da robot nije najbolja investicija za bolnicu ili zdravstveni sistem. Irsko zdravstveno osiguranje sada preispituje mogućnosti korišćenja robota Da Vinči i njegovu efikasnost. I dok se čekaju rezultati evaluacije, sve više lekara dolazi u univerzitetsku bolnicu u Korku kako bi posmatrali rad uz pomoć Da Vinčija i vežbali. To znači da će neinvazivne operacije uz pomoć robota biti sve češće u evropskim bolnicama u godinama koje dolaze. 

  Roboti će delimično zameniti hirurge u Beču tokom manjih operacija, saopštile su gradske vlasti. Kako su naveli sve su češće minimalno invazivne operacije, što je prednost i za pacijente i za hirurge. Mali rezovi omogućavaju postizanje boljih estetskih rezultata i smanjenje bolova nakon operacije.

  Hirurzi više nisu za operacionim stolom, već upravljaju konzolom dok gledaju u ekran. Trodimenzionalna slika visoke rezolucije pruža desetostruko uvećan prikaz.

  Najavili su da će prva robotska operacija biti obavljena sredinom aprila na klinici „Donaustad“. U urologiji hirurški robot koristi se za intervencije kao što je operacija tumora bubrega ili operacija zamene bešike.

  Za odeljenja urologije, opšte hirurgije, odeljenja ORL i ginekologije za nekoliko klinika u Beču biće nabavljeno šest robota ukupne vrednosti 12 miliona evra. Kupovina robota uključuje dvomesečnu obuku za hirurge koji će ih koristiti.

  Nemačka se suočava s nedostatkom medicinskog osoblja. To je vidno čak i u operacionim salama. Veštačka inteligencija i roboti pomažu..

  Nedostatak medicinskog osoblja u Nemačkoj postaje sve veći problem, posebno u operacionim salama. Nedostatak kvalifikovanog osoblja može dovesti do dužih lista čekanja za operacije, povećane radne opterećenosti i umora medicinskog osoblja, što može ugroziti kvalitet zdravstvene zaštite pacijenata. Koliko tu mogu da pomognu roboti i veštačka inteligencija?

  Veštačka inteligencija i roboti u operacionim salama

  Prof. dr. Vahudin Žugor je tokom 15 godina izvršio skoro 5.000 operacija pomoću robota. Da li će roboti u skorijoj budućnosti sam vršiti operacije?„Mislim da je budućnost u robotskoj tehnologiji koja će se i dalje razvijati, pogotovo ako znamo da dolazi tehnologija sa samo jednim ubodom. Bez obzira na sav razvoj, smatram da će čovek, odnosno hirurg, i dalje biti neizostavan u operacionoj sali. Roboti neće moći sami operisati. Oni će i dalje služiti kao jedna vrsta pomoći za ostvarivanje vrhunskih, funkcionalnih i onkoloških rezultata. Dakle, robotika će i dalje napredovati, ali hirurg i tim koji operišu u sali će i dalje biti nezamenjivi", kaže prof. dr. Vahudin Žugor, direktor urološke klinike u Bambergu.

  Veštačka inteligencija i robotika nude niz mogućnosti za poboljšanje efikasnosti i preciznosti medicinskih procedura. Na primer, roboti mogu asistirati hirurzima tokom operacija, pružajući precizne i stabilne pokrete, što može smanjiti rizik od grešaka i komplikacija tokom operacija. Takođe, veštačka inteligencija može analizirati medicinske podatke i slike radi brže i tačnije dijagnostike, što doprinosi boljem planiranju i izvođenju operacija.

  Implementacija veštačke inteligencije i robota u operacionim salama zahteva i obuku medicinskog osoblja te prilagođavanje postojeće infrastrukture.

  Martin Vilde, predsednik UO kliničkog centra u Bambergu, kaže da su „roboti i veštačka „Kada je reč o robotici, mi smo dosta uznapredovali bilo da se radi o čišćenju prostorija, negovateljima ili logistici u kojoj je angažovano dosta robota. To je od velike pomoći našim zaposlenima, ali ne mogu zamisliti da će ih zameniti. Dobro je da imamo dobre hirurge jer će nam još trebati“, kaže Vilde za DW.inteligencija dobra pomoć za stručno osoblje kako prilikom operacija tako i u ostalim oblastima.

  PORED DA VINCIJA ROBOTA SA VISE RUKU ( VOLIM STO SE ZOVE DA VINCI)

  EVO 5 TOP MODELA ROBOTA 

  Najpoznatiji robot u medicini koristi se već 20 godina, kad ga je američka agencija FDA prvi put odobrila za uporabu na ljudima. Koriste ga za operacije prostate, bubrega, jajovoda, popravke hernija (narodski kile) i, najvažnije - operacije na srcu! Doktor Tomica Mihaljević, direktor vrhunske Klinike Cleveland u SAD-u, predstavio je taj uređaj pred tadašnjim američkim predsjednikom Barackom Obamom. Posebnost ovog uređaja, koji je osmislila američka tvrtka Intuitive Surgical, jest ta što robot izvodi najmanje invazivne operacijske postupke s velikom preciznošću, a njime istodobno upravlja kirurg pomoću konzole.

   

  Iako rijetko cijenjene i vrlo često zanemarene, ove lutke koriste studenti medicine i liječnici kako bi na njima vježbali važne postupke poput reanimacije, prije negoli počnu pravu operaciju. Lutke su danas toliko pametne da imaju srce koje kuca, pluća koja dišu, vene koje krvare i reagiraju na postupke liječnika. Tako da više nema potrebe da mladi doktori uče na živim ljudima.

  Tako je stvoren i realistični robot HAL, koji može plakati, govoriti, krvariti i doživjeti anafilaktički šok. Robot je kreiran da bi se dobio bolji uvid u to kako mlađi pacijenti reagiraju na određene postupke, pa tako izgledom nalikuje na dijete. Na njemu se mogu obavljati razni postupci, poput otvaranja dišnog puta i torakotomije. Kako bi HAL što bolje funkcionirao, inženjeri su proučavali stvarnu djecu, promatrajući njihove facijalne ekspresije.

   Ljudi koji su nekoć bili osuđeni na bespomoćno ležanje danas imaju mogućnost da ih rehabilitiraju roboti. Od pomoći pri izvođenju fizikalne terapije do naprednih umjetnih šaka koje mogu hvatati, nogu koje hodaju, pa sve do punih „iron-man“ odijela, koja ljudima omogućavaju da prohodaju nakon teških oštećenja kralježnice. Roboti se koriste za ponavljajuće zadatke jer ih obavljaju brže od ljudi s istom točnošću i pritom se ne umaraju. Naprimjer, kod osoba koje su doživjele moždani udar i moraju na fizikalnu terapiju proces oporavka često je dugotrajan te crpi snagu pacijenta. Roboti u tom slučaju priskaču u pomoć kako bi pomogli u rehabilitaciji te ubrzali vrijeme oporavka.

   

  Profesor Holger Haenssle sa Sveučilišta u Heidelbergu u Njemačkoj, autor je studije koja je provela istraživanje o učinkovitosti robota CNN u dijagnosticiranju raka kože. Da bi ga uvježbali, istraživači su CNN-u pokazali više od 100.000 slika zloćudnih i dobroćudnih karcinoma kože i madeža te je pritom označena dijagnoza za svaki od njih. Nakon što su strojevi obučeni, testirali su njihovu točnost u usporedbi s točnošću 58 dermatologa iz 17 zemalja širom svijeta. Od dermatologa su zatražili da najprije postave dijagnozu malignog melanoma ili benignog madeža s dermatoskopskih slika te odluče je li potrebna operacija. Strojevi su ispravno dijagnosticirali zloćudne pojave u 95 posto slučajeva, a kod dermatologa je ta točnost bila 87 posto.

  Umjetna inteligencija danas, u vodećim bolnicama diljem svijeta, pomaže liječnicima u donošenju odluka o liječenju. Tako su roboti već prihvaćeni u analizi radioloških snimaka, a trenutačno su u tijeku pokusi u kojima umjetna inteligencija analizira pacijentove nalaze i tako predlaže što i kako leciti.

  IZUZETNA DOSTIGNUCA ROBOTIKE I VESTACKE INTELIGENCIJE NAROCITO U NEUROHIRURGIJI UZ SUPER MOCI KOJE NUDI ILON MASK USVOM NEURO CIPU SVE VISE SE PRIBLIZAVAMO STAPANJU ROBOTA (CELIKA) I LJUDI MEDJUTIM, KAO STO JE MNOGO DOKTORA JOS UVEK UBEDJENO DA BEZ LJUDSKE RUKE I LJUDSKIH MOCI NECE NIKADA BITI DOSTIGNUTO SAVRSENSTVO (I JA TAKO MISLIM) TAKO I ROBOTI  DOKTORI SVE VISE ZAUZIMAJU MESTA U BOLNICAMA. ZA SADALJUDSKA VRSTA IPAK VODI. DOKLE VIDECEMO?

  STA KAZETE BRACO KINEZI?