GDE SE SRECU BIBLIJSKO I NAUCNO TUMACENJE SVETA? DA LI JE MOGUCE DA JE NAUKA NAPOKON SAHRANILA BOGA?
Konflikt između nauke i vere ustvari ne postoji, jer je nauka samo metod kojim otkrivamo prirodu. Ona je sama po sebi neutralna i može da bude integrisana u različite poglede na svet. Mnogo je naučnika i dobitnika Nobelove nagrade koji su bili hrišćani.
Ako se neko bavi naukom, on mora da pretpostavi da je ljudski um u mogućnosti da razume prirodu i njene zakone. Ako ne postoji ništa osim materije, kako je to moguće? Ako digitron kaže da su jedan i jedan - tri, on ne krši nikakve zakone prirode, samo zakone logike. Ako je naš mozak proizvod samo igre slučaja, kretanja atoma i aktivnosti neurona u njemu, onda nemamo razloga da verujemo da je ono što mislimo ustvari istina.
Sa hrišćanskog stanovišta, mi verujemo da su ljudi više od materije, da imaju slobodu da donose odluke, da razmišljaju o sebi i o univerzumu, da stvaraju neke potpuno apstraktne koncepte i da diskutuju o njima. To je prva premisa.Druga premisa je odgovor na pitanje zašto je priroda u skaldu sa zakonima prirode. Kada je Kepler hteo da analizira kretanje planeta, bio je ubeđen da iza svega stoji racionalan Bog i zato je želeo da nađe racionalne zakone u univerzumu.e bi se svi složili sa njim, neko bi rekao da je materija haotična i da ne mora da ima racionalnu strukturu, ali je Kepler rekao "Ne, Bog je takav i ja ću to da otkrijem". Proučavao ga je šest godina vrlo ozbiljno i otkrio Keplerove zakone i sve one komplikovane odnose u kretanju planeta. I to je bila revolucija.
Materijalno, ne postoji dobar razlog zašto bi mateija poštovala matematičke principe, jer matematika je predmet uma, a materija predmet tela koja se pomeraju naokolo. Ako smo vernici, onda za to imamo dobro objašnjenje, jer verujemo da postoji um iza univerzuma. Ako postoji um iza univerzuma, um Boga, onda on koristi matematiku kao jezik da uredi zakone prirode i njenu strukturu.
Božje stvaranje prirode možemo da uporedimo sa slikom Van Goga. Možemo da pitamo, "A gde je na ovoj slici Van Gog? Onda je pogledamo i kažemo "ne vidim Van Goga na ovoj slici" i zapitamo se da li on uopšte postoji. Ali, niko ne sumnja da je sliku stvarno naslikao Van Gog.
Slično je i sa prirodom. Ako je Bog stvorio prirodu, on ne može biti njen deo, jer kako bi bio njen kreator ako je njen deo - on je iznad prirode. Ali, to ne znači da ne ostavlja tragove svog karaktera u prirodi, kao što Van Gog koristi pokrete četkice dok slika, pa iz njih možemo da protumačimo kako se osećao i koliko je vešt bio. Koristeći nauku možemo da postavimo pitanje ima li tragova inteligentnog planiranja u prirodi.Ljudi su komunikativna bića, što znači da je onaj ko nas je stvorio želeo da budemo takvi, želeo je da mislimo i da pitamo velika pitanja - koji je smisao sveta, odakle smo došli, gde idemo. Ako je Bog stvorio čitav jedan svet i ako je svemoćan, kada bi hteo mogao bi da pljese rukama i uništi svet i tada bi ljudi shvatili da postoji neko moćno biće, ali ne bi imali nikakav odnos sa njim. Ali, Bog je džentlmen, on se trudi da upozna nas lično, pa je odlučio da postane jedan od nas - Isus Hrist.oš 70-ih i 80-ih naučnici su učili sve više o univerzumu, Suncu i svetu. Dok su mislili da je svet homogen i da su sva mesta i planete iste, otkrili su da je zemlja posebna, privilegovana. Otkrili su da je svet fino podešen na visoku tempreraturu da bismo mi mogli da postojimo. Ako se to fino podešavanje promeni za nebrojivo mali deo stepena ne dobijate svemir u kom mogu da žive atomi i zvezde, sunce, pa ni ljudi. Mora da je postojao neko ko je želeo da budemo tu i da je taj neko dovoljno moćan da stvori baš takav svemir.
Biblija je napisna pre 3.000 godina, a ljudi su i tada tvrdili da svet ima početak. U poslednjem veku našli smo dokaze da je Biblija bila u pravu. Biblija ne kaže da je svet nastao na mistične načine kao što kažu grčka, rimska, egipatska i duge mitologije koje su postojale u vreme kada je ona napisana. Biblija kaže da nije sve stvoreno u isto vreme, već postoji redosled razvoja kosmosa.
Glavni razlog postojanja univerzuma je da se stvori život. Bog je zemlju stavio i na savršenu udaljenost od Sunca. Da je bliže, kao Venera, temperatura bi bila previsoka, ne bi moglo da se živi na njoj. Da smo dalje, kao na Marsu, atmosfera bi bila pretanka, pa kiseonik isparava.
Nedavno preminuli Stiven Hoking je bio otvoren u pogledu razmišljanja o Bogu. U jednoj knjizi piše da bi bilo moguće saznati um Boga, do čega niko nikada nije došao, naravno. On kaže da je mnogo toga u kosmologiji podešeno tako da ukazuje na postojanja kreatora, ali da ne možemo da budemo sigurni u to. U drugoj knjizi kaže da je Bog mrtav. Zašto to kaže i to baš u knjizi "Veliki dizajn". Ja se onda pitam ko je dizajner.oking kaže da je zakon gravitacije razlog da je sve nastalo ni iz čega, ali moje pitanje je da li je i odakle je zakon gravitacije došao. Hoking se sve vreme klackao između vere u Boga i neverovanja. Ne znam na kom stanovištu je na kraju završio. Razumem da je zbog bolesti sumnjao u Boga, ali ako nema Boga nema ni utehe za one koji pate. Ako ima Boga, sva patnja na ovom svetu je prolazna, jer uteha stiže u raju.
Pored biblijskih argumenata o postojanju Boga, postoje i logički argumenti. Prvo, to su ontološki argumenti. Najpopularniji oblik ontološkog argumenta u principu koristi pojam Boga da dokaže Božije postojanje. On počinje definicijom Boga kao „onog od koga se ništa veće ne može zamisliti.“ Potom se argumentuje da je postojanje veće od nepostojanja, i samim tim najveće biće koje se može zamisliti mora da postoji. Ako Bog ne bi postojao, onda Bog ne bi bio najveće biće koje se može zamisliti – što bi bilo suprotno samoj definiciji Boga. Drugi je teleološki argument. Teleološki argument kaže da, s obzirom da je univerzum tako veličanstveno stvoren, onda mora da postoji Božanski stvoritelj. Na primer, ako bi se zemlja nalazila samo nekoliko stotina kilometara bliže ili dalje od sunca, mnogi od oblika života koji na njoj danas postoje ne bi bili mogući. Ako bi elementi u našoj atmosferi bili samo nekoliko procenata različiti, svako živo biće na zemlji bi umrlo. Verovatnoća da se jedan molekul proteina slučajno stvori je 1 u 10243 (to je 10 praćeno sa 243 nule). Jedna ćelija se sastoji od miliona proteinskih molekula.Treći logični argument za Božije postojanje se zove kosmološki argument. Svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj univerzum i sve što je u njemu je jedna posledica. Mora da postoji nešto što je prouzrokovalo postojanje svega. U krajnjem slučaju, mora da postoji nešto „ne uzrokovano“ što je uzrokovalo nastanak svega ostalog. To nešto „neuzrokovano“ je Bog. Četvrti argument je poznat kao moralni argument. Svaka kultura u istoriji je imala neku formu zakona. Svi imaju osećaj za dobro i loše. Ubistvo, laganje, krađa i nemoralnost su skoro univerzalno neprihvatljivi. Odakle dolazi ovaj osećaj za dobro i loše ako ne od svetog Boga?
KAO I SVI CESTO SE BAVIM PITANJIMA DA LI BOG ZAISTA POSTOJI I DA LI NAUKA MOZE BAS SVE DA OBJASNI? DO DANAS ODGOVORA NEMA ALI SUTRA JE NOVI DAN. MOZDA CEMO JEDNOM IMATI TACNE ODGOVORE NA OVA 'VELIKA PITANJA'!
Konflikt između nauke i vere ustvari ne postoji, jer je nauka samo metod kojim otkrivamo prirodu. Ona je sama po sebi neutralna i može da bude integrisana u različite poglede na svet. Mnogo je naučnika i dobitnika Nobelove nagrade koji su bili hrišćani.
Ako se neko bavi naukom, on mora da pretpostavi da je ljudski um u mogućnosti da razume prirodu i njene zakone. Ako ne postoji ništa osim materije, kako je to moguće? Ako digitron kaže da su jedan i jedan - tri, on ne krši nikakve zakone prirode, samo zakone logike. Ako je naš mozak proizvod samo igre slučaja, kretanja atoma i aktivnosti neurona u njemu, onda nemamo razloga da verujemo da je ono što mislimo ustvari istina.
Sa hrišćanskog stanovišta, mi verujemo da su ljudi više od materije, da imaju slobodu da donose odluke, da razmišljaju o sebi i o univerzumu, da stvaraju neke potpuno apstraktne koncepte i da diskutuju o njima. To je prva premisa.Druga premisa je odgovor na pitanje zašto je priroda u skaldu sa zakonima prirode. Kada je Kepler hteo da analizira kretanje planeta, bio je ubeđen da iza svega stoji racionalan Bog i zato je želeo da nađe racionalne zakone u univerzumu.e bi se svi složili sa njim, neko bi rekao da je materija haotična i da ne mora da ima racionalnu strukturu, ali je Kepler rekao "Ne, Bog je takav i ja ću to da otkrijem". Proučavao ga je šest godina vrlo ozbiljno i otkrio Keplerove zakone i sve one komplikovane odnose u kretanju planeta. I to je bila revolucija.
Materijalno, ne postoji dobar razlog zašto bi mateija poštovala matematičke principe, jer matematika je predmet uma, a materija predmet tela koja se pomeraju naokolo. Ako smo vernici, onda za to imamo dobro objašnjenje, jer verujemo da postoji um iza univerzuma. Ako postoji um iza univerzuma, um Boga, onda on koristi matematiku kao jezik da uredi zakone prirode i njenu strukturu.
Božje stvaranje prirode možemo da uporedimo sa slikom Van Goga. Možemo da pitamo, "A gde je na ovoj slici Van Gog? Onda je pogledamo i kažemo "ne vidim Van Goga na ovoj slici" i zapitamo se da li on uopšte postoji. Ali, niko ne sumnja da je sliku stvarno naslikao Van Gog.
Slično je i sa prirodom. Ako je Bog stvorio prirodu, on ne može biti njen deo, jer kako bi bio njen kreator ako je njen deo - on je iznad prirode. Ali, to ne znači da ne ostavlja tragove svog karaktera u prirodi, kao što Van Gog koristi pokrete četkice dok slika, pa iz njih možemo da protumačimo kako se osećao i koliko je vešt bio. Koristeći nauku možemo da postavimo pitanje ima li tragova inteligentnog planiranja u prirodi.Ljudi su komunikativna bića, što znači da je onaj ko nas je stvorio želeo da budemo takvi, želeo je da mislimo i da pitamo velika pitanja - koji je smisao sveta, odakle smo došli, gde idemo. Ako je Bog stvorio čitav jedan svet i ako je svemoćan, kada bi hteo mogao bi da pljese rukama i uništi svet i tada bi ljudi shvatili da postoji neko moćno biće, ali ne bi imali nikakav odnos sa njim. Ali, Bog je džentlmen, on se trudi da upozna nas lično, pa je odlučio da postane jedan od nas - Isus Hrist.oš 70-ih i 80-ih naučnici su učili sve više o univerzumu, Suncu i svetu. Dok su mislili da je svet homogen i da su sva mesta i planete iste, otkrili su da je zemlja posebna, privilegovana. Otkrili su da je svet fino podešen na visoku tempreraturu da bismo mi mogli da postojimo. Ako se to fino podešavanje promeni za nebrojivo mali deo stepena ne dobijate svemir u kom mogu da žive atomi i zvezde, sunce, pa ni ljudi. Mora da je postojao neko ko je želeo da budemo tu i da je taj neko dovoljno moćan da stvori baš takav svemir.
Biblija je napisna pre 3.000 godina, a ljudi su i tada tvrdili da svet ima početak. U poslednjem veku našli smo dokaze da je Biblija bila u pravu. Biblija ne kaže da je svet nastao na mistične načine kao što kažu grčka, rimska, egipatska i duge mitologije koje su postojale u vreme kada je ona napisana. Biblija kaže da nije sve stvoreno u isto vreme, već postoji redosled razvoja kosmosa.
Glavni razlog postojanja univerzuma je da se stvori život. Bog je zemlju stavio i na savršenu udaljenost od Sunca. Da je bliže, kao Venera, temperatura bi bila previsoka, ne bi moglo da se živi na njoj. Da smo dalje, kao na Marsu, atmosfera bi bila pretanka, pa kiseonik isparava.
Nedavno preminuli Stiven Hoking je bio otvoren u pogledu razmišljanja o Bogu. U jednoj knjizi piše da bi bilo moguće saznati um Boga, do čega niko nikada nije došao, naravno. On kaže da je mnogo toga u kosmologiji podešeno tako da ukazuje na postojanja kreatora, ali da ne možemo da budemo sigurni u to. U drugoj knjizi kaže da je Bog mrtav. Zašto to kaže i to baš u knjizi "Veliki dizajn". Ja se onda pitam ko je dizajner.oking kaže da je zakon gravitacije razlog da je sve nastalo ni iz čega, ali moje pitanje je da li je i odakle je zakon gravitacije došao. Hoking se sve vreme klackao između vere u Boga i neverovanja. Ne znam na kom stanovištu je na kraju završio. Razumem da je zbog bolesti sumnjao u Boga, ali ako nema Boga nema ni utehe za one koji pate. Ako ima Boga, sva patnja na ovom svetu je prolazna, jer uteha stiže u raju.
Pored biblijskih argumenata o postojanju Boga, postoje i logički argumenti. Prvo, to su ontološki argumenti. Najpopularniji oblik ontološkog argumenta u principu koristi pojam Boga da dokaže Božije postojanje. On počinje definicijom Boga kao „onog od koga se ništa veće ne može zamisliti.“ Potom se argumentuje da je postojanje veće od nepostojanja, i samim tim najveće biće koje se može zamisliti mora da postoji. Ako Bog ne bi postojao, onda Bog ne bi bio najveće biće koje se može zamisliti – što bi bilo suprotno samoj definiciji Boga. Drugi je teleološki argument. Teleološki argument kaže da, s obzirom da je univerzum tako veličanstveno stvoren, onda mora da postoji Božanski stvoritelj. Na primer, ako bi se zemlja nalazila samo nekoliko stotina kilometara bliže ili dalje od sunca, mnogi od oblika života koji na njoj danas postoje ne bi bili mogući. Ako bi elementi u našoj atmosferi bili samo nekoliko procenata različiti, svako živo biće na zemlji bi umrlo. Verovatnoća da se jedan molekul proteina slučajno stvori je 1 u 10243 (to je 10 praćeno sa 243 nule). Jedna ćelija se sastoji od miliona proteinskih molekula.Treći logični argument za Božije postojanje se zove kosmološki argument. Svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj univerzum i sve što je u njemu je jedna posledica. Mora da postoji nešto što je prouzrokovalo postojanje svega. U krajnjem slučaju, mora da postoji nešto „ne uzrokovano“ što je uzrokovalo nastanak svega ostalog. To nešto „neuzrokovano“ je Bog. Četvrti argument je poznat kao moralni argument. Svaka kultura u istoriji je imala neku formu zakona. Svi imaju osećaj za dobro i loše. Ubistvo, laganje, krađa i nemoralnost su skoro univerzalno neprihvatljivi. Odakle dolazi ovaj osećaj za dobro i loše ako ne od svetog Boga?
KAO I SVI CESTO SE BAVIM PITANJIMA DA LI BOG ZAISTA POSTOJI I DA LI NAUKA MOZE BAS SVE DA OBJASNI? DO DANAS ODGOVORA NEMA ALI SUTRA JE NOVI DAN. MOZDA CEMO JEDNOM IMATI TACNE ODGOVORE NA OVA 'VELIKA PITANJA'!
Нема коментара :
Постави коментар