KAD KAZES NE

KAD KAZES 'NE"  ZAUSTAVLJAS BUDUCNOST?! DA LI JE SVAKO NE OPRAVDANO? IAKO JE NEKADA NEOPHODNO RECI "NE" - DEFINITIVNO NE ZNAMO STA BI BILO KAD BI REKLI "DA".
Osnovno je imati uvid u to da raditi nešto za drugoga na uštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno. Sa druge strane, uopšte nije loše uraditi nešto za sebe i pritom ne okarakterisati to kao sebično ponašanje. Treba napraviti razliku kada nešto možete a kada ne. Ukoliko su situacije hitne, normalno je da ćete ostaviti sve i pomoći u nevolji, međutim ako vam neko nešto traži konstantno i ne pita da li ste u tom trenutku slobodni da to uradite i uslovljava vas na razne načine a pritom se u tom odnosu osećate više iscrpjeno nego prijatno pravi je trenutak da kažete “NE”. Umesto razmišljanja ,,Ja sam loš ako ne uradim nešto za drugoga“  treba razmišljati ,,Niko nije ni dobar, ni loš. Svi imamo vrline i mane“ , kao i ,,Ako ne uradim nešto za drugoga ne znači da sam sebičan i da će me drugi manje voleti i ceniti“. Kada se usvoji ovakvo uverenje, druga stvar je da treba u skladu sa tim i reagovati u određenoj situaciji što iziskuje asertivni vid komuniciranja sa drugima . Dakle, kada neko zatraži pomoć a vi niste realno u situaciji da mu izađete u susret (zbog nedostaka vremena, energije, materijalnih sredstava,itd.) potrebno je to i reći na adekvatan način. U tom trenutku treba zvučati samouvereno i reći da niste u mogućnosti da ispunite to sada. Ako je osoba navikla da od vas dobija pomoć onda će to ići malo teže, odnosno neće vas shvatiti ozbiljno i navaljivaće dalje. Potrebno je da, pored osećanja krivice koje će vam se sigurno javiti, ostanete pri svojoj odluci da ne možete da isunite želju ili zahtev bliske osobe. Ako vam se nakon toga ponovo javi osećanje krivice, setite se da niste manje vredni ili sebični zato što ste to učinili i da imate pravo da se izborite za sebe i postavite “granice” drugima. Rezultat ovakvog ponašanja će biti mnogo bolji jer vas ljudi neće gledati kao automat za ispunjavanje želja već kao osobu koja ima svoje vreme i identitet a koja je pritom sprema da izađe u susret kada god je u mogućnosti.

Dosta se govori i dosta je rečeno o moći reči „da“. „Da“ podržava preuzimanje rizika, hrabrost, pristup životu otvorenog srca i značaj te reči se ne može umanjiti. Ali, „ne“ kao metalna rešetka koja zatvara prozor između nas samih i uticaja drugih, se retko slavi. To je skrivena snaga, jer se često i pogrešno protumači i teško se prihvata.

Verovatno je da mi nismo svesni snage koju crpimo iz „ne“ jer se „ne“ meša sa negativnošću. I jedno i drugo podrazumeva okret na drugu stanu, čvrsto odbijanje, ali se zapravo radi o dva različita psihološka stanja.Ne“ kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da iako interagujemo sa dosta ljudi i volimo, poštujemo i vrednujemo visoko te odnose, mi ne možemo da dozvolimo sebi da uvek budemo pod njihovim uticajem. Snaga koju izvlačimo izgovaranjem reči „ne“ je u tome da mi time jasno postavljamo granicu, što je to ujedno i dokaz zrelosti.

„Ne“ je ujedno i alat i barijera pomoću kojeg mi uspostavljamo i odžavamo naš prostor. „Ne“ kaže – „Ovo sam ja, ovo su moje vrednosti, ovo ću uraditi, ovo ne, ovako ja biram da se ponašam.“ Mi volimo druge, dajemo drugima, sarađujemo, činimo ih zadovoljnima, ali smo mi, uvek i u suštini, različite i odvojene osobe. Potrebno nam je „NE“ da izrežemo i podržimo taj naš prostor.

„Ne“ uvažava da smo mi zastupnici sopstvenih ograničenja. Za mnoge od nas ova samo-potpuna-odgovornost podrazumeva moćnu, usamljenu i veoma zrelu svest. Često joj prilazimo sa dva koraka napred i jedan ogroman unazad jer popuštamo pred ljudima koje volimo, pred siledžijama, pred našim sopstvenim porivima za još jednim pićem, za nepotrebnom kupovinom. Što se više uspevamo da čuvamo granice sopstvenih ograničenja, to smo snažniji. Snaga zahteva moć reči „ne“.

„Ne“ ima dva lica, jedno koje okrećemo ka nama samima i jedno koje okrećemo ka drugima. Borba ka jačanjem našeg unutrašnjeg „ne“, onog kojeg upućujemo unutrašnjim samo-destruktivnim impulsima, je borba sa kojom smo svi dobro upoznati. To „ne“ kontoliše naš izliv besa u vožnji ili našu potrebu za cigaretom. Zovemo ga „ne samodiscipline“.

„Ne“ koje upućujemo sami sebi dolazi od unutrašnjeg samo-upravljača čiji posao je da zadrži naše porive i upravlja našim prioritetima u granicama razuma. Tokom celog života mi praktično usavršavamo taj samo-upravljač, štelujemo ga, nadograđujemo. Nagrada koju dobijamo od usavršavanja te unutrašnje sposobnosti da kažemo „ne“, ne previše često, ali dovoljno mudro, jeste unutrašnji mir i produktivnost. Moć reči „ne“ je u tome da se isplati.

Sposobnost da „ne“ kažemo drugima se takođe razvija tokom života, počevši od prvobitnog „ne“ iz detinjstva. Svako ko je pokušao da dvogodišnjaka stavi u auto-sedište, zna na šta se misli. Kad dvogodišnjak počne da diferencira sebe, svoju volju, svoje želje od volje i želja svoje mame, on ispušta jedan, glasni, beskrajni krik: Neeeeeee! Ne ja neću da obujem te čarape, neću da jedem tu kašu, neću da idem iz parka. To iskonsko, moćno ne je originalna potvrda sebe u odnosu na druge. Nadalje tokom života, mi tražimo odgovarajući, efektivan način da napravimo tu granicu.
JOS JEDAN DOKAZ DA TREBA DA U SEBI ORZIMO STO VISE DECIJE NAIVNOSTI, RAZMISLANJA I 'SHVATANJA SVETA OKO NAS'. KAKO JE DETETU TAKO LAKO DA KAZE 'NE' ? ZATO STO SE NE PLASI POSLEDICA TE RECI ,A NI BUDUCNOSTI. KAD ODRASTEMO I NAPRAVIMO SVOJE 'VIDJENJE STVARI'  NAS OSNOVNI  POKRETAC JE STRAH ! ON NAS KOCI I PARALISE I MISLIMO DA JE UVEK I  U SVAKOJ SITUACIJI BOLJE RECI 'DA' JER  KAO TADA CE NAS OKOLINA BOLJE PRIHVATATI!
PA NIJE TAKO VERUJTE MI! CVRST STAVI 'NE' KAD JE POTREBNO SU TAKODJE NESTO STO PRAVI LJUDI CENE. A VAMA TREBAJU SAMO PRAVI LJUDI OKO VAS- ZAR NE?