SVEMOGUCI PATISPANJ BI BIO NAZIV MOJE CETVRTE KNJIGE! PRETENCIOZAN NAZIV? NE BIH REKLA. PATISPANJ JE NAJTANSTVENIJA, NAJLEPSA, NAJUKUSNIJA, NAJLADJA STVAR NA SVETU. KOLIKO SAMO NACINA IMA ZA NJEGOVO PRAVLJENJE. PO TOME JE NENADMASAN. KOLAC KOJI SE NE PRIDRZAVA STROGIH PRAVILA O SASTOJCIMA I KOLICINI ISTIH NEGO BUDI NASU KREATIVNOST. PATISPANJ JE SKORO KAO NAS GOVOR.ON NAS PREDSTAVLJA DRUGIMA!KAO I UPOTREBA PSOVKI U NASEM GOVORU. ZATO CE OVO BITI TEKST O PSOVKAMA I PATISPANJU.
Psovace ocenjuju kao nepouzdane,nedopadljive,nedruzeljubive, nevaspitane...A opet zapitajte se koliko ljudi znate koji ne psuju, koliko je pesama, filmova, knjiga bez psovki?Psovke postoje gotovo u svim kulturama (Japan je izuzetak), a većina nas ih koristi usputno i tako često da rečnik naše deca već u predškolskom uzrastu sadrži nekih 30-40 primeraka.Pisala sam vec o bogatstvu naseg jezika cak i u tom delu - psovke. I kako se stranci muce sa njima jer prevod na druge jezike jednostavno ne postoji.Pošto se takvi izrazi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, moglo bi se pretpostaviti da više nemaju moć da izazovu negativnu reakciju u sagovorniku – posebno kad su u pitanju mladi ljudi?Ili cak se mladi ljudi koji mnogo koriste psovke smatraju manje inteligentnim, sto nikako nije istina. A opet ne znaci da podrzavam ovliko psovanje, ni kod dece ni kod tinejdzera, ma uopste. Ipak psovke su nasa realnost.One su prisutne u svakodnevnom govoru kao patispanj u torti! Jedno bez drugog ne ide.A granica izmedju psovki ( kao zamenica za neke reci koje tog momenta ne mozemo da se setimo)i prostih izraza koji su zaista izreceni samo kao obicna prostota tesko je odrediti. Nekome psovanje stoji simpaticno, mladima sluzi kao dokaz pripadanja nekoj grupi,starijima za izbacivanje nervoze, a nekome zaista sluzi samo za vredjenje.Evo jednog zanimljivog rezultata iz studije o psovanju.
Učesnicima studije ponuđen je transkript fiktivnog razgovora između dve petnaestogodišnje osobe; trebalo je da zamisle da su taj razgovor čuli u prolazu, i da ocene učesnike po opštem utisku, inteligenciji, pouzdanosti, druželjubivosti, pristojnosti, i dopadljivosti. Dijalozi su ponuđeni u više verzija – dva dečaka, dve devojčice, jedan dečak i jedna devojčica. Nekada su oba govornika koristila psovke sa spiska, nekada nijedan od njih. Sve ostalo bilo je identično.
Džesika: „E, zdravo.”
Ešli: „Hej, kako si?”
Džesika: „Dobro, žurim na predavanje, ne smem da zakasnim. Znaš kakav je, sigurno će da mi sere.”
Ešli: „Što mrzim kad to rade, jebote. Samo sekundu zakasniš a odmah te drkaju.”
Džesika: „Znam, a još nas zatrpaju gradivom. Toliko imam da učim, jebote.”
Ešli: „I ja, užas. Tri kontrolna nam je najavila ona kučka.”
Defrank i Kalbo ustanovile su da studenti sve sagovornike koji psuju ocenjuju kao ne samo manje inteligentne odnosno pouzdane, već su po njima i manje dopadljivi i previše agresivni. U razgovorima između pripadnika različitih polova, žene koje psuju ocenjene su kao manje druželjubive, dok su muškarci koji psuju ocenjeni kao manje pristojni.
Ovi stavovi formirani su uprkos činjenici da skoro pola ispitanika nije smatralo da su navedene psovke naročito uvredljive. Čak i najteže rangirani izrazi („kučka“ i „jebote“) nisu ostavili jak utisak na njih, a neki ih nisu ni primetili.
„Iako ljudi ne smatraju da je upotreba ovakvog rečnika upadljivo nepristojna, on utiče na njih i formira njihovo mišljenje o sagovornicima, možda podsvesno“, Vredi istaći da se mišljenje studenata o fiktivnim tinejdžerima koji psuju možda ne može translirati na ostale segmente populacije, ali prvi utisak koji stičemo o nepoznatim osobama nije beznačajan, pa možda i ne bi bilo tako loše da svi mi pripazimo na rečnik.Sa vremenom, „ljudi su se navikli na određene psovke i u nekim situacijama ih čak očekuju“, navode naučnice. „Sa druge strane, predrasude ipak formiraju na osnovu rečnika. Izbor reči nam znači, mislili mi o tome svesno ili ne.Ako povratimo snagu psovkama, to bi moglo da spase čovečanstvo, tvrdi doktorka Ema Birn.
Tako i sa patispanjem stoje stvari. Ako stavimo previse ili premalo brasna reskiramo njegovu gnjecavost ili cak neupotrebljivost. Praviti patispanj koliko god to bilo prosto (zbog samo tri sastojka koji se stavljaju ,brasno,secer ,jaja ) ustvari prava je umetnost. Kao i kod govora. Nas vokabular moze da bude i vrlo lep i ziv i bez psovki ali i sa njima. Samo treba kao i za patispanj pravilno umesati sastojke (reci).
ZASTO BIH SVOJOJ KNJIZI DALA IMA SVEMOGUCI PATISPANJ? PATISPANJ KOJI SAM PRAVILA TOG ZIMSKOG JUTRA PRE CETIRI GODINE STVORIO MI JE SLIKU ZIVOTA ( JAJA SU SADASNJOST,SECER PROSLOST I BRASNO BUDUCNOST). PISUCI SVOJ PATISPANJ PRVIH 1000 SVAKI DAN, A ONDA SVAKI DRUGI OSTAVILA SAM SVOJOJ DECI SVOJEVRSTAN DNEVNIK I TESTAMENT I UOPSTE PRAVILA ZA ZIVOT. OTUD NJEGOVA SVEMOGUCNOST! U ZIVOTU CESTO KORISTIM PSOVKE KOJE NISAM STAVILA U SVOJE TEKSTOVE PA ISPADAM LICEMERNA. PRIZNAJEM DA PSUJEM MOZDA NEKAD I MALO PREVISE,ALI ZATO SAM MAJSTOR ZA PATISPANJ!
Psovace ocenjuju kao nepouzdane,nedopadljive,nedruzeljubive, nevaspitane...A opet zapitajte se koliko ljudi znate koji ne psuju, koliko je pesama, filmova, knjiga bez psovki?Psovke postoje gotovo u svim kulturama (Japan je izuzetak), a većina nas ih koristi usputno i tako često da rečnik naše deca već u predškolskom uzrastu sadrži nekih 30-40 primeraka.Pisala sam vec o bogatstvu naseg jezika cak i u tom delu - psovke. I kako se stranci muce sa njima jer prevod na druge jezike jednostavno ne postoji.Pošto se takvi izrazi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, moglo bi se pretpostaviti da više nemaju moć da izazovu negativnu reakciju u sagovorniku – posebno kad su u pitanju mladi ljudi?Ili cak se mladi ljudi koji mnogo koriste psovke smatraju manje inteligentnim, sto nikako nije istina. A opet ne znaci da podrzavam ovliko psovanje, ni kod dece ni kod tinejdzera, ma uopste. Ipak psovke su nasa realnost.One su prisutne u svakodnevnom govoru kao patispanj u torti! Jedno bez drugog ne ide.A granica izmedju psovki ( kao zamenica za neke reci koje tog momenta ne mozemo da se setimo)i prostih izraza koji su zaista izreceni samo kao obicna prostota tesko je odrediti. Nekome psovanje stoji simpaticno, mladima sluzi kao dokaz pripadanja nekoj grupi,starijima za izbacivanje nervoze, a nekome zaista sluzi samo za vredjenje.Evo jednog zanimljivog rezultata iz studije o psovanju.
Učesnicima studije ponuđen je transkript fiktivnog razgovora između dve petnaestogodišnje osobe; trebalo je da zamisle da su taj razgovor čuli u prolazu, i da ocene učesnike po opštem utisku, inteligenciji, pouzdanosti, druželjubivosti, pristojnosti, i dopadljivosti. Dijalozi su ponuđeni u više verzija – dva dečaka, dve devojčice, jedan dečak i jedna devojčica. Nekada su oba govornika koristila psovke sa spiska, nekada nijedan od njih. Sve ostalo bilo je identično.
Džesika: „E, zdravo.”
Ešli: „Hej, kako si?”
Džesika: „Dobro, žurim na predavanje, ne smem da zakasnim. Znaš kakav je, sigurno će da mi sere.”
Ešli: „Što mrzim kad to rade, jebote. Samo sekundu zakasniš a odmah te drkaju.”
Džesika: „Znam, a još nas zatrpaju gradivom. Toliko imam da učim, jebote.”
Ešli: „I ja, užas. Tri kontrolna nam je najavila ona kučka.”
Defrank i Kalbo ustanovile su da studenti sve sagovornike koji psuju ocenjuju kao ne samo manje inteligentne odnosno pouzdane, već su po njima i manje dopadljivi i previše agresivni. U razgovorima između pripadnika različitih polova, žene koje psuju ocenjene su kao manje druželjubive, dok su muškarci koji psuju ocenjeni kao manje pristojni.
Ovi stavovi formirani su uprkos činjenici da skoro pola ispitanika nije smatralo da su navedene psovke naročito uvredljive. Čak i najteže rangirani izrazi („kučka“ i „jebote“) nisu ostavili jak utisak na njih, a neki ih nisu ni primetili.
„Iako ljudi ne smatraju da je upotreba ovakvog rečnika upadljivo nepristojna, on utiče na njih i formira njihovo mišljenje o sagovornicima, možda podsvesno“, Vredi istaći da se mišljenje studenata o fiktivnim tinejdžerima koji psuju možda ne može translirati na ostale segmente populacije, ali prvi utisak koji stičemo o nepoznatim osobama nije beznačajan, pa možda i ne bi bilo tako loše da svi mi pripazimo na rečnik.Sa vremenom, „ljudi su se navikli na određene psovke i u nekim situacijama ih čak očekuju“, navode naučnice. „Sa druge strane, predrasude ipak formiraju na osnovu rečnika. Izbor reči nam znači, mislili mi o tome svesno ili ne.Ako povratimo snagu psovkama, to bi moglo da spase čovečanstvo, tvrdi doktorka Ema Birn.
Tako i sa patispanjem stoje stvari. Ako stavimo previse ili premalo brasna reskiramo njegovu gnjecavost ili cak neupotrebljivost. Praviti patispanj koliko god to bilo prosto (zbog samo tri sastojka koji se stavljaju ,brasno,secer ,jaja ) ustvari prava je umetnost. Kao i kod govora. Nas vokabular moze da bude i vrlo lep i ziv i bez psovki ali i sa njima. Samo treba kao i za patispanj pravilno umesati sastojke (reci).
ZASTO BIH SVOJOJ KNJIZI DALA IMA SVEMOGUCI PATISPANJ? PATISPANJ KOJI SAM PRAVILA TOG ZIMSKOG JUTRA PRE CETIRI GODINE STVORIO MI JE SLIKU ZIVOTA ( JAJA SU SADASNJOST,SECER PROSLOST I BRASNO BUDUCNOST). PISUCI SVOJ PATISPANJ PRVIH 1000 SVAKI DAN, A ONDA SVAKI DRUGI OSTAVILA SAM SVOJOJ DECI SVOJEVRSTAN DNEVNIK I TESTAMENT I UOPSTE PRAVILA ZA ZIVOT. OTUD NJEGOVA SVEMOGUCNOST! U ZIVOTU CESTO KORISTIM PSOVKE KOJE NISAM STAVILA U SVOJE TEKSTOVE PA ISPADAM LICEMERNA. PRIZNAJEM DA PSUJEM MOZDA NEKAD I MALO PREVISE,ALI ZATO SAM MAJSTOR ZA PATISPANJ!
Нема коментара :
Постави коментар