SEROTONIN,ENDORFIN,DOPAMIN, ADRENALIN - SU MOZDA NAJPOTREBNIJI HORMONI U NASEM ZIVOTU! PRVA TRI SU HORMONI SRECE ,A OVAJ CETVRTI MOZE DOVESTI DO SRECE ONDA KAD " SKOCI "!
Prema nekim istraživanjima za bolje raspoloženje treba podignuti nivo - serotonina u organizmu. Serotonin je hormon sreće. Odgovoran je za osećanje optimizma i opuštenosti; On donosi spokoj, opuštenost, optimizam i druga lepa osećanja.
Zbog manjka serotonina organizam može trpeti od raznih loših stanja kao što su bezrazložni nemir, zabrinutost, tuga i potištenost. Male količine ugljenih hidrata dovoljne su da telo pokrene vlastitu proizvodnju serotonina koji ima važnu ulogu u metabolizmu.
Serotonin utiče na raspoloženje, a njegova proizvodnja takodje zavisi od svetla. Više svetla znači i povišenu proizvodnju serotonina. Nivo serotonina u krvi u tesnoj je vezi s nivoom šećera u krvi. Ona opet zavisi od ishrane i može se na taj način i regulisati. Ugljeni hidrati putem biohemijskog mehanizma utiču na pretvaranje triptopana u belančevinama u serotonin. S nedostatkom ugljenih hidrata pada nivo serotonina, a s njim i volja.Serotonina ima u čokoladi, mleku, siru, vinu, voću...Cokolada se vekovima koristi kao afrodizijak. 80% serotonina se nalazi u našim crevima. To je odgovor na pitanje zašto se dešava da nas baš hrana čini srećnima i zašto se često ljubavni raskid prevazilazi pomoću čokolade. Aminokiselina triptofan podstiče lučenje dodatne količine hormona serotonina, koji popravlja raspoloženje. Naročito tokom jeseni i zime, usled nedostatka svetlosti, treba češće grickati čokoladu, jer se u to doba luči manje serotonina. Stručnjaci posebno preporučuju čokoladu sa lešnicima. Lešnici su bogati vitaminom B, nijacinom i natrijumom, koji blagotvorno deluju na nerve, osim toga regulišu nivo vode u organizmu.U zavisnosti od doba dana serotonin može prouzrokovati i negativna osećanja kao što je osećaj iscrpljenosti i umora. Takoðe, visok nivo serotonina može izazvati depresiju, slabu koncentraciju, pojačanu želju za hranom i poteškoće pri spavanju. Znaci, ipak oprez sa kolicinom cokolade (ugljenih hidrata).
Dopamin je neurotransmiter koji se smatra odgovornim za osećaj zadovoljstva. Da li je to različito od sreće? Zapravo, vrlo je tesno povezano. Teško da ćete biti srećni, ako u isto vreme niste zadovoljni.
Dopamin je onaj osećaj nagrade kada ste nešto završili, postigli, uradili, doživeli. To je ujedno i onaj osećaj koji vam može doneti zavisnost onog trenutka kada vidite da je zadovoljstvo lako dostižno.
Prevelik nivo dopamina može doprineti da izgubite kontakt sa realnošću, baš kao što se dešava kada ste na drogama. Tada ste skloniji rizičnijem ponašanju, agresiji i generalno ne prezate od mnogo čega, samo da biste dobili taj osećaj nagrade. Manjak ovog hormona izaziva loše raspoloženje, depresiju, nizak libido, nedostatak volje i ambicija.Dopamin je uzrok svih naših žudnji, bilo da se radi o onoj za slatkišima ili za nekim drugim vidom nagrade i zadovoljstva
Dopamin je hormon sreće samo onda kada je njegov nivo normalan. Tome težimo. U ostalim slučajevima je faktor destrukcije.
Dopamin je jedan od najvažnijih hormona, koji je odgovoran za to da li se osećamo dobro ili ne. Kada je nivo dopamina nizak, osećamo tugu i padamo pod stres, i obrnuto, kada je dopamin na visokom nivou, raspoloženi smo i srećni.
Tako da ako su nam serotonin i dopamin na normali ili cak poviseni onda smo srecni i zadovoljni! Jer zadovoljstvo i sreca nisu isto!
Endorfini, ili „hormoni sreće“, specifične su supstance koje luči šišarkasta žlezda da bi podigla prag bola, proizvela smirenje i osećaj povišenog raspoloženja (euforije).
Endorfini su veoma specifični neurotransmiteri, koji omogućuju telu (organizmu) da prevaziđe samo sebe. Primećeno je, na primer, da se oslobađaju kod intenzivnih sportskih aktivnosti, omogućujući bolje rezultate podizanjem praga bola (smanjenjem neprijatnosti). Do lučenja endorfina takođe može doći u slučaju neke povrede (nesreće), stresa, bola, bolesti, jer ove supstance omogućuju da se ova neprijatna stanja bolje podnesu.
Zbog osećaja prijatnosti koje izazivaju, neki endorfine nazivaju i „prirodnom drogom“, mada taj izraz nije sasvim na mestu, jer oni nemaju nikakve štetne efekte za naše telo, niti dovode do zavisnosti. Endorfini su sasvim prirodno sredstvo protiv potištenosti, depresije, anksioznosti i bola, koje svako od nas poseduje.
Visoke koncentracije endorfina u mozgu proizvode osećaj euforije, povećavaju osećanje zadovoljstva i suzbijaju bol, i fizički i psihički.Onda su serotonin i endorfin potpuno isti neurotransmiteri? Sto dovodi do zakljucka da cemo osecaj zadovoljstva imati kad nam skoci nivo navedenih hormona.
A sta je adrenalinom?Ovaj hormon se luči kao odgovor našeg tela na bilo koji vid stresa. Stresne situacije ili stresni događaji remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se određenim mehanizmima kompenzacije (najvažniji je lučenje adrenalina), ravnoteža ponovo uspostavlja. Pojačanom sekrecijom adrenalina nastaju promene u organizmu kao što su veliko ubrzanje rada srca, sužavanje krvnih sudova, povećanje pritiska krvi na krvne sudove, napetost čitavog organizma i niz drugih važnih promena, koje pomažu u borbi protiv stresa.Mehanizam dejstva adrenalina u našem telu razvio se evolucijom, i to u cilju zaštite organizma od opasnosti koje mogu ugroziti život. Adrenalin se luči iz nadbubrežne žlezde i zajedno sa hormonom kortizolom pokreće niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zato se i nazivaju stresni hormoni. Adrenalin sekretovan iz žlezda, putem krvi dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju. U stresnim situacijama, adrenalin deluje na jetru izazivajući povećano oslobađanje glukoze u krv, jer ona povećava energetsku spremnost našeg organizma, što je u stresnim situacijama veoma bitno.
Drugi naziv za adrenalin je epinefrin, ali i jedan i drugi naziv u osnovi znače isto i ukazuju na poreklo i položaj ovog hormona na bubregu.Adrenalinski zavisnici su osobe zavisne od ekstremnih sportova. To su većinom hiperaktivni ljudi koji neće sesti u fotelju, sem kada padnu od umora. Oni su stalno u pokretu, stalno u potrazi za novim i većim uzbuđenjima koja će aktivirati potrebnu dozu adrenalina u organizmu. U skladu sa samim nazivom, osobe zavisne od adrenalina gotovo da ne mogu živeti normalnim životom, jer njihov organizam zahteva veću i češću dozu adrenalina da bi funkcionisao normalno. Adrenalinske zavisnike odlikuje bavljenje takozvanim ekstremnim sportovima, koji bi za običnog čoveka predstavljali igranje životom. U ovu grupu sportova spadaju paraglajding, parkur, skakanje sa opasnih litica (cliff diving), penjanje uz visoke i strme stene, padobranstvo, rafting i još mnogo toga.
Tako su neki ljudi zadovoljni i srecni samo onda kad im skoci adrenalin. Mada kao i kod svakog preterivanja moze doci do ostecenja nadbubrezne zlezde koja proizvodi ovaj hormon. Mi ostali koji nismo bas ludi za povecanjem adrenalina ,zadovoljavamo se hormonima srece. Pa opet, mozda i mi nekad malo nateramo sebe da podignemo nivoe svojih hormona a ne da se zadovoljimo njihovim redovnim radom.
KAKO BILO - COVEKU SU OVI HORMONI NEOPHODNI ZA NORMALAN ZIVOT, ZDRAV I PUN SRECE! NI ADRENALIN KOJI NAM SKACE ZBOG STRESA NE MORA BITI LOS AKO ZNAMO DA GA "PRIKOCIMO"! KAO STO I HORMONE SRECE I ZADOVOLJSTVA MOZEMO DA "POTERAMO"! I ZATO HVALA MAJCI PRIRODI NA OVIM HORMONIMA, ALI ZAPAMTITE IMAMO MOC DA IH STAVIMO POD SVOJU KONTROLU DA BI JOS BOLJE SVE FUNKCIONISALO!
Prema nekim istraživanjima za bolje raspoloženje treba podignuti nivo - serotonina u organizmu. Serotonin je hormon sreće. Odgovoran je za osećanje optimizma i opuštenosti; On donosi spokoj, opuštenost, optimizam i druga lepa osećanja.
Zbog manjka serotonina organizam može trpeti od raznih loših stanja kao što su bezrazložni nemir, zabrinutost, tuga i potištenost. Male količine ugljenih hidrata dovoljne su da telo pokrene vlastitu proizvodnju serotonina koji ima važnu ulogu u metabolizmu.
Serotonin utiče na raspoloženje, a njegova proizvodnja takodje zavisi od svetla. Više svetla znači i povišenu proizvodnju serotonina. Nivo serotonina u krvi u tesnoj je vezi s nivoom šećera u krvi. Ona opet zavisi od ishrane i može se na taj način i regulisati. Ugljeni hidrati putem biohemijskog mehanizma utiču na pretvaranje triptopana u belančevinama u serotonin. S nedostatkom ugljenih hidrata pada nivo serotonina, a s njim i volja.Serotonina ima u čokoladi, mleku, siru, vinu, voću...Cokolada se vekovima koristi kao afrodizijak. 80% serotonina se nalazi u našim crevima. To je odgovor na pitanje zašto se dešava da nas baš hrana čini srećnima i zašto se često ljubavni raskid prevazilazi pomoću čokolade. Aminokiselina triptofan podstiče lučenje dodatne količine hormona serotonina, koji popravlja raspoloženje. Naročito tokom jeseni i zime, usled nedostatka svetlosti, treba češće grickati čokoladu, jer se u to doba luči manje serotonina. Stručnjaci posebno preporučuju čokoladu sa lešnicima. Lešnici su bogati vitaminom B, nijacinom i natrijumom, koji blagotvorno deluju na nerve, osim toga regulišu nivo vode u organizmu.U zavisnosti od doba dana serotonin može prouzrokovati i negativna osećanja kao što je osećaj iscrpljenosti i umora. Takoðe, visok nivo serotonina može izazvati depresiju, slabu koncentraciju, pojačanu želju za hranom i poteškoće pri spavanju. Znaci, ipak oprez sa kolicinom cokolade (ugljenih hidrata).
Dopamin je neurotransmiter koji se smatra odgovornim za osećaj zadovoljstva. Da li je to različito od sreće? Zapravo, vrlo je tesno povezano. Teško da ćete biti srećni, ako u isto vreme niste zadovoljni.
Dopamin je onaj osećaj nagrade kada ste nešto završili, postigli, uradili, doživeli. To je ujedno i onaj osećaj koji vam može doneti zavisnost onog trenutka kada vidite da je zadovoljstvo lako dostižno.
Prevelik nivo dopamina može doprineti da izgubite kontakt sa realnošću, baš kao što se dešava kada ste na drogama. Tada ste skloniji rizičnijem ponašanju, agresiji i generalno ne prezate od mnogo čega, samo da biste dobili taj osećaj nagrade. Manjak ovog hormona izaziva loše raspoloženje, depresiju, nizak libido, nedostatak volje i ambicija.Dopamin je uzrok svih naših žudnji, bilo da se radi o onoj za slatkišima ili za nekim drugim vidom nagrade i zadovoljstva
Dopamin je hormon sreće samo onda kada je njegov nivo normalan. Tome težimo. U ostalim slučajevima je faktor destrukcije.
Dopamin je jedan od najvažnijih hormona, koji je odgovoran za to da li se osećamo dobro ili ne. Kada je nivo dopamina nizak, osećamo tugu i padamo pod stres, i obrnuto, kada je dopamin na visokom nivou, raspoloženi smo i srećni.
Tako da ako su nam serotonin i dopamin na normali ili cak poviseni onda smo srecni i zadovoljni! Jer zadovoljstvo i sreca nisu isto!
Endorfini, ili „hormoni sreće“, specifične su supstance koje luči šišarkasta žlezda da bi podigla prag bola, proizvela smirenje i osećaj povišenog raspoloženja (euforije).
Endorfini su veoma specifični neurotransmiteri, koji omogućuju telu (organizmu) da prevaziđe samo sebe. Primećeno je, na primer, da se oslobađaju kod intenzivnih sportskih aktivnosti, omogućujući bolje rezultate podizanjem praga bola (smanjenjem neprijatnosti). Do lučenja endorfina takođe može doći u slučaju neke povrede (nesreće), stresa, bola, bolesti, jer ove supstance omogućuju da se ova neprijatna stanja bolje podnesu.
Zbog osećaja prijatnosti koje izazivaju, neki endorfine nazivaju i „prirodnom drogom“, mada taj izraz nije sasvim na mestu, jer oni nemaju nikakve štetne efekte za naše telo, niti dovode do zavisnosti. Endorfini su sasvim prirodno sredstvo protiv potištenosti, depresije, anksioznosti i bola, koje svako od nas poseduje.
Visoke koncentracije endorfina u mozgu proizvode osećaj euforije, povećavaju osećanje zadovoljstva i suzbijaju bol, i fizički i psihički.Onda su serotonin i endorfin potpuno isti neurotransmiteri? Sto dovodi do zakljucka da cemo osecaj zadovoljstva imati kad nam skoci nivo navedenih hormona.
A sta je adrenalinom?Ovaj hormon se luči kao odgovor našeg tela na bilo koji vid stresa. Stresne situacije ili stresni događaji remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se određenim mehanizmima kompenzacije (najvažniji je lučenje adrenalina), ravnoteža ponovo uspostavlja. Pojačanom sekrecijom adrenalina nastaju promene u organizmu kao što su veliko ubrzanje rada srca, sužavanje krvnih sudova, povećanje pritiska krvi na krvne sudove, napetost čitavog organizma i niz drugih važnih promena, koje pomažu u borbi protiv stresa.Mehanizam dejstva adrenalina u našem telu razvio se evolucijom, i to u cilju zaštite organizma od opasnosti koje mogu ugroziti život. Adrenalin se luči iz nadbubrežne žlezde i zajedno sa hormonom kortizolom pokreće niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zato se i nazivaju stresni hormoni. Adrenalin sekretovan iz žlezda, putem krvi dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju. U stresnim situacijama, adrenalin deluje na jetru izazivajući povećano oslobađanje glukoze u krv, jer ona povećava energetsku spremnost našeg organizma, što je u stresnim situacijama veoma bitno.
Drugi naziv za adrenalin je epinefrin, ali i jedan i drugi naziv u osnovi znače isto i ukazuju na poreklo i položaj ovog hormona na bubregu.Adrenalinski zavisnici su osobe zavisne od ekstremnih sportova. To su većinom hiperaktivni ljudi koji neće sesti u fotelju, sem kada padnu od umora. Oni su stalno u pokretu, stalno u potrazi za novim i većim uzbuđenjima koja će aktivirati potrebnu dozu adrenalina u organizmu. U skladu sa samim nazivom, osobe zavisne od adrenalina gotovo da ne mogu živeti normalnim životom, jer njihov organizam zahteva veću i češću dozu adrenalina da bi funkcionisao normalno. Adrenalinske zavisnike odlikuje bavljenje takozvanim ekstremnim sportovima, koji bi za običnog čoveka predstavljali igranje životom. U ovu grupu sportova spadaju paraglajding, parkur, skakanje sa opasnih litica (cliff diving), penjanje uz visoke i strme stene, padobranstvo, rafting i još mnogo toga.
Tako su neki ljudi zadovoljni i srecni samo onda kad im skoci adrenalin. Mada kao i kod svakog preterivanja moze doci do ostecenja nadbubrezne zlezde koja proizvodi ovaj hormon. Mi ostali koji nismo bas ludi za povecanjem adrenalina ,zadovoljavamo se hormonima srece. Pa opet, mozda i mi nekad malo nateramo sebe da podignemo nivoe svojih hormona a ne da se zadovoljimo njihovim redovnim radom.
KAKO BILO - COVEKU SU OVI HORMONI NEOPHODNI ZA NORMALAN ZIVOT, ZDRAV I PUN SRECE! NI ADRENALIN KOJI NAM SKACE ZBOG STRESA NE MORA BITI LOS AKO ZNAMO DA GA "PRIKOCIMO"! KAO STO I HORMONE SRECE I ZADOVOLJSTVA MOZEMO DA "POTERAMO"! I ZATO HVALA MAJCI PRIRODI NA OVIM HORMONIMA, ALI ZAPAMTITE IMAMO MOC DA IH STAVIMO POD SVOJU KONTROLU DA BI JOS BOLJE SVE FUNKCIONISALO!
Нема коментара :
Постави коментар