ZANIMLJIVO JE KAKO SU MNOGE STVARI POSTOJALE VEKOVIMA ,A ONDA SU NESTALE ZA ZADNJIH 40-50 GODINA! A STARI KOJE SU POSTOJALE U XX VEKU NESTALE SU DO 2000-TE GODINE! NOVI MILENIJUM NAM JE DONEO JEDNO POTPUNO NOVA DOBA! SAD SAMO JE PITANJE DA LI JE TO ONO DOBA PRE NASTANKA ONE PRVE LJUDSKE VRSTE? JER VREME NE POSTOJI!TAKO DA SMO MI VEROVTNO U ZABLUDA DA NESTO NESTAJE I NASTAJE!ZEMLJA KRUZI OKO SUNCA STO ZNACI DA MI ZIVIMO U KRUG! SVE SE PONAVLJA!
Sve u svemu, magično crveno dugme ne postoji kao što ne postoji ni tako moćna osoba, država ili institucija koja će jednim potezom prsta vratiti čovečanstvo trideset godina unazad, i to onih trideset godina koje su izmenile lice Zemlje više nego vekovi pre njih. Sam izvršni direktor kompanije Google nedavno je uzdrmao svetsku javnost izjavom da će internet uskoro nestati. Međutim, mislio je na novu internet realnost kada će gedžeti i internet konekcije biti svuda oko nas tako da ćemo i zaboraviti gde prestaje internet, a počinje svet bez njega.
U ovom scenariju internet ne nestaje bukvalno i nepovratno, ali nestaje potreba za njim pa i želja da bude iznova uspostavljen nakon prividnog gašenja. Jednostavno, čovečanstvo napreduje i internet postaje zastarela tehnologija.
Ovo na prvi pogled zvuči sasvim nezamislivo, ali to ne znači i da je neverovatno. Kada bismo mogli zamisliti kako će svet izgledati za hiljadu godina ne bismo morali da čekamo da prođe tih hiljadu godina. Mogli bismo živeti u budućnosti upravo sada.
Sve odbačene tehnologije i mašine nekada su bile nove, mlade, vitalne i obećavajuće. U jednom trenutku u istoriji parna mašina bila je poslednja reč tehnike, a kasnije i šuštavi radio aparat. Jedina konstanta u ljudskoj istoriji je promena i od nje ništa nije izuzeto.
Ako vam je teško da zamislite ovaj scenario, pokušajte da zamislite neku vanzemaljsku civilizaciju, milionima godina stariju od naše. Sigurno ne pomišljate kako još uvek nisu izumeli internet? Ali takođe vam je teško da poverujete u to da su ipak makar jedan stupanj ispred nas, šta god to bilo i kako god to izgledalo.
Od nastanka interneta, sa razvojem njegovih mogućnosti razvija se i tamna strana virusa i drugih sajber oružja koja oštećuju programe i uništavaju podatke. Naravno, istovremeno se razvijaju i sredstva za odbranu od takvih oružja.
Međutim, šta bi se desilo kada bi čitav svet međusobno zaratio na virtuelnom nivou?
Koliko dugo bi internet kakav poznajemo izdržao?
Iako na prvi pogled sve zvuči kao benigni sukob na nivou mrežne video-igre, stvar je mnogo ozbiljnija. Ono što nije rođeno na internetu, bar je skladišteno na njemu. Čitava ljudska kultura i opstanak čovečanstva u ogromnoj meri zavise od internet baze podataka. Uništenjem interneta došlo bi do uništenja ljudskog znanja, što bi bilo strašnije od spaljivanja bilo koje svetske biblioteke. Čovečanstvo bi se istog trenutka našlo u ogromnom problemu koji bi doveo u pitanje njegov opstanak.ko ostavimo sajber ratovanje po strani, čovečanstvo još ima obilje mogućnosti za konačan nestanak. Može to biti globalni atomski rat ili neka vrsta kataklizme. Šta bi se onda desilo sa internetom?
Prema ovom scenariju, internet nestaje nekoliko godina ili čak vekova nakon nestanka čovečanstva jer više nema ljudi koji mogu opsluživati sisteme koji omogućavaju njegovo funkcionisanje.
Međutim, jednako je moguća i druga mogućnost po kojoj će internet vremenom razviti sposobnost da bude samoodrživ. U tom slučaju, on više neće ni zavisiti od čoveka nego će moći da nastavi da postoji na neki svoj način, čak i kada više na Zemlji ne bude nijednog ljudskog bića.ako svi doživljavamo internet kao virtuelni sistem, on je još uvek potpuno zavisan od svoje materijalne osnove. Sateliti učestvuju u internet saobraćaju, ali istina je da se 99% svetskog saobraćaja obavlja preko fiber optičkih kablova koji poput nervnog sistema omrežuju dna svetskih mora i okeana. Pre nekoliko godina presecanje jednog kabla u Mediteranu izazvalo je prekid interneta na većem delu bliskog istoka, između ostalog i u Indiji gde se nalaze operativna odeljenja najjačih zapadnih kompanija, što je dovelo do velikih ekonomskih problema. Naravno, u pitanju je bilo manje oštećenje. Zamislite situaciju u kojoj sinhronizovano stradaju optički kablovi širom sveta i dolazi do globalnog kolapsa komunikacija, bankarstva, ekonomije i svih sistema koji su na bilo kakav način povezani sa internetom. Sasvim obični optički kablovi kriju u sebi tajne i bezbednost naizgled neopipljivih internet realnosti.
Način na koji je sve povezano u globalnu mrežu u potpunosti oponaša žive sisteme, gde je svaki deo podređen celini, a celina opstaje jedino kroz interakciju svih svojih delova. U skladu sa tim se pojavljuje i kontradiktoran odgovor − internet ne poseduje niko, ali svako poseduje jedan njegov deo. Svaki vaš uređaj preko kojeg se povezujete sa internetom − telefon, tablet, računar, sastavni je deo globalne internet mreže čiji suvlasnik samim tim postajete.
„Celina je veća od sume svojih delova”, zaključio je Aristotel mnogo pre nego što je svet ugledao globalne mreže autoputeva, elektrodistribucione mreže i internet. Internet prihvata kao deo sebe svaki novi uređaj koji se poveže na njega i ujedno usvaja nove veštine, mogućnosti i znanja, što je takođe karakteristika ljudskog mozga.
Jedino zahvaljujući svojoj organskoj strukturi, internet uspeva da prati sve društvene promene i prilagođava se svakom društvu i kulturi ponaosob. On se razvija i menja u skladu sa svojom vitalnom snagom i savršeno se uklapa u svakodnevicu običnih ljudi bilo gde u svetu, kao i u forme funkcionisanja društva i međusobne komunikacije ljudi.Obrazovanje je osnova napretka svakog društva. Razvoj informacionih tehnologija odavno je počeo da unapređuje i metode savremenog učenja, kao što je učenje na daljinu. Prema predviđanjima studije o uticaju IT-ja na život 2025. godine, obrazovanje će postati globalna internet kategorija dostupna svima. Razvoj online platformi za učenje na daljinu napreduje ogromnim koracima! Očekuje se da do 2025. godine nivo online nastavnih metoda napredovati i dalje, do te mere da će u većini segmenata učenje na daljinu biti bolje od tradicionalne nastave u učionici!Živimo u vremenu u kojem se tehnologija vrednuje ne samo po uređajima već po doživljaju koji nam pruža”, kaže Karlin.
Npr. upoznavanje ljudi je zauvek promenjeno sa pojavom interneta. Bilo da je to društvena mreža ili vebsajt za traženje ljubavnih partnera, korisnici su izloženi daleko većoj grupi ljudi nego ikada ranije. To je još jedna od dobrobiti tehnologije, smatra Sem Jagan, koji je bio na čelu nekoliko vebsajtova za upoznavanje.
“Svaki treći brak počne upoznavanjem na internetu, i ti brakovi i veze su mnogo raznovrsniji nego kod onih koji se ne upoznaju tako. Mislim da je to dobro za svet”.
Treća pozitivna odlika tehnologije – platforma za učenike koja nije postojala pre nekoliko decenija.
“Deca na neverovatan način koriste tehnologiju kako bi izrazili svoju kreativnost. To je mesto gde sam zadovoljna mladim ljudima”, kaže Birč.
Ali to uzbuđenje je pomešano sa strahom od tehnologije kod mnogih roditelja.
“Duboko u nama se javlja pitanje, šta se dešava u mozgovima naše dece? U kakve će ljude da izrastu? Zaista, kako ćemo da upravljamo ovim svetom sa detetom koje počne da koristi tehnologiju sa 2 do 4 godine”, pita se Linda Birč.
Istraživanja pokazuju da previše vremena provedeno na kompjuteru ili internetu može loše da utiče na osnovno ponašanje u društvu.
“U proteklih 30 godina smo na svaki poznati način merili empatiju među studentima, i zabeležili smo pad od 40 odsto”, kaže naučnica Šeri Turkl.
Turkl, stručnjak za društvene nauke, objašnjava da se empatija uči i razvija kada ljudi razgovaraju uživo. Tehnologija, kaže ona, ima još loših uticaja na ponašanje.
“Toliko smo navikli na konstantnu stimulaciju jer stalno imamo telefon, da gubimo sposobnost za samoću, a samim tim i za razmišljanje o sebi, kao i samodovoljnost”, smatra Turkl.
Ova debata sigurno neće uskoro da se završi, baš kao ni razvoj tehnologije, što će otvoriti nova pitanja o tome koji je najbolji način za ljude, koji su u svojoj srži društvena bića – da koriste tu tehnologiju.
I TAKO DA NE BI ISLI U SVE SEGMENTE ZIVOTA JER U SVAKOM JE TEHNOLOGIJA ZADRZACEMO SE NA OBRAZOVANJU I KOMUNIKACIJAMA JER JE TO JEDINI NACIN DA BUDEMO UVEK "U TOKU" - DA BUDEMO STALNO INFORMISANI! NARAVNO DA SE RAZVOJEM TEHNOLOGIJE GUBE LJUDSKE OSOBINE POPUT EMPATIJE ,ALI TO JE CENA KOJU MORAMO DA PLATIMO!
TEHNOLOGIJA JE TU- SVUDA OKO NAS - I U NAMA ZAR NE? I ZATO ZAL` ZA MNOGIM STVARIMA KOJE SMO IZGUBILI VISE NEMA SMISLA! HAJDE DA VERUJEMO DA SMO NAPRETKOM TEHNOLOGIJE DOBILI MNOGO, CAK TOLIKO MNOGO DA SE VRACAMO NA POCETAK CIVILIZACIJE????
Sve u svemu, magično crveno dugme ne postoji kao što ne postoji ni tako moćna osoba, država ili institucija koja će jednim potezom prsta vratiti čovečanstvo trideset godina unazad, i to onih trideset godina koje su izmenile lice Zemlje više nego vekovi pre njih. Sam izvršni direktor kompanije Google nedavno je uzdrmao svetsku javnost izjavom da će internet uskoro nestati. Međutim, mislio je na novu internet realnost kada će gedžeti i internet konekcije biti svuda oko nas tako da ćemo i zaboraviti gde prestaje internet, a počinje svet bez njega.
U ovom scenariju internet ne nestaje bukvalno i nepovratno, ali nestaje potreba za njim pa i želja da bude iznova uspostavljen nakon prividnog gašenja. Jednostavno, čovečanstvo napreduje i internet postaje zastarela tehnologija.
Ovo na prvi pogled zvuči sasvim nezamislivo, ali to ne znači i da je neverovatno. Kada bismo mogli zamisliti kako će svet izgledati za hiljadu godina ne bismo morali da čekamo da prođe tih hiljadu godina. Mogli bismo živeti u budućnosti upravo sada.
Sve odbačene tehnologije i mašine nekada su bile nove, mlade, vitalne i obećavajuće. U jednom trenutku u istoriji parna mašina bila je poslednja reč tehnike, a kasnije i šuštavi radio aparat. Jedina konstanta u ljudskoj istoriji je promena i od nje ništa nije izuzeto.
Ako vam je teško da zamislite ovaj scenario, pokušajte da zamislite neku vanzemaljsku civilizaciju, milionima godina stariju od naše. Sigurno ne pomišljate kako još uvek nisu izumeli internet? Ali takođe vam je teško da poverujete u to da su ipak makar jedan stupanj ispred nas, šta god to bilo i kako god to izgledalo.
Od nastanka interneta, sa razvojem njegovih mogućnosti razvija se i tamna strana virusa i drugih sajber oružja koja oštećuju programe i uništavaju podatke. Naravno, istovremeno se razvijaju i sredstva za odbranu od takvih oružja.
Međutim, šta bi se desilo kada bi čitav svet međusobno zaratio na virtuelnom nivou?
Koliko dugo bi internet kakav poznajemo izdržao?
Iako na prvi pogled sve zvuči kao benigni sukob na nivou mrežne video-igre, stvar je mnogo ozbiljnija. Ono što nije rođeno na internetu, bar je skladišteno na njemu. Čitava ljudska kultura i opstanak čovečanstva u ogromnoj meri zavise od internet baze podataka. Uništenjem interneta došlo bi do uništenja ljudskog znanja, što bi bilo strašnije od spaljivanja bilo koje svetske biblioteke. Čovečanstvo bi se istog trenutka našlo u ogromnom problemu koji bi doveo u pitanje njegov opstanak.ko ostavimo sajber ratovanje po strani, čovečanstvo još ima obilje mogućnosti za konačan nestanak. Može to biti globalni atomski rat ili neka vrsta kataklizme. Šta bi se onda desilo sa internetom?
Prema ovom scenariju, internet nestaje nekoliko godina ili čak vekova nakon nestanka čovečanstva jer više nema ljudi koji mogu opsluživati sisteme koji omogućavaju njegovo funkcionisanje.
Međutim, jednako je moguća i druga mogućnost po kojoj će internet vremenom razviti sposobnost da bude samoodrživ. U tom slučaju, on više neće ni zavisiti od čoveka nego će moći da nastavi da postoji na neki svoj način, čak i kada više na Zemlji ne bude nijednog ljudskog bića.ako svi doživljavamo internet kao virtuelni sistem, on je još uvek potpuno zavisan od svoje materijalne osnove. Sateliti učestvuju u internet saobraćaju, ali istina je da se 99% svetskog saobraćaja obavlja preko fiber optičkih kablova koji poput nervnog sistema omrežuju dna svetskih mora i okeana. Pre nekoliko godina presecanje jednog kabla u Mediteranu izazvalo je prekid interneta na većem delu bliskog istoka, između ostalog i u Indiji gde se nalaze operativna odeljenja najjačih zapadnih kompanija, što je dovelo do velikih ekonomskih problema. Naravno, u pitanju je bilo manje oštećenje. Zamislite situaciju u kojoj sinhronizovano stradaju optički kablovi širom sveta i dolazi do globalnog kolapsa komunikacija, bankarstva, ekonomije i svih sistema koji su na bilo kakav način povezani sa internetom. Sasvim obični optički kablovi kriju u sebi tajne i bezbednost naizgled neopipljivih internet realnosti.
Način na koji je sve povezano u globalnu mrežu u potpunosti oponaša žive sisteme, gde je svaki deo podređen celini, a celina opstaje jedino kroz interakciju svih svojih delova. U skladu sa tim se pojavljuje i kontradiktoran odgovor − internet ne poseduje niko, ali svako poseduje jedan njegov deo. Svaki vaš uređaj preko kojeg se povezujete sa internetom − telefon, tablet, računar, sastavni je deo globalne internet mreže čiji suvlasnik samim tim postajete.
„Celina je veća od sume svojih delova”, zaključio je Aristotel mnogo pre nego što je svet ugledao globalne mreže autoputeva, elektrodistribucione mreže i internet. Internet prihvata kao deo sebe svaki novi uređaj koji se poveže na njega i ujedno usvaja nove veštine, mogućnosti i znanja, što je takođe karakteristika ljudskog mozga.
Jedino zahvaljujući svojoj organskoj strukturi, internet uspeva da prati sve društvene promene i prilagođava se svakom društvu i kulturi ponaosob. On se razvija i menja u skladu sa svojom vitalnom snagom i savršeno se uklapa u svakodnevicu običnih ljudi bilo gde u svetu, kao i u forme funkcionisanja društva i međusobne komunikacije ljudi.Obrazovanje je osnova napretka svakog društva. Razvoj informacionih tehnologija odavno je počeo da unapređuje i metode savremenog učenja, kao što je učenje na daljinu. Prema predviđanjima studije o uticaju IT-ja na život 2025. godine, obrazovanje će postati globalna internet kategorija dostupna svima. Razvoj online platformi za učenje na daljinu napreduje ogromnim koracima! Očekuje se da do 2025. godine nivo online nastavnih metoda napredovati i dalje, do te mere da će u većini segmenata učenje na daljinu biti bolje od tradicionalne nastave u učionici!Živimo u vremenu u kojem se tehnologija vrednuje ne samo po uređajima već po doživljaju koji nam pruža”, kaže Karlin.
Npr. upoznavanje ljudi je zauvek promenjeno sa pojavom interneta. Bilo da je to društvena mreža ili vebsajt za traženje ljubavnih partnera, korisnici su izloženi daleko većoj grupi ljudi nego ikada ranije. To je još jedna od dobrobiti tehnologije, smatra Sem Jagan, koji je bio na čelu nekoliko vebsajtova za upoznavanje.
“Svaki treći brak počne upoznavanjem na internetu, i ti brakovi i veze su mnogo raznovrsniji nego kod onih koji se ne upoznaju tako. Mislim da je to dobro za svet”.
Treća pozitivna odlika tehnologije – platforma za učenike koja nije postojala pre nekoliko decenija.
“Deca na neverovatan način koriste tehnologiju kako bi izrazili svoju kreativnost. To je mesto gde sam zadovoljna mladim ljudima”, kaže Birč.
Ali to uzbuđenje je pomešano sa strahom od tehnologije kod mnogih roditelja.
“Duboko u nama se javlja pitanje, šta se dešava u mozgovima naše dece? U kakve će ljude da izrastu? Zaista, kako ćemo da upravljamo ovim svetom sa detetom koje počne da koristi tehnologiju sa 2 do 4 godine”, pita se Linda Birč.
Istraživanja pokazuju da previše vremena provedeno na kompjuteru ili internetu može loše da utiče na osnovno ponašanje u društvu.
“U proteklih 30 godina smo na svaki poznati način merili empatiju među studentima, i zabeležili smo pad od 40 odsto”, kaže naučnica Šeri Turkl.
Turkl, stručnjak za društvene nauke, objašnjava da se empatija uči i razvija kada ljudi razgovaraju uživo. Tehnologija, kaže ona, ima još loših uticaja na ponašanje.
“Toliko smo navikli na konstantnu stimulaciju jer stalno imamo telefon, da gubimo sposobnost za samoću, a samim tim i za razmišljanje o sebi, kao i samodovoljnost”, smatra Turkl.
Ova debata sigurno neće uskoro da se završi, baš kao ni razvoj tehnologije, što će otvoriti nova pitanja o tome koji je najbolji način za ljude, koji su u svojoj srži društvena bića – da koriste tu tehnologiju.
I TAKO DA NE BI ISLI U SVE SEGMENTE ZIVOTA JER U SVAKOM JE TEHNOLOGIJA ZADRZACEMO SE NA OBRAZOVANJU I KOMUNIKACIJAMA JER JE TO JEDINI NACIN DA BUDEMO UVEK "U TOKU" - DA BUDEMO STALNO INFORMISANI! NARAVNO DA SE RAZVOJEM TEHNOLOGIJE GUBE LJUDSKE OSOBINE POPUT EMPATIJE ,ALI TO JE CENA KOJU MORAMO DA PLATIMO!
TEHNOLOGIJA JE TU- SVUDA OKO NAS - I U NAMA ZAR NE? I ZATO ZAL` ZA MNOGIM STVARIMA KOJE SMO IZGUBILI VISE NEMA SMISLA! HAJDE DA VERUJEMO DA SMO NAPRETKOM TEHNOLOGIJE DOBILI MNOGO, CAK TOLIKO MNOGO DA SE VRACAMO NA POCETAK CIVILIZACIJE????
Нема коментара :
Постави коментар