HEJTERI I SAMOSVESNOST

 HEJTERI MRZE I TO SVE. SA RAZLOGOM ILI BEZ SVEJEDNO. HEJTERI MRZE NA DALJINU. SASVIM DRUGA PRICA JE AKO MORATE DA KOMUNICIRATE SA OSOBOM KOJA VAS NERVIRA ILI JE BAS MRZITE.TU MORATE DATI SVE OD SEBE DA NE POKAZATE OSECANJA.

PA hajdemo redom. Pocnimo od hejtera.

‘Gledanje iz mržnje’, što Oksfordova katedra za jezike definiše kao ‘gledanje zarad uživanja u ismevanju i kritikovanju’. U pitanju je pravi i popularni trend. Emily in Paris, na primer, je obično predmet podsmeha na društvenim mrežama, ali je takođe i jedna od Netfliksovih najgledanijih serija (Preko 58 miliona domaćinstava je počelo da gleda ovu seriju u prvih 28 dana njenog prikazivanja), sa trećom sezonom u pripremi.  

Ispada da mnogi od nas vole da mrze. I uz popularnost društvenih mreža, ovo se prenosi i na ljude koje pratimo. Ne možeš da prestaneš da gledaš TikTokera koga mrziš? To je praćenje iz mržnje.

“Oduvek su postojali načini za ovo mrženje iz daleka”, kaze  DžejAr Ilegen, klinički psiholog. “Mržnja o kojoj sada pričamo je više usmerena javnom sadržaju, javnim ličnostima i tako dalje”.

Ilegen je objasnio da je praćenje iz mržnje novija faza razvoja, koja javne ličnosti češće suočava sa istinom. Ali ponekad, ovo može da se odnosi i na prijatelje koji su, iz nekog razloga, mnogo dosadniji na internetu. Posmatranje ovih ljudi može da izazove mnogo burnije reakcije od samo prevrtanja očima. Možda će vas naterati da ih podsmevate, da osetite transfer blama, ili da viknete: “Šta on misli ko je on???” Ali opet, nastavljamo da ih pratimo.

Zašto onda teramo sebe da se ovako osećamo? I zašto su gledanje iz mržnje i praćenje iz mržnje toliko primamljivi? Ilegen kaže da sada ova pitanja možemo da pogledamo iz ugla biopsihologije, koja nam pomaže da razumemo biološke, psihološke i sociološke faktore nekog fenomena.

Evo zašto toliko uživamo u mržnji.

Mržnja, ljubav i uživanje su jake emotivne reakcije. I ponekad, kada očekujemo snažnu emotivnu reakciju čak i kad nema pretnje, naš mozak proizvodi neurotransmitere”, Ilegen objašnjava.

Ovi neurotransmiteri su uglavnom seratonin, dopamin i oksitocin, poznati kao ‘srećni hormoni’ koji izazivaju pozitivna osećanja. Ovo objašnjava zašto je mržnja tako dobar osećaj sa psihološke strane. Na primer, Netfliks je izvestio o povećanoj popularnosti rijaliti programa u nekoliko zemalja tokom

Na psihološkom nivou, Ilegen kaže da nas gledanje iz mržnje i praćenje iz mržnje mogu navesti na poređenje sa onim što gledamo, što može učiniti da se osećamo bolje ili gore. Možemo ovo da radimo sa likovima iz serija ili filmova, ali društvene mreže su postale glavni izvor ovoga, pošto su ljudi prirodno skloni voajerizmu. U navici nam je da kopamo po tuđim životima, i samim tim da se međusobno poredimo.

Postoje dva načina na koje se poredimo, Ilegen kaže. Poređenje u odnosu na bolje je kada poredimo sebe sa ljudima kojima je očigledno bolje u životu. Ovo može da izazove ljubomoru, koja dalje izaziva mržnju kao metod samoodbrane. “Oh, ovoj osobi ide bolje? Pa meni se ne sviđa šta oni rade.”

Sa druge strane, poređenje u odnosu na gore je kada poredimo sebe sa ljudima kojima je očigledno gore, ili čije objave mogu da u nama izazovu transfer blama ili gnar koji nam je svima jako dobro poznat. Kao da gledate saobraćajku - neprijatno je, ali opet se bolje osećate zbog sebe. “Barem to nisam

Koliko često nakon gledanja užasne serije odete na internet i čitate tvitove? Možda čak i iskažete mržnju na forumu posvećenom pljuvanju te serije. Ili možda, pozovete prijatelje da gledaju sa vama. 

“Mislim, zabavno je mrzeti ljude zajedno’”, Ilegen kaže. “Može se reći da imate zajedničkog neprijatelja.

Druga istraživanja pokazuju da su ljudi srećniji kada su u stanju da osete emocije, čak iako su one neprijatne. Ako naiđete na post devojke koja ‘nije kao ostale’ kako pleše uz pesmu Jiggle Jiggle na primer, bolje biste se osećali da bacite telefon o zid. Ovo je iz istog razloga zbog kog je usiljena pozitivnost loša - zato što potiskujemo osećanja koja moramo da osetimo. Nema ničeg oslobađajućeg ako kažemo: “Pa, ona stvarno dobro pleše!”“Možemo i reći da ponovno proživljavanje ovih osećanja može postati zavisnost, zato što je tako dobar osećaj na emotivnom nivou”, Ilegen kaže.

To je jedan od razlog zbog kojeg se ljudi okupljaju da beskonačno gledaju The Room, koji je proglašen ‘Građaninom Kejnom loših filomva’, da recituju besmisleni scenario i gađaju ekran kašikama. 

Ogovaranje, kaže Ilegen, takođe zbližava ljude - iskustvo koje je neophodno za formiranje društva. Antropolozi i istoričari su odavno zaključili da je tračarenje ‘lepak koji drži naše društvo zajedno’. Neki ljudi shvataju ovo veoma ozbiljno i povežu telefon sa TV ekranom kako bi sa prijateljima zajedno mogli da gledaju Instagram priče ljudi koje ne podnose.

Ilegen kaže da to zavisi. Postoje dve vrste mrzitelja u ovoj situaciji - oni koji nalete na loš sadržaj i zamrze ga, i oni koji nađu nešto da mrze bez obzira na sadržaj. Ukoliko ste deo prve grupe ljudi, ne brinite, “mržnja je validna”, kaže Ilegen.

U svetu koji ceni izvrsnost i uspeh, normalno je kritikovati sadržaj koji je besramno ispod standarda, u najmanju ruku. Isto se može reći za ono što vidite na društvenim mrežama.

“Razlog zbog kojeg mnogo ljudi oseti gnar jeste zato što je nekad ono što ljudi rade na internetu, ono što projektuju na svoje javno postojanje poprilično idiotski”, Ilegen kaže. “Na društvenim mrežama uglavnom postoji očekivanje da će sadržaj biti samosvestan. Drugim rečima, osvrnite se na svoj položaj, i budite svesni situacije u kojoj se nalazite pre nego što postavite nešto.”

Ilegen kaže da je takođe bitno šta radite sa tom mržnjom koju osećate. Da li ste dovoljno samosvestni da priznate da se osećate loše povodom sebe i treba vam nešto da vas razveseli, ili ste se nameračili da uništite karijeru ovoj osobi?

Mržnja postaje nezdrava kada postanete mrska osoba, kada vam drugi deluju neiskreno iako to nije slučaj, ili kada neopravdano krenete sa mrskim komentarima. Ukoliko je to slučaj, onda je možda dobra ideja da napravite pauzu od društvenih mreža. 

Ali dobre vesti: potpuno je normalno mrzeti. Nekad nam je samo dosadno i želimo da osetimo nešto. 

Teške situacije i neprijatni ljudi su deo života, i koliko god vam se prevrće želudac, nekad je sve što možete da uradite to da nađete način da se sa njima nosite naljbolje što umete.

Ali, nekada se jednostavno dogodi situacija kada ne možete da se obuzdate, kada uradite stvari zbog kojih ćete se kajati.

Ovo je deo gde na scenu stupa to da znate ko ste i šta ste.

Samosvesnost se može definisati kao ”sposobnost da se fokusiramo na sebe i kako dela, misli ili emocije preovladaju stvarne stavove”. To umeće možda može da vam pomogne da se snađete u raznim situacijama, od donošenja životnih odluka do postavljanja realnih ciljeva.

U slučaju neprijatnih situacija i ljudi, samosvesnost vas može obuzdati tako da ne radite stvari zbog kojih možda budete žalili. Najvažnije, pomoći će vam da postanete majstor toga da vas ništa ne dotiče.

“Samosvest može pomoći osobi da postane majstor u kontrolisanju situacije zato što je svesna kakve joj mogu biti reakcije i toga kakvi su mogući odgovoro na situaciju. Može napraviti situaciju u kojoj se nalazi druga osoba jasnijom”,. Geštalt terapeut se specijalizuje u podizanju ljudske svesti, slobode i orijentacije.

Eksperti kažu da nas pre svega uznemiravaju “teški” ljudi ili situacije koje su ispod naših očekivanja.

“Ako pokušate da razumete zašto ste neprijatni prema nekim ljudima, bolje ćete shvatiti svoje standarde i kada ih drugi ne ispunjavaju i kako bi to trebali da urade. Ali ako se udubite, shvatićete da ta očekivanja dopiru iz nas”, kaže Migel Bermundo, lajfkouč.

“Prihvati da te ljudi neće uvek tretirati onako kako želiš”, nastavlja “Izaberi na koga možeš da računaš za određene stvari”.

Lako je izgubiti kontrolu u momentu. Možda naiđeš na neprijatnog prodavca, ili te uznemiri komentar kolege. Najbolji način da regulišeš situaciju je da oslušneš sebe pre nego što reaguješ.

“Trenutak na koji obratiš pažnju i identifikuješ osećanje koje budi u tebi, odjednom izgubi svoju moć da te pormeti, zato što jasno vidiš uzroke,” kaže Anna Manakastakis, joga instruktorka.

“Ono što spoznaja sebe čini jeste da preusmerava pažnju na tebe, vraća ti moć uglavnom zato što si ti jedini ko može da je kontroliše. Ne možeš narediti nekome kako da se ponaša,” Manalastas kaže, dodajući to da ponekad, namera tog ko te potresao ne mora nužno da bude loša.

Bermundo dodaje da je jedina stvar koja je zapravo pod našom kontrolom jeste to kako ćemo da reagujemo, i da malo svesti o samom sebi može pomoći da ostanemo opušteni, bez obzira ko je pred nama.

Nemoj potcenjivati moć dubokog udaha. Manalastas tvrdi da je disanje “najednostavniji, najpristupačniji način da se smiriš”. Prema Hernaniju, takođe je jedan od najboljih regulatora emocija. Kada doživimo strah ili anksioznost, ritam disanja se promeni.

“Kako bi se emotivno regulisali, stabilizujte disanje. Naravno, morate da ih ustalite. Možeš da brojiš svaki treći, šesti ili deveti - od tebe zavisi”, kaže Hernani.

“Problem je što zaboravimo kako da dišemo i reagujemo na situacije. Lako se uspaničimo i irititaju nas situacije sa kojim ne znamo kako da se nosimo.”

Spoznaja sebe je ujedno vežba i tela i uma. To kako se osećamo se manifestuje na fizički izgled, kao što i sve što radimo sa telom utiče na osećanja iznutra.

“Trebalo bi da prepoznaš uznemirenost i u isto vreme budeš svestan njenog uzroka”, Hernani kaže.

Zbog toga fizičke vežbe koje se fokusiraju na disanje i pokret poput joge utiču na dobro stanje svesti.“Fizička pokretljivost nas podseća na duboku vezu između uma i tela”, kaže Manalastas. “Ako pokušaš da smiriš telo, stvaraš fizički i psihički prostor.”

U svakom pokušaju ka samoosvećenosti, reflekcija je ključna. Bermundo savetuje dva nivoa reflekcije: primarni i sekundarni. Primarni uključuje razmišljanje o situaciji, sekundarni ide korak više sa razmišljanjem o ličnom shvatanju situacije.

“Malo je ljudi koji pokušavaju da razumeju način na koji razmišljaju. Zašto reaguju na određen način? Zašto su uznemireni? To su pitanja koja pomažu sa sekundarnom reflekcijom”, kaže Bermundo.

Kako god bilo, Hernani upozorava da bi samoreflekcija mogla a otvori konzervu sa crvima, zbog čega se neki ljudi trude da je izbegnu. Ako je slučaj takav, Hernani preporučuje da potražite pomoć vodiča- prijatelja ili terapeuta- koji može da iskopa neželjene misli.

“Jedan od načina da se probijete jeste da razumete koliko vas trenutno stanje misli košta”, rekao je Bermundo.

Ako ste ozbiljni u nameri da postanete svesniji samog sebe, možete zatražiti pomoć od prijatelja ili porodice da vas opomenu kada se ponašate loše ili se prepustite lošim navikama.“Kontekest je ključan kod situacije”, Bermundo kaže. Što više razumete način na koji funkcionišete, više će vam biti jasnije kako da se nosite sa situacijom. “Normalno, kada ste blagi prema ljudima, dajete im prostora da budu svoji u vašem prisustvu”, zaključuje on.

SVEJEDNO DA LI STE HEJTER ILI STE TRACARA ILI JEDNOSTAVNO  LICNI ZIVOT ZA VAS NEMA CARI KAO TUDJI ZIVOTI IPAK SE OGRANICITE. SVE KAD JE PREVISE MOZE DA NAM NASKODI. SAMOSVESNOST JE TAKO TESKO IZGRADITI. MOZDA I NAJTEZE JER NAS TERA DA SEBE DOBRO UPOZNAMO

 HEJTERI TO SIGURNO NE ZELE PA JE I NJIHOVA SAMOSVESNOST VRLO NISKA.

ZATO ETO JEDNA DOBRA KONSTATACIJA AKO SI SAMOSVESTAN NISI HEJTER. I KO ZNA ZASTO JE TO U STVARI DOBRO.