CRNA HRONIKA

 JASNO VAM JE DA SMO MILJUDI MNOGO CUDNI. NIJEDAN LEPDOGADJAJ NE PRODAJE NOVINE STO BI REKLI.TAKO DANE POSTOJI MEDIJSKI PROSTOR KOJI NEMA 'CRNUHRONIKU'. SVI TO RADIMO MA KOLIKO SE BORIMO PROTIV TOGA. POKUSACUDA VAM DOCARAM ZASTO TO CINIMO.

U svakoj globalnoj krizi kroz medije se provlače razne dezinformacije, ulivajući strah i strepnju za sutra. Fenomen masovne kupovine osnovnih namirnica, kao što je toalet papir, dovodi nas u naizgled predratno stanje, gde su rafovi prazni, kao i novčanici. Stvara se začarani krug panike kojoj nema kraja. Brojke umrlih se povećavaju iz dana u dan, donoseći brigu za sebe i bližnje.

Kada na sve ovo dodamo svakodnvne nesreće na putu, ubistva o kojim slušamo na televiziji, na internetu se uvek nađe neki članak crne honike, a nešto nam ne da mira dok ne kliknemo na njega - i eto stresa koji se samo nagomilava. Pregršt informacija dođu kao šlag na tortu svakodnevnim problemima na poslu, školi, ulici, koje ne možemo da zanemarimo, jer od njih zavisimo. Postajemo negativni i namrgođeni, a da toga nismo ni svesni. 

Fascinacija smrću odavno je prisutna u društvu. Dokumentarci o serijskim ubicama ili bizarnim ubistvima jako često su u top 10 najgledanijih saržaja na Netfllix-u. Adrenalin koji osetimo dok slušamo detaljno objašnjenje nekog monstruoznog ubistva iza kog stoji izopačeni um, preklapa se sa gađenjem i nevricom da se nešto tako zaista desilo, a ono najstrašnije, da li može da se desi meni?

Ljudi imaju psihološku potrebu da se zaštite i da održe određeno stanje sigurnosti. Upravo čitanjem loših/negativnih vesti osoba može da kreira percepciju kako će na taj način obezbediti važne informacije da bi ostala sigurna jer će moći na vreme da se informiše i nešto preduzme.U jednoj američkoj studiji sadržaja na koje se najčešće klikne, došli su do podatka da je većina u ponuđenim vestima kliknula na vest "stiže nam strašna oluja" nego na vest "očekuju nas predivni dani". Kako je Nobelovac Daniel Kahneman napisao, ljudi su skloni da informacije analiziraju u odnosu na sopstvenu realnost smatrajući da je to i društvena realnost.

Kada govorimo o uticaju loših vesti, možemo govoriti o negativnoj kognitivnoj pristrasnosti (negative cognitive bias). Ona se odnosi na tendenciju da se pažnja više usmerava na negativne vesti nego na pozitivne. Za to može biti više psiholoških razloga.

Jedan od njih je potreba za sigurnošću i uverenje da, ako smo unapred informisani o lošim vestima, možemo na vreme da se zaštitimo. Drugi razlog može biti održavanje pozicije moralne superiornosti.

U nestabilnim uslovima, to može da služi kao kompenzatorski odbrambeni mehanizam. Osoba koja se više bavi problemima zadržava poziciju "moralne superironosti", u odnosu na ljude koji pažnju više usmeravaju na pozitivne vesti, pa se neretko definišu kao površne osobe. Na kraju, negativna kognitivna pristrasnost osobu može da dovede do psihološkog olakšanja, po principu, "dobro je, dobro sam ima i gorih stvari/situacija", a suštinski se ništa povodom toga ne preduzima.

Sve ovo može da dovede do trenutnog psihološkog umirenja. Međutim, ni jedna krajnost ne dovodi do razrešenja problema, niti do traganja za novim rešenjima. Krajnost, kao crno-belo posmatranje realnosti, možda pojednostavljuje doživljaj realnosti ali limitira osobu za sagledavanje celokupne realnosti koja je van crno-belog i/ili uverenja o sebi, drugima i svetu. Tako, limitirajući pogled na realnost, često onemogućava osobu da traga za novim rešenjima, a preterana usmerenost na loše/negativne vesti, osobi može pružiti doživljaj sigurnosti, odnosno, biće pripremljen i informisan i samim tim osoba će se zaštititi na psihološkom nivou.

Nije jednostavno biti u profesiji koja je svakodnevno izložena negativnim vestima, na žalost, često i zbog profita. Analiza algoritama potvrdila je da ljudi više i češće kliknu na lošu vest. Više i brže se produkuju loše vesti zarad profita.

Mislim da je važno napraviti određeni zdrav otklon od profesionalne uloge. U smislu, da je profesionalna uloga jedan aspekt ličnosti ali ne celokupna ličnost. Dakle, zdrava otpornost se može kreirati tako što se afirmišu i drugi aspekti identiteta.

Pored aktivnosti usmerenih na posao i profesionalnu ulogu, dobro je razmisliti o strukturi vremena koja afirmiše i druge aspekte ličnosti - određeni rituali, razonode, bliskost, vreme za zdravo povlačenje i introspekciju. Naravno razgovor sa stručnim licem je takođe važan resurs, pogotovu ako je već došlo do npr. sindroma izgaranja (burn out sindrom). Postoji način da osoba prepozna "lažne vesti" (fake news) i uspostavi zdravu granicu. To su pre svega preterano senzacionalistički naslovi koji imaju za cilj da osoba klikne na vest, a onda se ispostavi da je u pitanju naslov koji daje pogrešnu ideju ili impresiju. Takve naslove treba izbegavati. Dalje, vesti koje sadrže tačnu početnu informaciju ali se dalje sadržaj organizuje oko vrlo malo argumenata, činjenica i izvora sa idejom da se usmeri javno mnjenje ka određenom subjektivnom diskursu.Dalje, vesti koje omalovažavaju, ponižavaju koje su jednoobrazne su vesti koje se organizuju oko diskursa manipulacije javnim mnjenjem. Granica može da se uspostavi tako što osoba pre svega ispita sopstvenu kognitivnu pristrasnost (cognitive bias), dalje da razmotri koji je izvor, ko je autor, vreme i datum (često se repostuju vesti koje nisu u skladu sa realnom situacijom). Takođe, dostupni su sajtovi za proveru podataka i na kraju osoba može da se raspita kod eksperta ili više njih (da sagleda različita poglede) za određenu oblast ili temu. 

Ja se držim po strani, ali pošto sam uhvatila sebe kako pružam otpor, što znam da ne bih trebala, odlučim da svesno krajičkom oka pročitam vest na prvoj strani, prihvatajući to kao realnost. Kada pružamo otpor, zapravo i dalje dajemo energiju onome od čega se branima. Ma ne možeš se odbraniti koliko god da hoćeš.

Nastavljam sa danom i onim što sam planirala da radim. Dok tako spremam sobu, zatičem sebe kako mi se u pozadini moje svesti „vrti“ vest koju sam pročitala pre deset minuta. Nije da razmišljam o tome, uopšte ne razmišljam, nego kao kada si pod utiskom pa se osećaj i energija vrti u pozadini. Svesno odagnam tu energiju, usmerim se na ono što radim. Posle jedno desetak minuta, ponovo se zatičem kako se u pozadini vrti ista ta energija od iste te vesti sa naslovne strane. Ponovo odagnam energiju.

Nije mi jasno zašto se ta energija „kači“ na moje misli, kada uopšte ne razmišljam o tome. Nakon što se treći put ponovo pojavila ista ta energija, počnem da razmišljam o celoj toj stvari sa negativnim vestima. Znači ja uopšte nisam svesno ni razmišljala o tome šta sam videla na prvoj strani novina, ali je u pozadini mojih misli je ostao „otisak“ koji se tu vrteo još prilično dugo vremena. Nekih sat-dva, da budemo precizni. onda shvatih koliko je snaga onoga što se prenosi u vestima velika, koliko su mediji opasna mašinerija koja, hteli mi to svesno ili ne, utiče na našu energiju. Mislim, znala sam ja to već ranije, ali nisam baš mislila da toliko može da utiče čak i kada ne pokazuješ interesovanje i nije ti fokus na tom mestu.

Svaki put kada neko pročita tu vest, on dodaje svoju energiju na ceo događaj i na tu vest. Energija se sa svakim sledećim čitaocem uvećava i uvećava, a energetsko polje gde obitava taj događaj i ta vest, pojačava se do te mere da njen uticaj postaje ogroman. Dovoljno je da bacite pogled na te vesti, koje kao pijavica „traže“ svog posmatrača kako bi se nahranile i opstale. Oko vas u vašoj auri, ostaje pečat te energije koje traje neko vreme. I ne samo to! Ukoliko ne primetite ovu energiju koja leluja u vašoj auri, ona može da utiče na vaše raspoloženje i na vaš tok misli, pa čak i na dešavanja u vašem životu!
 

Realno, šta omogućavaju takve destruktivne vesti?

Kada vi pročitate takvu vest, vi prvo to doživite kao istinu. Verujete da je to tako 100 odsto, pa makar to bila i laž. Vaš um percipira velike dramatične fotografije u novinama, velika crvena slova koja obično aktiviraju centre straha, strasti i besa i dramatično napisane naslove i to vaš um prosto ubeđuje da je to istina, čak i kada u nekim slučajevima svesno znate da to nije istina.

Tog momenta kada je vaš um doživeo tu vest kao istinu, vaš fokus i energija je otišla na pojačavanje energije te istine. Takođe važi i za fokus i energiju kompletnog stanovntištva koje čita te novine. Možete zamisliti koja je to količina energije koja odlazi na potpuno desktruktivnu stvar!


Izvinite, ali ja ne želim svoju energiju da dajem svetu koji ne želim da gledam. Umesto toga, ja biram vesti koje su konstruktivne i koje služe za boljitak ovoga sveta. Ja želim da dajem energiju za manifestaciju sveta u kojem želim da živim. U redu je biti obavešten, jer prosto neke stvari moramo znati, ali treba biti oprezan koliko pažnje posvećujete vestima koje nisu nimalo prijatne.


Svaki pojedinac ima odgovornost prema ovom svetu kao da ga je on sam kreirao!

Naš svet pre svega kreiraju naše misli i energija koja stoji iza tih misli. Pre nego što je bilo šta manifestovano, prvo je postojala misao. Takođe, naš svet i održavaju naše misli. Što znači da svet koji poznajemo, ne može da stoji sam za sebe beskonačno drugo. Njemu je potrebno da ga hranimo našim mislima, jer je to jedini način na koji on može da nastavi da postoji. Što će reći, da bi ovaj svet ostao ovakav kakav jeste, mora da postoji naš fokus koji će da ga hrani našom energijom i našim verovanjem da je to tako.

Na sličnu stvar sam naletela u filmu „Merlin“ gde se kaže da svet čarobnjaka izumire, prosto zato što ljudi prestaju da veruju u njega. E pa to nije samo bajka, to jeste tako.

Svaki put, kada vaš fokus ode na neku negativnu vest, vi omogućavate svojom energijom da i dalje postoji svet u kojem se takve stvari dešavaju. Ovo znaju vrlo dobro oni kojima je stalo da ovaj svet ostane ovakav kakav jeste i zato se konstantno iste vesti „vrte“ iz dana u dan, nalazeći načina da vam drže pažnju na tome. Jeste, kako je to sve strašno, sve to što se dešava u svetu i pomislićete da sam sebična što smatram kako ne treba tome pridavati preveliki značaj. Nevolja ima u ovom svetu i ko zna koliko će ih još biti i sasvim je za očekivati da se u toku neke veće katastrofe može desiti još niz propratnih. Da li zaista možemo da dozvolimo da nam sva naša energija za manifestaciju odlazi na tu stranu? Ili ćemo da se okrenemo tome kako da pomognemo i da gledamo pozitivno, čak i kada se tako strašna dešavanja dese.

Pa iskreno da vam kažem, nikako. Ne možemo se štititi, jer dok god imamo potrebu da se štitimo od takvih negativnih vesti, vesti će da postoje i dolaziće nam u život. Jedno sa drugim uvek ide. (Valjda zato i ja i dalje nailazim na takve vesti, jer postoji deo mene koji i dalje pruža otpor). Međutim ono što možemo da uradimo je da izaberemo da čitamo i gledamo ono što predstavlja sliku o svetu kakvog želimo da vidimo.

Znam da takvih novina i nema baš puno, ali ipak možemo pronaći nešto što bi bilo korisno. Kako bi bilo da umesto vesti tipa “ko je koga ubio” izaberete magazin koji se bavi vašim hobijem? Ili da internet koristite kao izvor poželjnih informacija? Ako baš želite nešto za razbibrigu, neka to ne bude destruktivno i besmisleno.

Kada se susretnemo sa negativnim vestima, treba primetiti njihovo prisustvo, ne fokusirati se na njih, po mogućstvu ih ne čitati i ne pružati otpor. Pustiti ih da prođu, slično kao u meditaciji, kada se pojavi misao, vi je samo pustite da odleprša kao oblak. Takođe, ako energija takvih destruktvinih vesti nastavlja da obitava u vašem energetskom polju, ponovite postupak. Primetite ih bez osećanja frustracije ili ljutnje, neutralno prihvatite da su tu i onda ih otpustite. Zatim se fokusirajte na ono što želite i nastavite svoj život.

  STA ME NAJVISE NERVIRA. STO POLITICARI KORISTE STRAH DA BI VLADALI MASAMA, A NOVINARI KORISTE STRAH ZA STVARANJE PROFITA. MADA NI ONI PRVI NISU IMUNI NA NOVAC. ZASTITI  SE OD STRAHA KOJI  'SEJU' MEDIJI JE NEMOGUCE. NITI ONI ZELE DA PRESTANU SA ZASTRASIVANJEM NITI MI MOZEMO DA ODOLIMO 'STRASNIM VESTIMA'. BAS APSURDNO.