ODAVNO ZNAMO DA NAS PRATE NA SVE MOGUCE NACINE. GUGL JE PORED DRUSTVENIH MREZA JEDAN OD NASIH NAJVECIH POSMATRACA ALI I SKUPLJACA INFORMACIJA. NEKAD JE TO DOBRO I KORISNO, A NEKAD NEPOTREBNO I SUVISE INDISTKRETNO. NESTO TREBA DA OSTANE SAMO LICNO.ABORTUS JE NAJKOMPLEKSNIJA TEMA KOJA POSTOJI. A GUGL JE I TU RASIRIOSVOJU MREZU.
Istorijski preokret, ukidanje prava na abortus, koji se dogodio u pojedinim državama SAD nakon procesa Roe protiv Vejda u junu, podstakao je zakonodavce i tehnološke kompanije da odgovore sa dubokom zabrinutošću zbog budućnosti podataka žena, a među njima je i Gugl.
U postu na blogu „Ključna reč“, Gugl je rekao da će dalje delovati u zaštiti privatnosti svojih korisnika automatskim brisanjem istorijskih zapisa o posetama osetljivim lokacijama. To uključuje klinike za abortus, ustanove za lečenje zavisnosti, razna savetovališta, skloništa za nasilje u porodici, centre za plodnost i druga mesta koja se smatraju osetljivim lokacijama.
Kada Gugl utvrdi da je korisnik posetio osetljivo mesto, izbrisaće ove podatke iz istorije lokacija, a promena će, rečeno je u kompaniji, stupiti na snagu u narednim nedeljama.
Guglova istorija lokacija je podrazumevano isključena, ali ako ju je korisnik uključio, obezbeđeni su alati koji mogu da se koriste za lako brisanje dela ili svih podataka korisnika.
Kompanija takođe planira da uvede ažuriranje koje omogućava korisnicima Fitbit-a, koji prati kretanje, da izbrišu više evidencija odjednom.
Međutim, ove promene možda još uvek nisu dovoljne. Kako The Verge ističe, Gugl i dalje prikuplja mnogo podataka o aktivnostima korisnika, kao što su istorija pretrage i pregledi na YouTube, koji se mogu koristiti kao deo istrage. O tome ni sada nema reči.
Naime, Gugl uvek pruža korisničke podatke kada dobije važeći sudski nalog - on je dovoljan da se nečija čitava istorija pretrage preda policiji na istragu. Iako to ne bi dokazalo njihovu krivicu, to je svakako upozorenje ženama koje traže pomoć oko abortusa, posebno u državama u kojima se abortus danas smatra nezakonitim, a njih je sve više!Isto tako, Gugl nije jedini izvor kojima bi organi za sprovođenje zakona mogli da se obrate. Policija takođe može da pristupi zdravstvenim kartonima žena, a postoje i trgovci podacima koji već uveliko prodaju podatke o lokaciji žena koje posećuju klinike za abortus! Iako su skupovi podataka i imena navodno anonimni, prema Vice-u, i te kako je moguće korisnike iz zbirnih podataka učiniti javnim.
Pre dve godine, Belen je bila samo normalna 25-godišnjakinja iz Tukumana, konzervativne pokrajine na severu Argentine. Danas, međutim, njena priča zvuči kao distopijska proza.
Jednog jutra 2014. godine, nakon što je iskusila snažan bol u predelu abdomena i obilno krvarenje iz vagine, ona je otišla u državnu bolnicu. Tamošnji lekari utvrdili su da je bila 22 nedelje trudna i da je imala pobačaj, što je za nju bilo iznenađenje. U to vreme, insistira Belen, ona nije ni znala da je trudna. Uprkos tome, medicinsko osoblje ju je optužilo da je pokušala sama na sebi da izvede abortus. Ranije istog dana, oni su u bolničkom kupatilu pronašli fetus, za kog su rekli da je njen — što je tvrdnja koju je Belen uporno poricala.
Prema Amnesti Internešenelu, nisu sprovedene nikakve analize DNK-a koje bi dokazale da je fetus pronađen tog dana u bolnici zaista Belenin. Međutim, pošto ju je bolničko osoblje izručilo policiji, ona je optužena da je izazvala abortus. Nakon što je Belen u pretkrivičnom postupku držana dve godine u pritvoru, tužilac je optužnicu preinačio u teško ubistvo — zločin za koji može da se dobije kazna i do 25 godina zatvora. Devetnaestog aprila ove godine, Belen je proglašena krivom za ubistvo i osuđena na osam godina.
Belenina advokatkinja Soledad Deza aktivna je članica Katolika za izbor, pokreta koji uzima sve većeg maha u sve liberalnijoj Argentini. Ona se trenutno bori svim raspoloživim sredstvima da se ta presudu ukine i da ova 27-godišnjakinja što je moguće pre bude puštena na slobodu.
"Belen je tek sada počela da shvata da je ona žrtva u svemu ovome a ne zločinac", rekla je za VICE Deza. "Ne zaboravite, osuđena je za teško ubistvo, zločin koji ima posebne konotacije u našem patrijarhalnom društvu." Prema Dezinim rečima, ona i Belen su iscrpno razgovarale, a Belen je sada spremna da se bori za pravdu i postara se da nijedna žena u Argentini ne prođe kao ona, shvativši i da je njen slučaj postao veliko političko pitanje i simbol probuđenog feminističkog pokreta u njenoj zemlji.
"Ne radi se samo o njenom slučaju", rekla je Soledad. "U ovom slučaju su na delu snažni kulturološki principi: materinstvo kao sudbina svih žena, moć koju lekari imaju da 'kažnjavaju' pacijente i uloga koju pravni sistem ima kada je u pitanju pristup zdravstvenim uslugama."
"Belen je tek sada počela da shvata da je ona žrtva u svemu ovome a ne zločinac."
Nažalost, Belenin slučaj nije ni izdaleka izolovan fenomen. U ovom trenutku, u El Salvadoru, 17 žena služe kaznu za abortus. Las 17, kako su poznate, služe mnogo strože kazne od Belen —između 15 i 40 godina zatvora za pobačaj ili sumnju da su izvršile ilegalni abortus. U El Salvadoru su na snazi neke od najstrožih zabrana abortusa na svetu; prekid trudnoće zabranjen je čak i u slučajevima silovanja ili ugroženog života majke.
Marija del Karmen Garsija, jedna od Las 17, bila je služavka u dobrostojećoj porodici. Jednog jutra 2009. godine, njeni poslodavci su je pronašli onesvešćenu u lokvi krvi, prema Centru za reproduktivna prava. Hitno je prebačena u bolnicu, gde su lekari utvrdili da je imala pobačaj. Iako je njena priča ispočetka slična Beleninoj, u ovom slučaju za abortus je nisu otpužili zdravstveni radnici, već njeni poslodavci. Marija je jedva imala vremena da se oporavi ili preboli gubitak trudnoće: istog dana je bačena u zatvor, nakon što je porodica za koju je radila pozvala policiju.
Prema podacima March of Dimes, čak 50 odsto trudnoća završi se pobačajem — najčešće pre nego što ženi izostane menstruacija ili čak ona postane svesna da je trudna. Oko 15 odsto utvrđenih trudnoća u stvari se završi pobačajem, a 85 odsto od tih dogodi se u prvom trimestru trudnoće.
Prema rečima Paule Avilja-Gilen iz Centra za reproduktivna prava, žene protiv kojih se na kraju digne optužnica zbog pobačaja gotovo uvek imaju niska primanja. "To su žene koje žive u ruralnim krajevima, nemaju pristupa zdravstvenim uslugama, nemaju stabilne prihode, u teškoj su ekonomskoj situaciji i već ionako ugrožene", ispričala je ona.
Centar za reproduktivna prava radio je sa Amestijem i lokalnim organizacijama na lobiranju sudija i zvaničnika vlade u El Salvadoru. Oni smatraju da je najefikasniji način da se izazove trajna društvena promena pokretanje otvorenog dijaloga o reproduktivnim pravima i abortusu, kao i o načinima na koje preterano strogi zakoni protiv abortusa ugrožavaju žene. "Želimo da budemo u stanju da o reproduktivnim pravima pričamo kao o ljudskim pravima, o abortusu kao o još jednom medicinskom zahvatu koji je deo života žena", rekla je Avilja-Gilen.
Organizacije koje se bore za reproduktivna prava doživele su poslednjih godina neke velike trijumfe— nedavna kampanja Amnestija za pomilovanje Marije Tereze, jedne od Las 17, bila je uspešna; ona je oslobođena pre tri nedelje, nakon što je odslužila samo pet godina od svoje 40-godišnje kazne. Međutim, upozorava Avilja-Gilen, mnoge žene u Latinskoj Americi i dalje su ugrožene. "Naši partneri iz Ekvadora i Nikaragve pominju takvu praksu", rekla je ona. "U Guanahatu, u Meksiku, bilo je izveštaja o slučajevima sličnim Las 17."
Naravno, to nije svojstveno samo Južnoj i Centralnoj Americi: u Sjedinjenim Državama, gde sve stroža politika sa ciljem kontrole tela žena efikasno onemogućava pristup abortusu nebrojenim ženama, samo-izazvani pobačaji su navodno u porastu. Otkako su na snagu stupili strogi zakoni u konzervativnim američkim saveznim državama, pretrage na Google-u za izraze kao što su "abortus-uradi sam", "kako sami da izvršite abortus" i "kako izazvati pobačaj", u istim tim državama skočile su u nebesa.
U međuvremenu, trudnice širom zemlje suočavaju se sa krivičnim gonjenjem za nesrećne slučajeve i pobačaje. Prošle godine, prema izveštaju NBC-ja, Purvi Patel postala je "prva žena u Sjedinjenim Državama koja je optužena, proglašena krivom i osuđena za ubistvo fetusa", nakon što je u julu 2013. godine otišla u bolnicu tvrdeći da je imala pobačaj. Ona sada služi zatvorsku kaznu od 20 godina. Kristinu Tejlor, koja je pala niz stepenice u Ajovi, snašla je slična sudbina 2010. godine, iako je ona provela samo nekoliko noći u zatvoru.
U recenziranoj studiji iz 2013. godine, Lin Paltrou iz Nacionalnih zastupnika trudnica i Džin Flavin otkrile su stotine slučajeva u kojima su trudne žene uhapšene ili nekako lišene fizičke slobode pod sumnjom da su namerno pokušale da naude svojim fetusima.
"U većini tih slučajeva, žene koje nisu želele da prekinu trudnoću, ponovo su uspešno zatrudnele i rodile zdravu bebu", napisale su one kasnije u mišljenju dana za Njujork Tajms. I zaista: prema izveštaju Instituta Gutmaher iz 2015. godine, isti zakoni na osnovu kojih se krivično gone američke žene za to što su same na sebi sprovele abortus "koriste se i za krivično gonjenje žena samo pod sumnjom da su izvele abortus na sebi, ali su zapravo imale pobačaj".
Prema Avilji-Gilen, zakoni koji ženama ne dozvoljavaju da prekinu sopstvenu trudnoću štite prava fetusa dok blatantno krše prava samih žena. "Sa zakonima koje žene stavljaju na prvo mesto, ne viđate takve slučajeve", objasnila je ona.Potpisom guvernera Indijane Majk Pens na snagu je stupio jedan od najgorih zakona protiv abortusa. Pored nekih od tipičnih ograničenja koje su već na snazi na velikim teritorijama Juga i Srednjeg zapada zemlje — na primer, sa medicinskog stanovišta nepotrebni uslovi koji primoravaju klinike da se zatvore — ovaj zakon, pod nazivom House Bill 1337, sadrže i neke jedinstveno uznemirujuće odredbe.Mediji su do sada izdvojili već nekoliko delova ovog uznemirujućeg sveobuhvatnog zakona: Na primer, od žena se zahteva da plaćaju pogrebne usluge za svoje fetuse posle abortusa ili pobačaja. Žene koje žele abortus zbog smrtonosnih abnormalnosti fetusa primoravaju se da idu na savetovanja koja će ih podstaći da isprate potencijalno opasnu trudnoću osuđenu na propast do kraja. Ženama se zabranjuje da se podvrgavaju abortusu na osnovu invaliditeta fetusa . Zabranjuju se abortusi na osnovu pola deteta — što je postalo prilično često opravdanje za ograničavanje abortusa, pojava za koju "nema mnogo niti konkretnih dokaza", prema Institutu Gutmaher . U svom saopštenju, Nacionalna mreža fondacija za abortus (NNAF) nazvala je zakon "jednim od najsvirepijih omnibus zakona protiv abortusa ikad viđenih u Sjedinjenim Državama."
Čak i pre dolaska HB 1337, u Indijani su na snazi bili neki od najstrožih zakona protiv abortusa u čitavoj zemlji. Od žena se tražilo da dvaput odlaze na kliniku kako bi dobile adekvatnu negu povodom abortusa, a ograničenja su već prisilila većinu klinika da se zatvore, prema rečima Liam Morli, izvršne direktorke organizacije Pro-Choice South Bend. Ova najnovija grupa ograničenja, rekla je ona: "nije u medicinskom duhu niti zasnovano na bilo kakvim dokazima, već samo na moralu i agresiji prema ženama."
Trenutno je u još sedam saveznih država na snazi zabrana abortusa na osnovu odabira pola; samo još jedna država, Severna Dakota, zabranjuje abortus u slučaju invaliditeta fetusa. Prema studiji iz 2014. godine koju su sproveli Pravni fakultet Univerziteta u Čikagu i Nacionalni forum azijsko-pacifičkih američkih žena, postoji malo dokaza, ako uopšte, da se abortusi motivisani selekcijom pola deteta uopšte sprovode u Americi. Prema rezultatima studije, namera tih zakona je da "prosto nametnu ograničenja usluzi abortusa uopšte."
Da se ipak vratimo na Gugl. Ako niste pazljivo citali tekst mozda vamje promakao deo gde je Gugl "obucavao" zene kako da izvrse abortus, da bi ih danas cinkario.
Ako niste videli deo gde se zene ponizavaju da same sahranjuju svoje fetuse i gde se abortus ne dozvoljava iako je utvrdjeno da fetus nije zdrav onda sta vise reci?
ABORTUS KAO STO REKOH MORA DA OSTANE KAO RESENJE SVAKOJ ZENIIDA SAMO OD NJE ZAVISI DA LI CE GA BITI ILI NECE! NIKAKVI ZAKONI KOJI ZABRANJUJU ABORTUS I NIKAKVE KAZNE NAROCITO ZATVORSKE NE BI SMELE DA POSTOJE! A GUGL ZAISTA DOKAZUJE IZ DANA U DAN DA JE 'VELIKI BRAT' KOJI MORA SVE DA VIDI I DA SVE ZNA I DASE UMESA I U ONO STO JE SVETO SVAKOJ ZENI A TO JE ODLUKA O MAJCINSTVU.
Нема коментара :
Постави коментар